Али хајде да и ми, за промену, покушамо да погледамо ствар са ведрије и повољније стране. У последње две деценије велики спортски успеси су по правилу праћени неким државним и националним катастрофама. Када су фудбалери „Звезде“ постали прваци Европе – распала се земља и избио грађански рат. Када је кошаркашка репрезентација освојила првенство Европе у Атини 1995, уследила је „Олуја“, пад Крајине и прогон неколико стотина хиљада Срба. Па тако све до Чавићевих пливачких успеха и проглашења косовске независности. Ко зна шта би нас, евентуално, снашло сада, да су, којим случајем, наши фудбалери одиграли како се очекивало и како, теоретски, могу? Ко зна зашто је ово добро? Можда смо захваљујући Ларионди и Антићевој тактици за длаку избегли неку нову државну и националну погибељ? „Олују“ на северу Косова, или нестанак Републике Српске? Никад се не зна. Зато, „ћути, добро је“, нисмо се обрукали“ итд.

Чуо Вукадиновић за butterfly effect па решио мало да кења ... 

Izgleda da će finale biti Nemaćka-Holandija. Gledajući prema naslovu teme, jedino da navijamo za sudiju, da isključi što vuše i jednih ili drugih igrača. 

Такво финале ће докрајчити ову тему.

Последња вест ... Шешељ је наручио победу Немачке у финалу.
Каже да крмача Мекел не може Србима да опрости мрљу коју смо им направили на путу победе до пехара и да ће због тога казнити српске еУропејце.

Idi bre Gambino 

Sad odgovara pobeda Nemacke a ne navijas da pobedi prijateljski nam Urugvaj ili pak Spanija koja nije priznala Kosovo(na cemu se i temelji tema)

Sto je babi milo