Slatka “mediteranska princeza”



 Smokva je stanovnicima Sredozemnog mora oduvek bila omiljena voćna poslastica, a stari Rimljani su toliko uživali u ukusnim plodovima da su joj tepali “mediteranska princeza”. Jedna od najstarijih kultivisanih biljaka, prema predanju, krasila je rajski vrt iz vremena Adama i Eve, a stari Sumeri su još 2.700 godine p. n. e. zabeležili da je ona univerzalni lek za “svaku boljku”. Dugo se smatrala luksuznom namirnicom, pa je na prvim Olimpijskim igrama pobednicima deljena umesto medalja. Slavna egipatska vladarka Kleopatra zahtevala je da se stavlja u svako jelo koje joj se servira, a rimski pisac i naučnik Plinije Stariji zabeležio je da ova voćka "mladima daje snagu, a starima čuva zdravlje i briše bore sa lica".
Danas se zna da je ova namirnica jedan od najbogatijih izvora celuloze, reguliše nivo šećera u krvi, snižava holesterol i značajno smanjuju mogućnost pojave kancera debelog creva. Bogata je mineralom kalijumom koji normalizuje krvni pritisak, štiti srce i krvne sudove. Sveži plodovi ublažavaju bronhitis i popravljaju imunitet. Šećer iz ovog voća stimuliše rad mozga i poboljšava pamćenje. Čak su i listovi lekoviti i jestivi, imaju antibakterijsko dejstvo, snižavaju trigliceride i štite od raka.
U mediteranskoj kuhinji smokve se često služe kao predjelo sa pršutom i parmezanom, a kao poslastica najčešće se kombinuju sa grožđem, orasima, pistaćima, lešnicima i bademima. Sveže smokve filuju se sirnim namazima, medom i marcipanom, kuvaju u slatkom crvenom vinu ili šećernom sirupu sa dodatkom cimeta, vanile i limuna. Suvi i sočni plodovi koriste se kao dodatak slanim specijalitetima od svinjetine, jagnjetine, piletine, pačetine...
100 grama svežih smokvi sadrži: 74 kalorija, 79,11 g vode, 0.9 g belančevina, 19,18 g ugljenih hidrata, 0,3 g masti, 11,2 g šećera, 2,9 g celuloze, 15 mcg vitamina A, 0,40 mg vitamina B3, 0,11 mg vitamina B6, 6 mkg vitamin B9, 2 mg vitamina C, 4,70 mkg vitamina K, 0,37 mg gvožđa, 35 mg kalcijuma, 17 mg magnezijuma, 14 mg fosfora, 232 mg kalijuma, 0,15 mg cinka, 0,13 mg mangana, 0,20 mkg selena.


Savet

Sveže smokve mogu da budu svetlozelene, zlatno-braon ili tamnoljubičaste. Zdravi plodovi su meki na dodir i ne menjaju oblik kada se nežno pritisnu. Prilikom kupovine obavezno ih pomirišite i ako osetite kiselinu znači da je voće prezrelo. U zamrzivaču ih čuvajte do šest meseci, a suve smokve držite na tamnom i hladnom mestu do dva meseca.

Zelene smokve sa gorgonzolom

Za 4 osobe potrebno je: 8 svežih smokava, 6 kašika livadskog meda, 250 g sira gorgonzola, kašika peršuna, kašika bosiljka, vlašac, sok od jednog limuna, 10 kašika maslinovog ulja, morska so i biber po ukusu.
Zagrejte rernu na 200 stepeni, operite smokve i odstranite vrhove, a zatim ih lagano stisnite da puste sok. Stavite ih u pleh, prelijte maslinovim uljem, malo posolite i pobiberite, pecite oko 15 minuta. Za to vreme, u manjoj posudi pomešajte iseckani vlašac, peršun i bosiljak, dodajte kašiku maslinovog ulja, so i biber po ukusu i dobro promešajte. U drugoj posudi pomešajte med i limunov sok sa 2 kašike vrele vode, mešajte dok se smesa ne sjedini. Izvadite smokve, poređajte ih na veliki plitak tanjir zajedno sa kriškama gorgonzole. Pospite ih iseckanim začinima, a na kraju sipajte preliv od meda i limuna.

Jagnjetina u aromatičnom sosu

Za 4 osobe potrebno je: 8 jagnjećih kotleta, 200 g svežih smokava, 2 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, 2 dl vinskog sirćeta, 1 dl porta, 5 kašika šećera, sok od pola pomorandže, kašika čilija, kašika listova peršuna, kašičica meda, so i biber.
Roštilj ili tiganj za grilovanje dobro ugrejte. Uvaljajte kotlete u maslinovo ulje sa svih strana, posolite i pobiberite. Grilujte ih oko 5 minuta sa obe strane dok ne dobiju braon nijansu. Sos: Sipajte u šerpu litar vode, sačekajte da provri, pa sklonite sa ringle. Smokve operite i potopite 30 minuta u vodu da omekšaju. Čim ih izvadite iz vode, stavite ih u blender sa 1 dl vruće vode i mutite dok ne dobijete glatku smesu. U posudi za kuvanje pomešajte sirće, porto, šećer, sok od pomorandže, čili, med, mlevene smokve i kuvajte na umerenoj temperaturi 10 minuta uz povremeno mešanje. Kotlete prelijte sosom i dekorišite listovima svežeg peršuna.

Čokoladne kugle

Za 6 osoba potrebno je: 250 g suvih smokava, 50 g đumbira u prahu, pola kašičice cimeta, kašika meda i 150 g kakao table ili crne čokolade.
Smokve operite, uklonite peteljke i isecite na sitne komade. Stavite ih u blender zajedno sa đumbirom, medom i cimetom i mutite oko minut da se masa sjedini. Smesu oblikujte u kugle dlanovima i ređajte na papir. U maloj posudi za kuvanje sipajte litar vode, uključite ringlu na minimum i kada voda bude mlaka ubacite kakao tablu (čokoladu). Mešajte lagano dok se sasvim ne rastopi. Jednu po jednu kuglu uronite u čokoladu, pa odlažite na papir. Kada se kugle ohlade, stavite ih u frižider na 15 minuta da se stvrdnu. Poslužite dve kugle u porciji.

Voće u sirupu

Za 4 osobe potrebno je: 12 svežih smokava, 3 kašike kristal šećera, 2 dl vode i 3 dl soka do pomorandže.
Rernu zagrejte na 150 stepeni. Poređajte smokve u dublji pleh peteljkom na gore. Prelijte ih šećerom i vodom. Pecite oko 15 minuta, dodajte 2,5 dl soka od pomorandže i nastavite da pečete još 15 minuta. Izvadite smokve, poređajte u plitak tanjir, prelijte ih ostatkom soka i služite dok su tople.



Izvor: Novosti

Paprika poboljšava apetit

Crvena, žuta, zelena, baburasta ili šiljata, paprika je pored krompira i paradajza najrasprostranjenija poljoprivredna kultura kod nas.

U ovo vreme, početkom septembra, pijace su pune ukusnih plodova paprike. Važi za veoma laku namirnicu, nije kalorična ali je zato lekovita.

Recepata za spravljanje jela od nje ima nekoliko stotina, a na svemu ovome treba da zahvalimo Špancima koji su je još u 15. veku doneli u Evropu, pišu "Novosti".

Paprike se mogu jesti sveže u salati, pržene, pečene ili u zimnici.

Možda niste znali da paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Naravno, njegova količina zavisi od sorte paprike, od podneblja na kome se gaji i od mnogih drugih činilaca.

U crvenoj paprici nalazi se visok sadržaj vitamina C i beta-karotena. Ona je takođe dobar izvor vitamina B6 i vitamina A. Osim navedenih, u paprici se u manjim količinama nalaze i ostali vitamini.

Od minerala najviše sadrži kalijum. Međutim, ako je zamrznete doći će do gubitka kalijuma, cinka, vitamina C, riboflavina, vitamina B6 i vitamina E.

Ova namirnica je korisna osobama koje pate od ateroskleroze jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim.

Ona takođe podstiče lučenje želudačnih i crevnih sokova, pa tako otvara apetit i poboljšava varenje. Paprika važi i za dobar prirodni antioksidans, pa tako štiti naše zdravlje jer sprečava stvaranje slobodnih radikala.

Prilikom kupovine vodite računa da paprike budu sveže, neoštećene i čvrste. Sveže paprike će hrskati pod zubima kada ih zagrizete. Ukoliko pripremate paprike za punjenje, kupite okrugle, mesnate paprike otprilike jednakih veličina.

Sveže paprike možete čuvati u frižideru do pet dana, a zamrznute do šest meseci.

Paprika je namirnica mediteranske kuhinje i dobro se slaže sa crnim i belim lukom, tikvicama, patlidžanima, paradajzom, ribom i maslinovim uljem. Naravno, dobro ide i uz neka crvena mesa, posebno uz roštilj.

Izvor: MTS-Mondo

Cvekla - najlekovitije povrće



Za cveklu kažu da je u stanju da popravi većinu toga što je u organizmu pokvareno. Poreklom sa obala Sredozemlja uspela je da na sebe privuče pažnju još kod starih naroda, koji su shvatili da im ona pomaže kod mnogih bolesti.

Danas se smatra najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom koja se lako vari, u sebi sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, i izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.

Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno.

Osim toga, potvrđena je i njena zdravstvena delotvornost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja, piše "Život plus". Međutim, osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.

Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost) jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.

Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću pa se tako može i pripremati. Međutim, bez obzira na to što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. Ako se čuva na odgovarajući način, u svežini cvekle može da se uživa sve do sledećeg leta.

Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku može da se doda i kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus.



Izvor: MTS-Mondo

Voćem do zdravlja



Od davnina je voće imalo zanačajnu ulogu u ljudskoj ishrani, a u novije vreme postaje veoma važan faktor u prevenciji mnogih bolesti.

U savremenoj ishrani, voće i proizvodi od voća preporučuju se ne samo kao desert već i kao deo obroka, ili čak kao celovit obrok. Voće je veoma značajno u ishrani, jer drži sitost, sadrži malo kalorija, a ima mnogo korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu. Odavno se zna da je voće puno vitamina i minerala, ali je u novije vreme ustanovljeno da voće sadrži i druge sastojke koji su eoma lekoviti i povoljno deluju protiv mnogih bolesti.

Vrste voća

Na osnovu izgleda ploda, građe ploda i bioloških sastojaka, voće se deli u šest osnovnih grupa:
Jabučasto voće: jabuka, kruška, dunja, mušmula...
U jagodasto i bobičavo voće spada: grožđe, jagoda, domaća kupina, domaća malina, ribizla, borovnica, brusnica...
Šumsko voće čine: šumska jagoda, šumska malina, kupina, borovnica, drenjina, trnjina, šipak ...
Voće sa košticama: šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja, maslina...
Jezgrasto ili koštunjavo voće: orah, badem, lešnik, kesten, pistaći...
Južno voće (tropsko voće ili agrumi): limun, narandža, grejpfrut, mandarina, smokva, banana, kivi, ananas, avokado, mango, papaja, papaja, kokosov orah.

Interesantno da lubenica, dinja i kikiriki spadaju u povrće, ali se zbog ukusa u ishrani koriste kao voće.

Prirodnim i veštačkim ukrštanjem kroz istoriju došlo se do toga da je od jednog istog voća (po nazivu) dobijeno mnogo različitih vrsta (po boji, veličini, ukusu, nranljivoj vrednosti...).

Od voća se preve i razna alkoholna pića, ali se za ishranu preporučuje samo sveže voće, bareno voće, džemovi od voća i sokovi.

Čega to ima u voću?

Voće ima veoma veliku biološku vrednost jer sadrži: vitamine, minerale, oligoelemente, esencijalne masne kiseline, biljna vlakna, biljne masti, ugljene hidrate, beta-karoten, antioksidante, eterična ulja, aromatične sastojke, enzime, celulozu, fitoncide, tanine..

Šta može voće?

Voće veoma povoljno deluje na organizam u savladavanju mnogih bolesti.

Voće zbog velikog sadržaja vode u sebi (jezgrasto voće sadrži malo vode) utoljuje žeđ i pomaže protiv gojaznosti.

Gvožđe iz voća pomaže protiv anemije, protiv gubitka pamćenja, a naročito se preporučuje ženama u trudnoći.

Vitamina C ima dosta u voću, a on pomaže, između ostalog, protiv alergije, anemije, umora, prehlade, bolesti srca i krvnih sudova, neplodnosti, impotencije, dijabetesa...

Folne kiseline naročito ima u južnom voću, a ona je efikasna u borbi protiv raka, depresije, srčanih bolesti, nesanice, osteoporoze, reumatoidnog artritisa...

Magnezijuma, vitamina E i selena ima u koštunjavom voću, a ono se preporučuje kod anksioznossti, stresa, povišenog krvnog pritiska, kamena u bubregu, katarakte, problema sa prostatom...

Voće u sebi sadrži antioksidanse, što veoma povoljno deluje protiv takozvanih slobodnih radikala (uzrokovanih savremenim načinom života i nepravilnom ishranom). Zbog toga voće veoma povoljno deluje protiv raznih infekcija i nekih vsta raka.

Kako jesti voće?

Preporučuje se sirovo voće, jer ono sadrži najviše korisnih sastojaka. Za pojedine osobe se preporučuje bareno voće, pošto se lakše vari.

Najbolje je jesti voće kao zaseban obrok jer tako najbolje deluje na organizam, pošto voće uz obrok kod većine ljudi izaziva probleme sa varenjem.

Najbolje za ishranu je voće koje nije prskano raznim hemikalaijama, ali se ipak preporučuje detaljno pranje voća pre upotrebe.

Zaključak

Da bi se nabrojale sve korisne i hranljive osobine voća, treba utrošiti dosta reči, ali i ovo što smo naveli biće dovoljno da u svakodnevnoj ishrani koristite voće. Stručnjaci preporučuju da se voće jede dva do četiri puta u toku dana.



Izvor: Krstarica

Borovnica kao lek



Zbog hranljivih i lekovitih sastojaka, brusnica je u poslednje vreme postala veoma popularna, koristi se čak i za proizvodnju lekova. Mnogi su zaboravili da u našim krajevima može mnogo lakše da se nađe borovnica (i proizvodi od nje), koja je veoma slična brusnici u pogledu hranljivosti, a i u pogledu lekovitosti. Borovnica u svom plodu ima malo kalorija, a dosta lekovitih sastojaka.

Borovnica (Vaccinium myrtillus) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara, sa sitnim bobičastim plodovima koji su slatkastog ukusa. Raste na većim nadmorskim visinama, i to na proplancima između šuma ili u retkim šumama.

U Evropi i Severnoj Americi borovnica se gaji od davnina i koristi se kao lekovita biljka. Kod nas se za borovnicu koriste i nazivi borovnika, borovnjača, crna borovnica, vrna jagoda...

Sastav

Mali bobičasti plod borovnice sadrži:
antocianine
bakar
biljna vlakna
bioflaflavonoide
vitamin C
vitamin E
vitamine B
gvožđe
glukozu
kalijum
kalcijum
karotin
mangan
natrijum
organske kiseline (limunsku i jabučnu)
pektin
proteine
pterostilben
resveratrol
saponin
tanine
flavanol
folnu kiselinu
hrom

Plod ima jako antioksidantsko dejstvo, a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo.

Korišćenje

Borovnica se koristi u ishrani kao svež plod, sušeno voće, džem, pekmez, sok, kompot, sirup ili čaj, a u nekim krajevima se koristi i kao sastojak za pravljenje vina i rakije. Pored ploda, koriste se i listovi, za spravljanje čajeva ili obloga. Pošto se radi o prirodnom proizvodu, može se jesti (piti) više puta dnevno, a i deca ga mogu slobodno koristiti.

Dejstvo

Pošto plod borovnice u sebi sadrži dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva, dokazano je da deluje povoljno na organizam:
za lečenje katarakte
jača imunološki sistem
kao diuretik
kod katarakte i retinopatije
kod avitaminoze i hipovitaminoze
kod bolesti usta, grla i pluća
kod dijareje
kod makularne degeneracije
kod reumatoidnog artritisa
kod šećerne bolesti
povoljno deluje na bolesti (infekcije) kože
povoljno deluje na povećanje nivoa "dobrog" holesterola
povoljno deluje na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja
povoljno deluje na upale i infekcije bubrega, bešike i mokraćnih kanala
povoljno deluje na čulo vida (očnu mrežnjaču)
poboljšava koncetraciju
poboljšava cirkulaciju
povoljno deluje na kapilare i vene
povoljno deluje na poremećaje ishrane
protiv bolova u stomaku i problema sa varenjem
protiv gojaznosti
protiv koksaki virusa
protiv tromboze
protiv uzroka nastajanja čira na želucu i u stomaku
protiv cistitisa
proširene vene i hemoroidi
smanjenje modrica i brže zarastanje otvorenih rana
sok od borovnice pospešuje apetit
sprečava pojavu glaukoma
sprečavanje infarkta
sprečavanje moždanih udara
u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova)
usporava proces starenja

Način delovanja

Stručnjaci su utvrdili da pored antioksidantskog delovanja, borovnica deluje povoljno na srce, krvne sudove, kožu i imuni sistem.

Na osnovu navedenih podataka, može se ustanoviti da borovnica spada u veoma lekovito voće i dobar je prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti.

Zbog mogućnosti nepravilne upotrebe listova borovnice, treba se pre upotrebe konsultovati sa stručnim licima, kako ne bi došlo do zdravstvenih komplikacija.




Izvor: Krstarica

Beli luk, najstariji antibiotik

Nauka tvrdi da je beli luk najlekovitija biljka. U narodu se upotrebljava kao lek za sve. Jednogodišnja je biljka, dostupna za ishranu tokom cele godine. Pripisivane su mu i magijske osobine u borbi protiv uroka, veštica, zlih čini i vampira.



Šta sadrži?

Dokazano ima oko 200 aktivnih materija. Bogat je eteričnim uljima, vitaminima (A, B1, B2 i C), mineralima (kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor i selen), sadrži aminokiseline, enzime, polioze poput insulina, adenozina i alicina. Sve su supstance lekovite već u maloj koncentraciji. U ishrani se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja. Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje s najboljim antibioticima. Ali zajedno s visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se tada treba konsultovati s lekarom.

Šta leči?

* U narodnoj medicini: za lečenje organa za disanje, oboljenja srca i krvnih sudova (arterioskleroza), živčanih bolesti, glavobolje, nesvestice, bolesti organa za varenje, crevnih parazita, kožnih bolesti...

* U naučnoj medicini: upotreba se uglavnom poklapa s primenom u narodnoj. Ulazi u sastav preparata za jačanje organizma, kao stimulans nervnog sistema, protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, kao efikasno antiseptično preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih bolesti, hroničnog bronhitisa, kašlja, u obliku kašice za lečenje čireva i uboja, protiv peruti, opadanja kose...

Najnovije tvrdnje naučnika

* Na Univerzitetu u Osaki je utvrđeno da beli luk usporava rast ćelija raka u debelom crevu.

* Jedna studija Univerziteta Jundai u Indiji potvrdila je da beli luk posle infarkta ili operacije srca ublažava posledice i ubrzava regeneraciju.
* Naučnici šangajskog Instituta za rak su dokazali da muškarci koji svaki dan jedu po dva čena belog luka smanjuju rizik od oboljenja prostate do 50%.
* Prema studiji sprovedenoj na Institutu za srce i krvotok u Majncu, osobe koje godinama jedu beli luk izgledaju u starosti sedam do deset godina mlađe i imaju elastičnije krvne sudove.



Izvor: B92

Čudesan krompir

Solanum tuberosum, poznatiji kao krompir,  potiče iz visoravni Južne Amerike gde su ga upotrebljavali u ishrani preko 7000 godina. Španski istraživači su ga u 16. veku doneli u Evropu, da bi se do 19. veka odomaćio na celom kontinentu.



Istorija krompira počinje negde na planinskim vencima Anda u Južnoj Americi. Za ovaj sušan region je karakteristična česta promena temperature, kao i nekvalitetno zemljište. Uprkos tim preprekama krompir je napredovao, penjući se zajedno s domorocima i na preko 4.000 metara gde je i vazduh razređeniji.

Pre-kolumbijski farmeri su ovo povrće uzgajali čak pre 7.000 godina, a ono što ih je fasciniralo je bila njegova izdržljivost i hranjiva vrednost. Međutim, zapadna civilizacija se s krompirom susrela tek kasne 1537 kada su ga konkvistadori doneli iz Perua.

Bez obzira na njegovu izdržljivost i produktivnost Španci su ga slabo koristili jer su ga smatrali hranom niže klase.  Bile su potrebne dekade da bi se krompir proširio po celoj Evropi.

Krompir je izvor ugljenih hidrata, koji su najbolji izvor energije za organizam. Takođe, poseduje vlakna koja olakšavaju digestivne procese i ipijaju vodu stvarajući osećaj sitosti. Bogat je vitaminom C i kalijumom koji su neophodni pri velikim naporima organizma.

Nutriciona vrednost

(krompir srednje veličine; 148g)

Ukupna mast 0g                    0%
Holesterol 0mg                      0%
Natrijum 0mg                        0%
Ugljeni hidrati 26g                9%
Dijetna vlakna 3g                 2%       
Šećeri 23g                            8%     
Proteini 4g                            3%
Vitamin A                              0%       
Vitamin C                            45%
Kalcijum                               2%       
Gvožđe                                 6%
Kalijum                                20%       
Voda                                     5%
Zanimljivosti o krompiru

- Krompir je prvo povrće gajeno u svemiru
- Krompir je najzdraviji kad se kuva/peče “u kaputu” (neoljušten)
- Evropljani u proseku godišnje pojedu duplo više krompira od Amerikanaca
- Sok od krompira leči crvenilo na licu
- Svež krompir je dobar za opekotine i promrzline

Ekpresni recept

Kad se gomila ljudi pojavi ni od kuda na večeri pripremite im ovaj ukusni, a brzi specijalitet. Evo recepta s merama prigodnim za 5 osoba.

- Krompir (10 srednje veličine)
- Senf (3 kašike)
- Beli luk u prahu (1/3 kašičice)
- Maslinovo ulje (2 kašičice)
- Origano (1/2 kašičice)
- Morska so

Krompir dobro oprati (ne ljuštiti), preseći na pola, napraviti plitke ureze (oblik ostavljam vama na volju) i posoliti po ukusu. U senf sipati beli luk, maslinovo ulje i origano i smesu premazati preko svake polutke krompira. Prekriti folijom i peću rerni 45 min na 180 stepeni. Pet minuta pred kraj pečenja skloniti foliju da bi lepo zapekao. Uživajte!
Izvor:B92

Sočan crveni koren



Ukusno povrće sa crvenim korenom, cvekla je poznata kao lekovita namirnica duže od dva milenijuma.
Purpurnu nijansu daje joj crveni pigment betacijanin, koji je toliko jak da boji tkanine, ali i ruke domaćice. Cvekla se jede tokom čitave godine, najčešće kao salata, lako se vari i veoma je zdrava jer sadrži gotovo sve minerale, a od vitamina najviše sadrži one C i B kompleksa.
Kao lek se koristila kod malarije, fibroznih bolesti pluća i gripa, a savremeni naučnici otkrili su da ova korenasta biljka reguliše nizak krvni pritisak, pozitivno utiče na nervni sistem i rad mozga, štiti od tumora i štetnog zračenja sunca, snižava holesterol u krvi, poboljšava rad jetre i imunitet. Ipak, cvekla je najpoznatija kao lek kod anemije, problema sa žuči i varenjem. Za razliku od ostalog povrća, sadrži mineral kobalt, uglavnom prisutan u mesu i mlečnim proizvodima, koji podstiče stvaranje vitamina B12 (utiče na hemoglobin i broj crvenih krvnih zrnaca), zato je nutricionisti posebno preporučuju vegetarijancima. Takođe, sadrži i jod, dragocen sastojak u borbi protiv ateroskleroze i starenja.
Iako je na našim prostorima najčešće kuvaju, cvekla je najzdravija kada se jede u sirovom stanju, oljuštena, izrendana i začinjena sa malo limunovog soka. I sok od ovog povrća je vrlo zdrav, posebno kada mu se doda malo meda i limuna. Sos od kuvane, ispasirane cvekle sa začinima i crvenim vinom odlično se slaže uz meso i ribu sa roštilja, a ukusan preliv za salatu dobićete ako pomešate pasiranu, kuvanu cveklu sa malo ulja, belog luka, sirćeta, vode, soli i bibera. Ako do sada niste, probajte pečenu cveklu. Dobro opran i neoljušten koren umotajte u foliju i pecite u rerni oko sat vremena na temperaturi od 190 stepeni. I lišće ove biljke je vrlo ukusno, sprema se kao spanać i blitva.
100 grama sveže cvekle sadrži: 45 kalorija, 1,50 g proteina, 9,40 g ugljenih hidrata, 0,10 g masti, 2,50 g celuloze, 88 g vode, 0,03 mg vitamina B1, 0,04 mg vitamina B2, 0,12 mg vitamina B5, 93 mkg vitamina B9, 10 mg vitamina C, 35 mg kalcijuma, 0,89 mg gvožđa, 20 mg magnezijuma, 44 mg fosfora, 345 mg kalijuma, 0,03 g natrijuma, 0,69 mg cinka.

Savet
Koren cvekle može da bude okrugao ili ovalan, ali bez obzira na vrstu, trebalo bi da ima tamnocrvenu boju. Što je veći, sredina je tvrđa, a ukus lošiji. Kada kupujete ovo povrće, obratite pažnju da kožica bude neoštećena. Svežu cveklu isecite malo iznad korena i čuvajte na tamnom i hladnom mestu, u plastičnoj kesi, od7 do 10 dana. Oštećene listove uklonite, a sveže stavite u odvojenu plastičnu kesi i držite u frižideru do 2 dana. Kuvana, oljuštena cvekla ne bi trebalo da stoji u frižideru duže od 7 dana, a sveži koren u zamrzivaču do 10 meseci.

Krem čorba od cvekle
Potrebno je: 500 g cvekle, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 1 veza peršunovog lista, 1/2 kašičice majčine dušice, 1 kašika limunovog soka, 1 kašika rena, 2 kašike ulja, 1 kašika brašna, so.
Operite cveklu, oljuštite i skuvajte u slanoj vodi zajedno sa glavicom crnog luka i vezom peršuna. Pri kraju dodajte majčinu dušicu. Izvadite cveklu, sačekajte malo da se ohladi pa je izrendajte, a vodu u kojoj se kuvala sačuvajte. U dubokoj šerpi zagrejte ulje, kratko propržite brašno i sitno iseckani beli luk, dodajte cveklu i nalijte vodom u kojoj se kuvala. Kuvajte oko 5 minuta, posolite još ako je potrebno, začinite limunovim sokom i renom, sklonite sa ringle. Poslužite dok je vruće, po želji u tanjir dodajte komadiće dvopeka.

Salata Džejmija Olivera
Za 4 osobe potrebno je: 4 korena cvekle srednje veličine, 200 g feta sira, 3 jabuke, sok od jednog limuna, 1 kašičica nane, dve šake semenki suncokreta, morska so i biber po ukusu.
Nekuvanu cveklu i jabuke oljuštite i izrendajte na rezance, a sir usitnite viljuškom, pa sve stavite u veću posudu za salatu. Dodajte semenke suncokreta, promešajte, a potom začinite nanom, sokom od limuna, solju i biberom. Ponovo dobro promešajte.

Crveni rižoto
Za 2 osobe potrebno je: 250 g korena cvekle, 300 g pirinča, 3,5 dl supe od kocke, 1 kašika maslinovog ulja, 25 g butera, 0,75 dl belog vina, 1 manja glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 2 kašike parmezana, 2 kašike krem sira, 1 kašičica origana ili mirođije.
Zagrejte rernu na 150 stepeni, a u međuvremenu oljuštite svežu cveklu i isecite je na deblje kolutove, pa stavite na pleh obložen folijom ili papirom. Sipajte preko cvekle maslinovo ulje i pecite od 45 minuta do 1 čas. Dok se cvekla peče, skuvajte supu i zagrejte buter u dubokom tiganju ili šerpi, pa propržite kratko sitno iseckani crni i beli luk. Dodajte pirinač i belo vino, sačekajte da provri i kuvajte 5 minuta. Zatim sipajte supu, dobro promešajte i kuvajte na umerenoj temperaturi od 15 do 20 minuta da pirinač postane mek. Umešajte krem sir, pa sipajte rižoto u tanjir. Pečenu cveklu ispasirajte da dobijete pire, pomešajte je sa parmezanom i mirođijom ili origanom, pa prelijte preko pirinča.

Ljuta zakuska
Potrebno je: 2 korena cvekle, 2 ljute paprike, 1 kašičica semena kumina, 1 glavica crnog luka, 1 kašičica karija, 1 kašika ulja, 1/2 kašičice senfa, 2 kašike kokosa, 1 kašičica soli.
Oljuštite cveklu i sitno je izrendajte. Sitno iseckajte luk i papriku. U tiganju zagrejte ulje na umerenoj temperaturi, kratko propržite seme kumina, sipajte 2 dl vode, pa dodajte luk i papriku. Pržite oko 10 minuta i začinite senfom i karijem. Ako je povrće meko, dodajte cveklu, posolite i sipajte još malo vode ako je potrebno. Kuvajte dok cvekla ne omekša, povremeno promešajte i na kraju začinite kokosom. Sve dobro promešajte, služite dok je vruće, uz krompir ili pirinač.



Izvor: Novosti