Voće



Grožđe- gaji se za jelo- stono grožđe,kao i za pravljenje vina. Ima ga više vrsta,a najbolje je ono koje se iznosi na sto.Razlikuje se po boji,ukusu i obliku. Kad je zrelo grožđe treba brati rano izjutra. Sazreva u mesecu septembru i oktobru a ono koje se ostavlja za zimu treba držati što duže na čokotu. Od grožđa se može praviti : vino, slatko, recelj, supa od vina, umak od vina, krem od vina, punč od vina, i prelivi od vina.


Jabuka- je voće koje se veoma dugo održava u svežem stanju. Uspeva pri svakoj klimi. Jabuke se razlikuju po boji, ukusu, i obliku. Najbolje su kisele jabuke, koje se uzimaju i za jelo i za mešanje.Od jabuka se može spremati kompot, pekmez, marmelada, sok i liker. Jabuka isto tako služi kao nadev za razne pite i kolače.

Kruška- ima ih raznih oblika i boje. Ukusa su slatkog i nakiselog a ima ih i sa oporim ukusom. Od krušaka se mogu praviti kompoti,sušene kruške, marmelade i sok od krušaka.

Dunja- veoma korisna voćka,oporog je ukusa,te se presna retko upotrebljava., ali se zato od nje mogu praviti razni slatkiši kao : sir, marmelada, kompot i slatko.Najbolje vreme za kuvanje slatkog kao i kompota od dunja su meseci oktobar i novembar. Još se od dunja, može praviti i varivo sa mesom, kao i pržene dunje u testu ili dunje pečene u pećnici. Dunja je drvo visine do 7 metara. Stablo dunje nalikuje stablu jabuke; njezin je bliži srodnik iako se često pojavljuje u rastu grmolika oblika. Kora je glatka i smedja.  Ima velike cvetove svetlocrvene do bele boje, rastu pojedinačno, a ne u čupercima kao u jabuke. Plod je oblika jabuke ili kruške, nepravilno je grbav, zlatnožute boje i pokriven dlačicama koje se lako skidaju. Raste na mestima gde uspeva i vinova loza .

Mušmula- divlje mušmule rastu po šumama. Plod tih divljih mušmula je sitan a stabljika trnovita.Mušmule koje se kultivišu po vrtovima,mnogo su krupnije. Najbolje su za jelo u novembru mesecu. Od mušmula se može praviti kompot, a mogu se jesti i presne.

Šipak- raste u žbunu, crvene je boje a oporog ukusa. Od šipaka se pravi dobar pekmez i vino. Troši se u mesecu oktobru i novembru.

Šljiva- ima ih raznih vrsta, od nje se peče rakija a ređe upotrebljava za konzervisanje za zimu. Suši se po naročitim sušnicama, zajedno sa košticama. Isto tako prerađuje se za pekmez. Od šljiva se kuva: slatko, kompot, marmelada, a peče i rakija, koja se zove šljivovica. Naročita vrsta okruglih šljiva je ringlovka.

Kajsija- ima ih ranih i poznih.Boje je ružičaste,ukusa kiselkastog i puna je mirisa. Upotrebljava se za konzervisanje. Kajsija uspeva u mesecu julu. Ima ih krupnih i sitnih. Krupne se upotrebljavaju za kuvanje kompota i slatkog, a sitne za kuvanje marmelada, sokova, likera i kao dodatak testu.

Breskva- Breskva  je veoma raširena voćka u svetu (postoji oko 2 500 sorti). Iako se, prevedeno s latinskog, zove persijska šljiva, breskva je, zapravo, poreklom iz Kine i smatra se da je u Evropu doneo Marko Polo. Postojbina joj je Kina odakle je preko Persije i Grčke dospela u tople vinogradarske krajeve sveta. Koristi se u sirovom stanju a pogodna je i za pravljenje kompota, sokova, džemova kao i za sušenje. Cvet breskve se bere u martu, aprilu i maju a plod od početka juna do septembra. U plodu breskve ima sećera, karotina, voćnih kiselina, belančevina, skroba, mineralnih sastojaka, vitamina A, B, C i gvoždja. Koristi se u ishrani, industriji i medicini. Izuzetno je poznata u narodnoj medicini kao sredstvo za ciščenje creva. Poznata su i lekovita svojstva sokova, sirupa i čajeva od breskve.Isto kao i kod šljiva , nekim breskvama koštica se lako vadi a nekim teže.Po boji ih ima belih i crvenih, sitnih i krupnih.Dozrevaju u mesecu avgustu.

Trešnja- razlikuju se po boji  i po ukusu. Ima ih belih, crnih, šarenih i ružičastih. Crne trešnje su krupnije, slatke, a sok im je ružičaste boje. Dozrevaju u mesecu julu. Među trešnje spada i jedna naročita vrsta koja je u stvari mešavina trešnje i višnje a zove se Marela. Marele se smatraju kao veoma dobro voće, imaju kratku peteljku, tanku kožicu i iz njih se koštica lako izvadi.

Višnja-sazreva u mesecu julu. Okrgulog je oblika i liči na trešnju. Po ukusu je više kisela. Od višanja se pravi slatko, pekmez, sok i liker.

Drenjina- raste na drvetu,crvene je boje i mnogo liči na plod ruže. Ima veliku košticu, ukusa je kiselog i oporog. Kako u sebi imaju veoma mnogo tanina, daju se i kao lek. Od drenjina se pravi odlično slatko i pekmez. Stižu u mesecu avgustu. Sok od drenjina se kuva i čuva za lek.

Jagode- prvo letnje voće,bez koštica. Jagoda ima više vrsta : belih, ananas, baštenskih, crvenih i šumskih. Ma koliko da su baštenske jagode, po izgledu, krupnije i lepše, ne mogu se nikad po svome ukusu uporediti sa šumskim, koje imaju divan miris i ukus.Od šumskih jagoda prave se razni kolači, kuva se slatko, a pošto imaju malo opor ukus, mora se staviti malo više šećera za pripremanje slatkog  i marmelada.

Ribizle- crvene su boje, a upotrebljavaju se za pravljenje kompota, slatkog i marmelade. Sazrevaju u mesecu julu. Rastu kao grm. Ribizla ima i žutih.

Kupine- rastu u žbunu, crne su boje, upotrebljavaju se potpuno sveže a od njih se još pravi : vino, slatko, marmelada, kao i kompoti. Kupina je veoma zdravo voće, sadrži dosta gvožđa, te se stoga preporučuje i kao lek.Kupina je grm s vodoravno položenim korenom. Korenje tera 1 do 3 metra dugačke grane što delimično pužu po zemlji a delimično se penju po drugim granama. Biljka ima mnoštvo vitkih dugačkih, povinutih i bodljikavih grana. Dlanasto sastavIjeno lišće s pilastim rubovima sastavljeno je od 3 do 5 lisaka. Cvate u kitama sa cvetićima bele ili bledoružicaste boje, koji su nalik ružicama. Cvetovi tvore paštitac. Sastavljeni su od 5 lapova caške, 5 latica venčića i od mnoštva prašnika.



Maline- rastu kao divlje po šumama, a njihov je plod sitan. Kultivišu se i po vrtovima,plod im je mnogo krupniji, ali miris slabiji od divljih. Sazrevaju u julu i avgustu. Od malina se može praviti slatko, sirup, marmelada, kompot, liker, kao i sladoled.

Ogroz- razlikuje se po boji, obliku i veličini. Može biti crven, žut i zelen.Dospeva krajem jula. Od ogroza se prave : kompot, sulcevi i umaci.

Kesten- postojbina kestena je Azija. Najbolji su krupni, prema italijanskom nazivu, maroni.Kesten se može kuvati i peći, pa se od kuvanog kestena mogu praviti razni kolači i poslastice. Kada se sveže kestenje peče u pećnici, moraju se obavezno zaseći, jer se događaju prave male eksplozije, kada se stavi odjednom više kestenja.Kuvano i pasirano kestenje meša se sa šećerom i ukrašava ulupanom slatkom pavlakom, pa se tako iznosi na sto. Od kestena se još prave torte, kolači, nadevi, kremovi, glazirano kestenje, a jede se bareno kao i pečeno. Divlji kesten veliko je drvo visine od 20 do 30 metara. Ima veliku gustu lisnatu krošnju. Kora mu je ispucana i smedja. Na debelim grančicama razvijaju se u aprilu i maju veliki sjajni pupovi kojih luske - u stvari, pridankovi listovi - daju neku materiju nalik smoli. Zašticeni Ijuskama od zimske hladnoće u unutrašnjosti tih pupova razvijaju se listovi i cvetovi. Listovi su na dugačkim peteljkama. Sastavljeni su od 7 lisaka koji su nalik prstima na ruci. Liske su klinaste i kao pila dvostruko nazubljene. Cvetovi su lepi, simetrični, belo, žuto i ružicasto pegavi, a stoje u uspravnim kitama.

Orasi- plod su velikog drveća, čije lišće ima naročiti miris, a upotrebljava se i kao lek. Plod oraha leži u mesnatoj čauri zelene kore, koja čuva orah dok ne sazri. Zreli orasi beru se  u oktobru, suše se, pa se suvi ostavljaju za zimu. Orasi se upotrebljavaju za pravljenje raznih kolača, nadeva i šećerlema.

Lešnici- rastu u žbunu a sazrevaju u mesecu septembru. Lešnik raste u zelenoj ljusci. Kad sazri, vadi se iz ljuske, suši pa se ostavlja za zimu. Lešnik se upotrebljava za mešanje kolača, služi se kao voće i spada u red veoma hranjivih plodova.



 Limun - limun je zimzeleno drvo visine do 10 metara. Listovi su duguljasti i kožasti. Cvetovi su obično pojedinačni, a boja irn je bela, s vanjske strane ružičasta. Cvetovi lako opadaju. Plod limuna mesnata je i sočna boba. Meso ploda deli se na 8 do 12 kriški s mnogo semenki. Plod je sočan i kisela ukusa.

turbo-kuvar.com

Povrće


Artišoka- Ima ih modrih i zelenih. Stižu u rano proleće, a najbolje su u mesecu martu.Uspevaju u Francuskoj, Italiji i Dalmaciji. Artišoke spadaju u veoma laku hranu. Prvo ih treba očistiti i oprati, a zatim skuvati. To se vrši na taj način što se artišokama odseku vrhovi listića, a donji deo malo zaseče, poprskaju limunom a zatim kuvaju u slanoj vodi. Artišoka je kuvana kada listići mogu lako da se odvoje od glavice.

Beli luk- se može jesti u mnogim oblicima: stučen, presan, u malo sirćeta, kao preliv za ribu ili meso, pečen ili kuvan u mnogim prelivima i jelima.Treba samo imati na umu da beli luk ne sme da se prži, jer onda ne valja, treba ga samo kuvati ili samo razmekšati pri prženju.

Boranija-(1) kod nas uglavnom ima dve vrste boranije: bele, to jest žute i zelene boranije, takozvane špargle. Od boranije se pripremaju razna jela, sa mesom ili bez mesa, kao i salate.

Grašak-(2) ovo povrće može se gotoviti u mahuni ili krunjeno u zrnu. Dok je grašak u mahuni, takozvani grašak šećerac, priprema se kao varivo sa mesom, dok se od krunjenog graška uglavnom priprema dodatak za pečenja, mada se i ovaj grašak može pripremiti za jelo, to jest varivo sa mesom. Od krunjenog graška, mladog i zrelog, prave se čorbe, pirei, pudinzi a služi i kao dodatak u ruskoj salati.

Dinja- slatkog je ukusa i deli se na nekoliko vrsta.U najbolju vrstu spada dinja ananas, koja ima zeleno meso, veoma sočno i veoma lepog mirisa i ukusa, po obliku je mala, ali po ukusu najbolja.

Keleraba- Veoma zdravo povrće od koga se pripremaju razna variva. Kelerabe ima dve vrste : zelene i modre.Pri kupovini treba obratiti pažnju da keleraba ne bude drvenasta.

Kelj-(1) povrće glavičastog oblika, sastavljeno od lišća koje se kuva kao varivo s mesom.Od njega se pripremaju čorbe, variva, musake, kroketi, sarme i druga jela.

Kiseljak- od ovog povrća upotrebljava se lišće. Ukusa je kiselog i ima ga u proleće i leti. Od kiseljaka se pripremaju ukusne čorbe, kao i umaci. Može se ostavljati i za zimu, bilo sušen ili kuvan u pari.

Krompir- jedna od najvažnijih namirnica, troši se preko cele godine.Veoma je ukusan i sasvim mlad krompir koji se vadi iz kućica krompira u maju i junu mesecu.Krompira ima ružičastog i belog. Star krompir ljušti se od svoje ljuske, a mlad samo struže od tanke kožice. Mlad krompir ne treba dodavati u testo, jer sadrži mnogo vode.

Krastavac- ima ih više vrsta, a najviše se služe kao salata.Ljušte se od kože, tanko seku na koturove, osole i ostavljaju da odstoje. Krstavci se stavljaju za zimu bilo u vodi ili u sirćetu.

Kupus sladak- liči na kelj, samo mu je glavica tvrđa i mnogo veća. Kupusa ima zelenog i plavog. Od kupusa se mogu pripremati : salate, variva, čorbe, a kada se ukiseli, dobije se kiseo kupus od koga se isto tako pripremaju razna jela u našoj kuhinji.

Lubenica- okruglog je oblika a kora joj može biti  tanka ili debela. Lubenice mogu biti po boji crvene ili žute. Meso lubenica je veoma slatko i ispunjeno je semenjem. Lubenice se najviše troše od jula do septembra.

Mak- u čauri maka nalazi se sitno makovo zrno, koje se upotrebljava kao dodatak raznim kolačima i testima. Cvet maka može biti : beo, plav, ružičast. Od plodova maka čiji je cvet beo, pravi se ulje. Mak se bere u avgustu mesecu, pre upotrebe mora se samleti, na posebnim mašinama, pa onda kuvati u mleku i tek onda dodavati kolačima.

Maslina- to je plod od koga se cedi ulje. Plod masline je okruglastog oblika, boje je tamne. Bere se kad je upola zreo, u mesecu julu. Zatim se preparira i tek onda šalje u trgovine. Od maslina se dobija najbolji zejtin, a uspeva u svim zemljama južne Evrope. Maslina se upotrebljava za jelo i kao dodatak raznim jelima.

Mrkva (šargarepa)-(1) Mrkva je duguljastog oblika, narandžaste boje i slatkog ukusa. Od korena mrkve spremaju se razna variva, a upotrebljava se  i kao sredstvo za bojenje supa.

Paprika-(1) ima ih više vrsta.Malih, sitnih,zelenih, dugačkih,žutih i babura.Od paprika se prave razna jela, a za zimu ostavljaju se na razne načine, bilo da se kuvaju u ulju, ostavljaju prelivene ili suše.

Paradajz-(4) plod crvene boje od koga se prave salate, čorbe, umaci i variva.Ima ga raznog po obliku a najbolji je jabučasti paradajz. Salata od paradajza veoma je bogata vitaminima. Sok od presnog ceđenog paradajza preporučuje se i najmanjoj deci. Zreo paradajz kuva se, cedi i konzervira za zimu.

Pasulj- varivo koje se kod nas veoma mnogo troši.Od kvaliteta pasulja zavisiće i jelo koje se od njega priprema. Dobro jelo može biti samo od pasulja jedne berbe i od jedne vrste, jer se može dogoditi  da se kod mešanog pasulja jedan pasulj skuva, a drugi ne. Kao i kod krompira, i od pasulja se pripremaju najrazličitija jela u našoj kuhinji, počev od predjela i salata do torte od pasulja.

Patlidžan- modre je boje spolja, a upotrebljava se za salate i variva. Suši se i ostavlja za zimu.

Peršun- koren duguljastog oblika, beličaste boje, a stavlja se kao dodatak u supe, čorbe i razne umake od zeleni. Pored korena kod peršuna postoji i lišće, neophodan dodatak jelima naše kuhinje.

Pistacija- raste u južnoj Francuskoj, Grčkoj i Španiji. Pistacija se nalazi u ljusci kao i badem. Treba je prethodno očistiti od ljuske, zatim obariti u vrućoj vodi, pa tek onda ljuštiti kao i badem.

Praziluk-(1) vrsta luka koja se razlikuje utoliko od luka što se kod praziluka upotrebljava samo stabljika. Praziluk se čisti od spoljnih zelenih listova i za kuvanje uzimaju beli debeli delovi stabljike.Od praziluka pripremaju se čorbe, variva i salate.

Ren- koren koji treba pre upotrebe ostrugati od spoljne korice. Struže se na trenici ili riba krupnije nožem. Pošto se najčešće služi presan, ne treba ga mnogo ranije, pre upotrebe strugati, jer će izgubiti mnogo od svoga mirisa. Ren se stavlja u umake, a služi se kao što je rečeno presan.

Zelena salata- najomiljeniji dodatak pečenjima je ova zelena salata, koja je najukusnija kada je glavičasta. Salatu očistiti od spoljnih listova i oprati pažljivo iz nekoliko voda. Od vode oceđenu salatu zakiseliti limunom, preliti uljem ili je tako pripremljenu služiti još sa majonezom i kuvanim jajima.

Sočivo- raste u mahunama iz kojih se vadi seme koje nosi to ime. Sočivo je teško za varenje, ali je veoma ukusno za jelo. Najbolje je pripremiti ga na taj način što ga treba prvo obariti, propasirati pa tek onda kuvati. Od sočiva se pripremaju čorbe, variva i papula.

Spanać-(2) u grupu povrća od koga se u kuhinji upotrebljava samo lišće, spada spanać. Najbolje lišće spanaća je od mladog spanaća. Ima ga tokom cele godine ali je najbolji u aprilu i maju mesecu. Od spanaća se prave razna variva. Spanać spada u red najzdravijih povrća, jer sadrži mnogo gvožđa.

Celer- zbog svog prijatnog mirisa stavlja se kao dodatak u supe i umake, a od njega se pripremaju i salate i razna druga jela.

Cvekla- crvene je boje, ima je preko cele godine, a za upotrebu treba birati mladu cveklu.Treba je dobro oprati, obariti u vodi ili ispeći u pećnici. Tanko je oljuštiti, iseći na tanke režnjeve, složiti u tegle, a zatim posuti kimom i naliti blagim sirćetom. Cvekla se upotrebljava kao dodatak uz pečenje.

Karfiol-(3) veoma je dobro i ukusno povrće i ima ga preko cele godine. Glavica karfiola bela je, sastavljena od puno mladih cvetova, a obvijena zelenim lišćem, koje pre upotrebe treba očistiti i baciti. Od karfiola se pripremaju razna jela, veoma blaga i ukusna.

Špargla-(1) od ovog povrća u kuhinji se upotrebljava mekani deo stabljike i glava. Pre kuvanja valja je oprati, malo istrugati, a zatim obariti u slanoj vodi. Od špargle se pripremaju čorbe, salate, a isto tako često se služi špargla obarena u slanoj vodi i prelivena maslom.

Eliksir zdravog života

Tikvice se spremaju širom sveta na bezbroj načina



Mnoga istraživanja potvrđuju da smiruju nerve,jačaju imuni sistem, poboljšavaju rad mozga i čine nas vitkim i vitalnim.



Ne zna se tačno odakle zaista potiču tikvice. Neke vrste su poreklom iz Indije, dok su neke iz Amerike, a ima ih u raznim veličinama, oblicima i bojama. Tikvice koje se u našem podneblju najčešće koriste su duguljastog i cilindričnog oblika, tamno i svetlo zelene boje i tanke kože. Meso im je mekano i bledozelenkasto.



Tikvice botanički spadaju u voće, ali u kuhinji se koriste kao povrće. Njihovo poreklo nije tačno određeno jer neke vrste potiču iz Indije, dok su neke iz Amerike. U mnogi svetskim kuhinjama one su glavni sastojak. U Italiji je popularan hleb sa tikvicama, a poseban specijalitet su i cvetovi od tikvica. Palačinke sa tikvicama jedno je od omiljenih jela u Turskoj, dok se u Bugarskoj tikvice prže i služe sa umakom od jogurta i belog luka. Mnoga grčka jela nezamisliva su bez tikvica, a vrlo ukusan je i bliskoistočni specijalitet fatouš - salata od pečenih paprika, tikvica i lepinja sa svežim krastavcima, paradajzom, mladim lukom, maslinama i sirom. Zbog blagog i neutralnog ukusa moguće je spremati ih na razne načine: kuvati, grilovati, peći... Odlične su kada se pripremaju sa mesom, pirinčem, pastom, ali i povrćem: paprikom, paradajzom, plavim patlidžanom, crnim i belim lukom. Od začina uz tikvice najbolje idu mirođija, majčina dušica, bosiljak, ruzmarin, timijan i origano.

Tikvice su neverovatno blagotvorne za naš organizam. Mnoga istraživanja potvrdila su da tikvice aktiviraju metabolizam ćelija, podstiču rad creva, jačaju jetru i pomažu joj prilikom detoksikacije. Konzumacijom tikvica poboljšavaju se rad mozga i koncentracija, jača se imuni sistem i čuva zdravlje srca. One smiruju nerve i deluju antistresno. Osim što sadrže visok procenat vode i dijetalnih vlakana, tikvice pomažu izbacivanje vode i štetnih materija iz organizma čineći nas vitkim. Imaju samo 16 kalorija na 100 g, ali i pravo bogatstvo vitamina i minerala. Odličan su izvor vitamina C, a u manjoj količini sadrže i vitamine B kompleksa i vitamin K. U manjim količinama od minerala sadrže mangan, magnezijum, fosfor, bakar, gvožđe, cink i kalijum.

Pita s tikvicama
Sastojci:
 700g tikvica
 2 crna luka
 4 čena belog luka, biber
 3 paprike
 bosiljak, timijan, majčina dušica
 5 jaja
 400g kačkavalja
 500g lisnatog testa
Priprema:
Izdinstajte crni i beli luk. Potom dodajte seckanu papriku, izrendane tikvice, malo vode i začine. Kada tikvice smekšaju i tečnost ispari, sklonite sa vatre i sačekajte da se prohladi. Dodajte umućena jaja i rendani kačkavalj. Razvucite lisnato testo i njime obložite okrugli pleh. U centar stavite fil sa tikvicama, jajima i kačkavaljem. Na vrh narežite tanke kolutove tikvica, pa zapecite u rerni 30 minuta.

Izvor: Press

Sočne i lekovite bobice



Grmolika biljka ribizla bliska je rođaka grožđa. Može da dostigne visinu do 2,5 metra, a u zavisnosti od vrste ima crvene, crne ili beličasto-žute bobice. Pre nego što je otkrivena njena lekovitost, gajena je u baštama kao ukrasna biljka, posebno u severnoj Evropi. Najbolje uspeva na mestima koja su izložena suncu i vetru i gde je visoka vlažnost.
Ribizla je jedna od najkiselijih voćki, ali je vrlo ukusna i sočna. Bogata je gvožđem i vitaminom C koji čiste krv, blagotvorno deluju na jetru, kosti, srce, želudac, creva i snažan su antioksidans. Bilo da su crvene, crne ili bele, ribizle pomažu u lečenju infekcija i bubrežnih tegoba. Crvene bobice poboljšavaju apetit i imunitet, ubrzavaju oporavak posle hirurških intervencija i odlične su za ten. Crni plodovi pozitivno deluju kod svih upala, naročito pluća. Čaj od crne ribizle odličan je za rad bubrega i ublažava tegobe kod reume, a takođe i stabilizuje krvni pritisak. Posebno se preporučuje anemičnim osobama. Utvrđeno je da crna ribizla povoljno deluje i kod proširenih vena i poboljšava koncentraciju i pamćenje. Dok crvenih i crnih ribizli ima na pretek, kod nas je teško pronaći bele bobice koje su i najslađe. Za bilo koju vrstu da se opredelite, birajte isključivo čvrste i sjajne plodove sa peteljkom. U zavisnosti koliko su zrele, držite ih u frižideru od jednog do pet dana, a kasnije ih možete zamrznuti u obliku bobica ili umućene kaše. Kiselo-slatki sos od ribizli idealan je za meso sa roštilja, pečenu jagnjetinu, svinjetinu i specijalitete od divljači. Od ovog voća dobija se i slatko vino.
100 grama svežih ribizli sadrži: 56 kalorija, 83,95 g vode, 1,4 proteina, 13,80 ugljenih hidarata, 0,20 g masti, 4,30 g vlakana, omega 3 masne kiseline 39,2 mg, omega 6 masne kiseline 59,4 mg, retinol (provitamin A) 2,2 mkg, beta koroten 28 mkg, vitamin C 45.9 mg, vitamin E 0,1 mg, vitamin K 11 mkg, vitamin B6 0,1 mg, vitamin B9 8 mkg, kalijum 275 mg, kalcijum 37 mg, gvožđe 1,1 mg, magnezijum 14,6 mg, fosfor 49,3 mg, cink 0,3 mg, bakar 0,11 mg, mangan 0,2 mg.

SAVET

Da bi se plodovi što manje oštetetili tokom čišćenja, peteljku držite jednom rukom, a drugom pomoću viljuške vucite bobice nadole. Zatim ih operite u cedeljki za voće pod mlazom vode i ostavite na čist papirni ubrus da se osuše.

Jagnjeći kotleti u aromatičnom sosu

Za 4 osobe potrebno je: 1 kg jagnjećih kotleta, 3 čena belog luka, 100 g maslinovog ulja, 5-6 zrna bibera, 2 ceđene pomorandže, 10 svežih crvenih ili crnih ribizli, 2 kašike džema od ribizle, pola kašičice suvog začina timijana, so i mleveni biber po ukusu.
U velikom tiganju dobro zagrejte maslinovo ulje, pa dodajte krupnije iseckana 2 čena belog luka i biber u zrnu, pa preko stavljajte jedan po jedan kotlet da se prži ravnomerno sa obe strane. Za to vreme u većoj posudi pomešajte sok od pomorandže, zrna ribizle, džem, 1 čen sitno iseckanog belog luka, timijan, so i biber po ukusu. Sve dobro promešajte da dobijete sos. Poređajte kotlete u tanjire i prelijte ih aromatičnim sosom od ribizli. Služite dok je vruće.

Moka čizkejk

Za 12 osoba potrebno je: 150 g ribizli, 50 g badema, 150 g čokolade za kuvanje, 1 kašičica nes kafe, 150 g čokoladnog keksa, 150 g maslaca, 750 g krem sira, 250 g kristal šećera, kesica vanilin šećera, 4 jaja i čaša đusa.
Sameljite keks i pomešajte sa istopljenim maslacem, 50 g čokolade za kuvanje i sitno iseckanim bademima, premažite dno pleha i stavite u zagrejanu rernu, pecite 10-ak minuta na 180 stepeni. U većoj posudi pomešajte krem sir, 150 g kristal šećera i vanil šećer, mutite mikserom nekoliko minuta. Polako dodajte jedno po jedno jaje i mutite da se masa sjedini u krem, pa sipajte đus i granule nes kafe. Smesu namažite preko ispečene podloge, vratite u rernu i smanjite temperaturu na 100 stepeni. Pecite 60 minuta. Glazura: u manjoj posudi za kuvanje stavite 50 g maslaca da se otopi, pa dodajte 100 g čokolade za kuvanje i nekoliko kapi ulja. Prelijte ravnomerno preko kolača kad ga izvadite iz rerne, a površinu dekorišite ribizlama. Sačekajte da se čizkejk ohladi na sobnoj temperaturi i stavite u frižider.

Liker od crnog vina

Potrebno je: 1 l crnog vina, 7 zrna crne ribizle 350 g šećera, 300 ml ruma i kesica vanilin šećera.
U veću posudu za kuvanje sipajte vino, kristal i vanilin šećer, kuvajte 10 minuta na umerenoj temperaturi. Sklonite sa ringle, sačekajte da se ohladi, pa polako sipajte rum sve vreme mešajući. Stavite u posudu sa poklopcem i odložite u frižider da se dobro ohladi. Što duže stoji ukus je bolji.

Voćni puding

Potrebno je: 250 g ribizli, 200 g šećera, 50 g maslaca, 200 g slatke pavlake i 10 biskvita.
Pomešajte ribizle sa polovinom šećera i ostavite da odstoje dva sata. Umutite pavlaku sa ostatkom šećera. U široke čaše sipajte ribizle, preko toga pavlaku, izmrvljen biskvit, pa ponovo pavlaku. Ostavite preko noći u frižideru da se dobro ohladi, a pre posluživanja svaku porciju ukrasite sa 2-3 bobice ribizle.



Izvor: Novosti

Čuva srce i spušta pritisak



Sudeći po namirnicama koje su stizale u Evropu, izgleda da su istočni narodi pre svih znali da prepoznaju njihov specifičan ukus i kvalitet. Da je tako svedoči i postojanje plavog patlidžana (Solanum melongena) na evropskoj i našoj trpezi. Plavi patlidžan nije oduvek bio duguljastog oblika i modroljubičaste boje. U početku su njegovi plodovi bili svetle boje i veličine jajeta. Zbog specifičnog ukusa i lekovitog delovanja, narodi Kine i Indije su ga obilato koristili još u petom veku. Zatim se proširio na Daleki istok, a u Evropu, tačnije Španiju, stigao je tek u 13. i 14. veku. Oko 93 odsto svetske proizvodnje plavog patlidžana danas stiže iz samo sedam država. Najveći proizvođači su Kina, Indija, Egipat i Turska.
Patlidžan je najzastupljeniji u mediteranskoj kuhinji. Grci, Turci i Italijani ga spremaju čak na sto načina, a kod nas se najviše koristi kao dodatak ajvaru. Međutim, ovo povrće pikantnog ukusa obavezno bi trebalo imati na trpezi zbog obilja korisnih sastojaka važnih za zdravlje organizma. Osim toga, u sto grama svežeg patlidžana ima samo 24 kalorije i čak 92 odsto vode. U zavidnim količinama sadrži celulozu i pektin koji su bitni za podsticanje varenja i snižavanje holesterola. Sadrži i kalijum koji pozitivno deluje na rad srca i normalizuje povišeni krvni pritisak. Među važnim sastojcima je i saponin koji poseduje antialergijska, antioksidativna, antikancerogena i protivupalna svojstva. Plavi patlidžan je vredan i po količini vitamina i minerala, među kojima najviše ima kalcijuma, fosfora, kalijuma, gvožđa, vitamina B1 i B2.
Da bi sve navedene sastojke u organizam uneli na pravi način, važno je da se zna kako plavi patlidžan prilikom kupovine odabrati, sačuvati i spremiti. Patlidžan je svež ako ima jasno izraženu tamnoljubičastu boju. Peteljka treba da bude sočna i čvrsta. Tamne mrlje na kori su znak da se kvari iznutra. Ne treba uzimati premale, ali ni prevelike plodove. Idealni su dužine oko 15 centimetara.
Ukoliko se ne spremaju odmah, treba ih staviti u plastičnu kesu, pa u frižider, ali ne duže od pet dana, i što dalje od jabuka, koje proizvode etilen i time utiču na brže starenje patlidžana.

NOVE SORTE

Prilikom pripreme patlidžan ne treba soliti i ostavljati da se cedi više sati, da bi izgubio gorčinu. Nove sorte ovog povrća više nisu intenzivno gorke, pa mogu da se spremaju odmah. Osim toga, na ovaj način se čuvaju svi njegovi vredni sastojci. Međutim, treba voditi računa da puno upija masnoću, pa ga prethodno treba dobro utapkati u brašno.

PLAVI PATLIDŽAN SA ŠAMPINJONIMA

Sastojci: četiri plava patlidžana, 400 g svežih šampinjona, po 50 g brašna i maslaca, pola litre mleka, dva jaja, tri kašike ulja, malo bibera, soli i vegete.
Priprema: Plavi patlidžan oljuštiti, iseći na kolutove i ostaviti da odstoji desetak minuta da pusti gorak sok. Zatim ih kratko propržiti na ulju da malo omekšaju i ostaviti na papirnoj salveti da se upije višak masnoće. Šampinjone iseći na listiće i propržiti na maslacu. Dinstati ih desetak minuta, a zatim dodati brašno i polako dolivati 300 ml mleka. Dinstati još 15 minuta dok se sos ne zgusne.
U vatrostalnu posudu poređati spremljen patlidžan, preliti sosom od pečuraka, pa staviti još jedan red patlidžana. Sve preliti umućenim jajima u ostatku mleka, i zapeći u rerni 20 minuta na 200 stepeni.
Jelo služiti uz sezonsku salatu, pavlaku i maslinke.

SALATE OD PLAVOG PATLIDŽANA

* Ispeći plavi patlidžan, oguliti ga i iseći na kocke. Posoliti, dodati sirće i maslinovo ulja, prstohvat šećera, sitno iseckani beli luk, malo limunovog soka i svežeg bosiljka.
Plavi patlidžan obariti i iseckati na kockice. Dodati malo oljuštenih i na kockice isečenih tikvica, sitno iseckanog paradajza, crnog i belog luka. Sve dobro promešati, sipati nekoliko kapi ulja, posoliti, pobiberiti, dodati bosiljak, a po želji i sitno iseckanu crvenu papriku. Ova salata je savršen dodatak raznim testeninama, kuvanom krompiru ili pirinču.



Izvor: Novosti

Hrani, leči i neguje



U Srbiji gotovo da nema kuće koja u svom voćnjaku nema grm maline (Rubus idaeus). Od nje se uglavnom prave sokovi, džemovi, slatka i poslastice, ali malina sve više nalazi mesto u medicini i kozmetici. U sebi sadrži šećere (glukozu, fruktozu, saharozu), organske kiseline (elaginsku, jabučnu, limunsku, salicilnu...), etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E... Zbog svega navedenog malina se sve češće koristi kod ekcema i proliva, a ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa. Ekstrakt takođe aktivira i pankreas na lučenje insulina, zbog čega je zahvalan za snižavanje šećera u krvi. U poslednje vreme sve više se ispituje delovanje malina na maligne ćelije, jer je ustanovljeno da elaginska kiselina sprečava umnožavanje ćelija raka. Istovremeno sprečava oštećenje DNK i ne deluje na normalne ćelije zadužene za imunološku odbranu organizma. Da bi se postigla preventivna zaštita od malignih oboljenja, svakodnevno u organizam treba unositi po 130 grama ovog voća, savetuju stručnjaci. Naravno da ne može u terapijskom smislu da zameni lek, ali može da deluje preventivno. Tradicionalna medicina preporučuje maline, jer uspešno skidaju povišenu temperaturu, podstiču znojenje, čiste žuč, pospešuju izbacivanje peska iz bubrega, jačaju imunitet i srce, normalizuju krvnu sliku.
U kozmetici, malina je proglašena srpskim brendom za masažu. Na Višoj medicinskoj školi tvrde da je plod ove voćke posebno delotvoran kod masne kože, a sa dodatkom odgovarajućeg biljnog ulja i za suvu, osetljivu, zrelu i oštećenu kožu. Bogatstvo vitaminom C i elaginskom kiselinom obezbeđuje hemijski i mehanički piling, a služi i kao sredstvo za izbeljivanje.
Za efikasnu masažu neophodna je sveža malina, pri čemu svaki plod treba da bude spakovan u plastičnu kesicu. Maline su proizvedene na ekološkim plantažama Srbije, i do upotrebe treba da budu zamrznute, naglašavaju u Višoj medicinskoj školi, koja je izum sa malinama svojevremeno i patentirala. Otapaju se neposredno pre upotrebe na sobnoj temperaturi i dobro izgnječe drvenim predmetom da bi se dobila kompaktna masa. Tokom masaže semenke malina mehanički otklanjaju izumrle ćelije, a da bi doživljaj bio potpun, prostorija za masažu može da se ukrasi mirisnim svećama sa ekstraktom maline. Miris maline deluje smirujuće na ceo organizam i otklanja nervozu. Posle masaže na kožu se stavlja pakovanje izgnječene maline uz dodatak nekoliko kapi biljnog ulja, i ostavlja da odstoji oko 20 minuta. Istovremeno može da se pije sok od maline, čime se postiže blagotvorni učinak i iznutra.
Čaj od lista maline koristi se za ispiranje usne duplje koja je pod upalom, kao i za upaljeno ždrelo.

OSVEŽAVAJUĆI SOK

Sedam delova soka maline (sveže ili odmrznute) pomešati sa deset delova žutog šećera. Sve to izmiksati dok se šećer ne rastopi. Pre nego što se sok upotrebi treba ga čuvati u frižideru, i obavezno ga razblažiti sa običnom ili mineralnom vodom.

MALINE SA PIŠKOTAMA

Sastojci: pola kilograma malina, sto grama piškota, 80 g šećera, 300 ml biljne pavlake i 30 ml maraskino likera.
Priprema: Maline oprati, ocediti i odvojiti nekoliko za dekoraciju. Izmiksati ih sa likerom, pa im dodati ulupanu pavlaku i sve zajedno pažljivo izmešati. Piškote izlomiti na manje komade. U četiri čaše sipati deo krema, preko staviti izlomljene piškote i na kraju ostatak krema. Ukrasiti celim malinama, dobro ohladiti i služiti.

DŽEM OD MALINA

Sastojci: 1 kg malina i 500 g šećera.
Priprema: Maline oprati, posuti šećerom i staviti u šerpu. Malo ih izgnječiti i staviti da se kuvaju. Džem treba lagano da se krčka, uz povremeno mešanje i skidanje nakupljene pene. U međuvremenu, dobro se operu tegle i poklopci, i stave u rernu da se sterilišu najmanje jedan sat na temperaturi od 100 stepeni. Džem se kuva od 60 do 90 minuta. Za probu se stavi malo džema na tacnu da se ohladi. Ako se ne razliva znači da je kuvan. Vreo džem se sipa u vrele tegle, odmah zatvara poklopcem ili povezuje celofanom navlaženim alkoholom. Ušuška se dobro u vuneno ćebe ili perjani jastuk i ostavi da se lagano hladi. Za ovaj džem nije potreban konzervans.



Izvor: Novosti

Čuva zdravlje i budi strast



Crvena, žuta, zelena, babura ili kratka mesnata paprika, sastavni je deo svake kuhinje. Nezaobilazan je sastojak vegetarijanskog menija, ali i brojnih jela sa mesom. Po očuvanosti korisnih sastojaka najbolja je sveža. Sirova paprika, ali i spremljena u jelima pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.
A što se tiče liste bolesti, ona je poduža. Paprika pomaže uklanjanju i lečenju avitaminoza, alergije, anemije, astme, arteroskleroze, angine pektoris, infarkta, astme, hipertenzije, dijabetesa, katarakte, kašlja, impotencije, opadanja kose, osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida...
Paprika nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. Bogata je mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Zanimljivo je da se konzerviranjem paprike njena hranljiva vrednost bitno ne menja, a količina vitamina C kojeg ima u zavidnoj meri, ostaje gotovo ista kao u svežoj parici. Dokazano je da paprika ima čak četiri do pet puta više ovog vitamina nego limun i pomorandža. Zbog njegovih velikih količina, preporučuje se kao obavezan dodatak ishrani za jačanje imuniteta.
U paprici se nalaze i značajne količine vitamina B, među kojima se posebno ističu vitamini B1 i B2. Sadrži i vitamin E kojem se pripisuju antikancerogena svojstva, vitamin A, pantotensku kiselinu, a od minerala ima najviše kalijuma, fosfora i gvožđa. Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina.
Kapsaicin je specifična materija, koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć, jer predstavlja savršeni antiseptik. U organima za varenje sprečava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina, koji predstavlja glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.
Paprika ima delotvoran uticaj i na površinsku kapilarnu cirkulaciju, ali to je zahvaljujući drugom važnom sastojku- citrinu. Citrin utiče na elastičnost i propustljivost kapilara, što je važno u lečenju arteroskleroze. Paprika je i namirnica koja podstiče apetit, jer jela spremljena sa njom imaju posebnu aromu.
Veruje se i da je paprika, a posebno ljuta, savršeni afrodizijak, jer budi raspoloženje i strast kod ljudi. Verovanje se temelji na uticaju paprike na pojačan rad krvotoka. Francuski gastronom iz 17. veka, Antelm Savarin, u knjizi “Fiziologija ukusa” napisao je da paprike i papričice “čine žene nežnim i podatnim, a muškarce poželjnim”.
Sem afrodizijačkog dejstva, ovom drevnom lekovitom povrću pripisuju i da ima stimulativnu moć na kožu glave. Tačnije, tvrdi se da sprečava pojavu ćelavosti, o čemu svedoče Kalabrezi koji je jedu u ogromnim količinama.

SKALA PAPRENOSTI

Američki hemičar Vilbur Skovil je još 1912. godine otkrio da se razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može meriti njena ljutina. Na skali ljutine koja nosi njegovo ime, neprikosnoveno prvo mesto drži meksička Habanero paprika. U stopu je prati Scoch Bonnet, zatim sledi Jamajka Hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu slatka babura.

LEKOVITA SALATA

S obzirom na to da je paprika najdelotvornija u svežem stanju, treba je jesti što više kao salatu. Salata se može najbrže spremiti ukoliko se nareže na kolutove i začini morskom solju, maslinovim uljem i jabukovim sirćetom. Ovako spremljena sprečava paradontozu, nazeb, a poboljšava i vid.

KULT PAPRIKE

U Italiji je paprika, inače, obožavano povrće. Do te mere da postoji i “Academia Italiana del Peperoncino”. Pandan Italijanima, Španci, koji su je, inače, doneli u Evropu iz Južne Amerike još u 15. veku, imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku.



Izvor: Novosti

Letnje sočno, slatko i aromatično uživanje



Dinja je, uz lubenicu, najomiljenija letnja "poslastica" jer izvrsno osvežava. Jednogodišnja biljka, poreklom iz Azije, ima plod okruglog ili ovalnog oblika sa prosečnom težinom 1,5 kg. U zavisnosti od vrste tvrda kora može da bude glatka ili hrapava i naborana, a jestivi deo ispunjen semenkama je žuto-narandžaste ili zelene nijanse (ananas dinja). Zreli plodovi su vrlo sočni, slatki, aromatični i osvežavajući.
Dinje su bile zastupljene na trpezi drevnih Kineza 1.000 godina p. n. e. U Bibliji se spominje da su Jevreji, pošto su napustili Egipat i sa Mojsijem 40 godina lutali pustinjom, žalili za omiljenim namirnicama, a najviše za dinjama. Arheološki podaci otkrivaju da su u njoj uživali i stanovnici Pompeje, a danas se najviše uzgaja na Mediteranu, u Aziji, SAD i Meksiku.
Zbog niske kalorične vrednosti i visokog procenta vode nutricionisti tokom leta prepoporučuju da se konzumiraju dve do četiri porcije dnevno. Medicinska istraživanja pokazuju da sastojci dinje snižavaju nivo šećera u krvi i poboljšavaju metabolizam. Bogata je i vitaminom C tako da štiti organizam od svih bolesti, kao i mineralom kalijumom koji čuva kardiovaskularni sistem, pomaže bubrezima jer podstiče lučenje tečnosti i tako snižava krvni pritisak. Dinje poboljšavaju probavu i sprečavaju nadimanje u stomaku, a obloge od soka ublažavaju modrice i podlive na koži.
Fantastičnu aromu možete da dodatno pojačate ako na sveže parčiće sipate malo soka od limuna ili ih začinite cimetom, listićima sveže nane ili zelenim biberom.
100 grama dinje sadrži: 34 kalorije, 0,84 g belančevina, 8,16 g ugljenih hidrata, 0,19 g masti, 90,15 g vode, vitamin B6 0,73 mg, vitamin B9 21 mkg, 36,70 mg vitamina C, 2,50 mkg vitamina K, 267 mg kalijuma, 9 mg kalcijuma, 0,21 mg gvožđa, 12 mg magnezijuma, 15 mg fosfora, 0,02 g natrijuma, 0,18 mg cinka.
Savet
Pri kupovini obratite pažnju na peteljku. Ako se oko nje stvaraju kapljice vode, to je znak da je plod ubran prerano. Kod zrele dinje peteljka lako otpada, a na tom mestu ostaje malo udubljenje. Pre sečenja dobro je operite pod mlazom tople vode da nečistoće sa kore ne bi ušle u jestiv deo. Isečeni plod čuvajte u frižideru maksimalno tri dana u zatvorenoj posudi, zbog jake arome koja se prenosi na druge namirnice.

AROMATIČNA PILETINA

Za 4 porcije potrebno je: 5 svežih breskvi, 750 g piletine bez kostiju, 1/2 veće dinje, 4 kašike maslinovog ulja, 1 kašika suvih začina, sok od pola limuna, 1 kašičica karija, 1 kašika soja sosa.
Zagrejte u tiganju kašiku maslinovog ulja na umerenoj temperaturi, operite i isecite breskve na polovine i izvadite koštice, a dinju na sitne kocke. Stavite u tiganj i pržite 2, 3, minuta, povremeno promešajte. Izvadite ih, ostavite da se ohlade. Pomešajte začine, soja sos i kari, uvaljajte u to piletinu sa svih strana, dobro zagrejte maslinovo ulje na tiganju i pržite oko 7 minuta sa obe strane. Izvadite piletinu, poređajte u tanjir i prelijte sokom od limuna, breskvama i dinjama.

BAGET SALSA

Za 6 osoba potrebno je: 1 baget hleb, 1 mala dinja, 2 kašike parmezana, 1 manji crni luk, 5 kašika vinskog sirćeta, 2 kašike peršuna, so i biber u zrnu, 10 do 12 šnita pršute.
Uključite rernu da se greje na 100 stepeni. Isecite baget hleb na parčice širine 2 cm, svako uvijte šnitom pršute i poređajte u pleh koji ste obložili folijom. Posolite, dodajte biber i parmezan. Stavite ih u rernu i pecite oko 10 minuta dok ne prime braonkastu boju. Za to vreme u velikom tiganju dinstajte sitno iseckani crni luk u sirćetu oko 5 minuta na umerenoj temperaturi. Kada dobije zlatnu boju, izvadite ga iz tiganja, stavite u posudu za mućenje i dodajte mu sitno iseckanu dinju, posolite i mutite nekoliko minuta da masa postane jedinstvena. Prelijte je preko vrućeg hleba pošto ga izvadite iz rerne i pospite sitno iseckanim peršunom.

SUPA U DINJI

Za 2 osobe potrebno je: 2 dinje, 2 kašike susamovog ulja, 250 g piletine bez kostiju, 50 g šunke, 100 g šampinjona, 2 kašika graška, 1 dl belog vina, manji komad đumbira, so, biber. Isecite dinje pri vrhu, pa kašikom izvadite "meso" tako da kora bude debljine oko 1 cm. U veliki tiganj sipajte susamovo ulje, kada se zagreje, stavite piletinu koju ste prethodno isekli na kocke, iseckanu šunku i šampinjone, grašak i belo vino, pa posolite i pobiberite, ostavite da se krčka na umerenoj temperaturi 10 minuta. Zatim dodajte 1/2 l vode i kuvajte još 20 minuta. Čorbu sipajte u izdubljene dinje, kao u tanjire, služite dok je toplo.

VANILA KUP

Za 4 osobe potrebno je: 1 dinja, 1 dl likera od jagoda, 250 g sladoleda od vanile, 10 malina ili kupina.
Operite i isecite dinju na četvrtine, kašikom odstranite semenke. Poređajte svaki komad na tanjir, na jestivi deo dinje stavite 2,3 kašike sladoleda i prelijte sirupom od jagoda. Ukrasite sa malinama ili kupinama.



Izvor: Novosti

Jabuka - voće i lek



O hranljivim i lekovitim svojstvima jabuke dosta se govori, ali navešćemo još neke korisne informacije koje možda niste znali.

Jabuka je višegodišnja drvenasta biljka. Sezona berbe je leto-jesen, ali je uz korišćenje hladnjača dostupna na trpezi tokom cele godine.

Vrste jabuka

Jabuka je jedna od najrasprostranjenijih voćki u svetu, ima preko 10.000 sorti. Može biti kisela ili slatka, a po obliku okrugla, šiljata ili pljosnata. Po boji, jabuke mogu biti crvene, žute ili zelene, a po glatkoći sjajne i hrapave.

Najpoznatije sorte su: zlatni delišes, jonatan, ajdared, crveni delišes, greni smit...

Korisni sastojci

Jabuka nema veliku energetsku vrednost pa je pogodna za dijetalnu ishranu, ali je zato bogata mineralima, vitaminima i drugim korisnim sastojcima. Plod jabuke sadrži oko 85% vode, a 100 grama jabuke ima energetsku vrednost od oko 53 kilokalorija.

Plod jabuke sadrži mnoge korisne sastojke:
belančevine (u manjem obimu)
biljna vlakna
biljne masti
vitamin A
vitamin B
vitamin C
gvožđe
eterična ulja
kalijum
kalcijum
karotin
magnezijum
minerale
natrijum
oligo elemente
organske kiseline
pektin
proteine
sumpor
ugljene hidrate
fluor
flavonoide
fosfor
hlor
celulozu
šećer (fruktozu i glukozu)

Primena u ishrani

Jabuka se koristi u ishrani kao desert, za pripremanje sokova, za pripremanje džemova, kao dodatak nekim salatama, pitama i kolačima, ali i kao jabukovo sirće ili sirovina za rakiju jabukovaču.

Da bi u kompotu ili džemu ostalo što više korisnih sastojaka, preporučuje se kratkotrajno kuvanje.

Kroz želudac jabuka prolazi za dvadesetak minuta, pa je zato treba jesti pre obroka ili nekoliko sati posle obroka.

Korišćenje

Najbolja i najbogatija korisnim sastojcima je sveža jabuka, pa se zato ona najviše preporučuje. Jabuka je dobar antioksidans i deluje protiv bakterija i virusa.

Lekovito dejstvo

Jabuka može pomoći u lečenju nekih bolesti i tegoba:
avitaminoza
alergije
angina pektoris
arteroskleroza
bolesti želuca
bolesti zuba, grla i ždrela
bronhitis, prehlade i grip
visok krvni pritisak
gojaznost
gubitak koncentracije
zatvor
infektivna oboljenja
infarkt
jačanje imunološkog sistema
kašalj
mamurluk
nadutost
neke vrste raka
nervoza
osteoporoza
otežano mokrenje
povišeni nivo holesterola
problemi sa varenjem
problemi sa želudcem
problemi sa nervima
problemi sa krvnim sudovima
problemi sa cirkulacijom
protiv UV zračenja
razdražljivost
sinuzitis
smanjenje umora
stabiliše crevnu floru
tromboza

Jabukovo sirće

Jabukovo sirće se preporučuje za artritis, bolove u grlu, bradavice, gljivične infekcije, osteoporozu, proširene vene, svrab, probleme sa varenjem i zadah iz usta.

Jabuka povoljno deluje na bubrege, jetru, žuč, stomak, creva, krvne sudove i imunosistem.

Zaključak

Na osnovu svega ovoga, vidimo da je stara engleska poslovica "ko pojede svakog dana jednu jabuku, isteruje bolest iz kuće" i danas veoma aktuelna.



Izvor: Krstarica

Za dobar vid i jako srce



 Sveža i oprana, skuvana i ispasirana, samostalno pripremljena ili kao prilog nekom glavnom jelu, šargarepa (Daucus carota) ima posebno mesto u ishrani ljudi. Zbog brojnih lekovitih svojstava predstavlja pravu malu priručnu apoteku. Zna se da pomaže kod više od tridesetak bolesti i da je pravi izbor za preventivno delovanje radi očuvanja zdravlja.
Njena narandžasta boja je produkt delovanja karotina, sastojka kojeg ni u jednom drugom povrću nema u tolikoj količini. Karotin je važan jer iz njega nastaje vitamin A, koji je odgovoran za zdravu kožu, nokte i kosu. Stručnjaci kažu da je sveža šargarepa pravi izbor za lepu, zdravu kožu i privlačan ten, ukoliko se u jelovniku nađe najmanje pet puta nedeljno. Najbolje je da se konzumira kao dodatak ručku ili večeri, ili kao zaseban mali obrok tokom dana. Ovo treba imati na umu jer beta karoten uspešno štiti kožu od spoljašnjih agresivnih uticaja, kao što je sunce, vetar, niske i visoke temperature, čineći je vlažnom i glatkom. Vitamin A je važan i za zdravu sluzokožu, dobar vid, imunitet i jako srce. Blagotvorno deluje i na rad jetre.
Šargarepa obiluje i vitaminima PP, D, E, H, a posebno vitaminima B1, B2, B5 i B6. Ali, za razliku od drugog povrća, vrlo malo sadrži vitamin C. Bogata je i mineralima - kalijumom, kalcijumom, jodom, cinkom, kobaltom. Osim toga, sadrži pektine i eterična ulja, zbog čega se posebno preporučuje deci za podsticanje telesnog razvoja, jačanje kostiju i povećavanje otpornosti prema infekcijama kod mladih, rekonvalescenata, trudnica i starijih osoba.
Ko nije ljubitelj sveže šargarepe, može da je skuva na pari, jer i tako pripremljena zadržava većinu korisnih sastojaka. Ukoliko se konzumira barena, treba da se prelije hladno ceđenim maslinovim uljem, radi lakšeg rastvaranja karotina.
Sok od šargarepe, takođe, predstavlja dragocen eliksir za ceo organizam. Čuva nerve od iscrpljenosti, pa se preporučuje ljudima koji su previše nervozni. Svež sok normalizuje i telesnu težinu i smanjuje zamor srčanog mišića. Efikasno je sredstvo i protiv bolesti izazvanih poremećajem razmene minerala u organizmu, kao što je poliartritis.
-Žvakanjem šargarepe smanjuje se broj mikroorganizama u usnoj duplji, a narodna medicina preporučuje i stavljanje soka u nozdrve u početnoj fazi kijavice i sličnih infekcija. Kod anemije, šargarepa u rekordnom roku poboljšava krvnu sliku. Pomaže i da zaraste čir, dok britanski i danski naučnici tvrde da sastojci u šargarepi smanjuju rizik od razvoja karcinoma za čak 30 odsto.

ZA JAČANJE IMUNITETA

Pet šargarepa izmiksati sa sokom od jednog limuna i piti svakog jutra. Ne samo da jača imunološki sistem, nego doprinosi i bržem oporavku posle infektivnih bolesti.

MASKA ZA LICE

Pomešati po kašiku sitnog sira, maslinovog ulja, mleka i soka od šargarepe. Dobro sjedinjenu masu naneti na lice i ostaviti da deluje 20 minuta, a zatim preko svega na lice staviti toplu oblogu, pa tek na kraju sve isprati hladnom vodom. Maska odgovara svakom tipu kože, hrani je i osvežava.

PROTIV BIRA

U sok od šargarepe dodati umućeno žumance i nekoliko kapi maslinovog ulja. Maska se nanosi na lice i vrat i ostavlja da deluje 20-25 minuta. Na kraju se lice ispere mlakom vodom.

“OSLO DORUČAK”

Ispitivanja su pokazala da šargarepa ima ulogu savršenog čistača organizma od štetnih materija nastalih lošom ishranom, delovanjem zagađene sredine i raznih zračenja. U Norveškoj se preporučuje deci kao “oslo doručak”, jer se smatra da pomaže u otklanjanju umora i podizanju koncentracije za bolje učenje i bolji uspeh u školi.



Izvor: Novosti

Slatka “mediteranska princeza”



 Smokva je stanovnicima Sredozemnog mora oduvek bila omiljena voćna poslastica, a stari Rimljani su toliko uživali u ukusnim plodovima da su joj tepali “mediteranska princeza”. Jedna od najstarijih kultivisanih biljaka, prema predanju, krasila je rajski vrt iz vremena Adama i Eve, a stari Sumeri su još 2.700 godine p. n. e. zabeležili da je ona univerzalni lek za “svaku boljku”. Dugo se smatrala luksuznom namirnicom, pa je na prvim Olimpijskim igrama pobednicima deljena umesto medalja. Slavna egipatska vladarka Kleopatra zahtevala je da se stavlja u svako jelo koje joj se servira, a rimski pisac i naučnik Plinije Stariji zabeležio je da ova voćka "mladima daje snagu, a starima čuva zdravlje i briše bore sa lica".
Danas se zna da je ova namirnica jedan od najbogatijih izvora celuloze, reguliše nivo šećera u krvi, snižava holesterol i značajno smanjuju mogućnost pojave kancera debelog creva. Bogata je mineralom kalijumom koji normalizuje krvni pritisak, štiti srce i krvne sudove. Sveži plodovi ublažavaju bronhitis i popravljaju imunitet. Šećer iz ovog voća stimuliše rad mozga i poboljšava pamćenje. Čak su i listovi lekoviti i jestivi, imaju antibakterijsko dejstvo, snižavaju trigliceride i štite od raka.
U mediteranskoj kuhinji smokve se često služe kao predjelo sa pršutom i parmezanom, a kao poslastica najčešće se kombinuju sa grožđem, orasima, pistaćima, lešnicima i bademima. Sveže smokve filuju se sirnim namazima, medom i marcipanom, kuvaju u slatkom crvenom vinu ili šećernom sirupu sa dodatkom cimeta, vanile i limuna. Suvi i sočni plodovi koriste se kao dodatak slanim specijalitetima od svinjetine, jagnjetine, piletine, pačetine...
100 grama svežih smokvi sadrži: 74 kalorija, 79,11 g vode, 0.9 g belančevina, 19,18 g ugljenih hidrata, 0,3 g masti, 11,2 g šećera, 2,9 g celuloze, 15 mcg vitamina A, 0,40 mg vitamina B3, 0,11 mg vitamina B6, 6 mkg vitamin B9, 2 mg vitamina C, 4,70 mkg vitamina K, 0,37 mg gvožđa, 35 mg kalcijuma, 17 mg magnezijuma, 14 mg fosfora, 232 mg kalijuma, 0,15 mg cinka, 0,13 mg mangana, 0,20 mkg selena.


Savet

Sveže smokve mogu da budu svetlozelene, zlatno-braon ili tamnoljubičaste. Zdravi plodovi su meki na dodir i ne menjaju oblik kada se nežno pritisnu. Prilikom kupovine obavezno ih pomirišite i ako osetite kiselinu znači da je voće prezrelo. U zamrzivaču ih čuvajte do šest meseci, a suve smokve držite na tamnom i hladnom mestu do dva meseca.

Zelene smokve sa gorgonzolom

Za 4 osobe potrebno je: 8 svežih smokava, 6 kašika livadskog meda, 250 g sira gorgonzola, kašika peršuna, kašika bosiljka, vlašac, sok od jednog limuna, 10 kašika maslinovog ulja, morska so i biber po ukusu.
Zagrejte rernu na 200 stepeni, operite smokve i odstranite vrhove, a zatim ih lagano stisnite da puste sok. Stavite ih u pleh, prelijte maslinovim uljem, malo posolite i pobiberite, pecite oko 15 minuta. Za to vreme, u manjoj posudi pomešajte iseckani vlašac, peršun i bosiljak, dodajte kašiku maslinovog ulja, so i biber po ukusu i dobro promešajte. U drugoj posudi pomešajte med i limunov sok sa 2 kašike vrele vode, mešajte dok se smesa ne sjedini. Izvadite smokve, poređajte ih na veliki plitak tanjir zajedno sa kriškama gorgonzole. Pospite ih iseckanim začinima, a na kraju sipajte preliv od meda i limuna.

Jagnjetina u aromatičnom sosu

Za 4 osobe potrebno je: 8 jagnjećih kotleta, 200 g svežih smokava, 2 kašike hladno ceđenog maslinovog ulja, 2 dl vinskog sirćeta, 1 dl porta, 5 kašika šećera, sok od pola pomorandže, kašika čilija, kašika listova peršuna, kašičica meda, so i biber.
Roštilj ili tiganj za grilovanje dobro ugrejte. Uvaljajte kotlete u maslinovo ulje sa svih strana, posolite i pobiberite. Grilujte ih oko 5 minuta sa obe strane dok ne dobiju braon nijansu. Sos: Sipajte u šerpu litar vode, sačekajte da provri, pa sklonite sa ringle. Smokve operite i potopite 30 minuta u vodu da omekšaju. Čim ih izvadite iz vode, stavite ih u blender sa 1 dl vruće vode i mutite dok ne dobijete glatku smesu. U posudi za kuvanje pomešajte sirće, porto, šećer, sok od pomorandže, čili, med, mlevene smokve i kuvajte na umerenoj temperaturi 10 minuta uz povremeno mešanje. Kotlete prelijte sosom i dekorišite listovima svežeg peršuna.

Čokoladne kugle

Za 6 osoba potrebno je: 250 g suvih smokava, 50 g đumbira u prahu, pola kašičice cimeta, kašika meda i 150 g kakao table ili crne čokolade.
Smokve operite, uklonite peteljke i isecite na sitne komade. Stavite ih u blender zajedno sa đumbirom, medom i cimetom i mutite oko minut da se masa sjedini. Smesu oblikujte u kugle dlanovima i ređajte na papir. U maloj posudi za kuvanje sipajte litar vode, uključite ringlu na minimum i kada voda bude mlaka ubacite kakao tablu (čokoladu). Mešajte lagano dok se sasvim ne rastopi. Jednu po jednu kuglu uronite u čokoladu, pa odlažite na papir. Kada se kugle ohlade, stavite ih u frižider na 15 minuta da se stvrdnu. Poslužite dve kugle u porciji.

Voće u sirupu

Za 4 osobe potrebno je: 12 svežih smokava, 3 kašike kristal šećera, 2 dl vode i 3 dl soka do pomorandže.
Rernu zagrejte na 150 stepeni. Poređajte smokve u dublji pleh peteljkom na gore. Prelijte ih šećerom i vodom. Pecite oko 15 minuta, dodajte 2,5 dl soka od pomorandže i nastavite da pečete još 15 minuta. Izvadite smokve, poređajte u plitak tanjir, prelijte ih ostatkom soka i služite dok su tople.



Izvor: Novosti

Paprika poboljšava apetit

Crvena, žuta, zelena, baburasta ili šiljata, paprika je pored krompira i paradajza najrasprostranjenija poljoprivredna kultura kod nas.

U ovo vreme, početkom septembra, pijace su pune ukusnih plodova paprike. Važi za veoma laku namirnicu, nije kalorična ali je zato lekovita.

Recepata za spravljanje jela od nje ima nekoliko stotina, a na svemu ovome treba da zahvalimo Špancima koji su je još u 15. veku doneli u Evropu, pišu "Novosti".

Paprike se mogu jesti sveže u salati, pržene, pečene ili u zimnici.

Možda niste znali da paprika sadrži četiri puta više vitamina C od pomorandže. Naravno, njegova količina zavisi od sorte paprike, od podneblja na kome se gaji i od mnogih drugih činilaca.

U crvenoj paprici nalazi se visok sadržaj vitamina C i beta-karotena. Ona je takođe dobar izvor vitamina B6 i vitamina A. Osim navedenih, u paprici se u manjim količinama nalaze i ostali vitamini.

Od minerala najviše sadrži kalijum. Međutim, ako je zamrznete doći će do gubitka kalijuma, cinka, vitamina C, riboflavina, vitamina B6 i vitamina E.

Ova namirnica je korisna osobama koje pate od ateroskleroze jer njen sastojak citrin utiče na propustljivost kapilara i čini ih elastičnim.

Ona takođe podstiče lučenje želudačnih i crevnih sokova, pa tako otvara apetit i poboljšava varenje. Paprika važi i za dobar prirodni antioksidans, pa tako štiti naše zdravlje jer sprečava stvaranje slobodnih radikala.

Prilikom kupovine vodite računa da paprike budu sveže, neoštećene i čvrste. Sveže paprike će hrskati pod zubima kada ih zagrizete. Ukoliko pripremate paprike za punjenje, kupite okrugle, mesnate paprike otprilike jednakih veličina.

Sveže paprike možete čuvati u frižideru do pet dana, a zamrznute do šest meseci.

Paprika je namirnica mediteranske kuhinje i dobro se slaže sa crnim i belim lukom, tikvicama, patlidžanima, paradajzom, ribom i maslinovim uljem. Naravno, dobro ide i uz neka crvena mesa, posebno uz roštilj.

Izvor: MTS-Mondo

Cvekla - najlekovitije povrće



Za cveklu kažu da je u stanju da popravi većinu toga što je u organizmu pokvareno. Poreklom sa obala Sredozemlja uspela je da na sebe privuče pažnju još kod starih naroda, koji su shvatili da im ona pomaže kod mnogih bolesti.

Danas se smatra najkorisnijom i najlekovitijom povrtarskom kulturom koja se lako vari, u sebi sadrži najširu lepezu vitamina i minerala, i izuzetno je bogata belančevinama, mastima i ugljenim hidratima.

Od vitamina najprisutniji su vitamin B1, B2, C, kao i izuzetno redak vitamin u biljnim namirnicama B12. Crvena boja cvekle potiče od antocijana koji utiče na obnavljanje krvi, dok biljka u celini deluje i antikancerozno.

Osim toga, potvrđena je i njena zdravstvena delotvornost u slučajevima demineralizacije kostiju i zuba. Prisustvo joda čini je dragocenim lekom protiv ateroskleroze i procesa starenja, piše "Život plus". Međutim, osnovu višestruke lekovitosti ove biljke čine sastojci betanin i betain koji podstiču razmenu materija, regulišu krvni pritisak, smanjuju holesterol, održavaju krvne sudove u dobrom stanju, podstiču rad jetre.

Cvekla je izuzetno korisna u lečenju slabokrvnosti kod dece i mladih osoba, jer sadrži visok procenat gvožđa. Povoljno deluje i na rad creva i njihovu peristaltiku (pokretljivost) jer sadrži celulozu i pektin u izobilju. Ali, da bi se zadovoljile dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima treba pojesti pet srednjih glavica cvekle.

Malo se zna da je lišće cvekle nalik spanaću pa se tako može i pripremati. Međutim, bez obzira na to što je cela biljka jestiva, lekovit je samo koren, koji se sakuplja u jesen i ostavlja u umereno toplim prostorijama, da ne bi promrzao. Ako se čuva na odgovarajući način, u svežini cvekle može da se uživa sve do sledećeg leta.

Sok od cvekle ima posebnu vrednost, jer je takođe delotvoran kod mnogih bolesti. Krepi i jača ceo organizam i deluje povoljno na njegov metabolizam. Najbolje je da se pije u kombinaciji sa medom, po pola čaše tri puta na dan. Soku može da se doda i kim, kao i rendani ren, čime se dobija poseban ukus.



Izvor: MTS-Mondo

Voćem do zdravlja



Od davnina je voće imalo zanačajnu ulogu u ljudskoj ishrani, a u novije vreme postaje veoma važan faktor u prevenciji mnogih bolesti.

U savremenoj ishrani, voće i proizvodi od voća preporučuju se ne samo kao desert već i kao deo obroka, ili čak kao celovit obrok. Voće je veoma značajno u ishrani, jer drži sitost, sadrži malo kalorija, a ima mnogo korisnih sastojaka potrebnih ljudskom organizmu. Odavno se zna da je voće puno vitamina i minerala, ali je u novije vreme ustanovljeno da voće sadrži i druge sastojke koji su eoma lekoviti i povoljno deluju protiv mnogih bolesti.

Vrste voća

Na osnovu izgleda ploda, građe ploda i bioloških sastojaka, voće se deli u šest osnovnih grupa:
Jabučasto voće: jabuka, kruška, dunja, mušmula...
U jagodasto i bobičavo voće spada: grožđe, jagoda, domaća kupina, domaća malina, ribizla, borovnica, brusnica...
Šumsko voće čine: šumska jagoda, šumska malina, kupina, borovnica, drenjina, trnjina, šipak ...
Voće sa košticama: šljiva, breskva, kajsija, trešnja, višnja, maslina...
Jezgrasto ili koštunjavo voće: orah, badem, lešnik, kesten, pistaći...
Južno voće (tropsko voće ili agrumi): limun, narandža, grejpfrut, mandarina, smokva, banana, kivi, ananas, avokado, mango, papaja, papaja, kokosov orah.

Interesantno da lubenica, dinja i kikiriki spadaju u povrće, ali se zbog ukusa u ishrani koriste kao voće.

Prirodnim i veštačkim ukrštanjem kroz istoriju došlo se do toga da je od jednog istog voća (po nazivu) dobijeno mnogo različitih vrsta (po boji, veličini, ukusu, nranljivoj vrednosti...).

Od voća se preve i razna alkoholna pića, ali se za ishranu preporučuje samo sveže voće, bareno voće, džemovi od voća i sokovi.

Čega to ima u voću?

Voće ima veoma veliku biološku vrednost jer sadrži: vitamine, minerale, oligoelemente, esencijalne masne kiseline, biljna vlakna, biljne masti, ugljene hidrate, beta-karoten, antioksidante, eterična ulja, aromatične sastojke, enzime, celulozu, fitoncide, tanine..

Šta može voće?

Voće veoma povoljno deluje na organizam u savladavanju mnogih bolesti.

Voće zbog velikog sadržaja vode u sebi (jezgrasto voće sadrži malo vode) utoljuje žeđ i pomaže protiv gojaznosti.

Gvožđe iz voća pomaže protiv anemije, protiv gubitka pamćenja, a naročito se preporučuje ženama u trudnoći.

Vitamina C ima dosta u voću, a on pomaže, između ostalog, protiv alergije, anemije, umora, prehlade, bolesti srca i krvnih sudova, neplodnosti, impotencije, dijabetesa...

Folne kiseline naročito ima u južnom voću, a ona je efikasna u borbi protiv raka, depresije, srčanih bolesti, nesanice, osteoporoze, reumatoidnog artritisa...

Magnezijuma, vitamina E i selena ima u koštunjavom voću, a ono se preporučuje kod anksioznossti, stresa, povišenog krvnog pritiska, kamena u bubregu, katarakte, problema sa prostatom...

Voće u sebi sadrži antioksidanse, što veoma povoljno deluje protiv takozvanih slobodnih radikala (uzrokovanih savremenim načinom života i nepravilnom ishranom). Zbog toga voće veoma povoljno deluje protiv raznih infekcija i nekih vsta raka.

Kako jesti voće?

Preporučuje se sirovo voće, jer ono sadrži najviše korisnih sastojaka. Za pojedine osobe se preporučuje bareno voće, pošto se lakše vari.

Najbolje je jesti voće kao zaseban obrok jer tako najbolje deluje na organizam, pošto voće uz obrok kod većine ljudi izaziva probleme sa varenjem.

Najbolje za ishranu je voće koje nije prskano raznim hemikalaijama, ali se ipak preporučuje detaljno pranje voća pre upotrebe.

Zaključak

Da bi se nabrojale sve korisne i hranljive osobine voća, treba utrošiti dosta reči, ali i ovo što smo naveli biće dovoljno da u svakodnevnoj ishrani koristite voće. Stručnjaci preporučuju da se voće jede dva do četiri puta u toku dana.



Izvor: Krstarica

Borovnica kao lek



Zbog hranljivih i lekovitih sastojaka, brusnica je u poslednje vreme postala veoma popularna, koristi se čak i za proizvodnju lekova. Mnogi su zaboravili da u našim krajevima može mnogo lakše da se nađe borovnica (i proizvodi od nje), koja je veoma slična brusnici u pogledu hranljivosti, a i u pogledu lekovitosti. Borovnica u svom plodu ima malo kalorija, a dosta lekovitih sastojaka.

Borovnica (Vaccinium myrtillus) raste kao zimzeleni grm visine tridesetak santimetara, sa sitnim bobičastim plodovima koji su slatkastog ukusa. Raste na većim nadmorskim visinama, i to na proplancima između šuma ili u retkim šumama.

U Evropi i Severnoj Americi borovnica se gaji od davnina i koristi se kao lekovita biljka. Kod nas se za borovnicu koriste i nazivi borovnika, borovnjača, crna borovnica, vrna jagoda...

Sastav

Mali bobičasti plod borovnice sadrži:
antocianine
bakar
biljna vlakna
bioflaflavonoide
vitamin C
vitamin E
vitamine B
gvožđe
glukozu
kalijum
kalcijum
karotin
mangan
natrijum
organske kiseline (limunsku i jabučnu)
pektin
proteine
pterostilben
resveratrol
saponin
tanine
flavanol
folnu kiselinu
hrom

Plod ima jako antioksidantsko dejstvo, a dokazano je da ima i antikancerogeno dejstvo.

Korišćenje

Borovnica se koristi u ishrani kao svež plod, sušeno voće, džem, pekmez, sok, kompot, sirup ili čaj, a u nekim krajevima se koristi i kao sastojak za pravljenje vina i rakije. Pored ploda, koriste se i listovi, za spravljanje čajeva ili obloga. Pošto se radi o prirodnom proizvodu, može se jesti (piti) više puta dnevno, a i deca ga mogu slobodno koristiti.

Dejstvo

Pošto plod borovnice u sebi sadrži dosta lekovitih materija i jakog je antioksidanskog dejstva, dokazano je da deluje povoljno na organizam:
za lečenje katarakte
jača imunološki sistem
kao diuretik
kod katarakte i retinopatije
kod avitaminoze i hipovitaminoze
kod bolesti usta, grla i pluća
kod dijareje
kod makularne degeneracije
kod reumatoidnog artritisa
kod šećerne bolesti
povoljno deluje na bolesti (infekcije) kože
povoljno deluje na povećanje nivoa "dobrog" holesterola
povoljno deluje na smanjenje rizika od kancerogenih oboljenja
povoljno deluje na upale i infekcije bubrega, bešike i mokraćnih kanala
povoljno deluje na čulo vida (očnu mrežnjaču)
poboljšava koncetraciju
poboljšava cirkulaciju
povoljno deluje na kapilare i vene
povoljno deluje na poremećaje ishrane
protiv bolova u stomaku i problema sa varenjem
protiv gojaznosti
protiv koksaki virusa
protiv tromboze
protiv uzroka nastajanja čira na želucu i u stomaku
protiv cistitisa
proširene vene i hemoroidi
smanjenje modrica i brže zarastanje otvorenih rana
sok od borovnice pospešuje apetit
sprečava pojavu glaukoma
sprečavanje infarkta
sprečavanje moždanih udara
u prevenciji karidovaskularnih bolesti (bolesti srca i krvnih sudova)
usporava proces starenja

Način delovanja

Stručnjaci su utvrdili da pored antioksidantskog delovanja, borovnica deluje povoljno na srce, krvne sudove, kožu i imuni sistem.

Na osnovu navedenih podataka, može se ustanoviti da borovnica spada u veoma lekovito voće i dobar je prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti.

Zbog mogućnosti nepravilne upotrebe listova borovnice, treba se pre upotrebe konsultovati sa stručnim licima, kako ne bi došlo do zdravstvenih komplikacija.




Izvor: Krstarica

Beli luk, najstariji antibiotik

Nauka tvrdi da je beli luk najlekovitija biljka. U narodu se upotrebljava kao lek za sve. Jednogodišnja je biljka, dostupna za ishranu tokom cele godine. Pripisivane su mu i magijske osobine u borbi protiv uroka, veštica, zlih čini i vampira.



Šta sadrži?

Dokazano ima oko 200 aktivnih materija. Bogat je eteričnim uljima, vitaminima (A, B1, B2 i C), mineralima (kalijum, gvožđe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor i selen), sadrži aminokiseline, enzime, polioze poput insulina, adenozina i alicina. Sve su supstance lekovite već u maloj koncentraciji. U ishrani se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja. Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje s najboljim antibioticima. Ali zajedno s visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se tada treba konsultovati s lekarom.

Šta leči?

* U narodnoj medicini: za lečenje organa za disanje, oboljenja srca i krvnih sudova (arterioskleroza), živčanih bolesti, glavobolje, nesvestice, bolesti organa za varenje, crevnih parazita, kožnih bolesti...

* U naučnoj medicini: upotreba se uglavnom poklapa s primenom u narodnoj. Ulazi u sastav preparata za jačanje organizma, kao stimulans nervnog sistema, protiv visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, kao efikasno antiseptično preventivno sredstvo protiv raznih zaraznih bolesti, hroničnog bronhitisa, kašlja, u obliku kašice za lečenje čireva i uboja, protiv peruti, opadanja kose...

Najnovije tvrdnje naučnika

* Na Univerzitetu u Osaki je utvrđeno da beli luk usporava rast ćelija raka u debelom crevu.

* Jedna studija Univerziteta Jundai u Indiji potvrdila je da beli luk posle infarkta ili operacije srca ublažava posledice i ubrzava regeneraciju.
* Naučnici šangajskog Instituta za rak su dokazali da muškarci koji svaki dan jedu po dva čena belog luka smanjuju rizik od oboljenja prostate do 50%.
* Prema studiji sprovedenoj na Institutu za srce i krvotok u Majncu, osobe koje godinama jedu beli luk izgledaju u starosti sedam do deset godina mlađe i imaju elastičnije krvne sudove.



Izvor: B92

Čudesan krompir

Solanum tuberosum, poznatiji kao krompir,  potiče iz visoravni Južne Amerike gde su ga upotrebljavali u ishrani preko 7000 godina. Španski istraživači su ga u 16. veku doneli u Evropu, da bi se do 19. veka odomaćio na celom kontinentu.



Istorija krompira počinje negde na planinskim vencima Anda u Južnoj Americi. Za ovaj sušan region je karakteristična česta promena temperature, kao i nekvalitetno zemljište. Uprkos tim preprekama krompir je napredovao, penjući se zajedno s domorocima i na preko 4.000 metara gde je i vazduh razređeniji.

Pre-kolumbijski farmeri su ovo povrće uzgajali čak pre 7.000 godina, a ono što ih je fasciniralo je bila njegova izdržljivost i hranjiva vrednost. Međutim, zapadna civilizacija se s krompirom susrela tek kasne 1537 kada su ga konkvistadori doneli iz Perua.

Bez obzira na njegovu izdržljivost i produktivnost Španci su ga slabo koristili jer su ga smatrali hranom niže klase.  Bile su potrebne dekade da bi se krompir proširio po celoj Evropi.

Krompir je izvor ugljenih hidrata, koji su najbolji izvor energije za organizam. Takođe, poseduje vlakna koja olakšavaju digestivne procese i ipijaju vodu stvarajući osećaj sitosti. Bogat je vitaminom C i kalijumom koji su neophodni pri velikim naporima organizma.

Nutriciona vrednost

(krompir srednje veličine; 148g)

Ukupna mast 0g                    0%
Holesterol 0mg                      0%
Natrijum 0mg                        0%
Ugljeni hidrati 26g                9%
Dijetna vlakna 3g                 2%       
Šećeri 23g                            8%     
Proteini 4g                            3%
Vitamin A                              0%       
Vitamin C                            45%
Kalcijum                               2%       
Gvožđe                                 6%
Kalijum                                20%       
Voda                                     5%
Zanimljivosti o krompiru

- Krompir je prvo povrće gajeno u svemiru
- Krompir je najzdraviji kad se kuva/peče “u kaputu” (neoljušten)
- Evropljani u proseku godišnje pojedu duplo više krompira od Amerikanaca
- Sok od krompira leči crvenilo na licu
- Svež krompir je dobar za opekotine i promrzline

Ekpresni recept

Kad se gomila ljudi pojavi ni od kuda na večeri pripremite im ovaj ukusni, a brzi specijalitet. Evo recepta s merama prigodnim za 5 osoba.

- Krompir (10 srednje veličine)
- Senf (3 kašike)
- Beli luk u prahu (1/3 kašičice)
- Maslinovo ulje (2 kašičice)
- Origano (1/2 kašičice)
- Morska so

Krompir dobro oprati (ne ljuštiti), preseći na pola, napraviti plitke ureze (oblik ostavljam vama na volju) i posoliti po ukusu. U senf sipati beli luk, maslinovo ulje i origano i smesu premazati preko svake polutke krompira. Prekriti folijom i peću rerni 45 min na 180 stepeni. Pet minuta pred kraj pečenja skloniti foliju da bi lepo zapekao. Uživajte!
Izvor:B92

Sočan crveni koren



Ukusno povrće sa crvenim korenom, cvekla je poznata kao lekovita namirnica duže od dva milenijuma.
Purpurnu nijansu daje joj crveni pigment betacijanin, koji je toliko jak da boji tkanine, ali i ruke domaćice. Cvekla se jede tokom čitave godine, najčešće kao salata, lako se vari i veoma je zdrava jer sadrži gotovo sve minerale, a od vitamina najviše sadrži one C i B kompleksa.
Kao lek se koristila kod malarije, fibroznih bolesti pluća i gripa, a savremeni naučnici otkrili su da ova korenasta biljka reguliše nizak krvni pritisak, pozitivno utiče na nervni sistem i rad mozga, štiti od tumora i štetnog zračenja sunca, snižava holesterol u krvi, poboljšava rad jetre i imunitet. Ipak, cvekla je najpoznatija kao lek kod anemije, problema sa žuči i varenjem. Za razliku od ostalog povrća, sadrži mineral kobalt, uglavnom prisutan u mesu i mlečnim proizvodima, koji podstiče stvaranje vitamina B12 (utiče na hemoglobin i broj crvenih krvnih zrnaca), zato je nutricionisti posebno preporučuju vegetarijancima. Takođe, sadrži i jod, dragocen sastojak u borbi protiv ateroskleroze i starenja.
Iako je na našim prostorima najčešće kuvaju, cvekla je najzdravija kada se jede u sirovom stanju, oljuštena, izrendana i začinjena sa malo limunovog soka. I sok od ovog povrća je vrlo zdrav, posebno kada mu se doda malo meda i limuna. Sos od kuvane, ispasirane cvekle sa začinima i crvenim vinom odlično se slaže uz meso i ribu sa roštilja, a ukusan preliv za salatu dobićete ako pomešate pasiranu, kuvanu cveklu sa malo ulja, belog luka, sirćeta, vode, soli i bibera. Ako do sada niste, probajte pečenu cveklu. Dobro opran i neoljušten koren umotajte u foliju i pecite u rerni oko sat vremena na temperaturi od 190 stepeni. I lišće ove biljke je vrlo ukusno, sprema se kao spanać i blitva.
100 grama sveže cvekle sadrži: 45 kalorija, 1,50 g proteina, 9,40 g ugljenih hidrata, 0,10 g masti, 2,50 g celuloze, 88 g vode, 0,03 mg vitamina B1, 0,04 mg vitamina B2, 0,12 mg vitamina B5, 93 mkg vitamina B9, 10 mg vitamina C, 35 mg kalcijuma, 0,89 mg gvožđa, 20 mg magnezijuma, 44 mg fosfora, 345 mg kalijuma, 0,03 g natrijuma, 0,69 mg cinka.

Savet
Koren cvekle može da bude okrugao ili ovalan, ali bez obzira na vrstu, trebalo bi da ima tamnocrvenu boju. Što je veći, sredina je tvrđa, a ukus lošiji. Kada kupujete ovo povrće, obratite pažnju da kožica bude neoštećena. Svežu cveklu isecite malo iznad korena i čuvajte na tamnom i hladnom mestu, u plastičnoj kesi, od7 do 10 dana. Oštećene listove uklonite, a sveže stavite u odvojenu plastičnu kesi i držite u frižideru do 2 dana. Kuvana, oljuštena cvekla ne bi trebalo da stoji u frižideru duže od 7 dana, a sveži koren u zamrzivaču do 10 meseci.

Krem čorba od cvekle
Potrebno je: 500 g cvekle, 1 glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 1 veza peršunovog lista, 1/2 kašičice majčine dušice, 1 kašika limunovog soka, 1 kašika rena, 2 kašike ulja, 1 kašika brašna, so.
Operite cveklu, oljuštite i skuvajte u slanoj vodi zajedno sa glavicom crnog luka i vezom peršuna. Pri kraju dodajte majčinu dušicu. Izvadite cveklu, sačekajte malo da se ohladi pa je izrendajte, a vodu u kojoj se kuvala sačuvajte. U dubokoj šerpi zagrejte ulje, kratko propržite brašno i sitno iseckani beli luk, dodajte cveklu i nalijte vodom u kojoj se kuvala. Kuvajte oko 5 minuta, posolite još ako je potrebno, začinite limunovim sokom i renom, sklonite sa ringle. Poslužite dok je vruće, po želji u tanjir dodajte komadiće dvopeka.

Salata Džejmija Olivera
Za 4 osobe potrebno je: 4 korena cvekle srednje veličine, 200 g feta sira, 3 jabuke, sok od jednog limuna, 1 kašičica nane, dve šake semenki suncokreta, morska so i biber po ukusu.
Nekuvanu cveklu i jabuke oljuštite i izrendajte na rezance, a sir usitnite viljuškom, pa sve stavite u veću posudu za salatu. Dodajte semenke suncokreta, promešajte, a potom začinite nanom, sokom od limuna, solju i biberom. Ponovo dobro promešajte.

Crveni rižoto
Za 2 osobe potrebno je: 250 g korena cvekle, 300 g pirinča, 3,5 dl supe od kocke, 1 kašika maslinovog ulja, 25 g butera, 0,75 dl belog vina, 1 manja glavica crnog luka, 2 čena belog luka, 2 kašike parmezana, 2 kašike krem sira, 1 kašičica origana ili mirođije.
Zagrejte rernu na 150 stepeni, a u međuvremenu oljuštite svežu cveklu i isecite je na deblje kolutove, pa stavite na pleh obložen folijom ili papirom. Sipajte preko cvekle maslinovo ulje i pecite od 45 minuta do 1 čas. Dok se cvekla peče, skuvajte supu i zagrejte buter u dubokom tiganju ili šerpi, pa propržite kratko sitno iseckani crni i beli luk. Dodajte pirinač i belo vino, sačekajte da provri i kuvajte 5 minuta. Zatim sipajte supu, dobro promešajte i kuvajte na umerenoj temperaturi od 15 do 20 minuta da pirinač postane mek. Umešajte krem sir, pa sipajte rižoto u tanjir. Pečenu cveklu ispasirajte da dobijete pire, pomešajte je sa parmezanom i mirođijom ili origanom, pa prelijte preko pirinča.

Ljuta zakuska
Potrebno je: 2 korena cvekle, 2 ljute paprike, 1 kašičica semena kumina, 1 glavica crnog luka, 1 kašičica karija, 1 kašika ulja, 1/2 kašičice senfa, 2 kašike kokosa, 1 kašičica soli.
Oljuštite cveklu i sitno je izrendajte. Sitno iseckajte luk i papriku. U tiganju zagrejte ulje na umerenoj temperaturi, kratko propržite seme kumina, sipajte 2 dl vode, pa dodajte luk i papriku. Pržite oko 10 minuta i začinite senfom i karijem. Ako je povrće meko, dodajte cveklu, posolite i sipajte još malo vode ako je potrebno. Kuvajte dok cvekla ne omekša, povremeno promešajte i na kraju začinite kokosom. Sve dobro promešajte, služite dok je vruće, uz krompir ili pirinač.



Izvor: Novosti