naslov teme bi otprilike trebao da iygleda ovako....


Re: Vladika Nikolaj Velimirović - duhovnik, mučenik, mislilac,kvazi svetac,fasista......itd. 

"Krajem prošlog stoleća doveli su jednome episkopu malene tada Srbije jednog dečaka da ga uputi u bogosloviju. "Šta će nam taj?", reče vladika pogledavši na dečaka. "Zašto da šaljemo ovo slabunjavo dete? Neće izdržati tamo, umreće, te ćemo uzalud baciti pare". Ali, videći kako je dečak žedan nauke, vladika se ipak odluči da ga pošalje u bogosloviju. Tako to biva: ono što izgleda maleno u očima ljudi, veliko je pred Bogom.



To je bio Nikolaj, veliki svetitelj i Zlatousti naših dana. Rastući telom, još je više rastao duhom mali Velimirović. Kao što sunđer upija u sebe vodu, tako se i on napajao naukama. Ne samo jedna, više škola su ga imale kao svoga slušaoca i đaka. Srbija, Rusija, Engleska, Nemačka i Švajcarska videle su ga na svojim prostranstvima kao pčelu koja skuplja med. Nije on težio samo da mnogo zna, težio je da postigne Istinu. Čvrst u veri Pravoslavnoj, on je težio da i umom postigne ono što daje vera. Nije sumnjao u istine vere, nego je težio da razum svoj osveti Istinom i da joj posluži umom, srcem i voljom. Razvijao je svoj razum da plodovima njegovim nahrani ne samo sebe, no i druge. Ukoliko je rastao razumom, utoliko je rastao i duhom. Postepeno su se gubile njegove čovečije slabosti, izgrađivao se duhovni velikan, svetao i umom i životom. Kao Svetom Grigoriju Bogoslovu: "Jako glubini Duha iziskavši, i dobroti vješčanije priložišasja" njemu. Onaj maleni dečko, toliko slabunjav da su se bojali da ga pošalju u školu, postao je veliki učitelj Crkve Pravoslavne, propovednik Pravoslavne vere, mudri pastir, duhovni vođa Srbije, stub svoje Otadžbine, apostol Pravoslavlja u daljnim stranama.



Stalno razmišljajući o visokim pitanjima, on je crpeo mudrost odasvude - iz nauke, iz prirode, iz događaja običnog života, ali je najviše prosvećivao dušu svoju svetlošću Božanskom, hraneći je Svetim Pismom i molitvom. On je učio, svojim primerom i rečju, na svakom mestu i u svako vreme, ne gledajući da li razgovara sa pojedincem ili ga slušaju hiljade ljudi. Kada se unapred znalo da će Vladika Nikolaj besediti, okupljali su se u velikom broju: i pobožni i maloverni, učeni i prosti, stari i mladi, profesori i đaci; za sve su bile korisne njegove reči.



Svojim pismenim radovima Vladika Nikolaj je ušao u rang velikih crkvenih pisaca.



Značaj njegov za Pravoslavlje u naše vreme može se uporediti jedino sa značajem Mitropolita Antonija. Oba su oni Vaseljenski Učitelji Pravoslavne Crkve.



Ali, ako se mitropolit Antonije upoređuje sa Svetim Atanasijem Velikim, Episkop Nikolaj je išao primerom Svetog Grigorija Bogoslova. On je ukras i slava Srbske Crkve, ali istovremeno pripada i celoj Pravoslavnoj Crkvi. Kao što je za Svetog Jovana Zlatousta rekao Sveti Proklo da mu samo drugi Zlatoust može odati dostojnu hvalu, isto tako i Episkopa Nikolaja može pohvaliti samo ravan njemu.
On je svoj zemaljski život završio molitvom i mi verujemo da se sada moli za nas pred Nebeskim Prestolom Spasitelja sveta, Kome je verno služio".


Tropar sv. Nikolaju Srpskom
Glas 8.

Zlatousti propovedniče Vaskrslog Hrista
Putovođo roda srpskoga krstonosnoga u vekove
Raspevana liro Duha Svetoga
Ponose i ljubavi monaha
Radovanje i pohvalo sveštenika
Učitelju pokajanja svenarodni vladiko
Čelovođo bogomoljne vojske Hristove
Sveti Nikolaje srpski i svepravoslavni
Sa svima svetima Nebeske Srbije
Moli Jedinog Čovekoljupca
Da podari mir i slogu rodu našemu

Nikolaj Velimirović svetac a fašista

Kako je opskurni teolog , klerofašista i antisemita, proglašen od strane Srpske pravoslavne crkve za sveca. Kakva je sličnost između Hitlera i Svetog Save i kakva je veza između “svetog vladike” današnjih episkopa i Dimitrija Ljotića

Odavno se ukazuje na znake opšte klerikalizacije javnog života kod nas, a odnedavno govori i da je Srbija na putu da postane "pravoslavna džamahirija". U prilog takvoj tezi ide i nedavno pompezno proglašavanje novog sveca od strane Srpske pravoslavne crkve.

U javnosti je ovaj događaj primljen nekritički gotovo bez ikakvih reakcija. Još jedan "svetac na pravoslavnom nebu" izazvao je reakciju tek nekoliko zabrinutih intelektualaca, koji naravno nisu dobili priliku da u medijima objasne svoje stavove.

Priča verovatno ne bi bila zanimljiva da novoproglašeni svetac nije Nikolaj Velimirović, osvedočeni fan Adolfa Hitlera, lični prijatelj Dimitrija Ljotića i "duhovni učitelj" najmračnijim i najkonzervativnijim episkopima SPC. Zanimljivost u vezi sa Nikolajem je da je još 1967. godine, postojao jak pritisak jednog krila crkve da se on proglasi za sveca.

Tada se sama crkva ogradila i odbila to, što je manje poznato, navodeći kao razlog da on, ipak, ne poseduje vrline potrebne da bude svetac. Danas se očigledno situacija promenila. Nikolajeve mane, antisemitizam, antimodernizam, zalaganje za versku državu postale su njegove prednosti i upravo je njegov izraženi klerofašizam istican kao najboja vrlina, od strane episkopa SPC.

Potreba za homogenizacijom naroda i vođom u nacionalističkoj i reakcionarnoj desnici i klerofašističkim delovima SPC vratila je na scenu zaboravljenog vladiku, koji je glorifikovan, ali nikada nije kritički analiziran. Umesto toga negiraju se njegova bliskost s Ljotićem i ideloško opravdavanje holokausta kroz tzv. "teološku misao" i afirmativno izjašnjavanje o nacistima.

Povratak Nikolaja najavila je grupa sveštenika šabačko-valjevske eparhije koja je još 1985. godine objavila "crkveno-nacionalni program", sa svim bitnim tačkama iz Velimirovićevog opusa. Te ideje su ubrzo postale snažan katalizator šovinističke kontra revolucije.

Taj crkveno-nacionalni program je tada dobio veliki publicitet. Tu je izložen program koji je preuzeo sve bitne stavove od Nikolaja - iz bogoslovije, teologije, političkih gledišta i to je kasnije dalo pečat čitavom razdoblju crkvenog klerofašizma, koji se suprotstavlja čitavom svetu, ne prezajući ni od ratova.

Klerofašizam čiji je jedan od amblema vladika Nikolaj Velimirović je danas u punom zamahu. U tome prednjače "četiri jahača apokalipse" iz SPC, vladike Amfilohije Radović, Atanasije Jeftić, Artemije Radosavljević i Irinej Bulović. Oni su svojim ideološko-propagandnim radom najviše doprineli reafirmaciji lika i dela Nikolaja Velimirovića sprovodeći njegov program u praksi. Oni su sa najuticajnijih mesta u sinodu SPC izdejstvovali pobedu klerofašista i imenovanje njihovog duhovnog učitelja za sveca.

Posle, kako optimisti i licemeri vole da ih nazovu, "demokratskih promena", Nikolaj je postao autoritet i za nosioce vlasti i za intelektualce. U javnosti su česti primeri veličanja vladike Nikolaja, dok i najmanje osporavanje ili racionalna ukazivanja na njegove pogubne ideje izazivaju burnu reakciju svih desničara podjednako.

Uz pomoć crkvene propagande uzdiže se opskurni lik Nikolaja nazivajući ga "najvećim srpski sinom i najvećim srpskim umom" posle,  gle čuda! Svetog Save.

Te glorifikacije, postaju smešne pri i najmanjem pokušaju da se njegovo delo ozbiljnije kritički prouči. U filozofskom pogledu Nikolaj ne donosi ništa novo. Reč je o tipičnom predstavniku organske (ili organicističke) misli, po kome se svet posmatra kao organizam u kome nijedan njegov deo nema samostalnu, individualnu funkciju. Otuda je u njegovom učenju o društvu uspostavljena jednostavna formula – bog na nebu, kralj na zemlji, domaćin u kući.

Tu formulu preuzela je i afirmisala tzv. "srpska kulturna desnica", a u njoj se veoma lako prepoznaju i neonacističke grupacije. Za Nikolaja se sigurno može reći da nije imao snage da uobliči svoj pogled i misao već je krao pomalo sa svih strana formirajući svoju nakaradnu i imbecilnu životnu filozifiju o "svetosavskom čoveku".

"Svetosavski čovek" trebalo bi da bude suprotnost racionalističkom čoveku moderne epohe koji je materijalistički usmeren . "Svetosavska kultura" i "vraćanje korenima" ustvari bi predstavljali povratak u srednjovekovnu srpskovizantijsku kulturu.

U knjižarama se može naći mnoštvo knjiga Nikolaja Velimirovića. Zanimljivo je, međutim, da su iz tih izdanja izbačeni delovi koji ukazuju na njegovu bliskost sa Dimitrijem Ljotićem, veličanje Adolfa Hitlera, ili delovi sa antisemitskim idejama.

Dokazano je da je Nikolaj bio pod velikim uticajem ideja Dimitrija Ljotića. Čak mu je bio bliski prijatelj i govorio afirmativno o idejama ovog fašističkog ideologa na njegovoj sahrani. Činjenica je da su ključna antisemitska mesta kod Nikolaja Velimirovića pozajmljena od Šarla Morasa, preko Ljotića koji je 1914. godine boravio u Parizu, i tu se upoznao sa delom oca organicističke i antisemitske misli.

Zbog toga celokupna "srpska nova desnica" koja se temelji na učenju vladike Nikolaja zapravo stoji na ljotićevskim temeljima, a činjenica da se Srpska pravoslavna crkva do danas nije odredila prema antisemitizmu, usko je povezana sa ideološkom propagandom koju su sproveli, i još uvek to čine četiri pomenuta episkopa, i zbog toga ne čudi da su gotovo svi antisemitski ispadi u poslednjoj deceniji indukovani crkvenom propagandom .

Najbolji primer antisemitizma je delo koje je Nikolaj pisao u Dahauu, jer je upravo u tom delu napisao ono što je najtvrđi primer kleronacizma, kojim se on uopšte ne razlikuje od onih koji su stvorili ideologiju "krvi i tla" .

"A ti, Srbine, šta misliš, dve zaraze spopale su tvoju krv - izrailjska i evropska". "Sva moderna gesla evropska sastavili su Židi, koji su Hrista raspeli: i demokratiju, i štrajkove, i socijalizam, i ateizam, i toleranciju svih vera, i pacifizam, i sveopštu revoluciju, i kapitalizam, i komunizam. Sve su to izumi Židova, odnosno oca njihova đavola".

To su njegove misli koje danas u populističkom naboju, u vreme neonacizma, ponovo postaju delom "pravoslavnog" uma, a lansiraju ih ljudi pokriveni autoritetom akademskih titula. Ako ste neonacista i želite svoje mišljenje da potkrepite citirajuci neki autoritet koji afirmativno govori o Adolfu Hitleru, zavirite kod vladike Nikolaja i naći ćete ono što vam je potrebno.

Nikolaj je 1935. godine na Kolarčevom univerzitetu držao predavanje o Svetom Savi u kome je utvrdio tri činjenice: Sveti Sava je bio veliki um koji je imao neku azijsku sposobnost. Druga teza je da je Sveti Sava tvorac jevanđeoskog nacionalizma. Treća, najčudnija, teza je da je veliku ideju jevanđeoskog nacionalizma Svetog Save - dakle svetosavsku ideju, jedini uspeo da shvati vođa nemačkog naroda Adolf Hilter, kome u istom predavanju na dva mesta odaje najviše poštovanje. i to je ponavljao više puta.

"U žalosnoj zabludi žive oni naši ljudi, koji misle da je odvajanje nacionalizma od vere, i države od crkve rezultat nekog "progresa"... Ipak se mora odati poštovanje sadašnjem nemačkom Vođi, koji je kao prost zanatlija i čovek iz naroda uvideo da je nacionalizam bez vere jedna anomalija, jedan hladan i nesiguran mehanizam. i evo u dvadesetom veku on je došao na ideju Svetoga Save, i kao laik poduzeo je u svome narodu onaj najvažniji posao, koji priliči jedino svetitelju, geniju i heroju. A nama je taj posao svršio Sveti Sava, prvi medu svetiteljima, prvi među genijima i prvi među herojima u našoj istoriji".

Teolozi tvrde da za delo vladike Nikolaja Velimirovića objektivno i naučno vrednovanje nije bitno, jer sud crkve i sudovi nauke nisu istovetni. Dakle, zagovara se donošenje zaključaka koji nisu utemeljeni na činjenicama. Nikolaj u svojim "delima" tvrdi da nacionalizam bez vere nije ništa. Njegov nacionalizam je vrlo jednostavan, isključiv.

On ne trpi Vojvođane, zove ih "kalajisani Srbi", zato sto su u bili u dodiru sa evropskom kulturom vekovima.

U osnovi njegov je problem strah od drugog, strah od promene, strah od novog i modernog. Ne trpi druge i drugačije i ima izrazito negativan odnos prema kulturi uopšte, a i prema dostignućima moderne nauke, kao što je sapun. U njegovoj biografiji stoji da je bio "duhovno" čist, a da sapun nije koristio, otud i nadimak "smrdljivi".

On je smatrao da je kultura veliko zlo, plašio se kulture. Prihvatio je staru slovenofilsku tezu da je nerazvijenost i zaostalost neka vrsta prednosti. Analiza dela vladike Nikolaja vrlo je problematična jer crkva apsolutno stoji iza svih njegovih stavova i spremna je da ga brani po svaku cenu.

Crnogorski mitrolopolit Amfilohije Radović je čak jednom prilikom rekao, ne samo da se o njemu ne može raspravljati, "jer smo nedostojni toga", nego da se samo "može biti s njim, ili protiv njega".

Inače teza da se može biti samo za nekog ili protiv nekoga - to su Isusove reči o njemu samom i Staljinove reči o marksizmu. Nikolaj je kao što se vidi bio zastupnik najmračnije ideologije dvadesetog veka, čovek koji je opravdavao zločine nad drugim ljudima, a prema samim zločincima gajio neizmernu ljubav i poštovanje.

Činjenica da se čitava crkva stavlja na stranu ovog fašiste, proglašavajući ga čak za sveca i da se najuticajniji delovi te crkve nadahnjuju njegovim učenjem govori o pogubnom uticaju crkve kao institucije, dok nekritičko prihvatanje fašističkog učenja, čak poistovećivanje sa njim govori o pogubnom uticaju vere na slobodan i racionalan ljudski um.

 


    Beograd - Na svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je u subotu, na praznik svetih slovenskih prosvetitelja Kirila i Metodija, patrijarh srpski Pavle sluzio u prepunom Spomen hramu svetog Save na Vracaru, sa saborom srpskih arhijereja iz otadzbine i dijaspore, svestenstvom i monastvom cele SPC, vladika Nikolaj (Velimirovic), episkop zicki i ohridski, zvanicno je kanonizovan za svetitelja i unet u kalendar svetih SPC. Na bogosluzenju je procitana saborska odluka da se vladika Nikolaj koji je, kako je receno, "Boga proslavio svojim zivotom i delima" proglasi za svetitelja radi "duhovnog dobra i sveukupnog napretka nase pomesne Crkve i cele jedne Svete saborne i apostolske crkve".
    Prvi put zvanicno, po blagoslovu najvisih crkvenih vlasti na liturgiju je uneta ikona, a tokom sluzbe takodje prvi put pevani su tropar i kondak (crkvene pesme) vladiki Nikolaju, koga narod u Srbiji, vec vise decenija smatra svetim.
  Slavljenje 18. marta i 3. aprila

  Sabor SPC je u poslednjih 12 godina od prenosa mostiju vladike Nikolja vise puta razmatrao pitanje njegove kanonizacije, ali je odluka jednoglasno doneta i objavljena na ovogodisnjem redovnom majskom zasedanju, 19. maja. Za datume liturgijskog spomena i praznovanja svetog vladike Nikolja odredjeni su dan njegovog upokojenja 18/5. mart, i dan prenosa njegovih svetih mostiju iz Amerike u Srbiju, 3.maj/20. april.


    - U dane proslave Vaskrsenja Hristovog i na praznik svete brace Kirila i Metohija, danas, braco i sestre, proslavljamo i svetog oca naseg Nikolaja, episkopa koji je svojim zivotom, svojom verom, propovedima i knjizevnim radovima delovao u narodu nasem kao apostol i prvosvestenik. Zna se da je zbog toga podneo i stradanje u logoru. Imamo ga zasta proslavljati i moliti da nam on, koji je pred licem Gospodnjim, pomogne u ovim ovako teskim vremenima u celom svetu, a i kod nas, da budemo dorasli svom vremenu, svojim duznostima i da budemo dostojni imena, po veri pravoslavnoj hriscanskoj i po svome poreklu, svojim precima. Vera nasa nije samo znanje i istina. To znanje treba da udje i u vladanje, postupanje, ophodjenje prema svima ljudima - porucio je patrijarh Pavle u besedi posle kanonizacije vladike Nikolaja.
    Pored vise hiljada vernika iz cele Srbije, sluzbi su prisustvovali prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina Karadjordjevic, srpski ministar vera Vojislav Milovanovic i clanovi Krunskog saveta. Osim ministra Milovanovica, niko drugi od predstavnika republicnih i vlasti SCG, nije bio na kanonizaciji vladike Nikolaja.
    Vladika Nikolaj (1880-1956) smatra se jednim od najvecih srpskih teologa, ne samo u 20. veku, nego u celikupnoj istoriji SPC. Visokodostojnik sirokog i briljantnog obrazovanja, veliki govornik i crkveni diplomata, kao epikop sluzio je u Ohridu i Zici. Posle Drugog svetskog rata koji je proveo u internaciji i logoru Dahau, ziveo je u progonstvu u SAD, gde se i upokojio. Zbog jasnog antikomunistickog stava i sluzenja opela Dimitriju Ljoticu, posleratne jugoslovenske vlasti stavile su ga na listu drzavnih neprijatelja. Njegova dela su zabranjivana, a osporavanje i kontraverza oko njegovih politickih stavova u sprskoj jos uvek traju. Od svih srpskih posleratnih politickih prognanika, vladika Nikolaj se, ipak, prvi "vratio" u otadzinu. Njegove mosti prenete su iz Amerike u Lelic 1991.
    godine, od kada se nad njima citaju molitve bolesnima i svima kojima je potrebna pomoc, vrse molebani i pevaju tropari.
    Jelena Tasic
GLAS JAVNOSTI, Nedelja, 25. 5. 2003.

U hramu Svetog Save na Vračaru juče obavljena svečana kanonizacija episkopa ohridskog i žičkog

Vladika Nikolaj 77. Srpski svetac

Veličanstvenom crkveno-narodnom sabranju prisustvovalo više hiljada vernika

Vladika ohridski i žički Nikolaj Velimirović juče je svečano uveden u kalendar Svetih Srpske pravoslavne crkve i proglašen za 77. srpskog sveca. U prepunom hramu Svetog Save na Vračaru svečanu kanonizaciju na sabornoj liturgiji obavili su Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle sa svim arhijerejima, brojnim sveštenstvom i monaštvom SPC. Ovaj značajni čin pratio je hor "Mokranjac" pri hramu Svetog Save i pevačko društvo iz Šapca.

Ćivot sa moštima vladike Nikolaja prenet je juče iz istoimenog hrama u selu Lelić kod Valjeva, gde vladika počiva, u spomen-hram na Vračaru. Motorizovana litija, kolona automobila i autobusa, duga nekoliko kilometara, koju je pratila policija sa četiri vozila, iz rodnog sela novog srpskog sveca pošla je u 5.30 sati, a u mali hram Svetog Save stigla je dva sata kasnije.

"Litija je bila veličanstvena i veoma dirljiva. Narod nas je dočekivao čitavim putem od Valjeva do Beograda, pozdravljao, krstio se i priključivao koloni. Ćivot sa vladikom Nikolajem vožen je u specijalnom kombiju, a u litiji smo nosili više vladikinih slika", rekao je za "Glas javnosti" protođakon Ljubomir Ranković, urednik "Glasa crkve" iz Valjeva.





Od Simeona do Nikolaj

Prema hronologiji, prvi svetac je sveti Jovan Vladimir, zetski kralj, koji je živeo u desetom veku, ali je prvi kanonizovan Simeon Mirotočivi (Stefan Nemanja), rodonačelnik dinastije 1205. godine. Među svecima su i Sveti Sava, knez Lazar, kraljevi Dragutin i Milutin, Brankovići, sveti Vasilije Ostroški, Joanikije Devički… U imenoslovu Svetih Srba do sada je uvedeno 77 ličnosti. Među pribrojanim svecima najviše je arhijereja SPC - 29, zatim monaha, podvižnika, isposnika i mučenika - 27 i careva, kneževa i despota - 21.
Pored pojedinačnih praznika svetih srpskog roda, postoje i dva zbirna ili saborna praznika - Sabor Srba svetitelja, gde su uglavnom arhijereji SPC i Sabor Srba svetih mučenika, gde su svi Srbi koji su postradali za veru Hristovu od Kosova do danas.

Ćivot sa moštima vladike Nikolaja dočekalo je nekoliko hiljada ljudi, koji su nestrpljivo stajali u manastirskoj porti želeći da celivaju i poklone se moštima "najvećeg Srbina posle Svetog Save", kako je vladiku Nikolaja nazvao vladika ćelijski ava Justin Popović. Oko 8.30 sati kovčeg je prenet u veliki Svetosavski hram, a sveta arhijerejska liturgija počela je pola časa kasnije pevanjem tropara i kondaka vladiki Nikolaju.

Okupljeni oko časnog prestola u oltaru hrama, velikodostojnici SPC - patrijarh Pavle, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, sve vladike, brojni igumani, bratstvo i sestrinstvo iz manastira Dečana, Žiče, Lelića, i mnogih eparhija SPC - bogoslužili su u slavu proslavljenog srpskog vladike. U ovom, najsvetijem mestu u hramu, dominirala je monumentalna ikona vladike Nikolaja, dimenzija pet sa tri metra, postavljena između ikona Isusa Hrista i Presvete Bogorodice.

Oko njih su bile i manje ikone na kojima je vladika Nikolaj predstavljen kao svetac i arhijerej. Za vreme bogosluženja, vladike žički Atanasije i šabačko-valjevski Lavrentije doneli su još jednu veliku ikonu vladike Nikolaja, koja je bila kraj ćivota, u oltar hrama, čime je potvrđena kanonizacija i proglašenje za svetitelja.

Potvrđujući davnašnju narodnu želju da vladiku Nikolaja proglasi za sveca, arhijereji SPC su 19. maja, na redovnom Svetom arhijerejskom Saboru, doneli odluku o kanonizaciji. Prema kanonu SPC, ovaj čin je potvrda kulta od strane Crkve da je ličnost o kojoj reč kao sveti zaživeo u narodu.

Svečanu Povelju o proglašenju pročitao je vladika šumadijski Jovan. Naglašavajući da je odluka o pripajanju vladike Nikolaja kalendaru Svetih doneta radi duhovnog dobra i napretka svete saborne i apostolske Crkve, vladika Jovan je istakao da je vladika Nikolaj proslavio Boga svojim životom i delom.

Ćivot sa svetim moštima vladike Nikolaja, prekrivenim vladičanskim odeždama, bio je izložen u centralnom delu hrama (naosu). Dok je trajalo bogosluženje, ali i sve do kasnih večernjih sati, vernici su prilazili sa velikom ljubavlju i poštovanjem, klanjali se, krstili i celivali svete mošti, ostavljajući cveće i razne relikvije... Na poklonjenje senima novoustanovljenog srpskog svetitelja mnogi roditelji dovodili su decu i bebe u kolicima.

U svečanom špaliru od ulaza hrama do oltara stajali su devojke i mladići odeveni u crkvenu i srpsku narodnu nošnju. Među više hiljada ljudi, koji su sa svećama i vladičinim slikama stajali u hramu, bili su i ministar vera u Vladi Srbije Vojislav Milovanović, koji je i protoneimar Hrama, kao i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević sa suprugom Katarinom.

Posle svečane kanonizacije na veličanstvenom crkveno-narodnom sabranju, poglavar SPC patrijarh Pavle blagosiljao je okupljene vernike, poručivši im da proslavljaju novog srpskog svetitelja.
Ćivot sa moštima vladike Nikolaja vraćen je kasno sinoć u njegovu zadužbinu u selu Lelić.

Za datume liturgijskog spomena i praznovanja vladike Nikolaja određeni su dan njegove smrti - 18. mart, odnosno dan prenosa moštiju iz Libertvila (SAD) u Srbiju - 3. maj.

fasista.....

Sveti Nikolaj Velimirovic

u ovim tvojim tekstovima nisam procitao nijednu cinjenicu koja bi me ubijedila u pogresnost moga misljenja...ako nemas nista pametnije da pokazes reci..tako da mogu mirne duse napustiti temu koja ionako izgleda ne vodi nikuda....
napisi u sledecem postu neki argument tako da imam razloga ostati na ovoj temi, dosta sam gledao njegove slike i citao neke crkveno-propagandne tekstove!!!je li moj tekst bio nejasan ili sta?!mogu ja naci jos mnogo slicnih tekstova...a mozes i ti samo malo zaguglaj po netu nije nikakav problem ni tajna...ukoliko nastavis sa ovim glupim postovima ,onda cu to morati shvatiti kao nedostatak argumenata ,ili mozda kao strah od otvorene diskusije u vezi sa ovim pitanjem....pozdrav

Ја и не покушавам да те убеђујем ти имаш права на своје мишљење а ја на своје. Не могу да допустим да вређате  св.Николаја Жичког једноставно не дам. Сад да се убеђујем са вама немам намеру свако ко чита нека процени ко је у праву. 

То уопште није вређање, човек јесте био веома интелигентан и образован, али да је био фашиста и мрзитељ Јевреја...јесте...и то је необориво.
Да се дружио и оплакивао Љотића, немачког колаборационисту...и то је необориво.
И како неко такав може да буде светац
Додуше..може, као и Степинац.

Volim knjigu "Misionarska Pisma" sv. Nikolaja.
Kratka i praktična pisma, prožeta ljubavlju prema čoveku i Bogu (ili obrnuto).