jaaoooo,sve sama elita,jbt... 

a vidi ga mali Cedica,sedi i cuti starije kako vecaju(citaj-jedu govna) i uci se... 
ljubi ga majka. 

a tu mu i baka...  al je mlada ovde,svega 6 decenija je imala tad... 

Србијанска власт и "невладин" сектор на заједничком задатку


Овако је почело па слиједи:


No comment...


Лила Радоњић, Зоран Остојић-посланик ЛДП, Веран Матић- директор Б92, Велимир Ћургуз Казимир, председник НУНС-а је Нaдежда Гаће, жена Срђана Богосављевића (стратеџик маркетинг).
НАПОМЕНА:слика је старија па можда подаци нису више актуелни ради ротације.


Тета Борка и Сорош


Милан Николић, супруга Соња Лихт и њихов надређени...


Неко је добио ''задатак''...


За оне који не знају – десно је Горица Мојовић.
Oна је (као и многе ведете) прешла пут од кумровачке школе до демо(Н)крата.

А ево и НВО које би требале да критикују владу.


Крава и Сорош


''угледни'' аналитичар и дописник Гласа Америке, Миша Бркић.


Сорош са Душаном Митровићем лист Данас и новинаром Радетом Радовановићем, који је уређивао ноћни програм радија Слободна Европа  у време Нато агресије. (У тим емисијама су сажаљевани припадници ОВК) .


Господа у Медија центру, који је основан Сорошевим парама.


Окупљени "аналитичари" и "независни новинари" у Фонду.

Beograd 03. 04. 2010

Dragan J. Vučićević - Dosta zločina!
Ima li Srbija Vladu?

Ima li Srbija danas Vladu? Da li se ono što sedi u Nemanjinoj, a što predvodi belobradi Mirko Cvetković uopšte može nazvati Vladom? Ima li ta Cvetkovićeva družina sakupljena sa politikantskog koca i konopca bilo kakvu ideju, bilo kakav plan, bilo kakvu dugoročnu strategiju?

Ili se sve svodi samo na dnevnu politiku, samo na gašenje sporadičnih požara i krpljenje rupa u budžetu? Jesmo li svi mi, građani Srbije, zapravo siročići ostavljeni na milost i nemilost jurišnika ovdašnje prvobitne akumulacije kapitala?!

Koliko je Vlada Srbije neozbiljna, koliko Cvetković i njegovi ministri zapravo preziru svoj narod, pa to ponajbolje pokazuje produženi vikend kojim su sami sebe častili za ove vaskršnje praznike?! Usred strašne ekonomske krize, usred ničim izazvane prodaje „Telekoma", usred silnih poskupljenja i uvođenja novih taksi, pretplata i nameta, politikanti su sami sebi dodelili čak pet neradnih dana. Od četvrtka do utorka!

Država se raspada, ljudi po unutrašnjosti nemaju 'leba da jedu, pljušte otkazi na sve strane, propadaju firme, a ministri planduju?! Boli ih, bre, uvo. Radili, ne radili, taksimetar im kuca. Narod pokorni plaća sve. I plate i dnevnice i limuzine i službene ručkove i apanaže i preskupa švrćkanja po inostranstvu...

Para za njih, za vlast, ne može da zafali. Kad više ne mogu da ogule sa leđa opljačkanog naroda, oni preko noći odluče da prodaju „Telekom", a pri tom su na najboljem putu da od Srbije načine najzaduženiju zemlju u ovom delu sveta! Ponašaju se, bre, kao da će posle njih nastati smak sveta. Može im se. Vide da im prolazi, vide da narod ćuti i trpi.

U toj i takvoj Srbiji, zemlji bez prave Vlade, zemlji bez premijera, baš sve je moguće. Pa, i to da tetka Slavica Đukić-Dejanović zabrani direktan TV prenos Lige šampiona (!?!), pa i to da se sednica Vlade Srbije ne održi zbog prazničnog izleta dokonih ministarskih dramosera, pa i to da Viši sud ozbiljno razmatra zahtev Cece Ražnatović da joj Press plati čak 300.000 evra zbog jedne izjave bivšeg ministra policije?!

Kome prošlog leta nije bilo jasno, taj valjda sada razume. Onaj staljinistički Zakon o informisanju nije u Srbiji donet samo da bi se, kako se naivno verovalo, ugasio „Kurir". Ama jok! Taj je zakon donet da bi se sakrila prava slika Srbije, da bi se pokorni građani srpski što duže držali u medijsko-političkoj anesteziji. Taj je zakon donet i da Press ne bi smeo da objavi koji je to Političar sa sve Bagzijem, Čumetom i Šiptarom krao i krio oružje iz policijske stanice „Stari grad". A sa tim oružjem su kasnije „zemunci" ubijali po Srbiji...

Još ne razumete? Onda ništa. Ja se izvinjavam...

Dragan J. Vučićević

@yetyou,bravo za slike.


 

PROF. DR LJUBOMIR MADŽAR O PROPASTI SRPSKE EKONOMIJE: DINKIĆ DIREKTNO UGROŽAVA BUDŽET

ponedeljak, 05 april 2010 12:46    Miloš OBRADOVIĆ

Sad je vlast u dilemi da li da sačeka sa prodajom „Telekoma“ i tako štiti interes i društveno dobro uz rizik da izgubi deo političke podrške, ili da ga sad proda, što je dobro za vlast, ali loše za državu i društvo

Srbija je dosad živela od tuđih sredstava. To nije moglo dugo da traje, a tragedija je što se znalo i što su ekonomisti na to upozoravali, objašnjava prof. dr Ljubomir Madžar, član Naučnog društva ekonomista u intervjuu za „Nedeljni Telegraf“.

Da li je Srbija blizu grčkog scenarija?

- Mi smo u grčki scenario zakoračili pre Grčke jer smo imali razvoj koji nije bio dugoročno održiv. Živeli smo od tuđih sredstava, naša lična potrošnja bila je na nivou bruto društvenog proizvoda, a ukupni izdaci u poslednjih desetak godina bili su za petinu iznad. Taj veliki jaz između onog što smo trošili i što smo proizvodili zatrpavali smo na nekoliko načina. Prvo, imali smo prihode od privatizacije nešto manje od 15 milijardi evra. Drugi priliv nezavisan od naše ekonomije bilo je pozajmljivanje, posebno u privredi, gde je došlo do eksplozije zaduživanja u evrima. Treći izvor bile su strane direktne investicije, koje su jednim delom išle kroz privatizaciju, a drugim kroz grinfild investicije, mada njih nije bilo koliko smo priželjkivali.

Kada trošite više nego što proizvodite to ne može da traje dugo, već samo dok ima tih priliva, a oni su uglavnom vremenski ograničeni. Preduzeće se jednom privatizuje i posle od njega nema novih prihoda. Zaduživanje ne može da ide daleko, jer strani finansijeri prate šta se kod nas dešava i kad vide da dug dostigne određeni nivo BDP, postanu zabrinuti i plašljivi i prestanu da budu voljni da nas finansiraju. Nije samo nivo stranog duga problem već i brzina kojim se on povećava. Mi još nismo dostigli nivo zaduženosti nekih zemalja u tranziciji, ali naš je problem što se to brzo povećavalo i to ne sluti na dobro.

Postoji li među ekonomistima svest o tome kuda vodi takav scenario?

- Znalo se unapred čemu to vodi i da ne može dugo da traje, i da će, kada se iscrpu ti prilivi, biti velikih teškoća. Jedan od usputnih problema je „holandska bolest“  koja je pogodila našu privredu, a to je da smo imali jak dinar u slaboj privredi. I to u privredi koja je posebno bila slaba tamo gde je trebalo da bude najjača, a to je izvoz. Jaka valuta u privredi sa nikakvim izvozom je paradoks koji ne može dugo da opstane. Jak dinar je naneo veliku štetu našoj privredi jer je smanjio rentabilnost izvoza. Štete su golim okom vidljive. Naš metaloprerađivački kompleks je upropašćen, a nije morao biti zbrisan. Dobar je primer i Novog Pazara, koji je do 2000. cvetao, lepo se privređivalo i dobro zarađivalo jer su mahom bili orjentisani na izvoz. Izvoz je postao jako nerentabilan i danas je to privredna pustinja, tuga i jad. Mislim da to doprinosi i političkim problemima, to što se muslimanske stranke koškaju dobrim delom je uzrokovano teškom situacijom u kojoj se ceo kraj našao. Zbog svega toga znalo se da će vraćanje u okvire sopstvenih resursa biti teška i bolna operacija. Tragedija je što se sve to znalo i u ekonomskim krugovima isticalo.

Pa, kada se znalo, kako smo došli do ovakve situacije?

- Sve su znali, ali su morali tako da se ponašaju jer je politička konkurencija kod nas posebno opasna i razorna. Vlast je htela da sačuva sebe, a opozicija je bila još gora alternativa ovoj vlasti, spremna da arči društveni kapital koji je nasledila iz socijalizma i da na taj način preuzme glasove. Zato je vlast častila narod prodajući taj kapital iz prošlosti i pretačući ga u potrošnju. To je bio način da se vlast sačuva, ali ni tako je nisu sačuvali, jer je u maju 2008. takozvani demokratski blok izgubio izbore. Da nisu našli način, koji je nekima od nas i danas nejasan, da iščupaju SPS iz kruga prirodnog savezništva i priključe demokratskom bloku, oni bi izgubili vlast. 

Politička konkurencija je takva da se stranke takmiče u prikupljanju glasova tako što će trošiti društveno bogatstvo ove zemlje i naroda. To je delom i rezultat činjenice da se posle 2000. veliki deo kapitala našao u rukama države. Tako smo ušli u višestranačje koje je na našim prostorima izuzetno razorno.

Umesto da to višestranačje bude prednost?

- Politička panorama kod nas je jako diferencirana. Malo je zemalja u kojima ima tako mnogo različitih stranaka. To je razlog što nijedna stranka na izborima nije mogla da sakupi dovoljan broj glasova da sama ili s manjim brojem saveznika sastavi vladu koja će normalno da funkcioniše. Ovako, to je uvek koaliciona vlada u kojoj svaki partner može da obori vlast, svako može da ucenjuje i u takvoj situaciji vlast nema snage da se odupre trošenju nasleđenog kapitala. Na prvi pogled izgleda da su političari krivi, ali ja mislim da nisu, jer su se našli u ambijentu u kome će na tako razoran način gazdovati bogatstvom, ili će izgubiti vlast. 

Najavljena je prodaja „Telekoma“. Da li je pravo vreme za to?

- Nije dobro vreme za prodaju „Telekoma“, još vlada kriza u svetu i kod nas. Cena koju bismo izvukli za „Telekom“ manja je nego što bi bila kad se normalizuju prilike. U svetu će se to desiti u dogledno vreme. Sad je vlast u dilemi da li da sačeka sa prodajom „Telekoma“ i tako štiti interes i društveno dobro uz rizik da izgubi deo političke podrške, ili da ga sad proda, što je dobro za vlast, ali loše za državu i društvo. Izgleda da su oni odlučili da postupe kako je dobro za njih. Situacija je takva da ono što je od opšteg dobra nije isto kao ono što je dobro za vlast i što daje glasove. To je tragedija ovog društva. 

Šta mislite o predlogu Mlađana Dinkića da se od septembra povećaju plate i penzije kako bi se rešio problem niske tražnje?

- Ne može biti problem nedostatka tražnje u privredi u kojoj se troši za petinu više nego što se proizvodi. Naš problem nije nedovoljna, već prevelika tražnja. Kada bi bilo političke volje i snage, trebalo bi menjati nešto na strani ponude, stvarati uslove da se privrednici bace na preduzetništvo, proizvodnju i stvaranje vrednosti.

Prva moja zamerka toj ideji je da povećava ono što ne bi trebalo da se povećava. Tražnja je u poslednjih deset godina uvek bila daleko veća nego što je trebalo. Takođe, Dinkić hoće da poveća plate iz budžeta i penzije, a 40 odsto penzija ide iz budžeta, i time ugrožava budžet. Osim toga, imamo ogromnu nezaposlenost. Nije u skladu sa ekonomskom logikom da se poskupljuje resurs koji je ionako nedovoljno iskorišćen i čija je ponuda mnogo veća od tražnje. 

Poslednjih nedelja ekonomska vlast govori o promeni modela rasta, prelasku na izvozno orjentisanu privredu. Da li je to izvodljivo?

- Imam dve krupne primedbe na ovu ideju. Prvo, setili su se novog modela rasta baš sada kada nema sredstava. Za poslednjih desetak godina uglavnom je bilo sredstava i ona su iscurela u potrošnju. Kada je bilo mogućnosti da se nešto pokrene, nije bilo reči o drukčijem modelu rasta, iako su ekonomisti upozoravali da ovako ne može dugo da traje. Sada kada nema mogućnosti i kada ni tekuće troškove ne mogu da pokriju, traže novi model rasta. Nema tog modela rasta koji ne traži ulaganja, samim tim i velika sredstva. S druge strane, ne možemo mnogo da se zadužimo, jer kreditori gube poverenje zbog brzog rasta našeg duga. Osim toga, investitori su paralisani i u svojim privredama, zbog ekonomske krize i kod kuće slabo ulažu, a kamoli da dođu ovde i lome vrat po privrednim bespućima Srbije.

Kakav model onda kroji naša vlast?

- Uplovili smo u režim upravljanja privredom u kome ključne odluke donosi Međunarodni monetarni fond, jer su postavili neke uslove koje mi nismo mogli da odbijemo. Pokušaj da se stvori predstava da naša vlast kroji neki model je apsurdna jer oni, na sreću, rade po diktatu MMF-a. Oni nas štite od nas samih, jer bismo mi i uši svoje pojeli da njih nema. Svi koji se ljute na MMF i pričaju o štetnom Vašingtonskom konsenzusu zaboravljaju da MMF ni u jednu zemlju ne dolazi sa dugim cevima. Oni dolaze na poziv, i to kada ta zemlja svojom ekonomskom politikom toliko upropasti situaciju da mora njima da se obrati. Kada se razgovara sa MMF-om, nema drugih koji su voljni da nas finansiraju. Najveći prijatelj nam je u stvari MMF, jer hoće da da pare, doduše pod nekim uslovima, za koje mislim da su dobri za nas. Ali te pare daju kada niko drugi ne da. Setite se ruskog kredita od milijardu dolara, od njega sada nema ništa.

Takođe je važno da MMF daje kredite po povoljnim uslovima jer je kamata niža nego kod drugih poverilaca. A i čim MMF dođe u Beograd, odmah se poveća rejting Srbije kod međunarodne ekonomske zajednice. MMF donosi ekspertizu kojom mi nismo baš bogati. Daju dijagnozu koja je po mom mišljenju tačna, daju predloge koji su dobri i oni jedini plivaju protiv tog našeg oportunizma. Nema sumnje da se onaj koji najavljuje povećanje plata i onaj koji se bori za penzije, bore za glasove i svoje interese, a rade protiv interesa naroda. MMF ne pati od tog oportunizma. Oni insistiraju na zdravoj ekonomskoj politici koja je dobra za društvo, ali ne nužno i za političare koji zbog toga mogu da izgube deo glasova.

Kako ocenjujete predlog ministarke finansija da se poveća PDV, a smanji oporezivanje rada?

- Smanjenje poreza na rad je zdrava i dobra ideja, jer je rad kod nas skuplji nego što treba. Ako je rad oporezovan kao kod nas, onda je on učinjen još skupljim. Naravno, to podrazumeva da će se budžet slabije puniti, pa se onda mora nadoknaditi, i zato ministarka predlaže povećanje PDV-a. Ali ni to ne valja. Kada zamrsite ekonomsku situaciju, sve što se uradi ne valja. Privreda nam je finansijski strašno iscrpljena. Imamo 70.000 preduzeća u blokadi, na desetine hiljada bi išlo u stečaj kada bismo imali mašineriju za sprovođenje stečajnih postupaka i kada bismo bili dosledniji u sprovođenju zakona, što u Srbiji nikada nije bila vrlina. Povećati porez znači dodatno opteretiti privredu koja se već davi. 

U Vladi se priča o deevroizaciji kao o rešenju ekonomskih problema. Da li je moguće vratiti dinar u Srbiju?

- Postoje mnoge prepreke za sprovođenje deevroizacije. Naša privreda, ali i neprivreda, jako su se orijentisale na evro i prilagodile stilu koji podrazumeva evro kao sredstvo plaćanja i meru vrednosti. Čim se priča o nekoj većoj transakciji, odmah se misli u evrima. Teško je tu glomaznu mašineriju, koja se sastoji od privrede i stanovništva, preorijentisati, naročito u kratkom vremenskom periodu. Ne vidi se kojim instrumentima oni to mogu da postignu. Sada daju subvencionisane dinarske kredite, i to će jedan broj ljudi navesti da ih uzmu, ali to neće biti dovoljno da se ljudi okrenu dinaru.

Problem je logistički, kako se preorijentisati na drugačiji stil poslovanja. Druga stvar je pitanje poverenja. Naš  narod nema poverenje u našu vlast, ni u našu monetarnu vlast, iako smo imali guvernera koji je, po mom mišljenju, bio dobar, stručan i ozbiljan, koji je ne jednom imao hrabrosti da se suprotstavi vlasti i da traži drugačije ponašanje. To što je podneo ostavku neće doprineti povećanju poverenja. Nepoverenje koje se akumuliralo godinama neće tek tako nestati. Instrumenti kojima vlast raspolaže su oskudni i donekle štetni. Poverenje se gradi sporo i teško, a gubi preko noći.

Šta mislite, zbog čega je guverner Jelašić podneo ostavku?

- Teško mi je da poverujem da je otišao iz ličnih razloga. Mala je verovatnoća da su se lični razlozi pojavili baš u ovo vreme. Mogli su da se pojave i ranije, kada je ekonomska situacija bila manje kritična i kada je napetost između Narodne banke i Vlade bila manja. Jako je indikativno da se to pojavilo baš sada kada su se napetosti izoštrile. Ovo je moja procena kao posmatrača sa daleke distance. Pretpostavljam da se njemu prodaja „Telekoma“ u ovom trenutku ne bi svidela, kao što se i meni ne sviđa. Mislim da mu se ne sviđa ni subvencionisanje kredita, on smatra da je to odstupanje od tržišnog mehanizma, a to se tiče njega jer baratanje kreditima utiče ne samo na realnu, nego i monetarnu sferu. Verujem da je osetio da mu vlast otežava život i kvari posao. To je moralo doprineti odluci da da ostavku. 

Da li postoji opasnost da dođe novi guverner koji je podložniji savetima Vlade, privrednika, da se kursom upravlja u korist nekih interesnih grupa?

- Takva opasnost nesumnjivo stoji. Sada ne mogu da se setim čoveka koji bi na poziciji guvernera bio bolji od Jelašića. Ima nekoliko vrsnih stručnjaka, ali se kod Jelašića spojila stručnost, nezavisnost i čvrstina koja se kod guvernera uvek smatrala za vrlinu. Guverner treba da bude surov i nepristupačan. Ako se nađe neko ko će biti tako energičan u odbrani svojih stavova, to će biti velika sreća za ovu zemlju. Ali nisam siguran da možemo da dobijemo dva Jelašića zaredom.

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić  pokrenuo je dinarske subvencionisane kredite. Šta mislite o toj meri?

- To je trošenje novca poreskih obveznika za nešto što nije legitimna upotreba javnih sredstava. Zašto bi vlast imala pravo da iz sredstava koje svi formiramo časti neke koji su spremni da se zadužuju? Drugo, to će povećati tražnju koja je ionako prevelika i predstavlja problem. Treće, te kredite neće koristiti oni kojima država treba da pomogne, koji su socijalno ugroženi. Naprotiv, dobiće ih oni koji već imaju neka sredstva, koji su obrazovani, imaju neke ideje. To će biti čašćenje gornjeg sloja društva. Četvrto, to će izazvati greške u alokaciji resursa jer državno subvencionisanje znači odstupanje od onoga što naše, kakvo-takvo, tržište određuje kao neki nivo kamatne stope koja predstavlja cenu novca. To je udar na tržište, pa je malo čudno da vlast koja se toliko puta zaklinjala u tržište sada kvari ono što bi tržište bolje regulisalo. 

Mnogi smatraju da to što se aranžman sa MMF završava pre izborne godine može da bude opasno, jer niko neće moći da kontroliše rasipništvo Vlade?

- To jeste problem, ali se nadam da će se aranžman produžiti. Dok smo imali stend baj aranžman sa MMF-om do 2003. naša ekonomska politika, pre svega državno trošenje, bila je daleko bolja. Kada se MMF povukao, došlo je do prave provale i to je činjenica koja nije dovoljno sagledana u javnosti. Priča o povećanju plata samo pokazuje da je izborna kampanja već počela, da političari hvataju dug zalet, i to je način da oni uz znatnu štetu za državu pokušavaju da isteraju svoj partijski interes.


Nedeljni telegraf

http://standard.rs/vesti/36-politika/4263--prof-dr-ljubomir-madar-o-propasti-srpske-ekonomije-dinki-direktno-ugroava-budet-.html

Ко нам то сједи у првом реду?


Влада будућности "за европску"



                           Нова влада – стара издаја


Долазак тзв. демократских снага на власт 2000. год.је као што се зна резултат воље страног фактора, када се наша земља сходно жељама запада одрекла самосталног вођења спољне и унутрашње политике зарад магловитих обећања о пријему у некакву заједницу, уз губитак дела територије.“Демократска“ власт је криминализујући земљу поред економије уништила скоро све стубове друштва. Изузетак не представља ни оружана сила, војска и полиција које су гарант опстанка сваке државе и нације.Баш због тога су страни господари преко својих марионета-издајника доведених на одговарајуће позиције у државном апарату кренули у разбијање овог сегмента које након вишегодишњих заједничких напора приводе крају.

Овде свакако несмемо заборавити све оне борце против НАТО агресије који су херојски испуњавали своју моралну, законску и уставну обавезу одбране земље и народа, њихову судбину и судбину њихових породица.Из мора примера где су неки на олтар отаџбине свесно полагали оно најдрагоценије што су имали, живот, као синоним издаје и уништавања наше оружане силе издвојићу судбину официра РВ и ПВО Золтана Дањија из 250. Ракетне бригаде који је својим иновацијама на иначе застарелом ПВО ракетном систему „Нева“ оборио понос авијације САД, бомбардер стелт технологије Ф117А.

Након агресије, Золтан и Бригада су одликовани а он је на захтев надлежних написао детаљан извештај о иновацијама на ракетама и радарима који је као строго поверљив (државна тајна) завршио у ГШ ВЈ.Међутим, након демократских промена 2000. год. у ГШ ВЈ дошли су официри НАТО њих двадесетак којима је током њиховог даноноћног рада морао бити предат сваки папир који су тражили, а међу првима је био и Дањијев извештај.Наравно да је овако искусан и високостручан официр недуго затим као први корак премештен на место референта за позадину, затим пензионисан да би се сада у свом родном месту бавио пекарским занатом.Овде се мора напоменути да је удела у обарању Ф117А имала и Служба за електронско извиђање и против електронска дејства, чији је командант пуковник Вујић такође експресно пензионисан, служба расформирана а опрема стављена на тендер.Продат је авион ЈАК-40 опремљен за оваква дејства а два хеликоптера типа МИ-8 са са целокупном опремом као у поменутом ЈАК-у су такође стављени на тендер.Овим је наша земља била лишена контроле свог ваздушног простора и могућности електронског извиђања.Међутим, ово није све.Приликом прославе четрдесет три године од формирања 250. Ракетне бригаде 24.11.2005 год. која је за успехе исказане током НАТО агресије одликована највишим одликовањем (орден Народног хероја), тадашњи министар одбране Борис Тадић и начелник ГШ као и њихови заменици не само да нису присуствовали, већ им за тај празник нису упутили ни честитке а високо обучена и стручна посада која је оборила Ф117А након агресије је „разбуцана“ пензионисањем или кроз пројект „Призма“ преквалификована за рад ван војске и то у водоинсталатере, тесаре и електричаре.Као шлаг на торту, овде треба напоменути да је након успостављања „пријатељских“ односа са дојучерашњим агресором, НАТО-у  предат комплетан елаборат о свим начинима и мерама маскирања и заваравања које је наша војска примењивала током агресије.Такође да не би било забуне, од доласка ДОС-а на власт плански се до скоро потпуног гашења слабио комплекс војне индустрије која је према подацима Др.Ђорђа Благојевића професора војног машинства, само у задњих десет година (период пре доласка ДОС-а на власт) забележила бруто приход од 38 млрд. УСА долара и то у аранжману само са једним партнером, док из других аранжмана постоје још увек ненаплаћена потраживања.Међутим, ово Тадићу није било довољно већ је уништавањем била обухваћена и научно-техничка база Војнотехничког института као непотребног сегмента јер је прокламован принцип да ће мо све што нам буде било потребно набављати-куповати од наших пријатеља и партнера из западне алијансе, односно њихових произвођача.Овим пре јер по ново усвојеној стратегији ми као држава немамо непријатеље осим светског тероризма па нам и не треба респектибилна армија већ само пар наводних бригада опремљених по принципу „сачувај ме Боже“.

У циљу заштите својих интереса на овом веома уносном тржишту, наши западни „пријатељи“ осим уништавања наменске индустрије и њене научно-техничке базе прибегли су и методи дисквалификације наших фирми али и државе на дужу стазу стављајући заинтересованима до знања да смо удовољили захтеву САД и на располагање им ставили комплетне пројекте свих подземних инсталација која су наша предузећа изградила у Ираку.

Министровање Бориса Тадића остаће такође упамћено по безусловно извршеном налогу својих страних газда, када је уз присуство-контролу тадашњег амбасадора САД у Републици Србији,на полигону у Никинцима уништено 1200 противавионских система "игла" и "стрела" којима су биле у оперативној употреби у нашим јединицама.Овим пројектилима су наношени губици не само у крстарећим ракетама и беспилотним летилицама снагама НАТО током агресије, већ и ваздухопловима који су након директних погодака обарани или тако оштећени да су ван граница наше земље падали или након хаваријског слетања у базама или алтернативним аеродромима у земљама нашег окружења, као непоправљиви отписивани.Уништавањем наведених средстава, наша војска је остала без одбране од нисколетећих авиона и хеликоптера који у офанзивним операцијама дају подршку пешадији и оклопно-механизованим јединицама.

Осим наведеног, Тадић односно његов кабинет су отворено преко средстава јавног информисања изјављивали да за улазак у НАТО нема цене коју не треба платити уз отворено одобравање хомосексуализма у ВС, сматрајући то нормалном појавом у западним армијама.Овде свакако треба указати на по војску али и државу негативни аспект аболиције оних који су у време НАТО агресије побегли из земље.Јавно размишљање о могућности откупа војног рока (без обзира да ли ће се реализовати или не) и увођење цивилног служења у позориштима, обдаништима, комуналним службама педстављају отворену победу западног утицаја и индоктринације младих.Никако не смемо заборавити и стране војне саветнике-генерале који су МО и ГШ имали под потпуном контролом.

Иако више није мнистар одбране,не може се заобићи скорашња вежба питомаца ВА на полигону Пасуљанске ливаде које је Борис Тадић у пратњи актуелног МО Драгана Шутановца обишао.Том приликом бивши МО Тадић је показао не само да не познаје, већ да никада није ни знао део Правила службе везаног за поздрављање, војске на чијем је челу био,да се не салутира без капе на глави.Поздрављајући се са питомцима Тадић је управо то радио док му се иза леђа Шутановац идиотски церекао, да ли из такође свог не познавања Правила службе или Тадићеве бламаже.

Актуелни МО Драган Шутановац је такође дао свој немерљиви допринос упропашћавању војске и државе, почевши од изјаве да је његов посао да опреми и стандардизује војску по најбољим стандардима на свету, а то је НАТО стандард, па до отвореног заговарања чланства у НАТО.Недостатак ове жеље по њему значи лошу поруку Бриселу и штету по Србију, исто као и антинатовско расположење.Овде свакако не можемо пропустити бисере типа да нећемо војно реаговати на одузимање дела државне територије и заштите нешиптарског становништва (јер очигледно није чуо за Устав РС).Није се либио да нас убеђује да ће КФОР и НАТО заштитити Србе на КиМ, уверавајући нас децембра 2007 год. да ће француски контингент не само заштитити Србе већ и спречити било какве сукобе а све по уверавањима које је лично добио од свог француског колеге.А како је то изгледало у пракси, видели смо марта 2008 год. у Митровици када су французи и пољаци осим што су бојевом муницијом и снајперском ватром пуцали на српске цивиле и ученике у дворишту школе, такође намерно изазивали материјалну штету брзом и безобзирном вожњом својих оклопних кола у српском делу Митровице.
Децембра месеца 2007 год. Шутановац је посетио Бујановац и након састанка са ппред. Општине Нагипом Арифијем у медијима дао изјаву да је сагласан са Арифијевом оценом да је стање у тој општини стабилно, истичући при томе да он има разумевања за Нагипов став у вези демилитаризације југа Србије.

Да ли је могуће да тај идиот од министра није знао са киме се састаје и за чије ставове има разумевања.Само пар месеци касније, марта 2008 год. лидери шиптарских партија Прешева, Бујановца и Медвеђе су јавно објавили свој политички став да их предстојећи парламентарни избори у Србији не интересују јер наводно у Србији задње деценије не постоји жеља да се реше њихови суштински и егзистенцијални проблеми.
Међутим, уз одређени ризик због дужине текста, морам се мало вратити уназад да би читаоцу ових редова било јасно какви су то проблеми који нису завређивали пажњу ове новоуспостављене демократске власти и њених институција.

На подручију Прешева, Бујановца и Медвеђе сепаратистичке тежње нису ништа ново нити непознато, јер су већ протеклих година демонстриране у виду свечаних прослава као својих, празника друге државе уз скидање наше заставе и истицање туђе на зградама општинске администрације а која је иритирала страног амбасадора током његове официјелне посете.Руководиоци ове локалне самоуправе такође су захтевали повлачење дела државног апарата Републике Србије (војске и полиције) захтевајући демилитаризацију због страха и наводне угрожености њихових права наговештавајући при томе могућу интернационализацију ушта је спадао и јавни позив локалних челника НАТО трупама да их „заштите“.Целу ову ствар води локална администрација (уз одређену помоћ из иностранства) у сарадњи са наводно самораспуштеном терористичком паравојном формацијом Ослободилачком Војском Прешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПБМ) која је својевремено на том подручију изводила оружане акције, а са којом су уместо енергичног рашчишћавања и одбране земље, нове демократске власти потписале некакав споразум о примирију на основу кога је ОВПБМ наводно самораспуштена.Овде се мора нагласити да су општински челници Прешева и Бујановца били у командним структурама ОВПБМ, и да су тргу испред зграде општине у  Прешеву покушали да дају име Трг палих бораца ОВК, док је ппред. општ. Бујановац, Јонуз Муслију јуна 2007 год. јавно писменим путем позвао лидере свих шиптарских партија из Бујановца и Прешева на формирање заједничког Националног већа ради преговора са Владом Републике Србије о њиховом припајању независном Косову.Свакако треба напоменути да и наши медији иначе дириговани из иностранства почели да форсирају употребу шиптарског термина Прешевска долина где се коришћењем географског појма избегава помињање Републике Србије.
Господин Шутановац се као министар одбране исказао и по питању пензионисаних бивших старешина ЈНА који су до распада СФРЈ живели и радили у Македонији, јер иако грађани Србије који су сада настањени углавном на подручију Ниша, Лесковца и Врања не могу се лечити на ВМА у Београду без обзира што се од њихових примања издвајало за здравствено и социјално осигурање.Нажалост, насупрот њима шиптарски терористи који су 2002 год. амнестирани без обзира на злочине које су починили од 01.01.2008 год. имају право коришћења здравствених услуга не само на ВМА већ и осталим цивилним установама.

На ове околности појединци су се писманим путем жалили „председнику свих грађана без разлике“, Борису Тадићу који их као и Министар одбране није удостојио одговора.
Такође у случајевима узурпације друштвене и приватне имовине коју без икаквог питања или обештећења запосео КФОР, или неовлашћеног запоседања и коришћења земљишта за базу „Бондстил“, што подразумева стотине хектара и станове у власништву срба, Министарство одбране,Влада и Председник републике ништа нису или нису смели да учине, док је за коришћење имовине за потребе „Бондстила“ чији су власници шиптари, уредно исплаћена накнада за закуп у трајању од 99 год.Онда нечуди податак да су у Кошутову  припадници данског КФОР-а узурпирали, користили и приликом напуштања без икаквог обавештења,  објашњења и накнаде оштетили земљиште и објекте које су користили.

   Али да се не бисмо бавили искључиво војним темама, ево још неких примера овог пута политичких „излета“ МО односно Драгана Шутановца.У случају хашког оптуженика ген. Лазаревића МО је свакојаким опструкцијама отежавало његову одбрану.Осим манипулацијама око Лазаревићу неопходних докумената за одбрану, тада још активном генералу Љубиши Диковићу, сведоку одбране за сведочење у Хагу одобрено је одсуство од два дана јер је трећег морао да се јави на посао, иако се радило о доказивању да је рат на КиМ био одбрамбени и рушењу тезе о тзв. командној одговорности која је наравно била резервисана само за Србе.Ово све напред наведено ипак није била препрека да садашњи начелник ГШ, Здравко Понош, приликом свог боравка у Бриселу, маја 2008 год. нетрепнуши изјави да је намера ген. секр. НАТО, Јап де Хоп Схефера да путује у Њујорк и са ген. секр. ОУН разговара о промени резолуције 1244 одлична идеја,иако су нам правци промене Резолуције 1244 као и укупна делатност ЕУ и НАТО према Републици Србији свима познати.

Шутановац је децембра месеца 2007 год. отишао у Нови Пазар, бар како је штампа пренела његову изјаву, само са једним циљем да у своје и име свога кума Бориса Тадића, муфтији Санџачком , Муамеру Зукорлићу честита верски празник.Да ли је ишао о свом трошку, својим колима и без обезбеђења и да ли се сећа ко су и шта су радиле и припремале вехабије.Вређање основне људске интелигнције би био одговор о тзв. вишим државним интересима којих смо се од ових тзв. демократа или како их је Брана Црнчевић назвао „демократора“ наслушали.У овај интерес свакако недолази посета Митровици и повређенима употребом бојеве муниције од стране КФОР-а и УНИМИК-а марта ове године.

О јавном апелу подупртом делом објављене документације о уништавању Војне установе Карађорђево (која још увек доноси известан приход) ради вероватне продаје одређеном купцу (уз свакако уобичајену личну провизију) за мале паре, као и распродаји остале војне имовине засад нећу писати.
Ово је само један део резултата министровања демократа, а о чему би се могле написати књиге, магистратуре и докторати а све на тему како се уништава војска и држава.Без обзира на све, у историји српске државности они ће остати запамћени и уписани тамним словима као стране слуге и издајници који су покушали да потамне историјски сјај Српске војске а не некаквог сурогата под именом Војска Србије.

Зашто сам написао ове редове? Написао сам их сматрајући да ће се формирањем ове нове владе наставити већ трасирани пут издаје, јер се за једно од кључних места поготово за одбрану КиМ поново планира исти човек који свесно разбија војску омаловажавајући при томе поднете жртве, народ и државу.Надам се да овај текст неће бити схваћен као пуко понављање неких познатих чињеница, већ сигнал дијаспори да они који ће им се сигурно на неки начин обратити у циљу политичке али и финансијске подршке, схвате да „демократе“ и њихови трабанти длаку  можда мењају али ћуд никако.                     

Ово је већ прошлост и показало се као тачно.

субота, 05 јул 2008 21:03   Кактус
http://www.srpskaiskra.com/start/images/stories/pic/160.png

Фазон сам мазно од МункаЗе

 

e stvarno mi dođe žao ovih poslanika,primaju tolike palte a jadnici po ceo dan u skupštini,nemaju kad potrošiti