Vlada Srbije :: Politicki ~ Geopoliticki forum

Godinu dana kabineta Mirka Cvetkovića
Vladi slaba trojka
Autor: Dragica Pušonjić-Veljković, Jelena Aleksić | Foto:O.Bunić | 07.07.2009. - 08:00

Učinak Vlade Srbije u prvoj godini mandata privrednici ocenjuju različito. Jedni ističu da je stabilizacijom kursa dinara i subvencijom kreditiranja likvidnosti uradila najviše što se moglo da privredu održi na odavno klimavim nogama. Drugi je kritikuju zbog neobuzdavanja enormnih bankarskih marži, žmurenja pred sivom ekonomijom i neaktivnosti na podizanju rasta industrijske proizvodnje. Ono oko čega se svi privrednici slažu je mišljenje da su Vladu u realizovanju njenog programa limitirali jednostrano odvajanje Kosova i globalna ekonomska kriza.

Na skali od jedan do pet prvu godinu mandata ove vlade sa četiri plus ocenjuje Veselin Jevrosimović, vlasnik „Komtrejda”, koji kaže da mere Vlade ne može da kritikuje jer je lično bio prisutan kad su druge vlade hvalile naše poteze u ekonomskoj krizi.
- U prvoj godini mandata Vlada je, nažalost, imala „na stolu” najveću ekonomsku krizu koju je svet ikada video, pa je ipak za svega pola godine zaustavljena devalvacija dinara i donet adekvatan spektar stimulativnih mera. Mi imamo 21 firmu na tri kontinenta i znamo da je situacija u mnogim drugim zemljama znatno dramatičnija nego kod nas. Ne možemo se porediti sa SAD zbog njihovog standarda, ali naše mere su zaista odlične. Kritikovao bih Zakon o javnim nabavkama jer je nefleksibilan i usporava rad i državnih organa i preduzeća koja su u vlasništvu države jer od početka nabavke do realizacije prođe više od pola godine, što znatno usporava privredu.
Po rečima Zorana Drakulića, vlasnika „Ist pointa”, uvek se može bolje, ali i on priznaje da rad Vlade uslovljavaju globalna ekonomska zbivanja.
- Kad se ima u vidu da smo mi mala i siromašna zemlja i da se Vlada morala kretati u tim uslovima, onda je jasno da joj je manevarski prostor bio sužen. Vlada bi trebalo da izvrši veću presiju na domaće banke, čije su marže ogromne. Ali i na NBS da smanji obaveznu rezervu kako bi rasteretila privredu jer to ima reperkusije na kredite - ocenjuje Drakulić.
Petrašin Jakovljević, direktor „Metalca” iz Gornjeg Milanovca, smatra da nije trenutak za bilansiranje rada Vlade jer je globalna recesija umnožila probleme koje je srpska privreda ionako imala. On kaže da se vlada fokusirala na sanaciju ili smanjenje teškoća, da je mnogo vremena otišlo je na pregovore sa MMF, da je nužno podsetiti i na pad nacionalne valute. Jakovljević ocenjuje da je ideja o subvencionisanim kreditima za privredu, iako dobra, nije značajnije podstakla potrošnju građana.
- Možda bi Vlada pokazala više slabosti da su regularni uslovi. Ova i prethodne vlade su po strukturi takve da se veoma malo bave industrijom, iako bez ozbiljnijeg rasta industrijske proizvodnje ne možemo na duži rok stabilizovati državu. Pričamo o deficitu, a nemamo proizvode za izvoz. Ako želimo da izbegnemo neke veće posledice, onda naše vlade moraju da prestanu da budu tako tolerantne prema sivoj ekonomiji. Najviše kontrolišu nas kod kojih ništa ne nalaze, a nema ih tamo gde su radnici na crno - ukazuje Jakovljević.
Rodoljub Drašković, vlasnik „Svislajona”, kaže da im pomoć Vlade nije trebala i da ovaj koncern, kao vodeći u toj oblasti, ovu godinu završava boljim proizvodnim i bilansom plasmana nego pre. Uz to, bez poteškoća, prema njegovom rečima, realizuju razvojne projekte, za razliku od trgovine, metalskog kompleksa, tekstilne industrije i drugih grana kojima su mere Vlade i te kako bile potrebne, ocenjuje Drašković.
Slaven Živić, generalni direktor Kompanije „Knjaz Miloš”, zapaža da bi godina iza nas bila puna iskušenja i promena bez obzira na to ko predstavlja Vladu Srbije.
- Globalna ekonomska kriza prodrmala je našu privrednu scenu do te mere da su mnogi sa nje nestali. Kompanija „Knjaz Miloš” osetila je i još oseća teret krize, ali iz nje izlazimo i na neki način jači. Mere koje je Vlada preduzimala pomogle su nam u smislu da smo imali jasne smernice kuda i dokle idemo - dodaje Živić.
Da Vlada nije imala dovoljno prostora za realizaciju svog programa zbog jednostranog osamostaljenja Kosova i svetskog ekonomskog kraha, uviđa Dragan Nikolić, generalni direktor pirotske kompanije „Tigar”. Zato on smatra da su dometi Vlade ograničeni, a ekonomske mere koje je donela u spektru kojeg su primenile i druge vlade: povećanje likvidnosti na kratak rok.
- Efekat mera bi svakako bio povoljniji po privredu da su one rezultat saglasnosti fiskalne i monetarne vlasti sa predstavnicima realnog i finansijskog sektora oko karaktera i redosleda poteza - naglašava Nikolić.
Među privrednicima koji su očekivali da će krediti koje subvencioniše država malo bolje funkcionisati je i Radoslav Veselinović, vlasnik „Galeb grupe”. Njegova firma zabeležila je posao tri odsto veći u odnosu na lane, a ipak ima probleme sa likvidnošću - a nisu uspeli da iskoriste zajmove za likvidnost.
- Uzeli smo svega 300.000 evra, a ko zna da li će nam biti odobren ostatak koji smo tražili. Banke su spore i teško daju ove pozajmice, dok država, sa druge strane, dodatno pogoršava stanje ne isplaćujući svoje obaveze. Ogromni su dugovi javnih firmi prema našoj kompaniji. Zbog njih ne možemo da isplatimo svoje dobavljače i otuda ulazimo u kašnjenja. Opšti je utisak da je za privredu urađeno vrlo malo i mislim da nas pravi problemi očekuju tek od jeseni - procenjuje Veselinović.
Da je Vlada više gledala u budžet nego u privredu koja ga puni zapaža Nikola Pavličić, generalni direktor „Sintelona”.
- Umesto što se stalno govorilo da li će i koji porez porasti, trebalo je raditi na postizanju konkurentnosti srpskih proizvoda na domaćem i stranom tržištu jer je ionako snižena konkurentnost dodatno opala i pod refleksijom svetske krize. Vlada jeste ubrizgavala novac kroz kredite za likvidnost, ali time nije rešavala suštinski problem, nije pružila trajnu pomoć da privreda stane na noge i konkuriše mnoštvu stranih proizvoda na srpskom tržištu - naglašava Pavličić.
Na stabilizaciju kursa akcenat stavlja i Bojan Radun, izvršni direktor Kompanije „Nektar”. On naglašava da je i bez globalne krize Vlada morala da se posveti ekonomiji jer se od nje i živi. Zato je aranžman zaključen sa MMF dobar posao Vlade, kao direktan signal stranim investitorima da poslovna klima u našoj zemlji nije rizična za plasman.
- Vladi se mora zameriti na veoma visokim cenama energenata i velikim zahvatanjima države, čime cene domaćih proizvoda čini manje konkurentnim i kod nas i na stranim tržištima. Činjenica je da i dalje nema prave podrške srpskim izvoznicima, što svakako nije dobro - zaključuje Radun.

Kako ocenjujete rad Vlade?

NOVI PAZAR
Fahrudin Ljajić
Vlada je radila očajno za ovih godinu dana. Nema ništa od svih onih silnih obećanja. Samo su se svađali i grešili.

Admir Metić
Očekivao sam da će Vlada učiniti više kako bi se popravio standard građana i kako bi poljoprivrednici živeli bolje. Mada, nisam ni mnogo razočaran jer bilo je i gorih vlada od ove.

Ismet Suljović
Nadao sam se da će Vlada biti mnogo uspešnija. Nama u novopazarskom kraju su mnogo obećavali, ali se ta obećanja nisu pretočila u realnost. Mnogo smo se nadali, a malo smo dobili.

NIŠ
Ivan Blagojević
Rad Vlade Srbije bih ocenio četvorkom jer je uspela da preživi u datim okolnostima. Pre svega je dobro što se nije raspala zbog seke i deke (svetska i domaća ekonomska kriza).

Pavle Premović
Dvojka je visoka cifra kojom bih ocenio rad Vlade u prvih godinu dana jer je obećavana reforma u mnogim društvenim oblastima, a ništa se nije uradilo na tome.

Jovan Jovanović
Vlada može da dobije jaku trojku, mada im zameram što je celokupan teret ekonomske krize spao na potrošača. To je glavna zamerka jer se kola lome na leđima građanina.

LESKOVAC
Gordana Petrović
Srpskoj vladi dajem jedva prelaznu ocenu budući da i dalje cveta kriminal i korupcija u zemlji, a tajkuni vode glavnu reč u ekonomiji.

Srđan Stojković
Vlada je veoma loše radila zbog demagoškog pristupa i upotrebe svetske ekonomske krize na naše uslove, iako naša privreda ima veoma malo dodirnih tačaka sa svetskom privredom.

Miodrag Miladinović
Vlada je radila dobro s obzirom na svetsku ekonomsku krizu. Posebno je važno što je dobro vođena socijalna politika. Ipak, u svim segmentima je moglo da se uradi malo više.

KRALJEVO
Mladomir Novaković
Slabu trojku dajem Vladi jer je podsticajnim merama uspela da ublaži efekte svetske ekonomske krize.

Mirko Vuković
Činjenica je da uspeva da koliko toliko pod kontrolom
drži efekte svetske krize. Vladi dajem tri plus.

Dragan Drašković
Teško je u ovim okolnostima sprovoditi planirane projekte. Da je bilo mesta da se bolje dela, sigurno je bilo i zato trojka za Vladu.

NEGOTIN
Goran Jelenković
Smatram da Vlada Srbije u globalu kvalitetno obavlja svoje zadatke, ali imam primedbu na inertnost, odnosno dinamiku sprovođenja najavljenih reformi.

Radmilo Kračunović
Razočaran sam najpre sastavom, a potom i učinkom Vlade i to pre svega na socijalnom i finansijskom planu zato što je sav teret krize prenela na građane, a spasava krupan kapital i sebe.

Miloš Cvetković
Nisam zadovoljan napretkom društva u celini, a posebno ekonomskim
prilikama.

SUBOTICA
Dr Boško Kovačević
Vlada ne može dobiti prelaznu ocenu jer deluje pretežno posledično, a ne koncepcijski kako bi eliminisala probleme. Svi ministri su dosadašnjim radom pokazali da su ispod proseka.

Milenko Smiljanić
Sa aspekta građana rezultat njihovog rada je takav
da ocena ne može biti prelazna.

Radivoj Belančić
Vlada ima sve manje šanse za popravni, a njen dosadašnji rad je ispod proseka.

ČAČAK
Mirjana Aleksić
Vlada je uglavnom uradila ono što je bilo moguće u uslovima krize, pa bih je ocenila trojkom. Najveća zamerka je izostanak borbe protiv monopola u trgovini.

Nenad Strugarević
Vlada je za svoju politiku u prvoj godini rada zaslužila čistu jedinicu. Jedina pozitivna stvar u tom periodu je izlazak na belu šengensku listu.

Slobodan Tošić
Vlada nije uradila dovoljno u procesu evrointegracija. Jedna od velikih zamerki je i nepravovremena reakcija u vezi sa kreiranjem ekonomske politike.

KRAGUJEVAC
Aleksandar Nenković
Rad Vlade može da se oceni kao zadovoljavajući jer je pitanje da li bi neka druga mogla bolje i više u situaciji kada vlada globalna ekonomska kriza.

Višnja Milekić
Rad Vlade Srbije ocenila bih jednom jakom trojkom, eventualno četvorkom. Ne bih mogla da se izjasnim koji ministar nije dobro radio svoj posao.

Radiša Pljakić
Ne bi bilo loše kada bi se ministri i cela Vlada ozbiljnije i odvažnije bavili svojim poslovima. Svaki ministar mora da kaže ja vodim ovo ministarstvo i ja sam odgovoran. I da, naravno, bude stručan.

BOR
Ljubiša Marinković
Moje mišljenje o dosadašnjem radu Vlade je negativno. Glavni razlog je ponašanje Vlade prema RTB „Bor”. Grad je i danas zatrovan i zagađen kao i pre 20 i više godina.

Darko Lađević
I ova vlada je zaboravila Bor. I danas živimo u dimu i zagađenju, oko 7.000 je nezaposlenih, privreda je na izdisaju.

Slađana Živković
Moglo bi da se radi i više i bolje. Previše je afera, a rezultata malo. Jeste počela borba protiv korupcije, samo je to nedovoljno. Nema dugoročnog rešavanja problema.

NOVI SAD
Milka Puzigaća
Svakako bih dala prelaznu ocenu, ipak su uradili dosta toga, jako su se trudili kada je u pitanju donošenje neophodnih zakona koji su njena obaveza, tu je i doprinos kada su u pitanju evropske integracije.

Lidija Stevanović
Nemam lepih reči o radu Vlade u prvih godinu dana. Spori su, dosadni, nisu izvršni i ono što i iskažu nekad tačno i dobro, to ne sprovedu u delu. Ostaje sve deklarativno, a ništa konkretno.

Dinko Gruhonjić
Za prvu godinu rada dajem im tanku dvojku jer nisam siguran da je Vlada, na osnovu onoga što smo videli, svesna šta se dešava. Činjenica je da nemaju jasnu viziju, da nas čeka vrlo neizvesna jesen.

Ekonomisti ocenjuju rad kabineta Mirka Cvetkovića

Vladimir Vučković profesor ekonomije na „Megatrendu”
Trojka zbog strategije noja
Vladi dajem trojku jer je pokazala pasivnost u vezi sa finansijskom krizom i premalo pomogla srpskoj privredi. Uz to izvršna vlast se previše i neproduktivno se zaduživala na domaćem tržištu preko emisije zapisa. Pokazali su nedoslednost u ekonomskoj politici kroz donošenje mera, a onda odustajanje od njih u roku od samo nekoliko dana. Najvidljiva strategija koju je Vlada primenjivala je bila „strategija noja”, što se ni sada ne menja. Iako svi znaju da će pad BDP-a, biti bar pet odsto, Vlada i dalje uliva lažni optimizam ocenom da će pad BDP do kraja godine biti tri odsto. Subvencionisani krediti su bili najbolji ekonomski potez ove vlade. Drugo po važnosti je pokušaj smanjenja javnih rashoda. Jednostrana primena privremenog trgovinskog sporazuma sa EU zaslužuje pohvalu jer je time Vlada pokazala spremnost da mi naše obaveze ka EU ispunjavamo uprkos brojnim primedbama da ćemo ostati bez dela sredstava od carina.

Pavle Petrović profesor Ekonomskog fakulteta
Trojka zbog neodlučnosti
Odgovor na krizu je bio neodlučan i delom zakasneo, a kao rezultat toga mi imamo stalno povećanje deficita kroz rebalans budžeta, zatim još jedan i tako redom. Već prvi rebalans je bio loš jer se gledalo na izborna obećanja, pa su povećani rashodi i posle toga su stalno gubili korak. Rebalans iz aprila je išao u dobrom pravcu, ali se pokazalo da su mere bile ad hok, pojedinačne, i na kraju su ispale neodržive. Ono što Vladi nedostaje jeste srednjoročni program reformi javne potrošnje i po tome bih je ja cenio. Ipak, ostaje činjenica da je za sada zaustavljena ekspanzija javne potrošnje koja je kulminirala 2006. godine. Vladi dajem trojku jer je zaustavila tendenciju rasta javne potrošnje uz značajnu pomoć MMF.

Mlađen Kovačević redovni član Akademije Ekonomskih nauka
Dvojka, jedva prelazna ocena
Jedva prolazna ocena jer nema koncepta ekonomske politike niti reformi u ovim kriznim vremenima. Menjali su mere koje su donosili i delovali su vrlo smušeno. Vlada nije stekla autoritet da zna šta hoće i kojom dinamikom. Očekivao sam kada su došli da će angažovati stručnjake i doneti koncept rada za tri godine unapred. Država bi morala da donosi mere koje poboljšavaju poslovnu i investicionu klimu, a toga nema. Narodna banka Srbije drži precenjenu vrednost dinara, a Vlada aminuje. To ima pozitivne posledice po inflaciju, ali je loše po zaposlenost. Generalno, to je kratkovida politika i imaće teške posledice po domaću privredu.

Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište
Dvojka jer nisu pravili veliku štetu
Vlada nije u stanju da izađe iz inercije prethodnih vlada i izvrši suštinske reforme u Srbiji. Bila bi jedinica, ali na svu sreću, nisu se mnogo bavili krizom i nisu napravili veliku štetu. Iako zvuči surovo, činjenica je da su dobili izbore na platformi da nećemo radikale, a oni vode populističku politiku i ne reformišu privredu. Subvencionisani krediti idu u firme koje ne prave profit i u problemima su. Paket mera štednje je promašaj jer država uopšte ne štedi što pokazuje sve veći deficit. Oni jesu rekli da će smanjiti javnu potrošnju, ali se ništa od toga nije desilo.

Izvor: Blic