Иза кулиса
Људска права на чекању

„Све владе које су повукле Предлог закона о удружењима су пале”, рекао је Миљенко Дерета, извршни директор Грађанске иницијативе, бившем премијеру Зорану Живковићу, на промоцији допуњеног издања књиге „Будућност цивилног друштва у Србији”. Промоцију је, поводом шест година од смрти др Зорана Ђинђића, организовао Центар за развој грађанског друштва „Миленијум”.

Закон о забрани дискриминације није, дакле, једини који је повучен из процедуре. А „Политика” је писала и о Предлогу закона о тајнама који је у полицији нестао са свих 72.000 потписа грађана, да би онда некако ипак био пронађен.

„Ово је трећи пут да се закон о удружењима повлачи из процедуре, а претходна два пута када је повучен – владе су пале”, каже Дерета. Председница парламента Славица Ђукић-Дејановић је, према писању „Мреже”, листа Грађанске иницијативе, рекла да је влада повукла и предлоге измена Закона о кривичном поступку, о организацији и државним органима надлежним у сузбијању организованог криминала и о парничном поступку. Предлог закона о удружењима је 17. децембра прошле године повучен из скупштинске процедуре, али ће се наћи на дневном реду пролећног заседања парламента и очекује се да буде усвојен до краја марта 2009. године, објаснила је председница Скупштине.

У влади кажу да је закон повучен да би могао да се усвоји буџет и продужи важност пасоша и да ће бити враћен у процедуру. На закон је поднето око 70 амандмана, али се претпоставља да неће бити проблема око усвајања. Либерално-демократска партија једина је јавно најавила да ће га подржати.

Јавна расправа о Нацрту закона о удружењима одржана је 2007. године, а председник Србије Борис Тадић је на округлом столу рекао да је држава овим нацртом показала да је свесна значаја деловања укупног цивилног сектора и да се предложеним решењима уводи нов квалитет у регулисање ове области. Он је тада рекао и да се на овај закон чекало седам година. Од тада је прошло још две године.

Зашто се на један закон чека девет година ако су у његовој изради примењени европски стандарди, а Савет Европе је од почетка био укључен у његово писање? Дерета каже да није кључно питање када него зашто. „Ако је када онда има оправдања, а ако је зашто онда нема. Треба рећи да су сви закони из области људских права на чекању, а то је зато што људи код нас не схватају значај свега што је важно за људска права. Уз економске проблеме свакако треба укључити и људска права. Други разлог што се толико чека на овај закон је тај што су НВО непријатан саговорник па им треба отежати посао. То је одбрамбени механизам сваке власти против слободе.”

Недостатак овог закона и однос према цивилном сектору је, како објашњава Дерета, суштинско неразумевање права грађана да учествују у доношењу одлука и да преузму део одговорности од државе а не део власти како држава мисли и због тога што је деловање цивилног сектора јефтиније од државног. „Код нас се избегава да се призна у којој мери цивилни сектор доприноси економском развоју, променама односа у друштву и смањењу неправде.”

Закон је важан јер поједностављује процедуре и дефинише појмове, на пример, шта је невладина организација. Новина је да укида могућност да министарство забрани рад удружењима и невладиним организацијама већ о томе одлучује Уставни суд. И најинтересантније је што предвиђа да је за оснивање НВО потребно само три потписа, док је до сада било предвиђено десет. Довољно је да један од потписника има седиште или пребивалиште у Србији, а оснивач може бити и малолетник од 14 година, уз оверену писмену изјаву о давању сагласности његовог законског заступника и складу са законом. „Закон даје легитимитет слободи удруживања”, каже Дерета.

Држава је и до сада издвајала средства за удружења: 2006. године 42,2 милиона евра а 2007. године чак 54,3 милиона евра. Новим законом је пре свега предвиђено да се новац издваја за програме од јавног интереса као што је социјална заштита, здравствена заштита, брига о деци и инвалидима, образовање, заштита људских и мањинских права, наука, култура, борба против корупције… „Све што зараде НВО ће морати да потроше на своје активности. Закон регулише и могуће малверзације, а основа је и за преговоре с државом о другачијој дистрибуцији средстава из буџета”, објашњава Дерета.

Невладине организације су основане по закону али још немају свој закон, па људи мисле да раде мимо закона. „Закон јесте признање постојања и другачијег односа државе. Неке НВО резонују – зашто бисмо вам помагали када нас не признајте. Другачију представу о невладиним организацијама грађани могу да добију баш док траје економска криза. Јер она је права прилика за партнерство државе са НВО које ће давати своје услуге, као што су брига о деци или народне кухиње, јефтиније. Треба рећи и да НВО доносе новац у земљу и ту га троше”, каже Дерета.

Ивана Анојчић
[објављено: 15/03/2009]

izvor politika

e lepo me strava hvata,kad vidim šta sve objavljuju po ovim novinama
ako su ovo zamerke ovoj vladi od dotičnog gospodina,ja ću ih uzeti za pohvalu ove vlade i iskreno se nadam da će doneti i zakon o njemu tako dragim nevladinim organizacijama koji će da glasi da se
zabranjuju   

Sto bi socijalisti bili najgori? Osim Skundrica, kadar im je savim u redu.
Cime su bili bolji Gaso Knezevic ili Loncar od Obradovica?Cime je bio bolji Mihajlovic od druga Ivice?
Cime je bolji Velja svinjar od Mrkonjica?
Zasto ne bi Lilic bio bolji od Veljinog ciganina Jocica?
Onog Mrkonjica nema pas za sta da ujede, a ne pravi si kliniku u basti ni ne deli stanove po Beogradu na cuvanje.
Jebe mi se sto on voli Slobu, vano mi je da mi puteve sagradi.
Kada ces od Mrkija da cujes: dao sam vam da kraduckate?
Mene vise brine sto mu Dinkic podmece klipove, jer komesaru Dinkicu nije po volji covek koji zna stvari vise od njega.
Mozes da mu kazes da je pizda komunjarska, ali covek zna posao i radi ga kako valja.

"Uskoro završetak vizne liberalizacije"
Nedelja, 15. mart 2009. 09:20    


Ministarka pravde Snežana Malović izjavila je da očekuje da će uskoro biti završen proces vizne liberalizacije i najavila da će Srbija obaveze, definisane "mapom puta", ispuniti do kraja aprila.

Sve obaveze Ministarstva pravde biće u potpunosti ispunjene posle ratifikacije seta konvencija i usvajanja Predloga zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, koje su u skupštinskoj proceduri, istakla je Malovićeva u intervjuu "Politici".

"Blagovremeno smo uradili sve poslove koji su nam povereni. U tom smislu mogu da se složim sa ocenom da smo nikada bliži 'beloj šengen listi', ali ne treba zaboraviti da je krajnja odluka na EU i da ona zavisi od unutrašnjih odnosa i procesa u Uniji, to jest izbora za Evropski parlament i formiranja nove Evropske komisije", rekla je ona.

Ministarka pravde je podsetila da je predložila 26 zakona, od kojih je 14 usvojeno.

Ona je istakla da je veoma zadovoljna dosadašnjim stepenom realizacije reforme pravosuđa.

Reč je o velikim i sveobuhvatnim reformama koje se tiču drugačijeg načina organizacije i funkcionisanja pravosuđa, novih procesnih zakona koji će pojednostaviti i ubrzati sudske postupke. To se odnosi ne samo na sudije i tužioce, već i na ostale zaposlene u pravosuđu, na građane, advokate, druge službe i institucije koje se "naslanjaju" na pravosuđe.

"Međutim, uverena sam da će se za kratko vreme ti problemi prevazići. Postoji mnogo problema u pravosuđu, ali ne postoji problem koji ne može da se reši kada imate ovako dobar tim mladih i odlučnih ljudi kakav ja imam", istakla je Malovićeva.


Izvor: MTS-Mondo

Dačićev tim testiran kod psihologa
15. mart 2009. | 11:42 | Izvor: FoNet, Blic

Beograd -- Pre nego što su 2008. došli na radna mesta u kabinetu ministra policije, ljudi iz tima Ivice Dačića morali su na testiranje kod psihologa, piše "Blic nedelje".

Pod lupu stručnjaka stavljeni su inteligencija, ličnost i opšta kultura Dačićevih saradnika. Svi kandidati su zadovoljili postavljene kriterijume, a rezultati nekolicine bili su i iznad prosečnog nivoa.

U Ministarstvu unutrašnjih poslova može se čuti da je Dačić prvi ministar unutrašnjih poslova koji je svoje saradnike podvrgao ovakvoj vrsti provere.

Izvor: B92

Dinkić: Sporazum sa Belorusijom
15. mart 2009. | 14:13 | Izvor: B92

Beograd -- Srbija bi do kraja meseca trebalo sa Belorusijom da potpiše sporazum o slobodnoj trgovini, sličan onom kakav postoji s Rusijom, kaže za B92 Mlađan Dinkić.

Stvaranje zone slobodne trgovine sa zemljama van Evropske unije ne dovodi u pitanje cilj da Srbija što pre postane članica Unije, kaže ministar ekonomije Mlađan Dinkić i najavljuje pregovore o sličnim aranžmanima i sa Iranom i Ukrajinom.

Za razliku od težnji režima Slobodana Miloševića da sa Belorusijom pravi političku uniju, namera ministra Mlađana Dinkića je, kako kaže, da se napravi isključivo ekonomski aranžman. Zato i ne očekuje kritike sa političkog nivoa.

O potpisivanju sporazuma sa Belorusijom govorilo se i nedavno na Kopaoniku, za vreme, kako je saopšteno, privatne posete predsednika Aleksandra Lukašenka Srbiji.

"Ideja je da pokušavamo nešto što je pre ulaska u Uniju radio Kipar. Oni su bili raj za investicije u oblasti finansija zbog niskih cena proizvoda", rekao je Mlađan Dinkić.

"Mi pokušavamo da Srbija postane atraktivno mesto za proizvodne investicije radi izvoza u treće zemlje. S obzirom da mi ne možemo da znamo kada ce EU biti spremna za proces proširenja, želimo da iskoristimo period do ulaska u EU da privučemo što više investicija", navodi Dinkić.

Analitičar BBC-ja Boris Varga kaže da ne očekuje da će Srbija imati problema sa zapadnim partnerima zbog sporazuma sa Belorusijom.

Iako se tamošnji režim smatra nedemokratskim, poslednjih nekoliko godina primetan je pokušaj ekonomskog otvaranja te zemlje.

"Ta zemlja je usvojila oko 30 zakona kojima bi trebalo da se otvori. Krajem prošle godine Belorusija je u Londonu imala svoje ekonomsko predstavljanje i po procenama Svetske banke, sa 115. mesta popela se na 85. mesto po uslovima za ulaganje", rekao je Varga.

Poziv za razgovore o slobodnoj trgovini Srbija je pre 5 godina uputila i Ukrajini, najvećem partneru od pomenutih zemalja, sa kojom se prošle godine trgovalo u vrednosti od oko 863 miliona dolara.

U Ministarstvu za ekonomiju kažu da Vlada u Kijevu nije odgovorila dok sa ukrajinske strane poručuju da spremnost za razgovore postoji, ali se čeka da Beograd obnovi poziv.

"Svakako da je to neka vrsta alternative. S obzirom da je, do ekonomske krize, Srbija propustila voz za Evropsku uniju, sva ta tržišta bivšeg Sovjetskog saveza mogu da budu jedan pozitivan gest rešavanja izlaska iz krize", kaže Boris Varga.

Ipak, Varga kaže da je, u savremenom svetu, teško razdvojiti ekonomiju od politike. Sa tim bi Srbija mogla da se suoči ako, početkom aprila, počne razgovore o uspostavljanju zone slobodne trgovine sa Iranom.

U tu zemlju prošle godine izvezeno je robe za oko 40 miliona dolara. Iran je interesantno tržište za automobilsku industriju, poljoprivredne, prehrambene i farmaceutske proizvode iz Srbije.


Izvor: B92

"Od MMF-a dve milijarde evra"
15. mart 2009. | 13:28 | Izvor: Beta

Beograd -- Ministar trgovine Slobodan Milosavljević ocenio je da je Srbiji od Međunarodnog monetarnog fonda potrebna pozajmica između 1,5 i dve milijarde evra.

"Makroekonomski gledano, nama je potrebna pomoć da bismo pokrili ovogodišnji deficit budžeta koji će, kako stvari stoje, biti veći od projektovanog", kazao je Milosavljević dan uoči početka pregovora Srbije i MMF-a o novom aranžmanu.

"Nama je potrebno od 1,5 do dve milijarde da bismo bez većih turbulencija prošli kroz ovu tešku godinu", rekao je Milosavljević novinarima prilikom posete trgovinskom centru Tempo povodom Dana potrošača.

Ministar trgovine je ocenio da je finansijska situacija u Srbiji bolja nego u velikom broju zemalja u jugoistočnoj Evropi.

Vlada Srbije je u petak utvrdila platformu za te pregovore, na sastanku kojem je, pored ekonomskog tima Vlade, prisustvovao i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić.

Nije precizirano koji iznos kredita će Srbija tražiti od MMF-a na osnovu novog aranžmana, ali se očekuje da ta pozajmica neće biti manja od dve milijarde evra.

Ako Misija MMF-a sa Vladom Srbije postigne dogovor o novom aranžmanu, njime će biti zamenjen postojeći aranžman Srbije sa tom međunarodnom finansijskom institucijom, koji je vredan 402,5 miliona evra i na osnovu kojeg Srbija nije povlačila novac.


Izvor: B92

Kontrola primene preporuke za JP
15. mart 2009. | 13:44 | Izvor: Beta

Beograd -- Vlada Srbije će sledeće sedmice dobiti informaciju o tome koja javna preduzeća su primenila preporuku o zaradama direktora i upravnih odbora.

"Na sednici Vlade Srbije u petak 13. marta premijer je tražio od svih ministarstava koja imaju nadležnost nad javnim preduzećima da mu do naredne sednice vlade dostave izveštaj da li su javna preduzeća postupila po preporukama vlade", kazao je ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević prilikom posete supermarketu Tempo povodom Dana potrošača.

Vlada Srbije je zaključkom koji je usvojila 26. februara javnim preduzećima preporučila da do 15. marta utvrde najviši iznos zarada rukovodstva, da taj podatak dostave Vladi Srbije do 31. marta u okviru poslovnih planova i da ga "neodložno i trajno učine dostupnim javnosti".

"Iz nekih saznanja koje imam najveći broj preduzeća, možda i sva, su te preporuke vlade primenili. Mislim da je to korektno jer krizu moramo ravnomerno da podelimo", kazao je Milosavljević.

"Ja verujem da ćemo tokom sledeće sedmice imati kompletnu informaciju", kazao je ministar trgovine i dodao da nijedno javno preduzeće nije u nadležnosti ministarstva koje on vodi.

Na pitanje kako će podaci o zaradama rukovodstva javnih preduzeća biti objavljeni, on je kazao da "pretpostavlja da će vlada izdati obaveštenje da je preporuka primenjena" i da će to obaveštenje verovatno sadržati i listu javnih preduzeća sa podacima o zaradama.

Tim zaključkom Vlada Srbije je javnim preduzećima i agencijama preporučila i da utvrde kriterijume za isplate bonusa, koji na godišnjem nivou ne mogu premašiti četiri mesečne plate, a dokumenti na osnovu kojih se bonusi isplaćuju bi, sa obrazloženjem, trebalo da budu dostavljeni Vladi Srbije na saglasnost.

Kako je rečeno agenciji Beta u Vladi Srbije, zaključak o visini plata u javnom preduzećima i agencijama iskazan je u formi preporuke, ali su predviđeni su mehanizmi za njegovo ostvarivanje.

Kako je Beti objašnjeno u Vladi, Vlada Srbije ne može javnim preduzećima da naloži da utvrde najviši iznos plate i kriterijume za odobravanje bonusa zato što te odluke donose organi tih preduzeća, pa je Zaključak napisan u formi preporuke.

Tim zaključkom je, međutim, naloženo ministarstvima finansija i rada i socijalne politike da prate primenu preporuka i da programe poslovanja i opšte akte preduzeća koji nisu usaglašeni sa Zaključkom "vrate podnosiocu radi usaglašavanja".

Izvor: B92

Zabrana diskriminacije - test za parlament
Nedelja, 15. mart 2009. 14:59    


Ministar rada i socijalne Rasim Ljajić izrazio je uverenje da će inovirani Predlog zakona o zabrani diskriminacije, koji je u petak po hitnom postupku stavljen u skuštinsku proceduru, dobiti podršku u parlamentu. Sigurno se zna da zakon neće podržati Jedinstvena Srbija, što je danas potrvdio Dragan Marković Palma.

Ljajić je, prilikom uručivanja pomoći romskim porodicama u beogradskom naselju Marinkova bara, u opštini Voždovac, rekao da ne vidi realan razlog zbog kojeg bi se tražila ostavka ministra vera.

Minstar vera, kao i svaki drugi član Vlade, smatra Ljajić, ima potpuno pravo da izdvoji svoje mišljenje, da glasa protiv, ili da ne dođe na sednicu.

Ljajić je izrazio uverenje da je inovirani predlog antidiskriminacionog zakona dobar, a u prilog tome naveo činjenicu da njime nisu u potpunosti zadovoljne tradicionalne crkve i verske zajednice, ali ni neke nevladine organizacije.

On tvrdi da je polemika oko tog predloga bila nepotreba i da je mogla biti izbegnuta, tim pre jer, kako je rekao, Srbija u ovom trenutku “ima dovoljno velikih finansijskih i političkih problema da “nam ne trebaju nove podele i nove konfrontacije”.

Vada Srbije utvrdila je u petak Predlog zakona o zabrani diskriminacije, na sedici kojoj nije prisustvovao ministar vera Bogoljub Šijaković i bez saglasnosti tog ministarstva.

Crkve i verske zajednice nisu zadovoljne predloženim izmenama zaonskog predloga, a novim primedbe oguhvataju, između ostalog, i izostavljanje formulacije da “svako ima pravo na svoje seksualno opredeljenje”.

Za sada se ne zna da li će neka od poslaničkih grupa staviti amandmane na zakonski predlog, koji bi obuhvatio i primedbe crkava i verskih zajednica.

Poslanici Jedinstvene Srbije (JS) neće glasati za predloženi zakon o zabrani diskriminacije, jer promene u tekstu nisu ni kozmetičke, a kamoli suštinske, izjavio je danas predsednik JS Dragan Marković Palma.

"JS u potpunosti podržava zajedničko saopštenje crkava, na čelu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, jer smatramo da predloženi tekst zakona odstupa od standarda koji su prihvaćeni u Evropskoj uniji i svetu", rekao je Marković agenciji Beta.

On je naveo da "većina građana poštuje svoje veroispovesti, a da i Biblija ne priznaje homoseksualizam".

"Svako ima pravo da ispoljava svoju seksualnu orijentaciju, ali dolazimo u apsurdnu situaciju da se, ako na primer poslodavac opomene dva radnika koji ispoljavaju homoseksualnost, to tumači kao diskriminacija", naveo je Marković.

On je naveo da JS nema ništa protiv homoseksualaca, ali da ne želi da svojim glasovima legalizuje homoseksualizam i da zato tri poslanika te stranke neće glasati za predloženi zakon o zabrani diskriminacije.


Izvor: MTS-Mondo