НИС руски од следеће недеље?
27. јануар 2009. | 15:48 -> 17:52 | Извор: Б92
Београд -- "Гаспром" би следеће недеље могао да постане већински власник НИС-а, кажу у Министарству енергетике. Гувернер НБС-а каже да би новац од НИС-а смирио курс.

Иако још нема званичне најаве из Русије када ће компанија "Гаспромњефт" платити 400 милиона евра за већински пакет у НИС-у, из Владе Србије и даље стижу различите информације о датуму уплате.

Руси би већ идуће недеље могли да постану већински власници српске нафтне компаније. Како је за Б92 потврђено у Министарству енергетике, сума од 400 милиона евра за 51 одсто НИС-а биће уплаћена до краја ове недеље у складу са Уговором о продаји НИС-а.

Забуну око датума уплате 400 милиона евра за 51 одсто НИС-а унела је министарка финансија Диана Драгутиновић, која је јуче рекла да се новац од “Гаспромњефта” очекује тек средином ове године, иако је према уговору још у петак прошле седмице почео да тече рок од пет дана за уплату новца.

Државни секретар у Министарству рударства и енергетике Душан Мракић каже, међутим, да све процедуре предвиђене уговором о продаји НИС-а теку по плану, односно да ће новац бити уплаћен до краја ове недеље.

“Министарство рударства и енергетике добило је захтев руске стране да се одреди особа за контакт која треба да им да неопходне инструкције како и где да се уплате предвиђена средства”, рекао је Мракић.

“Ми смо контактирали Министарство финансија, које је овластило Трезор да преузме неопходне радње како би средства била уплаћена онако како је уговором планирано”, рекао је он.

“Нема никаквих проблема у спровођењу уговором предвиђеног преузимања НИС-а од стране ‘Гаспромњефта’, а средства ће бити уплаћена до краја недеље, како је предвиђено уговором”, тврди Мракић.

У уговору о продаји НИС-а руском “Гаспромњефту” јасно стоји да ће новац бити уплаћен у року од пет дана пошто се Комисија за заштиту конкуренције изјасни о томе да ли ће руска компанија имати монополски положај на српском тржишту.

Комисија се у четвртак прогласила ненадлежном да о томе даје мишљење јер је куповина обављена мимо закона о приватизацији.

Како објашњава Дијана Марковић-Бајаловић из Комисије за заштиту конкуренције, Комисија није надлежна да даје мишљење о међудржавним уговорима.

Такво мишљење је, према њеним речима, ипак било довољно да се настави са спровођењем уговора.

“Уговором о продаји НИС-а који је Србија закључила са ‘Гаспромом’ изричито је предвиђено да се позитивним решењем Комисије за заштиту конкуренције сматра како решење којим Комисија одобрава куповину, тако и решење којим се Комисија оглашава ненадлежном”, каже она.

“Нашим закључком заправо су отклоњене препреке за реализацију уговора о продаји НИС-а”, рекла је Дијана Марковић-Бајаловић.

За реализацију трансакције надлежна је Управа Трезора, која је под директном контролом Министарства финансија.

И У тој служби нам је потврђено нам је да је покренута процедура уплате новца за 51 одсто НИС-а.

Новац за "одбрану" динара

А новац намењен буџету Србије за НИС могао би да заустави пад динара.

Гувернер Народне банке Радован Јелашић каже да држава мора нешто хитно да уради и обезбеди прилив девиза јер Народна банка неће бранити курс.

400 милиона евра у буџету Србије и те како би допринело монетраној стабилности, каже гувернер.

Иако је министарка финансија повлачење средстава од ММФ-а навела као меру за јачање динара, гувернер Јелашић тврди да за тим још нема потребе и да Србија и даље има стабилне девизне резерве.

Динар из дана у дан достизе рекордно ниску вредност. И поред интервенције Народне банке на међубанкарском девизном тржишту, динар је ослабио за 20 пара, па евро по средњем курсу вреди 95,66 динара.

I šta kad sve isprodaju, čime će onda da pune budžet i da održavaju stabilnost dinara, a?

Govnjiva motka, i to što pre jer kad sve isrodaju šta onda, teška bagra!!!!!!!!!!!!!

Do kraja februara građanima i privredi novac
Privrednicima krediti do dva miliona evra
Autor: Danijela Nišavić | Foto:g. sivački | 31.01.2009. - 05:00

Rok otplate za kredite za automobile
biće od pet do sedam godina
Sledećeg četvrtka Vlada Srbije trebalo bi da usvoji uredbu kojom bi se konačno definisali svi kriterijumi - ko i u kolikom iznosu može da konkuriše za povoljne kredite namenjene za likvidnost, investicije i nabavku potrošačkih dobara, a koje subvencioniše država. Očekuje se da će do kraja februara banke početi sa odobravanjem ovih zajmova i biće to prvi konkretan potez vlade u podršci privredi u borbi sa posledicama ekonomske krize.

Za privredu, država je odredila tri vrste kreditiranja. Prva je dugoročna za investicije, druga kratkoročna namenjena za likvidnost, a treća su kreditne linije iz inostranstva. U paketu mera su i potrošački krediti za građane, čije su kamatne stope duplo niže od trenutnih tržišnih, a posebna povoljnost što za njih nije potrebno polaganje učešća.
Osnovni uslov da bi se mogao koristiti jedan od ovih zajmova je kreditna sposobnost. Naime, potencijalni zajmotražilac, bez obzira da li je reč o preduzeću ili građaninu mora da računa da će proći proveru ocene boniteta, kao i da će banka tražiti i odgovarajuće obezbeđenje - hipoteku.
Kada je reč o dugoročnom kreditiranju privrede, predviđena je ukupna suma od oko 17 milijardi dinara. Fond za razvoj je obavezan da za ove kredite koji se odobravaju na rok otplate od tri do pet godina, i grejs periodom od šest do 12 meseci, obezbedi 30 odsto sume, dok će poslovne banke obezbediti 70 odsto. Kamatne stope kretaće se maksimalno do 6,5 odsto. Već sada je pokazano interesovanje preduzeća i to iz oblasti prehrane, kao i proizvodnje delova za automobilsku industriju. Administrativne poslove oko odobravanje ovih zajmova obavljaće Fond za razvoj, dok će banka odabirati klijente.
- Program za subvencionisanje kredita za održavanje likvidnosti podrazumeva da raspoloživa sredstva preko Fonda za razvoj za subvencionisanje kamate iznose dve milijarde dinara. Polovina sume je za subvencionisanje kamatnih stopa za izvozne poslove, a druga polovina za ostale privredne aktivnosti. Fond će prenositi bankama novac, na osnovu liste Narodne banke Srbije. Kamatna stopa banke ne može biti veća od 5,5 odsto fiksno ili evribor na mesečnom nivou plus tri odsto - kaže za „Blic” Olivera Božić, direktor Fonda za razvoj.
Sva preduzeća i radnje koja dobiju subvencionisani kredit za likvidnost i investicije moraju kao uslov da imaju najmanje isti broj radnika tokom perioda korišćenja kredita (za likvidnost), odnosno prve dve godine korišćenja (za investicije). Kontrolu će obavljati Fond za razvoj, a na osnovu overenih OD obrazaca koji se podnose svakog meseca Poreskoj upravi. U slučaju da preduzeća ipak smanje broj zaposlenih, mogu da očekuju da kredit neće otplaćivati po povoljnijim kamatnim stopama, već po tržišnim.
S druge strane, i banke uveliko pripremaju uslove kako bi počele sa odobravanjem ovih zajmova. Za sada ih je sedam zainteresovano za ovu vrstu kreditiranja, a očekuje se da će se postepeno uključivati i druge. U pitanju su: „Komercijalna”, „Inteza”, „Rajfajzen”, „Hipo Alpe-Adrija”, „Erste”, „Unikredit” i „Sosijete ženeral”.
Kako kaže Goran Milićević, izvršni direktor za marketing i nove bankarske proizvode „Komercijalne banke”, pripremljene su odluke kako bi se počelo sa odobravanjem ovih kredita.

 Privrednici uglavnom podržavaju potez Vlade srbije

Rade Veselinović
„Galeb grupa” Korektne kamatne stope
- To su korektne kamatne stope kad je reč o obrtnim sredstvima, kamo sreće da je država ovo uradila ranije. Pitanje je, međutim, kako će sredstva biti raspoređena, bilo bi nelogično da kredite ne dobije veći deo privrede. Nama jeste potreban kredit za obrtna sredstva, od oko dva miliona evra jer planiramo povećanje izvoza za šest miliona evra. Ali država bi trebalo da izmiri obaveze javnih preduzeća prema privredi jer nije logično da duguje, a povećava kreditiranje.

Nikola Pavišić, generalni direktor „Sintelona”
Krediti štite cenu proizvoda
- Dobrodošla je subvencija kamata na potrošačke kredite za trajnu potrošnu robu. Kupci su postali oprezni, pa sada ne moramo snižavati cene da bismo ih animirali. Ova će mera biti efikasna, imamo svoju prodajnu mrežu i nemamo posrednike. Dolazi vreme da ćemo morati prvi put uzeti kredite za likvidnost i investicije koji se ne smeju vezivati samo za izvoznike. Ovo nije socijalna već ekonomska mera podrške onima, koji mogu nešto da naprave ili za strano ili za srpsko tržište.

Rodoljub Drašković, vlasnik Koncerna „Svis lajon”
Kamate bolje u Evropi
Mi smo solventni i likvidni tako da nam krediti za to nisu potrebni. Imamo otvorene kreditne linije od evropskih banaka koje podržavaju zdrav deo srpske privrede, visina kredita je neograničena, sredstva povlačimo samo za investicioni razvoj i ekspanziju na stranom tržištu. Plaćamo kamatu ispod pet odsto na godišnjem nivou, tako da ponudu Vlade Srbije sigurno nećemo prihvatiti jer je cena naših subvencionisanih kredita veća od one u EU. Verujem da ove mere neće dovesti do ekspanzije izvoza i da ćemo i dalje tonuti u deviznom deficitu.

Rene Milošević, direktor „Inter mosta”
Neka nam država vrati dug
Kratkoročni krediti za likvidnost su odlična mera pre svega zbog znatno niže kamate. Ali, i „Inter most” i mnoge druge firme su nelikvidne zato što nam državna preduzeća ne plaćaju poslove koje smo za njih odradili. Ne verujem da je iko od nas srećan što može još jednom da se zaduži radi održanja likvidnosti, dok nama država duguje. Neka država nama vrati zarađeno, a onda možemo da uzimamo ove nove povoljne kredite.
D. V.

Investicioni krediti privredi
Kamatna stopa: najviše oko 6 odsto
Rok otplate: od tri do 5 godina, uz grejs period od šest do 12 meseci
Administriranje: Preko Fonda za razvoj, a banka odabira klijenta
Uslov: Ne menjanje broja zaposlenih

Kratkoročni kredit za likvidnost privredi
Ko može da konkuriše: radnje, preduzetnici, mala, srednja i velika preduzeća, prioritet će imati izvoznici
Uslov: Nemenjanje broja zaposlenih
Rok otplate: 12 meseci
Kamatna stopa: najviše 5,5 odsto godišnje
Maksimalni iznos kredita:
- za preduzetnike 20.000 evra
- mala preduzeća 50.000 evra
- srednja do 500.000 evra
- velika do 2.000.000 evra
- za izvoznike ne može biti veći od ugovorenog izvoza
Uslov: Nemenjanje broja zaposlenih

Kreditne linije iz inostranstva
Evropska investiciona banka - 250 miliona evra
Nemačka razvojna banka KfW - 100 miliona evra
EBRD - 100 miliona evra
Kredit Vlade Republike Italije - 30 miliona evra
Ukupno: 480 miliona evra

Potrošački krediti za građane
Namena: Kupovina robe široke potrošnje proizvedene u Srbiji - automobil „punto”, poljoprivredna mehanizacija, nameštaj, podne obloge, bele tehnike…
Rok otplate: od pet do sedam godina za automobile do pet godina za ostale proizvode
Kamatna stopa: 4,5 odsto za „punto”, a do šest odsto za ostale proizvode

Blic

Kako ovde piše nisu to neke povoljne kreditne linije. Treba zaraditi 10% godišnje na ta sredstva da bi bio na nuli kad vratiš kredit.

Neprijatno iznenađenje na granici
Kamioni iz Srbije ne mogu u Grčku
Autor: M. Čolić | Foto:d. danilović | 31.01.2009. - 05:00

Novu muku ovdašnje kamiondžije ponovo „parkiraju“ u javnost. Kamioni sa srpskim registracijama još samo danas mogu da pređu grčku granicu sa prošlogodišnjim dozvolama. Ulazak u Grčku od sutra im je zabranjen.


Zbog čega se spušta još jedna evropska rampa za drumske transportere iz Srbije.
- Da ovo može da se desi znali smo godinama. Međutim, nismo verovali da će nas pregaziti nezainteresovanost i sporost naše administracije. Ne zvuči patriotski, ali Grci su u pravu! Naša zemlja je sa Grčkom potpisala međudržavni sporazum još 2002. koji je stupio na snagu 2004. Po njemu smo preuzeli obavezu da ćemo u roku od tri godine izjednačiti cenu putarina srpskim i grčkim prevoznicima na našim drumovima. Srbija to nije učinila. Upozoravali su nas, ali čini se da je to bilo kao gluvom pevati na uvo - objašnjava Miroslav Nikolić, direktor i vlasnik „Srboeksporta“, jedne od najvećih transportnih kompanija u regionu. Nikolićevih 30 od gotovo 300 kamiona godinama je prevozilo robu do Grčke.
Za Grke nije bilo ubedljivo da su putarine za njih i ostale strane prevoznike samo 30 odsto skuplje, jer je prema cenovnicima od 1. decembra razlika u cenama putarina koje plaćaju strani u odnosu na domaće prevoznike za pojedine deonice veća od 55 (Niš-Beograd) do čak 80 odsto (Niš-Leskovac). Informacija srpskog Ministarstva za infrastrukturu od 6. januara da nisu prava adresa za rešavanje ovih problema nije bila dovoljno uverljiva za grčku stranu, koji su odustali od lutanja od jednog do drugog šaltera, pa su 20. januara poslali dopis u kome nas obaveštavaju da Srbija ostaje bez dozvola za 2009.
Ovdašnji transporteri upozoravaju već dve godine da dvojne cene nisu u interesu Srbije. Uz to ostajemo jedna od retkih, ako ne i jedina zemlja koja stranim drumskim prevoznicima naplaćuje ulaz u zemlju. Reč je o izuzetno visokoj naknadi za korišćenje terminala na graničnim prelazima, na šta su grčki pregovarači upozoravali prilikom poslednjeg septembarskog susreta srpsko-grčke komisije i to je drugi razlog uskraćivanja dozvola za ovu godinu.
- To je tipičan, srpski specijalitet da granične terminale, od kojih je izgradnju jednog finansirala Evropska unija, država izda privatniku na 99 godina. „Interspid“ taj petominutni ili svejedno petočasovni mimohod terminalom naplaćuje od 70 do 100 evra. Da bude jasnije, to je kao kada bi neki privatnik dobio ekskluzivno pravo da na Aerodromu „Nikola Tesla“ naplaćuje taksu za ulaz stranih putnika u našu zemlju. Zato ne samo Grci zaobilaze Srbiju i idu preko Bugarske i Rumunije - pojašnjava Nikolić.
Kraljevčanin Ljubomir Zlatić ima razloga za dvostruku brigu: prvo, kao proizvođač drvenih ploča koje je izvozio u Grčku, ali i kao vlasnik „Zlatić transporta“ koji je do te zemlje prevozio ne samo svoje proizvode.
- Sada ću morati da nađem nekog inostranog prevoznika koji će naravno biti skuplji. Ipak, rešenje i dalje ostaje u našim rukama. Tračak nade vidim u Ministarstvu finansija i angažovanju državnog sekretara Miodraga Đidića, ali videćemo. Vremena mnogo nemamo - zaključuje Zlatić.
- Ne ide nam naruku i ranjiva politička situacija u toj zemlji. Ako im bude pala vlada, čekaćemo izbore, novu vladu i administraciju, a to jedno znači: Srbija u ovom poslu sa Grčkom ostaje i bez dozvola i bez deviza - upozorava Miroslav Nikolić.

Enormni gubici naše države
- Danas kada mnogo jače evropske ekonomije vode računa da im iz šake ne ispadne nijedan evro, mi ih prosipamo po putu. Pa samo iz pančevačke „Petrohemije“ put Grčke ide 70 kamiona mesečno. Srpski transporteri prevoze za „Bol pekidžing“, tu je i šećer „Helenik šugera“, zatim rezana građa, proizvodi drvoprerađivačke i mnogih drugih industrija. Ako smo godišnje dobijali i kupovali 31.250 grčkih dozvola, to dovoljno govori o razmerama tog posla, kaže Miroslav Nikolić.

Blic

Jednostavno nemam reči, sve se svodi na to da će strani prevoznici voziti robu iz Srbije u Grčku. A kad se setimo ko bi mogao biti taj prevoznik sa stranim dozvolama, još je gore. Sav će posao pokupiti Hrvati i Dragan Todorović.

Tadić: Odlučno u borbi protiv krize
1. februar 2009. | 12:39 -> 12:51 | Izvor: FoNet
Beograd -- Predsednik Srbije Boris Tadić je najavio da će Vlada Srbije delovati pravovremeno i odlučno u borbi protiv krize.


Potencijal Vladinog programa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize je izuzetan, ali je neophodno praviti preseke stanja i mere prilagođavati efektima krize, naveo je predsednik Srbije Boris Tadić u intervjuu FoNetu.

On je dodao da talas globalne krize još nije dobio najveću snagu i da niko ne može ni da pretpostavi kada će prestati nepovoljni efekti.

"Prvi nagoveštaji govore o kraju 2009. godine i bio bih veoma zadovoljan kada bi kriza trajala tih nekoliko meseci, ali postoji mogućnost i lošijeg scenarija, pa moramo biti pripravni na svaku okolnost", rekao je predsednik Srbije.

On je istakao da je prirodan korak u odbrani nacionalne valute plasiranje dela deviznih rezervi na tržište, kako bi se napravio balans.

"Rusija je potrošila trećinu svojih deviznih rezervi u tri meseca početka svetske finansijske krize. Reč o 250 milijardi evra. Hrvatska je za jedan dan potrošila 300 miliona evra svojih deviznih rezervi. Svaka zemlja to radi. To radi i Srbija", rekao je Tadić.

On je naglasio da Srbija nestrpljivo čeka iz Rusije 400 miliona evra od prodaje NIS i predvideo da će to uticati na rast vrednosti dinara.

Prema rečima Tadića, novac koji će ruski Gaspromnjeft uplatiti za NIS ima drugačiju vrednost danas nego kada su započeli pregovori sa ruskom stranom, zbog toga što je u međuvremenu, usled globalne krize, vrednost naftnih kompanija opala tri do četiri puta.

Tadić je naglasio da je u tim okolnostima svaka investicija dobrodošla i poručio da nema dileme da će radnici kragujevačke fabrike automobila proizvoditi automobil Fijat punto.

On je podsetio da je Vlada donela mere kojima olakšava kupovinu Punta za domaće kupce i istakao da bi "voleo kada bi to bio najčešći automobil u Srbiji".

O akcizama i parlamentu

Najavljujući izmene Zakona o akcizama, Tadić je rekao da je Vlada sačinila analizu koja je pokazala da bi u roku od četiri godine, zbog usvajanja amandmana na akcize za cigarete, država bila na gubitku.

"Nemam dovoljno činjenica koje bi dokazale da je Zakon o akcizama izglasan zbog nečijeg privatnog interesa", rekao je Tadić, upitan da li su tajkunski interesi uticali na usvajanje spornog amandmana.

On je, međutim, upozorio da bi bilo veoma opasno kada bi se u Srbiji, kao u prošlosti, stvarale "svojevrsne cigaret - koalicije, kada su Srbija i čitav region patili zbog koalicija političara, predstavnika velikih duvanskih kompanija, a ponekad i kriminalaca".

Na pitanje o aktivnostima parlamenta, Tadić je ocenio da je neshvatljivo ponašanje poslanika koji ne žele da rade dok nema direktnog televizijskog prenosa i da je reč o jedinstvenom slučaju u svetu.

On se zalaže za javnost rada parlamenta i smatra da je što pre potrebno pronaći rešenje za ovaj problem, možda i formiranjem skupštinškog kanala i korišćenjem kablovskog sistema za njegovu distribuciju, ali s druge strane, Skupština, kao i svaka druga državna institucija, mora svoj posao da obavlja bez obzira da li kamere rade ili ne.

EU i saradnja sa Tribunalom

Povodom najava da će Srbija podneti kandidaturu za članstvo u Evropskoj uniji tokom predsedavanja Češke, Tadić je rekao da je potrebno pažljivo analizirati tu inicijativu.

"Da li će Srbija aplicirati za članstvo tokom češkog predsedavanja, o tome ćemo odlučiti kada analiziramo situaciju, ali Srbija mora da završi saradnju sa Tribunalom u Hagu, jer je to uslov svih uslova", rekao je predsednik Srbije.

Tadić je procenio da proces proširenja EU ove godine neće imati polet kao što se to očekivalo i naveo da su potrebni novi impuls i drugačija energija za prevazilaženje prepreka na putu ka Briselu.

"Mislim da ćemo se susretati sa neophodnošću angažovanja veće energije i moraćemo više da radimo kako bismo prelazili taj put prema evropskim integracijama", smatra Tadić.

On je rekao da inicijativa Beograda da EU pošalje misiju koja bi ocenila saradnju Srbije sa haškim sudom predstavlja novi pristup, jer je izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca strogo pravnički i ne donosi dovoljnu korist Beogradu.

Tadić je naveo da Srbija sa Hagom sarađuje u punoj meri, ali da Bramerc smatra da u usko pravnom smislu tu formulaciju ovog trenutka ne može da upotrebi.

Imajući u vidu tu činjenicu, naglašava Tadić, Beograd traži da Brisel pošalje misiju koja bi u svakom smislu utvrdila pravu prirodu saradnje Srbije sa haškim sudom.

"Ukoliko takva misija ne dođe, mi ćemo tražiti nova rešenja i trudićemo se da zaokružimo saradnju sa Tribunalom u Hagu", izjavio je Tadić.

Osvrćući se na kritike dela javnosti da je jedini predsednik koji nije čestitao izbor novom američkom predsedniku Baraku Obami, Tadić je podsetio da je Obami čestitao odmah pošto je pobedio na predsedničkim izborima.

"Nije diplomatska praksa da se čestita i inauguracija. To je događaj koji ima svečani karakter", rekao je Tadić, ističući da je interes Srbije da ima najbolje moguće odnose sa SAD, iako Beograd i Vašington, po pitanju Kosova i Metohije, imaju dijametralno suprotne pozicije.

"Odnose sa SAD ne možemo zapostavljati i oni imaju duboki strateški karakter", rekao je Tadić, naglašavajuči da su tri osnovna stuba spoljne politike Srbije - EU, Rusija i SAD.

Kosovo i Statut Vojvodine

Govoreći o Kosovu i Metohiji, predsednik Srbije rekao je da je potrebno što pre da počne primena plana u šest tačaka, jer ga je usvojio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija.

"Srbija svoj strateški cilj očivanja teritorijalne celovitosti i integriteta postavlja na najvišu stepenicu svojih interesa i mi ćemo nastaviti da se borimo za očuvanje Kosova i Metohije", rekao je predsednik Srbije.

On je apelovao da se smire strasti i oko rasprave o Statutu Vojvodine i stvari sagledaji racionalno, jer Vojvodina ima pravo na autonomiju.

To je tradicija, istorijsko nasleđe, ali i rešenje koje je dato novim Ustavom, rekao je Tadić i objasnio da je Ustavom predviđeno da Srbija određene nadležnosti prenese na Vojvodinu.

Prema rečima Tadića, Vojvodina neće imati mogućnost zakonodavne i sudske vlasti, i ta načela će biti poštovana, ali ima pravo na izvršnu vlast, što će takođe biti poštovano.

U DS, čiji sam predsednik, ne postoje podele oko Statuta Vojvodine, jer se DS od osnivanja zalaže za vojvođansku autonomiju, ne dovodeći u pitanje integritet države Srbije, podsetio je Tadić.

Upitan o kritikama u delu javnosti da prekoračuje ovlašćenja i time uzurpira vlast, Tadić je uzvratio da ne uzurpira ni jednu nadležnost i da poštuje Ustav.

A 400 milionceta u Rajfajzen banku. Odmah se neko ugradio za procenat.

Nikad gora vlast i nikad veca medijska blokada. Sloba je za vas beli andjeo.

Na račun leglo 400 miliona iz Moskve
Devize od NIS obaraju evro za tri dinara
Autor: Jelena Aleksić | Foto:N. Kostić | 03.02.2009. - 07:51


Stanje na međubankarskoj pijaci na kojoj je evropska valuta u poslednja četiri meseca poskupela čak 20 odsto, biće donekle stabilizovano zbog 400 miliona evra koji su pristigli od prodaje 51 odsto kapitala NIS-a. Stručnjaci upozoravaju da ne treba očekivati čudo niti vraćanje dinara na dobrih, starih 80 za evro, već eventualnu promenu od dva do tri dinara manje.

Iz Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija poručuju da će se uz ovih 400 miliona evra lakše spavati jer bi prvi veliki devizni priliv u 2009. godini trebalo da dovede do stabilizacije nacionalne valute. Poznavaoci prilika ističu da ono što žulja jeste činjenica da problemi koji su i doveli do drastičnog pada dinara i dalje važe, a biće na snazi i kad se skrckaju pristigle devize.


- Taj novac će morati da se pretvara u dinare što će stabilizovati kretanje dinara i delovaće vrlo pozitivno na građane pre svega psihološki. Međutim, ako i dalje ne bude bilo konstantnog priliva deviza i većeg izvoza, dinar će posle nekoliko meseci ponovo oscilirati kao i sada. Vrednost kursa zasniva se na konkurentnoj snazi privrede koju mi nismo imali ni u godinama kada je dinar bio ne samo stabilan već i višestruko precenjen - kaže Saša Đogović, saradnik Instituta za tržišna ispitivanja.
Poput većine ekonomista, on nabraja grehe vlasti koja je troškarila pare od privatizacije i nerealnom vrednošću dinara sputavala srpski izvoz.
Srbija na strana tržišta izvozi čak 65 odsto isključivo sirovina, a u ukupnoj trgovini u prošloj godini ostvaren je manjak od 8,2 milijarde evra, što je u odnosu na prethodnu godinu manjak veći za čak 15 odsto.
- Ako se nastavi ista ekonomska politika, uz pare koje dobijemo od NIS-a i MMF-a, dinar bi mogao biti stabilan do leta, ali ne duže od toga - kaže Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
Ekonomisti poručuju da bi dinar i na duže mogao biti stabilniji kada se vrednost domaće valute ne bi branila isključivo rasprodajom deviznih rezervi kod Narodne banke Srbije. I dok jedni preporučuju agresivnije trošenje deviznih rezervi, guverner Jelašić ističe da ni 130 miliona evra, koliko je samo prošle nedelje prodato, nije malo. Prvi čovek NBS kazao je prekjuče da je sa MMF-om dogovoreno da se za stabilizaciju kursa do marta potroši do 500 miliona evra deviznih rezervi, a da će pare od NIS-a dobro doći da se ova rezerva uveća.
Profesor Miodrag Zec upozorava da ne treba nemilice trošiti devizne rezerve jer će i one presušiti, a Srbija će tek onda biti u problemu.
- Postoji ogromna disproporcija između nikakve proizvodnje i ogromne potrošnje koja se najnovijim merama Vlade još podstiče. Čak i uz nove kredite iz inostranstva, nama u ovom trenutku preti azijska kriza, odnosno potpuno povlačenje investitora. Prodavati zbog toga nemilice ono malo dobrih kompanija koje su ostale za privatizaciju samo bi pogoršalo stanje jer su i do sada sve pare od privatizacije potrošene - objašnjava Zec.
Ideju o privatizaciji „Telekoma”, kao krajnjoj varijanti za prikupljanje deviza, nedavno je pokrenula ministarka finansija Diana Dragutinović.
- Pre te odluke treba tražiti kredite od međunarodnih finansijskih institucija i tako neutralisati pad priliva kapitala - izjavila je ministarka.
Ona je prekjuče objasnila da 200.000 evra, od prodaje NIS-a, koje će u dinarskoj protivvrednosti biti uplaćene u budžet Vojvodine, pripadaju pokrajini po Zakonu o privatizaciji, a da će ostalih 160 miliona evra biti uplaćivano postepeno, kako Vojvodina bude preuzimala nadležnosti od republike. Stručnjaci tvrde da za kurs dinara i stabilizaciju domaće valute nije važno što će novac leći u budžet Vojvodine, ali se otvara novo poglavlje socijalne nepravde jer će najveći kolač ponovo dobiti najbogatiji.
- Potpuno je nelogično da najveći deo ide u Vojvodinu i čini mi se da je reč o političkom kompromisu. Kad se zadužujemo za izgradnju autoputa kroz pokrajinu, ne zadužuje se Vojvodina, već cela Srbija. Ovako se stvara još veći jaz između siromaših i bogatih. Što se tiče samog kursa, potpuno je svejedno ko će te pare trošiti jer će ih Vojvodina uložiti u infrastrukturu, a taj novac će opet stići na međubankarsko tržište. Problem je što će Vojvodina i dalje da se razvija, a centralna Srbija neće videti nikakvu korist od ovog novca - ističe Đogović.
Sa svoje strane pokrajinske vlasti poručile su da neće biti rasipništva niti povećanja plata i penzija „ni za jedan jedini evro” koji bude stigao od NIS-a.
- Onima koji nam već upućuju zahteve da se tim parama finansira njihova tekuća potrošnja mogu da poručim da toga neće biti, a pare će biti potrošene isključivo za investicije - rekao je pokrajinski sekretar za finansije Jovica Đukić.

Država jeftino prošla
Pre no što je „Gaspromnjeft” uplatio 400 miliona evra za kupovinu NIS-a, domaće vlasti otvarale su ponude banaka o visini provizije koju su tražile za izvršenje transakcije.
- Standardne bankarske provizije za ove poslove su 0,05 odsto što je trebalo da bude oko 200.000 evra, ali smo mi u razgovoru sa bankama uspeli da isposlujemo trošak od svega 20.000 evra - kaže za „Blic” Ivan Maričić, direktor Uprave za trezor.


Planiranje proizvodnje
Uz pare od NIS-a, povećaće se ponuda deviza na međubankarskom tržištu i obezbediti dvomesečna stabilnost domaće valute. Privrednicima će u ovom periodu biti olakšano planiranje proizvodnje, a građanima će mesečna primanja preračunata u evre biti približno ista. Ukoliko se povuku pare od MMF-a, rasterećenje zbog oscilacija kursa moglo bi da potraje sve do leta.


Kurs danas stagnira
Evro je danas neznatno skočio u odnosu na juče. Po srednjem kursu NBS, evro danas vredi 94,8203 dinara, što ja za 10 para više u odnosu na kurs od ponedeljka.

izvor blic

sreća u ruse,s obzirom kakvi su nam stručnjaci iz ekonomije 

Od Rusa
za puteve
J. SIMIĆ - G. BULATOVIĆ, 02.02.2009 20:16:42 Ocena: 4.47 (Glasova: 21)  Komentara: 0 

IZNOS od 400 miliona evra već je na namenskom otvorenom računu Trezora Srbije. Rusi su uz ovaj dogovoreni iznos uplate za 51 odsto vlasništva u Naftnoj industriji Srbije, dostavili i korporativne garancije za dalja, ugovorena ulaganja u naftnu kompaniju.
Kako je rečeno "Novostima", polovina uplaćenog novca, odnosno dinarska protivvrednost 200 miliona evra biće već u naredna dva dana prebačena u kapitalni budžet Vojvodine. Taj iznos je republika dužna da uplati vojvođanskim vlastima po važećem Zakonu o privatizaciji, s obzirom na to da se kompanija nalazi na teritoriji AP Vojvodine.
- Ovaj novac biće uložen u kapitalne investicije, a ne u plate, neproduktivnu javnu potrošnju ili subvencije - poručuju čelnici Vojvodine. Pokrajinski sekretar Jovica Đukić precizirao je da će manji deo tog novca (oko 60 miliona evra) biti iskorišćen da se završe ranije započete investicije u vojvođanskim opštinama.
- Veći deo tog iznosa, oko 140 miliona evra, utrošićemo u kapitalne investicije za koje se tek rade projekti, kao što je most preko Dunava, kod Novog Sada ili autoput Temišvar - Novi Sad - Ruma koji podrazumeva i tunele kroz Frušku goru - kaže Đukić.
Direktor pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja Momčilo Milović podseća da je od 1.200 investicionih
projekata (reč je o mini-fabrikama, domovima zdravlja, školama, vrtićima, putnoj mreži u gotovo svakoj od 45 vojvođanskih opština), završeno 350.
Uz napomenu da je 200 miliona evra "dobra injekcija", u Vojvodini se nadaju da će uskoro u Skupštini Srbije biti usvojen Predlog statuta koji će, u skladu sa Ustavom, obezbediti pokrajini određeni broj nadležnosti. U tom slučaju, početkom aprila bi, umesto sadašnjeg privremenog, bio donet ovogodišnji pokrajinski budžet koji, po Ustavu, ne može da bude manji od sedam odsto republičkog. To znači da bi trebalo da iznosi najmanje 50 milijardi dinara.
Preostalih 160 miliona evra od prodaje NIS-a uplaćivaće se sukcesivno, odnosno zavisno od toga kojom brzinom se nadležnosti u ovoj godini budu prenosile sa republike na pokrajinu.
U republičkom budžetu od ove dugo najavljivane transakcije ostaje 40 miliona evra, od čega se plaća i trošak prenosa novca sa računa "Gaspromnjefta" na račun Trezora Srbije.     

POVEĆANjE REZERVI
UPLATA "Gaspromnjefta" doprineće skoku deviznih rezervi. One će se ponovo naći u iznosu od gotovo 8,4 milijardi evra. Naime, nakon što je prošlog petka intervenisala, NBS je devizne rezerve umanjila na iznos od 7,98 milijardi evra.

MARIČIĆ: PROVIZIJA ODABRALA BANKU
DIREKTOR Trezora Srbije Ivan Maričić za "Novosti" potvrđuje da je sama priprema ove transakcije trajala duže nego što je uobičajeno:
- Pregovarali smo sa više banaka o mogućnosti da se, za ovu uplatu iz Rusije, umanji provizija. Naime, uobičajena provizija za te poslove je 0,5 odsto uplaćene sume, što bi u slučaju uplate iznosa od 400 miliona evra značilo da država mora samo za uslugu banke da izdvoji i 200.000 evra. - Rajfajzen banka nam je izašla u susret i odobrila da transakciju izvrši uz proviziju od 0,05 odsto, odnosno u iznosu od 20.000 evra.
Maričić napominje da je prethodnih dana bio intenzivno u kontaktu sa direktorom "Gaspromnjefta" Morozovljevom, koji je u ime ruske kompanije i bio zadužen za prenos novca. Rusi su, napominje Maričić, bili vrlo kooperativni u želji da se ovaj posao okonča što ekspeditivnije, ali i što jeftinije.     

  Oceni:       Pošalji komentar 

izvor večernje novosti

posle kažu jeftino smo prodali a vidi šta će se od tih para sve uraditi

ДСС: Тадић крши Устав
3. фебруар 2009. | 15:26 | Извор: Бета
Београд -- Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић оценио је да је за "најоштрију осуду изјава Бориса Тадића да је спреман да преговара са сепаратистичким властима у Приштини".

У писаној изјави, Младеновић је указао да је Министарство унутрашњих послова Србије, после једностраног проглашења независности Косова, поднело кривичне пријаве против Хашима Тачија и Фатмира Сејдиуа "због најтежих кривичних дела угрожавања државе Србије".

"Тадић најгрубље крши Устав Србије када најављује да ће преговарати са онима који су прогласили своју државу на територији Србије", навео је он.

Младеновић сматра да је Тадић "тиме показао да је његово декларативно залагање против независности Косова најгрубља обмана".

Председник Србије и лидер ДС-а Борис Тадић је данас рекао да је Србија спремна на преговоре који се тичу животних питања на Косову, а која не могу довести у питање државни суверенитет и територијални инегритет Србије.

Ministar trgovine najavio interventni uvoz
Svinjetina iz Mađarske obara cene u mesarama
Autor: M. Š., B. S. | Foto:O. Bunić | 04.02.2009. - 07:31


Država razmatra mogućnost uvoza svinjskog mesa ukoliko domaći proizvođači ne snize cene i ne povećaju proizvodnju, kazao je juče Slobodan Milosavljević, ministar trgovine. Ekonomisti smatraju da takva mera ne bi dala dugoročne efekte, podsećajući da je bolje jačati domaću stočnu proizvodnju i ne trošiti devize za uvoz robe koju možemo i sami proizvesti u potrebnim količinama.


Milosavljević je prilikom jučerašnjeg gostovanja u emisiji „Kažiprst” na B92 objasnio da domaći proizvođači treba da uđu intenzivnije u proizvodnju svinjskog mesa, kako bi za narednih tri do pet meseci ponuda bila veća, a cena prihvatljiva.
- Razgovaramo sa proizvođačima da vidimo da li postoji spremnost da koriguju svoje cene i značajnije investiraju u tov stoke. Ako dobra volja postoji nećemo uvoziti - rekao je Milosavljević, ali nije precizirao koje bi količine svinjetine mogle da se uvezu.
On je naglasio da je trenutno „cena žive vage svinja dvostruko veća od realne”, dodavši da bi po opšte prihvaćenim paritetima umesto 140 do 170 dinara, kilogram žive vage trebalo da košta oko 80 dinara po kilogramu.
- Zašto, ako je cena u Mađarskoj 30 do 40 odsto manja nego u Srbiji, ne uvesti meso i potrošačima ne obezbediti jeftiniju robu - kazao je ministar. On smatra da se proizvodnja svinja isplati jer za pet do šest meseci koliko traje tov, ulaganje može da se povrati kroz dvostruko veću zaradu.
- Cena kukuruza, koga imamo iz prošle sezone oko dva miliona tona viška, stabilna je i kreće se između osam i devet dinara, što je 50 odsto niže u odnosu na februar prošle godine, a cena stočne hrane je za 40 odsto niža - dodao je Milosavljević i kazao da ne podržava zahteve proizvođača da se meso ne uvozi jer smatra da su ti zahtevi „neopravdani”.
Milan Prostran, sekretar za agrar pri Privrednoj komori Srbije, kaže da država ima pravo da uvozi, ali da mora da kupi robu kako bi jačala robne rezerve.
- Poslednje poskupljenje mesa je posledica krize koja je u svinjskoj industriji nastala proleća 2007. godine, kada su seljaci poklali svinje. Sada tovljenika nema dovoljno, zbog čega cene skaču. Istina je da je u odnosu na prošli februar cena kukuruza prepolovljena, ali ne treba zaboraviti da je poskupela nafta, ali i to da proizvođači strahuju od kursa evra. Međutim, mesa na tržištu ima dovoljno, što znači da mi nemamo slabu ponudu. Država može da uvozi meso, ali cene će na kraju ispeglati potrošači. Tačnije, potražnja će pasti, što će usloviti i pad cena, a to znaju i sami klaničari - kaže Prostran.
S druge strane, objašnjava on, država mora da jača robne rezerve jer će mnogi posegnuti za interventnim merama.
- I sam sam ranije ukazivao da u robnim rezervama mora biti zaliha pšenice, kukuruza, ulja, šećera, mleka u prahu i svinjskog mesa. Kakvo je trenutno stanje u robnim rezervama zna ministar trgovine. Ali je sigurno da u zalihama imaju mesa, ne bi najavljivali njegov interventni uvoz – kaže Prostran.
Vladana Hamović iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede kaže da interventne mere uvoza imaju svoje i dobre i loše strane, te da treba znati upotrebiti ih u pravo vreme da ne bi došlo do poremećaja ravnoteže na tržištu.
- Ne čudi najava da će doći do interventnog uvoza mesa s obzirom na to da je ono i najviše poskupelo. Tome se pribegava da bi se stabilizovala situacija na tržištu, odnosno da bi se domaći proizvođači preispitali da li je njihovo poskupljenje opravdano. Istina je da je, kada govorimo o mesu, poskupljenje posledica dugogodišnjeg smanjenja stočnog fonda, ali ne znam koliko je to moralo da se uradi u ovom trenutku - objašnjava Hamovićeva.
Ona dodaje da je drugo pitanje sa kojim se deviznim rezervama raspolaže za interventni uvoz i da li smo u situaciji da dajemo devize ili da čekamo da tržište reguliše cene.
- Šteta je trošiti novac za uvoz robe iz inostranstva koju i sami možemo da proizvodimo. Međutim, naš agrar je već godinama zapušten - ističe Vladana Hamović.
Saša Đogović, iz Instituta za ispitivanje tržišta kaže da država može uvoziti meso, ali da time neće postići ništa značajno.
- U zavisnosti od količine, država bi sa uvozom mesa mogla da postigne niže cene na tržištu, ali to ne bi rešilo glavni problem, a to je primarna proizvodnja - kaže Đogović.

Državne rezerve prazne
Robne rezerve Srbije veoma su loše snabdevene, zbog čega država ne može da utiče na kretanje cena na tržištu puštanjem robe iz rezervi u promet.
„U ovom trenutku nemamo dovoljne količine svinjskog mesa za intervenisanje. Pre svega, razlog je nedovoljno finansija da robne rezerve obezbede o roku i na vreme dovoljne količine proizvoda”, kaže ministar trgovine Slobodan Milosavljević. Zato danas, kada bi intervencije mogle da snize cene, u državnim robnim rezervama nema dovoljno strateški važnih artikala.
 

Ministru na poklon 46 litara mleka
Predstavnici Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine uputili su juče pošiljku od 46 litara mleka ministru trgovine Slobodanu Milosavljeviću zbog izuzetno loše situacije u proizvodnji mleka u Srbiji. Članovi asocijacije rekli su da je zbog teške situacije u toku sistematsko uništavanje stočnog fonda, klanje mlečnih krava i gašenje farmi, zbog čega su odlučili da iz svih vojvođanskih opština ministru pošalju po litar mleka ekstraklase. „Ovim poklonom želimo da se zahvalimo ministru Milosavljeviću. Upućujemo i apel da se pozabavi našim problemom, kako bi nam deca pila mleko domaće proizvodnje”, rekla je sekretar asocijacije Sanja Bugarski.
Govoreći o problemima u proizvodnji mleka, ministar Slobodan Milosavljević je izjavio da se cena mleka formira slobodno i da je po njegovom mišljenju još visoka. On je poručio proizvođačima da, ukoliko nisu zadovoljni cenom koju im nudi otkupljivač, na primer „Imlek”, potraže drugog, navodeći da u Srbiji ima više od 230 mlekara koje otkupljuju mleko.
 

Dogovor sa najvećim trgovcima
Milosavljević se juče u Ministarstvu trgovine sastao sa svim velikim trgovcima - predstavnicima „Idee”, „Merkatora”, „Delte”, „Metroa”, „Veropulosa”, povodom usvojenog vladinog paketa mera koji sadrži ukupno 40 milijardi dinara za poboljšanje tekuće likvidnosti srpske privrede. U njemu su sadržane mogućnosti da trgovinski lanci po dvostruko povoljnijim uslovima u odnosu na tržište dođu do jeftinijeg kapitala da bi platili dobavljače pre rokova za plaćanje. Cilj tih mera je da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima kako bi imali manje troškove finansiranja svoje proizvodnje. Ključni kriterijum da trgovački lanac dobije novac je da dostavi spisak dobavljača koji će biti plaćeni od tog novca, da garantuje očuvanje radnih mesta i da se obaveže da neće ta sredstva koristiti za svoje investicije i za plaćanje uvoznika, nego da će to otići u domaću privredu.
 





kud plovi ovaj brod