Dogovor Tadića i Dinkića
Nema vanrednih izbora u 2009.
Autor: N. M. Jovanović | Foto:Fonet | 03.01.2009. - 07:40


Lideri Liste za evropsku Srbiju sastali su se neposredno pred samu proslavu Nove godine u utorak i dogovorili se o tome da je u narednom periodu potrebna politička stabilnost, te da izbori nisu na dnevnom redu vladajuće koalicije, saznaje „Blic“ od jednog od učesnika tog sastanka.

Sastanku koji je u podnevnim časovim održan u Predsedništvu Srbije, pored predsednika Srbije i prvog čoveka DS Borisa Tadića, prisustvovali su lideri LSV, SPO, G17 plus i SDP, Nenad Čanak, Vuk Drašković, Mlađan Dinkić i Rasim Ljajić.
- Dogovoreno je da neće biti ni novih izbora ni rekonstrukcije Vlade. Pored toga, na sastanku je zaključeno i da je neophodno da Vlada mora da bude jedinstvena u odbrani od svetske ekonomske krize i ubrzanju evropskih integracija i aktivnosti na izgradnji koridora 10 - tvrdi naš sagovornik koji je bio na sastanku.
Kada je reč o NIS, Dinkić je na sastanku istakao da je stav stranke isti, ali da ne želi da ugrožava jedinstvo i stabilnost Vlade.
Kako saznajemo, već krajem sledeće nedelje, odmah posle Božića, biće održan radni sastanak Tadića, Cvetkovića i Dinkića sa najvećim privrednicima u Srbiji oko nadolazećeg talasa svetske ekonomske krize kako bi se postigao dogovor koje bi mere država trebalo da preuzme kako bi pomogla privredi.
- To će biti i demonstracija jedinstva koalicije jer će se posle dužeg vremena Dinkić i Tadić pojaviti zajedno - tvrdi naš sagovornik.
Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić ocenio je da je ključno pitanje za stabilnost Srbije funkcionisanje parlamenta, koji ne može da radi bez dogovora. „Zato vladajuće stranke imaju odgovornost da obezbede politički dogovor o funkcionisanju svih organa vlasti“, rekao je Dačić u intervjuu Tanjugu.
- Vlada je stabilna. Mi redovno komuniciramo. Na poslednjoj sednici Vlade Mlađan Dinkić je rekao da smatra da Vlada treba da bude jedinstvena i da treba da odlučno funkcioniše, i ja se s tim slažem. Ako sam Tadić kaže da ne treba ići na izbore i da treba dati šansu dogovorima, onda dajte da to ostvarimo - ocenio je Dačić.

Opozicija Vladi, a ne građanima
Lideri ZES ocenili su da parlament mora da bude mesto gde se donose zakoni, a da bi postao efikasniji, doneće se niz mera, uključujući i usvajanje novog poslovnika Skupštine Srbije.
- Od opozicije se očekuje konstruktivna kritika, a ne blokada institucija, da budu opozicija Vladi, a ne građanima i državi - kaže izvor „Blica“.

Izvor: Blic

Cvetković: U 2009. zategnuti kaiš
11:00 -> 11:00 | Izvor: Politika
Beograd -- Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković kaže da u Novu godinu ulazi s odlučnim stavom da istraje u "zatezanju kaiša" i obuzdavanju potrošnje.

Budžet je značajnije restriktivan i planiran je na osnovu ostvarenih prošlogodišnjih prihoda, očekivane inflacije i stope rasta bruto domaćeg proizvoda, rekao je Cvetković.

"U poslednjem kvartalu došli smo do korekcije procene rasta BDP-a i umesto planiranih šest do sedam odsto, taj rast je tada projektovan na tri do tri i po odsto. Morali smo da idemo na procenu manjih prihoda. To je uticalo i na manju procenu rashoda, što je uzrokovalo restriktivnost budžeta", naveo je on.

On je kazao da je u uslovima "nepredviđene situacije" važno da postoje mere za prevladavanje krize.

"Postoji nešto što sam definisao kao princip kontinuiteta, po kome je potrebno pratiti šta se događa. U zavisnosti od toga, preduzimaće se ili nove mere ili pojačavati postojeće", rekao je premijer i dodao da "imamo nove instrumente koje bismo mogli da iskoristimo, ali je prerano o tome govoriti i ne sme se prevideti da nam može biti i bolje nego što mislimo".

Cvetković je naveo da će program oporavka svetske privrede imati efekte i na našu ekonomiju i dodao da je "izvoz u CEFTA region, odnosno zemlje iz komšiluka, takođe, naša šansa, jer već duže vreme tu imamo plus u spoljnoj trgovini".

Premijer je ukazao da niko od ministara nije bio zadovoljan projektovanim budžetom, ali da nije bilo izbora.

"Te večeri kada smo presekli, rekao sam ministrima: 'Gospodo, ovo vam je budžet, ostavke primam do 10 sati ujutru'. Nije im ostavljena mogućnost neslaganja. Ministri su mogli ili da daju ostavke ili da prihvate budžet kao takav", naveo je on.

Cvetković smatra da država mora da kreira kanal za prelivanje likvidnosti iz finansijskog sektora u privredu, navodeći da će se preko Fonda za razvoj dogodine iz budžeta standardnim načinom plasirati 200 miliona evra u privredu, a još 250 miliona su budžetske garancije za apeks kredite Evropske investicione banke za mala i srednja preduzeća.

"U budžetu imamo i nestandardni način podsticaja, što znači da će država obezbediti suverenu garanciju za Narodnu banku Srbije, a ona će iz svojih sredstava, preko finansijskog sektora, ulivati likvidnost u privredu", kaže on.

Premijer je rekao da je smisao "suverene garancije" u tome da se smanji cena kapitala i velika je verovatnoća da će ona biti prepolovljena i da će kamata na repooperacije sa skoro 18 odsto pasti na devet.

Kad se na tih devet odsto doda još tri-cetiri, koliko zaračunavaju poslovne banke, dobija se kamata od 12-13 odsto, što je već prihvatljivo za privrednike, ocenio je Cvetković.

------------------------------------------
Cvetko je definitivno odlepio ne znam samo na ciji kais misli na mom kaisu su izbusene tri dodatne rupe a na njegovom? garant se vratio 3 rupe unazad a dacic garant 5 komada unazad
ne znam samo kako misli da ostane na vlasti, ah da sad sam se setio pa Cvetko se nista ne pita u ovoj drzavi

Демократија мрког лика    
Михал Рамач   
недеља, 04. јануар 2009.

Како је почело, добро је што се 2008. није завршила горе. Како је могло, далеко је од доброга. Ако је тачно да најгоре тек долази, нема друге него стиснути зубе и сетити се деведесетих. Старијима ће то можда пасти мало лакше него млађима. Није им први пут.

Млађи су таман навикли да понешто имају. Сад ваља навикавати на немаштину. Као и у свим ружним временима, мало ће бити оних који ће се одрећи летовања у иностранству или скупих провода. Такви имају и за данас и за сутра. Невоља прво погађа најбеспомоћније.

Комунизам је био успостављен управо ради таквих. Држава је постала мајка презренима и сужњима које је морила глад. Бринула је о свему што следује радном народу. Што је бивала штедрије руке, народ јој је бивао оданији и размаженији. Није марио за слободу говора, слободу штампе, људска права и сличне изуме доконог богатијег света. Није марио ни за комунизам, али није имао ништа против њега. И кад се видело да је с тим поретком готово, Србија није била спремна да се суочи са стварношћу. Ухватила се за Милошевића у нади да ће он зауставити распад старог света. Волела га је док је делио, иако је поклањао туђе. Касније је ваљао зато што није узимао, што је отписивао дугове, допуштао да се људи довијају мимо закона.

Већина је замишљала демократију као нешто боље од деведесетих и правичније од комунизма. Сви ће имати посао. Сви ће имати више него раније. Добијаће станове, бесплатно ће школовати децу, возиће нова кола, путоваће без виза. Живеће као нормалан свет... Нова 2001. дочекана је као почетак новог доба. Кад тамо... Демократија је ускоро показала своје мрко наличје. Највише је огрејала оне који су се догурали ближе ватри. Остали су умиривани ситним даровима и уљуљкивани обећањима да ће приватни власници промишљеније газдовати бившом друштвеном имовином. Распродато је све што је вредело. Србија се без опирања покорила новим господарима. Да би народу било лакше, они су се прикрили иза звучних светских имена. Да не би имали превише посла с државом, седишта својих фирми сместили су на сигурнија места. Далеко од ње. Када препродавац шверцованог бензина за десет година постане угледник првог реда, добија се класа која данас влада из сенке. Отуд водећи пословни ликови ове земље делују тако паланачки у поређењу са светском господом. Богатство се може стећи свакојако. Отменост и господство стичу се поколењима.

Првобитно гомилање богатства у Србији вероватно није било нежније ни у последњој четвртини претпрошлог века. Ко је имао, дало му се. Како дошло, тако отишло. Нешто у ратовима, нешто у прерасподели после њих. Остатак су протраћили незахвални потомци. Отуд је овде тешко пронаћи сеоску бакалницу или адвокатску канцеларију која траје дуже од две генерације. У такозваним досадним земљама фирме с породичним грбом памте и по десет поколења предака.

У Србији већину и данас чине они који нису научили да је боље упецати рибу него чекати да се она добије. Демократија је научила људе једино толико да је свој своме највећи душманин. Не верује се политичарима. Не верује се судијама и лекарима. Црква и војска, којима се због нечега веровало, доказују да су и оне одавде. Иако редовно гласа и неуморно бистри политику, обичан човек је далеко од онога из Кардељевих књига: да буде ковач сопствене среће. Да има одговорну државу, непрестано би га учила како да буде одговоран. И према себи и према њој. Уместо тога, она му се умиљавала док је имала чиме. У деветој години демократије нема више ничега на продају. Да је била одговорна, демократија би пазила коме шта продаје и како тај газдује купљеним. И разумно би трошила оно што је добила. Продато је продато, зарада је потрошена на одржавање мира у кући. Сад је тај мир на највећем искушењу. Колико год обесправљених долазило пред Владу, она нема чиме да их утеши. Искуство учи да ће она више бринути о судбини десетак најмоћнијих компанија него о јадима запослених у њима, о запосленима који не примају плату и незапосленима.

Судећи по новогодишњим новинама и емисијама, једини успешни људи у Србији су врхунски спортисти. Чавић и тенисери су узори хиљадама младих. Успешни физичари, математичари или инжењери нису у моди. Ући у светски врх тешко је и у спорту и у науци. Спортисту који савлада препреке на домаћем терену очекује стално доказивање напољу. Најистрајнији се пробију и прославе. Препреке које стоје пред младим агрономом или хемичаром теже су савладиве. Сваког може да заустави завидни колега, шеф катедре или неки чиновник у министарству. Демократија више мари за тенисере, кошаркаше или фудбалере.

Последње децембарске недеље увече путнички воз из Новог Сада за Београд имао је један вагон. За Суботицу - такође. Хоће ли кроз годину дана ићи локомотива без вагона или ће путници гурати тај један вагон?

Лоше је и осталом свету, рећи ће оптимисти. Туђ терет не олакшава властито бреме. Да су истрошене пруге по којима локомотива вуче један вагон једино што Србију чини изузетном, било би лакше замислити докле ће она стићи 2009.

НСПМ

Од вештине капетана      
Слободан Антонић   
среда, 24. децембар 2008.
Док сводимо биланс за 2008. треба да имамо на уму да неки европски економисти предвиђају да ће 2009. бити „најтежа у последњих пола века”. Можда ћемо убрзо мислити да ова година и није била сасвим лоша – баш као што нам је 1992. била оличење благостања у односу на 1993.

У политичком домену, апсолутни добитник ове године је Борис Тадић. Он је не само победио, већ и неутралисао обојицу главних противника, Николића и Коштуницу. Савладао их је „на гостујућем терену”, у амбијенту који је више одговарао његовим супарницима. Тадић је са проевропском причом победио у години сецесије Косова и упркос чињеници да су подршку сецесији дали готово сви наши евроатлантски пријатељи. Тадићева формула „и ЕУ, и Косово” показала се као успешна. Она је била мост за бираче који су очајно желели европске плате, али су се осећали лоше при помисли да улаз у клуб богатих треба да плате породичном иконом. Тадићева пристојност и разборитост олакшали су такав избор. Њега је још више олакшало уверење да Тадић има доњу границу патриотизма коју чини потпис на признању „Републике Косово”.

Тај потпис у наредној, 2009. години неће бити тражен. Али оно што нас стално подсећа на опасност да нам на крају ипак могу затражити породичну икону јесте ад хок проширивање листе европских услова. Тако нам је недавно Јелко Кацин, известилац ЕП за Србију, поручио да ће „гласање о Статуту Војводине бити прави тест европског карактера Србије“. Тадић ће, уколико у 2009. дозволи да се усвоји Статут у његовој садашњој, контроверзној форми, бити засут оптужбама да он Косово брани на речима, а Војводину даје на делима. Такође, ако званичници ЕУ наставе да тако силовито „аутономизују” и „децентрализују” Србију, као што то ради Кацин, Тадићеви бирачи би могли да помисле да ће се од Србије сутра као улазница захтевати не само породична икона, већ и породични аутомобил, или дневна и спаваћа соба. То може да води рађању гнева не само према Кацину и осталој бриселској бирократији, већ и према самом Тадићу. Онда изборна победа из 2008. лако може да склизне у изборни пораз из 2009. или 2010.

Тадићу је ово у тој мери била успешна година, да је он завршава са наизглед више моћи него што ју је ико имао у Србији од 1991. И Милошевић и Коштуница имали су против себе знатно јачу опозицију, као што су против себе имали и далеко више спољних противника. Милошевић се од опозиционих демонстраната морао бранити тенковима 1991, опозиција му је изнудила ванредне изборе 1992. и 1993, а управу над градовима преотела му је 1997, интелигенција му је окренула леђа већ 1992, од када му раде о глави и САД и ЕУ, а опозиционих новина, радио-станица, па и локалних телевизија, који су галамили против њега, било је на стотине. Коштуница пак већ од 2001. има против себе и медије и Запад, а од 2002. и јаку Демократску странку, као стожера тзв. еврореформских снага. Када је био председник против себе је имао премијера, а када је постао премијер против себе је добио председника. Градове (и Војводину) никада није контролисао, а културна елита из „круга двојке” већ од 2001. снобовски га је избегавала. Тадић, међутим, у овом тренутку, као да има све: и председника и премијера, и медије и културну елиту, и градове и Војводину, и ЕУ и САД, па чак и Русију. Наравно, реално говорећи, Тадићева моћ је нешто мања него Милошевићева. Наиме, у раздобљу 1990–2000. српски председник ипак није био принуђен да своју власт дели са америчким и британским амбасадором. Али пошто је то сада наша политичка константа (и вероватно ће још дуго остати), Тадић је, ове 2008. године, постигао максимум моћи коју један српски политичар може да има.

Али потпуна власт даје и потпуну одговорност. Чиновничко готованство, системска корупција и разне паразит странке толеришу се само док бирачи имају посао, стан и кола (макар и на кредит). Но, када бирачи почну да губе посао и више не могу да отплаћују кредите, одмах се сете корупције и странака крвопија. И пожеле некога да позову на одговорност. То је најпре онај са највише власти. Што дубља буде рецесија 2009, то ће Тадић бити под већим притиском да прочисти политичко-управну номенклатуру. Како та номенклатура, међутим, почива на компликованој међустраначкој увезаности, озбиљно чишћење номенклатуре може угрозити крхку коалицију и довести до нових избора. А нови избори донеће ризик да се изгуби бар део моћи којом се сада располаже.

Тако и Тадић и сви ми имамо нешто заједничко: ова 2008. биће нам ипак боља него 2009. Једино је непознаница – колико боља? На парадоксалан начин, то ће у оба случаја да зависи од других. Када смо ми у питању, од наших послодаваца и банкара. Када је у питању Тадић, од величине рецесионог таласа који нам долази са Запада. Пошто смо сви у истом чамцу, и Тадић и ми ћемо се молити да се, у 2009, тај чамац не преврне. Али ма колико велики био надолазећи талас, ипак само од вештине капетана зависиће хоћемо ли пут да наставимо пливајући. Уме ли овај капетан да нас сачува од тога?

Ivica dačić, potpredsednik vlade, za „Blic”
Bolje i Nikolić u Vladi nego izbori
Autor: Željka Jevtić | Foto:FoNet | 06.01.2009. - 00:02


Ukoliko bude bilo potrebe, rekonstrukcija kao opcija više je moguća nego vanredni izbori. Trenutno, ova vlada je, posle različitih stavova o energetskom aranžmanu, stabilna, tako da ni rekonstrukcija, a posebno izbori nisu aktuelni, kaže u intervjuu za „Blic“ potpredsednik Vlade Srbije i ministar policije Ivica Dačić.

On ocenjuje da bi odnosi unutar koalicije ZES trebalo da budu „malo kompaktniji i solidarniji“ i dodaje da bi sastanci lidera stranaka vladajuće koalicije trebalo češće da se održavaju kako bi se izbegli eventualni nesporazumi.
- Ova vlada je sada stabilna bez obzira na to što su postojali neki različiti stavovi o pojedinim pitanjima. Čak je i na poslednjoj sednici Vlade Mlađan Dinkić rekao da Vlada treba da bude jedinstvenija. Takođe, ni parlamentarna većina nije ugrožena - tvrdi Dačić.

Lider G17 plus je rekao da Boris Tadić upravlja i Vladom. Delite li tu ocenu?
- Ne vidim da je to tako. Predsednik republike ujedno je i predsednik vladajuće stranke i otuda je normalno da ima određenu ulogu u političkoj koordinaciji i političkim dešavanjima u različitim organima. U svakom slučaju, to isto pitanje može se postaviti svakom predsedniku stranke - da li ministarstva iz te stranke odlučuju autonomno ili ipak postoji koordinacija sa predsednikom stranke.

Znači, Mlađan Dinkić preteruje?
- Pa, smatram da je ta ocena koju je izneo preterana, ali i koja proizlazi iz opravdane ljutnje Dinkića da se neke odluke Vlade ne realizuju. Ali, to nema veze sa predsednikom republike, već ima veze sa odlučnošću Vlade da sprovodi svoje odluke. Šta želim da kažem - odnosi unutar koalicije Za evropsku Srbiju moraju da budu malo kompaktniji, solidarniji jer ipak su nastupili na zajedničkoj listi. Otuda smatram da je važno da se oni prvo međusobno konsultuju jer mi do sada nismo imali nesuglasice iako nismo bili na njihovoj listi. Isto kao što je slučaj sa našom listom sa PUPS-om i Jedinstvenom Srbijom, ima različitih mišljenja, ima i ljutnje, ali nikada nije dobilo razmere kao što je to bilo u ZES. Jednostavno je, trebalo bi da se ide logikom da posle zajedničkog nastupa na izborima mora se snositi i zajednička odgovornost za politiku koja se vodi i za utvrđivanje te politike.

Da li su mogući vanredni parlamentarni izbori?
- Pa uvek su mogući, ali ako nekome sada odgovaraju izbori, to je onda stranka Borisa Tadića jer ima najveću popularnost u proteklom periodu. Međutim, i on smatra da vanredni izbori nisu dobri za Srbiju. Zato, ako već stranka koja je najjača u izbornim rezultatima ocenjuje da ne treba ići na izbore, onda svi zajedno moramo da radimo, tražimo u čemu imamo zajedničku politiku, a ne da ističemo ono po čemu se razlikujemo.

Koliko je aktuelna opcija rekonstrukcije Vlade?
- Rekonstrukcija nije aktuelna. Najbolja opcija je opstanak ove vlade, i to do kraja mandata da bi mogla da ostvari svoje ciljeve. A o tome kako bi eventualno rekonstrukcija mogla da izgleda, ne mogu da govorim jer o tome nije razgovarano.

Ipak, ukoliko bi došlo do rekonstrukcije, koga vidite kao partnera, da li je to SNS?
- Ukoliko eventualno bude potrebe za rekonstrukcijom, koje, opet napominjem, trenutno nema, SPS bi podržao dogovor sa Srpskom naprednom strankom, ali i sa nekim drugim partijama. Pozdravljamo sve političke partije koje slede naš put, a to je uklanjanje političkih barijera među strankama.

Kada možemo očekivati putovanje bez viza?
- Moram da kažem da je MUP učinio dosta kada je reč o napretku ka liberalizaciji viznog režima. U februaru će doći ekspertske grupe iz Evropske komisije koje će sagledati kako mi sprovodimo sve zakone. U januaru ću o liberalizaciji razgovarati sa ministrom unutrašnjih poslova Češke, zemlje predsedavajuće EU. Može se očekivati da u drugoj polovini ove godine Srbija dobije preporuke, to jest da bude stavljena na belu šengensku listu.
Na pojedine funkcije postavljeni su političari koji se vezuju za stari režim

Slobodana Miloševića. Da li je to neko vraćanje duga tim kadrovima?
- Mali broj ljudi koji su prepoznatljivi iz prethodnog perioda je na visokim funkcijama. Funkcionera iz tog perioda je malo jer su pobegli iz partije posle 2000. godine. U svakom slučaju, mi želimo kadrovske promene u partiji i moj cilj je dolazak novih ljudi. Cilj SPS svakako nije povratak na staro. Ti ljudi koji se nalaze u SPS imaju određene funkcije, ali nisu na tako važnim i odgovornim funkcijama kao što su nekada bili.

Primera radi, Gorica Gajević je opet na funkciji.
- Ali ona se vratila da živi u Rašku i Skupština opštine je tako odlučila. Ona je na opštinskom nivou.

Izborni kongres SPS trebalo je da se održi 2010, a pomeren je za ovu godinu. Zašto?
- Kada smo odlučivali o koaliciji sa listom ZES, imali smo različite stavove u partiji. I tada sam rekao da se kongres održi ranije, 2009, kako bismo odmerili da li smo bili u pravu ili ne. Spreman sam i na tu političku utakmicu. Kongres treba da bude i korak dalje u reformi SPS s ciljem da bude članica Socijalističke internacionale. Kongres bi trebalo da bude korak dalje u jačanju SPS.

Da nije reč o obračunu sa neistomišljenicima u partiji?
- Ne, poznat sam da ne povlačim takve poteze. Mi smo jedina stranka koja je imala četiri kandidata za predsednika stranke i svi koji su mi bili protivkandidati nalaze se na visokim političkim funkcijama u stranci. Nije cilj samo pobediti već i ubediti.

Nemam privatni život
Kako ćete vi i porodica da štedite u 2009. godini? Čega ćete se odreći?
- Ma, ja sam se odrekao svega. Odrekao sam se praktično svog privatnog života. Čak i da imam mnogo para, ne bih imao na šta da potrošim. U svakom slučaju, siguran sam da će kriza pogoditi svakoga i porodični budžet će morati pametno da se kreira kako bi se prebrodila naredna godina.

Srbiju ucenjuju Mladićem
Mladić i Hadžić u Hagu, kada?
- Očigledno je da je cela Srbija ucenjena Haškim tribunalom, izručenjem Mladića i Hadžića. Interes Srbije je da se što pre stavi tačka na tu priču i najbolje bi bilo da se dobrovoljno predaju. U ovom momentu nema naznaka niti da su ovde niti da nisu. Mi smo više puta proveravali lokacije na koje su nam ukazivale i domaće i strane službe, ali uvek se ispostavilo da te informacije nisu tačne. I ovog puta pozvao bih i Mladića i Hadžića da se dobrovoljno predaju imajući u vidu celu situaciju u kojoj su država nalazi i ucenjenost Srbije jer oni nisu u Hagu.
Kako onda da tumačimo informacije tajnih službi da se „Mladić šeta u vunenim čarapama“? Kako se to može znati osim ako mu nisu na tragu?
- Rekao sam da sada nema informacija, ali je očigledno da su ti ljudi bili sve vreme ovde posle 2000. godine.

Izvor: Blic

 

 

Moj seminarski iz Istorije sprpskog primitivizma

Leposava 2108. o 2008.
Piše: Pavle Ćosić

Hoće li se savremena Srbija – u nekakvom budućem prosperitetnom, i po meri božanstva političke korektnosti, Nevlade, „nekrštenica“ i blistavo čistih gaća usrećenom, svetu – najpouzdanije tumačiti kroz školski predmet Istorija srpskog primitivizma? Eskluzivno za čitaoce „Pečata“, orvelovsko-domanovićevski odgovor daje junakinja popularnog antiutopijskog romana „Leposava“.

Iako volim studije političke korektnosti, ponekad me smaraju novi zakoni. Po poslednjoj Peruanskoj konvenciji moraš da napišeš po jedan seminarski iz svakog predmeta na mesec dana. Tako mi je ovog meseca iz predmeta Istorija srpskog primitivizma uletela tema: „Srbija pre sto godina“. Znači, dobila sam da obradim 2008. godinu.

To nije mnogo lak zadatak pošto, otkako su nas poslednji put civilizovali, skoro svi istorijski podaci izbrisani su i sa interneta i sa kontraneta, po naređenju Crvenog krsta. Tako su mi više kao građa poslužile knjige i periodika u Nenarodnoj biblioteci Srbije koje se još uvek čuvaju, ali nisu dostupne javnosti. Srećom, Dimitrijev ujak Bojan Pontijaković tamo radi, pa sam bazi pristupila preko veze.

Neverovatno mnogo stvari sam saznala koje nisam imala pojma.
Na primer, još te davne 2008. godine se govorilo o ukidanju viza. Čak je neki Božidar Đelić početkom godine uporno izjavljivao da će nam EU do kraja te godine ukinuti vize! Eh, šta su pusta predizborna obećanja. Jer, treba napomenuti, te godine su održani i izbori. Neki vanredni, upravo zbog pitanja verifikacije onog ekonomskog ugovora sa EU koji je verifikova tek ove godine, znači tačno 100 godina kasnije! E, pazi, tada, pre čitavih 100 godina raspala se vlada onog nacionalnog klerofašiste Koštunice jer je njegova stranka bila protiv potpisivanja tog ugovora, dok su njegovi koalicioni partneri Boris Tadić i neki Dinkić bili ZA. Na Koštuničinu stranu su stali tadašnji ozloglašeni fašistoidni četnici, naslednici Šešelja kojem se u to vreme još sudilo u Hagu. Na istoj strani su se našli i Miloševićevi naslednici, onog Slobodana Miloševića zbog kojeg su nas prvi put civilizovali, još za mandata Klintona Prvog, 1999. godine.
Ali, šta se na kraju desilo? Većinu su osvojili ovi koji su bili protiv sporazuma, ali su ovi Miloševićevi na čelu sa nekakvim Ivicom Dačićem odjednom posle izbora promenili ploču. Ipak je to SPS, isti onakav kakav i danas postoji... Bitno je samo da budu na vlasti, a kakve će interese zastupati, znamo svi - samo svoje sopstvene. Tako se desilo da onaj lepi predsednik Boris Tadić čiji spomenik danas stoji u Akademskom parku umesto onog zlikovca Dositeja Obradovića, bude prinuđen da uđe u kaoliciju s Miloševićevom strankom. Morao je čovek, razumem ga, nije mu bilo lako, ali što se mora - mora se. Da nije to uradio, bar još 200 godina bismo čekali da nas skinu sa te crne liste.
Na tim izborima je u istoj toj koaliciji bio i Nenad Čanak koji je polako te godine počeo da preuzima celokupnu vlast u Vojvodini. Računa se da je samo te godine prigrabio oko 250 miliona slovnih znakova, i to bez razmaka. To je bilo dovoljno da u sledećih pet godina postane najbogatiji debeli političar u regionu, po čemu je ostao upamćen u Tajmsovom istraživanju izvršenom 2012. godine (i to je za dlaku pobedio onog istog Ivicu Dačića koji em nije uspeo da se ugoji više od 30 kilograma te godine, em je posedovao oko 7 miliona slovnih znakova manje od Čanka).
Bilo je izgleda dosta frke oko tih izbora. Tada je, na primer, za gradonačelnicu bila kandidovana moja čukunbaba Biljana Srbljanović, ali naravno da joj poseljačeni Beograd nije dao ni pet-šest posto glasova. Njeno predizborno obećanje je bilo da će sve džibere potrpati u zatvore kad dođe na vlast. Genijalna ideja, ali možda za neko drugo mesto i drugo vreme. Dobro da je i toliko dobila.
 

A te godine su održani još jedni vrlo važni izbori - u Americi. Tada se prvi put desilo da bude izabran neki predsednik neevroameričkog porekla već afro-američkog. To je bio veliki pomak ka demokratiji i dodatni dokaz da su Amerikanci još tada bili tolerantan narod, ali se ceo normalan neoliberalni svet uplašio u prvom momentu te pobede jer se taj Obama ili Osama, ne sećam se tačno kako se zvao, tokom kampanje vrlo eksplicitno zalagao za obustavu američkih humanitarnih akcija. Na sreću, ubrzo se pokazalo da je to bio vešt predizborni trik pošto je odmah za najbliže saradnike uzeo najvažnije ljude i iz dinastije Klinton i iz dinastije Buš. Odmah posle izbora usledila je velika ekonomska kriza, najveća u tom veku, ona posle koje je uvedena zabrana češanja nosa i ušiju na javnom mestu.
Istina, taj ravnopravni građanin afro-američkog porekla je na dužnost stupio tek sledeće godine tako da to nije bila tema mog seminarskog rada, ali da podsetim da je on utabao staze za dolazak čuvenog Džordža Buša Trećeg na vlast koji je uspeo da civilizuje i demokratizuje najveći deo Azije, Južne Amerike, zapadnog Balkana, Afrike i istočne Rusije.
Na unutrašnjoj sceni su se najviše vodile čarke oko prodaje neke velike naftne firme. To iz novina ništa nisam uspela da shvatim jer su informacije uglavnom potpuno protivurečne. Čas jedan političar tvrdi da je pogrešno prodati Rusima tu fabriku, čas isti taj tvrdi da je to najbolje za Srbiju, pa na kraju tvrdi da je to ucena i da ne može da prolazi neki gasni koridor i sve tako u krug. To je taj neki Dinkić kojem su posle Amerikanci dodelili orden za zasluge pošto je uspeo da izdejstvuje da taj koridor ne prolazi kroz Srbiju. Fala bogu! Možete da zamislite šta bi se sve događalo u regionu da smo dopustili da kroz Srbiju prolazi ruski gas!?
Treba još reći da su te godine prvi put oficijelno nevladine organizacije ušle i u lokalnu i u republičku vladu, preko sklapanja koalicije sa LDP-om onog simpatičnog Čede Jovanovića i da su izbili prvi veliki anarhistički protesti u Grčkoj kada je policija ispravno reagovala i ubila nekog dečaka koji ih je napao molotovljevim koktelom. Ti su neredi imali nešto uticaja i na našu političku scenu jer su tako ojačali anarhistički pokreti kod nas. Ali ne mnogo. Vođe su pohapsili odmah, još dok su ispisivali neke imbecilne grafite po gradu. Ostale su kasnijih godina asimilovali u LDP i SNS kroz čuveni Vladin program o političkoj asimilaciji i amortizaciji.

Izvor Pečat

Dačić: Vežbanje živaca Tadiću
Petak, 9. januar 2009. 12:46    


Zamenik premijera i ministar policije Ivica Dačić izjavio je da postoji mogućnost rekonstrukcije vlade, ali samo ako ne bude parlamentarne većine.

"Mene raduje što se Srpska napredna stranka približila u svojim stavovima Borisu Tadiću, odnosno što je krenula našim putem, iako su nas svojevremeno upravo zbog toga napadali", rekao je Dačić za najnoviji broja magazina "Ekonomist".

On je naveo da je rekonstrukcija vlade "u svakom slučaju pozitivna stvar i moguća je i sa DSS-om i Novom Srbijom, Čedomirom Jovanovićem..."

"Teoretski, dakle, moguća je rekonstrukcija vlade sa svim ovim partnerima i sada je pitanje čija je politika najbliža tome da dovede do slaganja političkih volja, ne samo do matematičkog broja", rekao je Dačić, koji je i predsednik Socijalističke partije Srbije.

On je naveo da "do izbora može doći ukoliko se nastavi javno 'vežbanje' živaca Tadića koje praktikuju partneri sa kojima je bio na izbornoj listi" i dodao da "tu nije u pitanju samo G17 plus".

Ako nekome sada odgovaraju izbori, onda je to svakako Tadić, jer je njegova stranka po rejtingu trenutno najjača u poslednjih nekoliko godina, a stalno dolazi u situaciju da prilikom glasanja na vladi ili u Skupštini, mora danima da razgovara sa nekim malim strankama, koje možda ne bi prošle cenzus na sledećim izborima, rekao je on.

"Kada Tadić kaže da za državu nije dobro da sada budu izbori, onda to treba da prihvate i ostali partneri u vladi i da se postigne dogovor o većoj koordinaciji", naveo je Dačić.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak ocenio je da će, uprkos spekulacijama o mogućoj rekonstrukciji Vlade, ili pak novim izborima tokom ove godine, Cvetkovićev kabinet ipak opstati jer su, kako je naveo, iskušenja koja predstoje isuviše velika.

Izbori bi bili zločin prema građanima Srbije, jer bi to značilo najmanje osam meseci vakuuma u situaciji kad se suočavamo s globalnom krizom, izjavio je Čanak za današnji novosadski "Dnevnik".

Lider LSV-a rekao je da ima mnogo razloga za nezadovoljstvo radom aktuelne Vlade, ali da je podrška njegove stranke vladajućoj koaliciji vezana isključivo za projekat evropskih integracija Srbije.

"Od tog projekta mi nećemo odustati i sigurno ne bismo podržavali ovu vladu kad bi postojala mogućnost da se formira bolja. Ma kako spori bili pomaci prema Evropi, ta vlada ipak jeste proevropska, što je, između ostalog, pokazala i hapšenjem Radovana Karadžića, ali i nekim drugim potezima", kazao je Čanak.

Dodao je da LSV ipak neće odustati od borbe za poništavanje ugovora o privatizaciji NIS-a, zbog kojeg, prema njegovim rečima, najveću štetu trpe građani Vojvodine.

U slučaju privatizacije NIS-a, ništa bolje se ne bi moglo očekivati ni od bilo koje druge alternativne vlade u Beogradu, ocenio je Čanak.

On je kazao da Liga podržava aktuelnu Vladu Srbije jer je ona "najmanje zlo" u ovom trenutku.

Izvor: MTS-Mondo