ja sam već jednom rekao da ću početi poštovati njegov lik i delo...a posle ove izjave ima da glasam za sps   

Usvajaju uredbu samo da ne bi morali sebe da kažnjavaju

Uredba kojom bi država trebalo da ograniči rokove plaćanja svojih dugova privredi Vlada Srbije trebalo bi da usvoji u četvrtak, saznaje “Blic” u Ministarstvu finansija. Mera protiv nelikvidnosti na koju se čeka gotovo pola godine samo je mali korak koji neće doneti veći boljitak, ocenjuju čak i privrednici-savetnici u Vladi Srbije.

Iako u Ministarstvu finansija tvrde da će se uredba pred Vladom Srbije naći ove nedelje, rokovi za njeno donošenje do sada su pomerani nekoliko puta. Da li u svetlu predizborne godine ili je posredi nešto drugo, tek članovi Vlade su se gotovo utrkivali u najavljivanju usvajanja nove uredbe. O tome su još u maju govorili potpredsednica Vlade Verica Kalanović, a zatim i premijer Mirko Cvetković. U prvi plan sa predstavljanjem mere kojom će se država obavezati da redovnije plaća svoje dugove privredi izbio je, međutim, ministar ekonomije Nebojša Ćirić, koji je čak dva puta navodio rokove - prvo za sredinu, a zatim za kraj septembra.

Odgovor na pitanja zašto se odugovlači sa usvajanjem ove mere i da li je poznat konačni datum, “Blic” u ovom ministarstvu nije dobio, iako su pitanja poslata pre nedelju dana. Rečeno nam je da te informacije zasad nemaju, na osnovu čega bi se moglo zaključiti da između ministarstava finansija i ekonomije nema komunikacije.

Kako je ranije najavljeno, ograničeni rokovi plaćanja na 60 dana odnosiće se samo na republičke organe, odnosno na centralnu kasu. U Ministarstvu finansija ranije je objašnjeno da je to dug od 4,5 milijardi dinara, koji prema njihovoj računici iz ugla budžeta neće napraviti nikakav dodatni trošak. Uredba će predviđati i sankcije za republičke organe koji u predviđenom roku ne budu izmirili svoje obaveze.

  Nikola Pavičić, savetnik u Vladi i počasni predsednik “Sintelona”, kaže, međutim, da je uredba samo privid da se nešto radi na problemu nelikvidnosti.

- Uredba u suštini neće promeniti ništa jer je problem uglavnom vezan za velike sisteme, državu i nesavesna preduzeća koja neplaćanjem prisvajaju tuđa obrtna sredstva. Rešenje je zakon koji bi predviđao kazne za direktore preduzeća koji bi odgovarali i imovinom i novčano. Odgovornost bi trebalo da snosi i ministar finansija. Država, međutim, izbegava donošenje ovakvog zakona jer bi prvo morala da kazni sebe, a onda i javna preduzeća i opštine - kaže Pavičić za “Blic”.

I generalni direktor “Metalca” Petrašin Jakovljević ne očekuje da će efekti uredbe biti značajni.

  - Bojim se da ćemo sada imati uredbu, ali da državna uprava i javna preduzeća neće imati novca da plaćaju dugovanja i obaveze. Zašto se, u suprotnom, dozvolilo da se nagomilaju dugovanja i da zbog neplaćanja države nelikvidnost zahvati celu privredu - pita se Jakovljević.

---

Krug dugovanja
Republički organi duguju privredi 4,5 milijardi dinara
Javna preduzeća privredi duguju 30 milijardi dinara
Privreda i stanovništvo javnim preduzećima duguju 120 milijardi dinara

---

Rokovi plaćanja 
 Zemlja    Broj dana
Nemačka    18
Francuska   24
Španija   31
Hrvatska   34
Grčka    37
Slovenija   39
Bugarska   44
Makedonija   76
BiH   104
Albanija     127
Srbija   128
izvor: Eurostat 2010.

---

Svi najavljeni rokovi za donošenje uredbe

 

4. 10. 2011.
Dušan Nikezić - državni sekretar Ministarstva finansija
 - Vlada će u narednih desetak dana usvojiti uredbu kojom se rokovi plaćanja ograničavaju na 60 dana.

11. 9. 2011.
Nebojša Ćirić - ministar ekonomije i regionalnog razvoja
 - Vlada bi do kraja meseca (septembra) trebalo da donese uredbu.

29. 8. 2011.
Nebojša Ćirić - ministar ekonomije i regionalnog razvoja
 - Vlada Srbije će u septembru doneti uredbu kojom će rokovi plaćanja biti ograničeni na 45 do 60 dana.

18. 5. 2011.
Mirko Cvetković - premijer Srbije
 Najavio nove mere za stabilizaciju privrede: poboljšanje likvidnosti i skraćenje rokova za izmirenje državnih dugovanja privredi.

9. 5. 2011.
Verica Kalanović - potpredsednica Vlade Srbije
 - Razlog nelikvidnosti je i spor protok novca jer su rokovi plaćanja predugi, čak 128 dana. Zato je jedan od mojih prvih predloga donošenje mere kojom bi se rokovi skratili na 60 dana.

 
Blic

sUROVA STVARNOST I U VICU KOJI JE NASTVAK  KARIKATURE

Na konkurs za posao u „Parking servisu“ u Beogradu prijavili se Srbin, Hrvat, Slovenac, Rom, Jevrejin i Makedonac! Ko je primljen? Član Demokratske stranke!

Na kamate otišli još jedan most kod Beške i Gazela

BEOGRAD - Premijer Mirko Cvetković nedavno se podičio uspesima Vlade na evropskom putu i u reformama. To je uradio ne navodeći bilans.



Od formiranja Vlade premijera Cvetkovića, Srbija je izgradila 60 kilometara autoputa, vrednost dinara je oslabila za trećinu, prosečna penzija je realno pala za sedam odsto, a plate u državnom sektoru su porasle sa 42.000 na 52.600 dinara. Za tri godine, Vlada nas je zadužila za blizu šest milijardi evra.

Istovremeno smo na kamate dali 90 miliona evra, tačno onoliko koliko nas je koštala rekonstukcija Gazele i most kod Beške.

Od budžetskog minusa od 48 milijardi dinara u 2008, došli smo do deficita od 142 milijarde. Investicije su stagnirale iz godine u godinu - od očekivane tri milijarde u 2011. Vlada će uspeti da namakne 800 miliona. Još je lošija statistika koja pokazuje raspidan rast nezaposlenosti.

Pre tri godine u Srbiji je radilo 1,9 miliona ljudi, a danas 1,7. Podaci MMF-a govore da je posao izgubilo 400.000 ljudi.

Za tri godine, primanja zaposlenih i najstarijih porasla su za po 5.000 dinara. Imajući u vidu, međutim, inflaciju, koja je bila i 10 odsto godišnje, standard je realno padao. Prosečna julska plata je iznosila 37.000 dinara, a prosečna penzija - 21.000. U odnosu na region, niže zarade imaju samo žitelji Bosne i Hercegovine.

 Stručnjaci kažu da nikako ne treba zaboraviti da se Vlada suočila sa ozbiljnom krizom, ali tvrde da se nije uradilo ono što se moglo i moralo uraditi.

Blic

 

ČUDO NEVIĐENO

SRBIJA RAZVIJENIJA OD KINE!

Naša država na 59. mestu liste humanog razvoja UN. Napredovali smo za tri pozicije u odnosu na 2010.

BEOGRAD - Srbija je odlično mesto za život!
Statistika pokazuje da je milina živeti u Srbiji. Kako je objavio Program Ujedinjenih nacija za razvoj, naša zemlja se na listi indeksa humanog razvoja (IHR) među 187 svetskih država našla na 59. poziciji, što predstavlja napredak za tri mesta u odnosu na prošlu godinu. IHR meri prosečna dostignuća u zemljama na osnovu podataka o životnom veku, obrazovanju i bruto domaćem proizvodu po stanovniku.

Od zemalja iz regiona ispred nas su Slovenija (na 21. mestu), Grčka (29. na spisku) i Hrvatska (na 46. poziciji). Slede Rumunija (na 50. mestu), Crna Gora (54. na listi) i Bugarska, koja se našla na 55. mestu. Lošije plasirani od nas su Albanija (70), BiH (na 74. mestu) i Makedonija (na 78. poziciji). Međutim, za mnoge je zbunjujući podatak da se od Srbije slabije kotiraju Kuvajt, Rusija i Kina, koja je svrstana u srednje razvijene zemlje, a zauzima tek 101. mesto.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da su za tu neobičnost „krivi“ dug životni vek i obrazovanje.

- Razlog za to treba tražiti u parametrima poput životnog veka i obrazovanja, koji su kod nas mnogo bolji nego u ovim zemljama, dok oni imaju mnogo veće prihode. Uzmimo za primer Kuvajt. Tamo je bruto proizvod znatno bolji nego kod nas, ali se žene maltene i ne školuju i životni vek im je kraći. Što se tiče zemalja bivše SFRJ, rezultati su očekivani. Jedino sam iznenađen podatkom da je Crna Gora ispred nas - kaže ekonomista Goran Nikolić.

U Norveškoj se najbolje živi

Grupu zemalja sa veoma visokim stepenom humanog razvoja ove godine predvodi Norveška, kao što je bio slučaj čak devet puta u proteklih 11 godina. Slede Australija, Holandija, Sjedinjene Američke Države, Novi Zeland, Kanada, Irska, Lihtenštajn, Nemačka i Švedska.
Među zemljama s niskim indeksom uglavnom su države sa afričkog kontinenta.

Tabela zemalja

1. Norveška
2. Australija
3. Holandija
4, SAD
5. Novi Zeland
21. Slovenija
29. Grčka
46. Hrvatska
50. Rumunija
54. Crna Gora
55. Bugarska

59. Srbija

63. Kuvajt
66. Rusija
70. Albanija
74. BiH
78. Makedonija
101. Kina
187. Kongo

Јавни дуг Србије премашио је границу од 45 процената учешћа у БДП-у
   PDF    Штампа    Ел. пошта
среда, 09. новембар 2011.

Јавни дуг Србије премашио је границу од 45 процената учешћа у бруто домаћем производу. Тиме је прекршен Закон о буџетском систему који је горњу границу дозвољеног јавног дуга Србије

поставио управо на 45 одсто БДП-а, а земља је ушла у зону високе задужености.То барем проистиче из рачунице економисте др Мирослава Здравковића, недавно објављене на сајту макроекономија.орг, чији је овај стручњак уредник. Наиме, Фискални савет, тело од државе задужено да прати колико одговорну буџетску политику води Влада, недавно је објавио да је удео јавног дуга у БДП-у с последњим задуживањем достигао 44,4 процента.

Здравковић је, пак, упозорио на то да се тај показатељ заснива на претпоставци да ће БДП у овој години износити 3.359 милијарди динара, уз курс од 101,2 динара по којем је евро обрачунат. При курсу евра од 102,2 динара пробија се граница зацртана фискалним правилима. „Раст курса евра на вредност од више од 102 динара значи да је фискално правило прекршено”, навео је Здравковић у својој анализи.
Управо се то догодило од почетка недеље: један евро је у понедељак по званичном средњем курсу Народне банке Србије вредео 102,3 динар, док је јуче домаћа валута благо ојачала и зауставила се тачно на наведеној граници од 102,2 динара. Односно, да будемо прецизнији, званично је јуче евро вредео 102,1965 динара.

Тако је Србија само годину дана од увођења правила о фискалној одговорности и постављања границе о задужености не већој од 45 одсто БДП-а, успела та правила да прекрши. Усвајање тих правила – донетих на основу искустава многих европских земаља које су на тај начин законски ограничиле потенцијално задуживање својих влада, крајем прошле године је изазвало ретко неподељену подршку свих економиста. Ипак, испоставило се да је ова влада прекршила закон који је сама предложила и није успела да се тих правила држи ни читаву годину.

Да је Србија пробила границу јавног дуга од 45 одсто БДП-а тврди и сарадник Економског института Иван Николић, који је ових дана изјавио да се то десило још крајем септембра и да државно задужење сада у БДП-у износи 47 одсто. Николић каже да се чини и да би ту чињеницу могла потврдити и мисија Међународног монетарног фонда, која тренутно борави у Србији.

Још прошле године учешће јавног дуга у БДП-у Србије износило је 41,5 одсто. Ситуација је била неупоредиво боља пре почетак глобалне економске кризе: 2008. године државно задужење Србије било је 8,7 милијарди евра и у годишњем БДП-у је учествовало с тек 26 процената. Ипак, држава је тада, да би успела да без већих потреса испуњава обавезе према буџетским корисницима, почела да се задужује убрзаним темпом и од тада је дуг порастао читавих шест милијарди евра. Ипак, треба рећи да је овај ниво задужености Србије и даље веома далеко од оног којег имају поједине европске земље које су ушле у кризу јавног дуга, попут Грчке и Италије, чије државно задужење премашује 100 посто БДП-а, али је и јасан сигнал шта нас очекује ако се нешто озбиљно не промени у начину на који се троши буџетски новац.

(Дневник)

Srbija u drugom talasu krize

Guverner NBS Dejan Šoškić upozorava da je Srbija već zahvaćena drugim talasom krize, ali bi uz dobre mehanizme mogla bolje da prođe nego druge zemlje. Privredni rast Srbije za 2012. godinu biće 1,5 odsto, prognozira Fiskalni savet i preporučuje da budžetski deficit treba da bude manji od 4,5 odsto.

Srbija već zahvaćena drugim talasom krize, ali bi uz dobre mehanizme mogla bolje da prođe nego druge zemlje, kaže guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

verovatno je mislio na ovo

GUVERNER IMA PLATU 663.719 DINARA!

(151) Send to friend Print Četvrtak, 10. Novembar, 2011.| Autor: Milan Dobromirović
Šoškiću plata povećana za 140.000 dinara, a viceguvernerima 250 odsto

BEOGRAD - Široko!
U Narodnoj banci Srbije nema krize. Plata guvernera Dejana Šoškića, prema zvaničnim podacima NBS, iznosi  663.719,71 dinar! Prema podacima iz imovinskog izveštaju za 2010. godinu, Šoškić je imao platu 507.587 dinara, u 2011. mu je povećana na 524.958.

Sada, nekoliko meseci od prijavljivanja imovine, Šoškićeva plata je ponovo povećana, i to za čak 140.000 dinara! Guverner tako mesečno prima 17 prosečnih srpskih plata.

Povišice su dobili i viceguverneri, pa su njihove plate u odnosu na 2010. dva i po puta veće i iznose od 492.430 do 589.776 dinara!