Византија-занимљивости :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

„У току дугих деценија, па и столећа узалудних покушаја да се изглади расцеп из 1054. године упркос свему православље је ојачало свој ауторитет и израсло у „националну” религију. Обичне људе, које су предводили зилотски настројени монаси, покретала је страсна оданост вери, литургији, традицијама за које су веровали да су утемељене од Бога. Безусловна оданост православљу означава од тада верност националној ствари. Према њиховом уверењу, напустити или макар само мало окрњити веру предака представљало би отворену издају и неопростив грех, па не треба да изненађује да је број оних који су прешли у римокатоличку веру био мали и углавном ограничен на танак слој пролатински настројених интелектуалаца. Отуда постаје сасвим јасно зашто је ефески митрополит Марко Евгеник, члан византијске делегације на сабору у Фиренци који није ставио свој потпис на склопљену унију (1439), по повратку са Апенинског полуострва дочекан као херој у Цариграду.”
Извор: Радивој Радић, Страх у позној Византији (1180-1453), Еволута, Београд 2014.