Достојанствен у поразу, у тренутку када је гледао како се руши његово животно дело, само неколико година раније њему је пошло за руком да ове (азијске) провинције поврати од Персијанаца и на плећа положи њихову државу, цар Ираклије је смогао снаге да са гордом патетиком изусти „Опрости, Сиријо!”

НА ДАН 20. АВГУСТА  1378 ГОДИНА ДОГОДИЛА СЕ БИТКА НА РЕЦИ ЈАРМУКУ – ЈЕДАН ОД НАЈВЕЋИХ ПОРАЗА РОМЕЈСКЕ ВОЈСКЕ.

„Све до првих деценија VII столећа, Арабљани, који су вековима били суседи Византијског царства, нису представљали неки нарочито значајан политички чинилац. Међутим, онда је Мухамед ујединио овај многољудни народ, створио им државу и донео ислам. На крилима нове вере, Арабљани су већ неколико година после пророкове смрти кренули у освајања...
Један од најважнијих догађаја у наведеном периоду била је чувена битка на реци Јармуку, источној притоци Јордана, 20. августа 636. године у којој су Арабљани потпуно сатрли византијске одреде. После неколико пораза које је претрпео Теодор, брат василевса Ираклија (610-641), цар је покренуо огромну, али шаролику војску предвођену Теодором Тритуратијем. У тој војсци било је и Јермена, Персијанаца, па чак и арабљанских плаћеника. Према хроничару Теофану, обе војске су имале по 40 хиљада војника, али неки модерни истраживачи, после ишчитавања свих расположивих извора, сматрају да је Византинаца и њихових савезника било много више, наводно, чак 100 хиљада према 24 хиљада. Утисак је да је број хришћанских војника ипак преувеличан.
Дан је био веома топао, прави летњи, притискала је оморина, док је ветар носио облаке песка и прашине према једном од најсувљих места у пустињи које су спретно одабрале арабљанске војсковође. Свесни да се овде први пут суочавају са многобројном и организованом војском, Арабљани су показали да су дорасли тренутку; остављајући по страни дотадашње међусобно супарништво, војсковође су за главнокомандујућег изабрали најспособнијег, Халида ибн Саида, који је умом и храброшћу, надмашивао остале. Битка на Јармуку била је једна од најкрвавијих у историји арабљанских ратова.
Под притиском византијске коњице, муслимани су морали чак три пута да се повуку, али су се увек враћали у битку, јер им жене, које су стајале иза њих, нису дозвољавале да побегну у нереду. Најзад, Халиду је пошло за руком да одсече непријатељску коњицу од пешадије и да свим снагама удари на византијски логор који је био постављен између реке и оближњих узвишења. У незадрживом налету и уз громогласни поклич „Allahu ekber (Алах је највећи!)”, који је одјекивао унаоколо, „синови пустиње” су потпуно разбили византијске одреде. Нису помогли ни крстови, ни појање византијских свештеника, који су певањем црквених химни, покушали да подигну морал ромејских ратника. Извори помињу и неслогу у шароликој византијској војсци, а у одлучном тренутку су и арабљански плаћеници променили страну.
Пораз хришћана био је потпун, јер се један њихов део утопио у реци, а други погинуо од муслиманског мача... Ираклије, који је већ био превалио шездесету годину живота и у бици није учествовао, био је свестан шта тај пораз значи, јер је ово сучељавање са Арабљанима заправо била битка за Сирију, једну од најважнијих византијских провинција.”

Добро сад... предавања му нису нешто нарочито ни занимљива 

Али овако приватно је лик.

Ni traga Srbima....svi narodi su tu...ali srba nigde...

To sam primjetio i dok sam citao o Sparti i Atini.  Zapadni izvori, sta ces.

pa ja rekoh da je tema otvorena da bi se pokazalo da Srbi nisu ni postojali. ustvari mi ni ne postojimo, mi smo virusi koji se mačuju po internetima.

Bio sam sarkastican.

Narocito ne vjerujem da je citava tema koja prica i o sitnicama Vizantijske kulture tipa gajenje skoljki zbog ljubicaste boje..
pravljena samo protiv naaas.

To je egocentricno razmisljanje.

I ne vidim sta je problem i ako smo dosli u 7 vijeku.

Ko je tu bio prije od ovih okolnih naroda? I oni su nastajali u medjuvremenu.

+Svaki narod je nekad dosao u pisanoj istoriji. Msm Amere da ne pominjem..

ja to iz iskustva. osim toga kad se čovek potrese kuca velika slova B, IJ.

Nista sporno nema...Zna se kad se Srbi pojavljuju na Evropskoj pozornici toga doba...to ne znaci da smo nastali nego se o nama tad prvi put nalaze vjesti...pod vjesti mislim izvore a ne raznolika pisanja i sličice pojedinih kvazi naucnika..Dalje, ova tema je otvorena kako bi se kroz price pokazala Vizantinska carevina i nije uperena potiv nikog, kako neki ovde smatraju i histerisu...

Ne pojavljujemo se mi ni na kakvoj pozornici....nije zapadna civilizacija dramska sekcija a mi nismo djaci....