KALIJUM   

Jedan je od glavnih intracelularnih jona čiji je značaj paralelan natrijumu u ekstracelularnoj tečnosti. Od ukupne količine kalijuma 95 % se nalazi u ćelijama, a samo 5 % u vanćelijskoj tečnosti.

Preporučene doze:
3-8 g/dan

Apsorbovanje kalijuma pomaže vitamin B6, a odmažu kafa, ekscesivan unos šećera, kafa, alkohol, kortizoni i laksativi.

Prirodni izvori:
Sadrže ga gotovo sve namirnice u dovoljnim količinama, a najviše ga ima u mleku i mlečnim proizvodima, mesu, povrću, voću (sušeno), voćnim sokovima i hrani iz mora.

Uloga:

§         Učestvuje u održavanju acido-bazne ravnoteže i osmotskog pritiska,
§         Igra važnu ulogu u kontrakciji mišića (naročito srčanog mišića), sprovođenju nervnih impulsa, akciji enzima i funkcionisanju ćelijske membrane,
§         Značajan je u procesu fosforilizacije i stvaranja rezervnog glikogena u jetrinim ćelijama.

Deficit:

Nedostatak kalijuma pri mešovitoj ishrani je praktično nemoguć, jer gotovo sve namirnice sadrže kalijum u dovoljnim količinama. Do nedostatka može doći usled gubitka kalijuma iz ćelija i to ako postoji sklonost ka acidozi, kod pojačanog mišićnog rada, hipertireoidizma, dijabeta, visoke febrilnosti, gastroenteritisa i enterokolitisa.

Znaci deficita su: noćno mokrenje, slabost skeletnih mišića, nepravilan i usporen ritam srca, zeđ, pojava akni, suva koža, zatvor, nervoza, nesanica.

KOBALT   

Preporučene doze:
1µ

Apsorbovanje kobalta pomažu bakar, gvožđe, cink.

Prirodni izvori:
Kosti, jetra, zeleno lisnato povrće, detelina, voće, semenke, živinsko meso, mleko.

Uloga:

§         Sa fosforom ulazi u sastav vitamina B12, pomaže bakterijama u digestivnom traktu čoveka pri sintezi ovog vitamina,
§         Dokazano je da već i male količine Co mobilisu gvožđe iz depoa i povećavaju sadržaj feritina, tako da Co pomaže eritropoezu,
§         Pomaže stvaranje karotina u toku klijanja biljaka.

Deficit:

§         Usporen rast,
§         Perniciozna anemija.

MAGNEZIJUM   


Magnezijum se uglavnom nalazi u ćelijama (intracelularno). Rezerva u našem telu iznosi oko 35 g, a polovina te količine nalazi se u kostima.

Preporučene doze:
Odrasli 200 - 300 mg/d
Trudnice i dojilje 450 mg/d

Apsorpciju magnezijuma u organizmu pomažu vitamini B6, C i D, kalcijum, fosfor i proteini.

Prirodni izvori:
Badem, orasi, kikiriki, cela zrna, mekinje, leguminoze, mleko, riba.

Uloga:

§         deluje direktno na neuro-mišićnu ploču,
§         neophodan je za normalnu funkciju vitamina C i delovanje vitamina B1,
§         učestvuje u enzimskim procesima koji dovode do proizvodnje energije,
§         smanjuje nivo koagulacije,
§         štiti unutrašnji zid krvnih sudova od nastanka fibroze,
§         katalizuje iskorišćavanje masti, proteina i ugljenih hidrata.

Deficit:

Uzroci manjka magnezijuma su najčešće smanjena apsorpcija ili unos, steatoreja (masne kiseline sa magnezijumom stvaraju nerastvorljive soli), dijareja, malnutricija (smanjen unos proteina), alkoholizam, zatim povećani gubici (diuretici, dijareja) i razna druga oboljenja.

Usled deficita javlja se:
§         drhtanje,
§         grčevi,
§         emocionalna preosetljivost,
§         refleksi su promenjeni, najcesce pojacani,
§         vrtoglavica,
§         kod dužeg manjka mogući su: ubrzano starenje, opadanje kose, perutanje kože, atrofija vezivnog tkiva, slabljenje skeleta.

MANGAN   

Ima ga u svim ćelijama u organizmu, a najviše u organima čije su ćelije bogate mitohondrijima (jetra, pankreas, bubreg).

Preporučene doze:
2.5-7.0 mg/d
Kod dece se daje 0.2 mg/kg telesne mase

Apsorpciju pomažu vitamini B1, E, fosfor i kalcijum, a odmažu ekscesivni unos fosfora i kalcijuma.

Prirodni izvori:
Jetra, bubrezi, žumance, zrna, leguminoze, mekinje, voće, zeleno lisnato povrće, repa, celer, kakao, čaj.

Uloga:

§         Ima ulogu koenzima i aktivira mnoge enzime,
§         Pomaže sintezu hemoglobina,
§         Značajan je za stvaranje tiroksina, hormona tireoidne žlezde,
§         Pomaže proizvodnju ugljenih hidrata i masti,
§         Važan je za metabolizam kalcijuma i fosfora (rastenje).

Deficit:

§         Nepravilan razvoj kostiju,
§         Nervni poremećaji,
§         Sterilitet.

NATRIJUM   

Natrijum je jedan od glavnih jona u ekstracelularnoj tečnosti. Ima ga i u plazmi, a manje u ćelijama.

Preporučene doze:
2.5 - 7 g/dan

Pri težem fizičkom radu ili pri radu na visokim temperaturama gde dolazi do obilnog znojenja i gubljenja Na, potrebe su povećane i do 10 g.

Prirodni izvori:
Kuhinjska so, produkti mora, mesni proizvodi, mleko, sir (kačkavalji), jaja, povrće, hleb, pšenicne klice, orasi, povrće.

Uloga:
§         Soli natrijuma ulaze u sastav pufera (sa hloridom i bikarbonatom) radi održavanja acido-bazne ravnoteže,
§         Potreban je za stvaranje hlorovodonične kiseline u želucu,
§         Učestvuje u regulisanju permeabilnosti ćelije,
§         Održava osmotski pritisak,
§         Učestvuje u regulaciji nervno-mišićne razdražljivosti.

Deficit:

Nedovoljno unošenje NaCl hranom praćeno je gubitkom tečnosti iz organizma. Javlja se žeđ, nesvestica, zujanje u ušima pri stajanju, suva sluzokoža, pad krvnog pritiska, ubrzan rad srca, bolni grčevi u mišićima.

SELEN   

("faktor 3")

Preporučene doze:
3 ppm/d (0.03 mg/d)
Više od 15 ppm/d je toksično.

Apsorbovanje selena pomaže vitamin E.

Prirodni izvori:
Džigerica, pivski kvasac, prokelj, paradajz, luk, tunjevina, haringe, mekinje, pšenicne klice, zrna.

Uloga:

§         "faktor 3" je jedinjenje selena (aktivni selen) koje protektivno deluje na jetru,
§         podiže imunitet,
§         deluje zaštitno protiv žive, arsenika i kadmijuma,
§         učestvuje u očuvanju tkivnog elasticiteta.

Deficit:

§         naglo gubljenje telesne mase,
§         distrofija mišića,
§         hemolitička anemija,
§         masna jetra,
§         katarakta,
§         sterilitet.

SILICIJUM   


U našem organizmu ima 1.4 mg silicijuma. Nalazi se u vezivnom tkivu i rskavici. Starenjem se smanjuje količina silicijuma u koži i arterijama što ima za posledicu stvaranje aterosklerotičnih promena.

Preporučene doze:
Nisu ustanovljene. Hranom se dnevno unosi 5-10 mg silicijumove kiseline.

Prirodni izvori:
Mekinje i sva druga biljna vlakna.

Uloga:

§         Sastavni je deo kiselih mukopolisaharida (vezivo, rskavice, kosti, koža),
§         Bitan je za čvrstinu noktiju.

Deficit:

§         Usporen rast,
§         Poremećaj elastičnosti vezivnog tkiva.

SUMPOR   

Preporučene doze:
Adekvatan unos proteina obezbeđuje dovoljan unos sumpora jer je ovaj element sastavni deo nekih aminokiselina (metionin, cistein, cistation, cistin).

Vitamin C i cistein preporučuju se pušačima i alkoholičarima u odnosu 1:3.

Prirodni izvori:
Meso, riba, živinsko meso, jaja, sir, mleko, luk, slačica.

Uloga:

§         U vidu sulfata ima ulogu u održavanju acido-bazne ravnoteže,
§         Pomaže jetri u lučenju žuči,
§         Sa vitaminima B-kompleksa deluju na bazalni metabolizam,
§         Iz belog luka je izolovan sulfooksid alin koji ima jaku oksidacionu sposobnost,
§         Cistein pruža izvesnu zaštitu od X i nuklearnog zračenja.

da li kod nas u prodavnicama ima da se kupe koštice od kajsija?

nijacin