Vitamin F za bolju kožu
Čuvajte se dijeta koje su „u modi", sa visokim sadržajem zasićenih masti

Vitamin F (nezasićene masne kiseline - linolna, linolinska i arahidonska)

Činjenice: Rastvorljiv je u mastima, napravljen od nezasićenih masnih kiselina dobijenih iz namirnica. Meri se u miligrama (mg). Dnevne potrebe nisu ustanovljene, ali Nacionalni istraživački savet preporučuje da bar 1 procenat od zbira kalorija treba da sadrži esencijalne nezasićene masne kiseline. Nezasićene masti pomažu sagorevanje zasićenih masti, uz balansirano unošenje od dva prema jedan.

Dvanaest kafenih kašičica semenki suncokreta ili osamnaest polutki pekana mogu u potpunosti da zadovolje dnevne potrebe. Ako ima dovoljno linolne kiseline, ostale dve masne kiseline mogu da budu sintetizovane. Veliko konzumiranje ugljenih hidrata povećava potrebe za vitaminom F. Šta vitamin F može da učini za vas: Potpomaže sprečavanje stvaranja naslaga holesterola u arterijama. Doprinosi zdravlju kože i kose. Predstavlja izvestan stepen zaštite od štetnog delovanja H-zraka.

Potpomaže rast i opšte dobro stanje organizma, utičući na aktivnost žlezda i čineći da kalcijum bude dostupan ćelijama. Od pomoći je u borbi protiv srčanih oboljenja. Pomaže u snižavanju telesne težine tako što sagoreva zasićene masti.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja vitamina F: Ekcemi, akne.

Najbolji prirodni izvori: Biljna ulja - od pšeničnih klica, lanenog semena, suncokretovog semena, šafranike, soje i kikirikija - kikiriki, seme suncokreta, orasi, pekani, bademi, avokado. Dodaci: Dostupni su u kapsulama jačine od 100 do 150 mg. Toksičnost: Nema poznatog toksičnog delovanja, ali preterano uzimanje može da dovede do dobijanja neželjenih kilograma. Neprijatelji: Zasićene masti, toplota i kiseonik.

Lični savet: Da bi se vitamin F najbolje asimilovao, uzimajte ga zajedno s vitaminom E za vreme obroka. Ukoliko konzumirate mnogo ugljenih hidrata, potrebna vam je veća količina vitamina F. Iako je većina koštunjavog voća dobar izvor nezasićenih masnih kiselina, brazilski orasi i kašu-orasi to nisu! Čuvajte se dijeta koje su privremeno „u modi", sa visokim sadržajem zasićenih masti.

Folna kiselina (folacin, folat)

Činjenice: Rastvorljiva je u vodi, član je B-kompleksa, poznat i kao Bc ili vitamin M. Meri se u mikrogramima (mcg). Od suštinskog je značaja za formiranje crvenih krvnih zrnaca. Potpomaže metabolizam proteina. Zvanično preporučene dnevne potrebe za odrasle iznose 180 do 200 mg, što se udvostručuje kad su u pitanju trudnice; 280 mg je doza za majke koje doje prvih šest meseci, a 260 mg za vreme sledećih šest meseci.

Folna kiselina je važna za proizvodnju nukleinskih kiselina (RNK i DNK). Od suštinske je važnosti za deobu telesnih ćelija. Potrebna je za iskorišćavanje šećera i aminokiselina. Može da se uništi ako se drži na sobnoj temperaturi, nezaštićena, u toku dužeg perioda.

Šta folna kiselina može da učini za Vas: Poboljšava laktaciju. Štiti od crvenih parazita i trovanja hranom. Čini da koža izgleda zdravija. Deluje analgetički (ublažava bol). U sadejstvu sa pantotenskom i paraaminobenzoevom kiselinom, može da odloži nastajanje sede kose. Pomaže u prevenciji urođenih anomalija. Povećava apetit, ako ste iznureni (malaksali). Deluje kao preventiva protiv čireva (gnojnica na koži i sluzokoži). Pomaže u odbrani od anemije.
PIŠE: ERL MINDEL

Pomoć vitamina B17
Pet do trideset koštica kajsija pojedenih tokom dana, ali ne odjednom, može da obezbedi dovoljnu količinu ovog vitamina

Vitamin B17 (laetril)

Činjenice: Jedan je od najkontroverznijih "vitamina" decenije. Hemijski, on predstavlja smešu dve molekule šećera (jednog benzaldehida i jednog cijanida), zvanu amigdalin. U medicinskim dozama poznat je kao nitrilozi. Dobija se iz koštica kajsije.

Jedini je o B-vitamina koji se ne nalazi u pivskom kvascu. Kao dopuna u lečenju raka nije prihvaćen u velikom delu SAD. (Legalno se upotrebljava u dvadeset pet saveznih država.) Uprava za namirnie i lekove ga je odbila uz objašanjenje da, zbog prisustva cijanida, može da bude otrovan.

Šta B17 može da učini za vas: Možda ima neka svojstva koja mu omogućavaju da na određeni način kontroliše i sprečava rak.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja B17: Moguće je da pomanjkanje ovog vitamina dovodi do smanjene otpornosti prema raku. Najbolji prirodni izvori: Male količine laetrila pronađene su u košticama kajsija, jabuka, trešanja, bresaka, šljiva i nektarina.

Dodaci: Najčešće upotrebljavane dnevne doze su od 0,25 do 1,0 g. Toksičnost: Iako nivo toksičnosti još uvek nije ustanovljen, uzimanje većih količina laetrila moglo bi da bude opasno. Ukupna količina od više od 3 g je bezbedna, ali ne treba uzimati više od 1,0 g odjednom.

Prema Almanahu ishrane, pet do trideset koštica kajsija pojedenih tokom dana, ali ni u kom slučaju odjednom, može da obezbedi količinu ovog vitamina koja je dovoljna u svrhu prevencije. (Vidi odeljak 290, "Upozorenje".)

Lični savet: Ako ste zainteresovani za laetril kao sredstvo za preventivu ili lečenje od raka, posavetuje se sa lekarom-nutricionistom. Danas postoji opsežna literatura o laetrilu. Veoma preporučujem lično istraživanje i konsultovanje s lekarom pre nego što se prebacite na bilo kakav režim koji uključuje B17.

Biotin (koenzim R ili vitamin H)

Činjenice: Rastvorljiv je u vodi, sadrži sumpor i još je jedan član porodice B-kompleks. Obično se meri u mikrogramima (mcg). Sinteza askorbinske kiseline zahteva prisustvo biotina. Od suštinskog je značaja za normalan metabolizam masti i proteina. Preporučena dnevna doza za odrasle je 100 do 300 mcg. Crevne bakterije mogu da ga sintetizuju. Sirova jaja sprečavaju telesnu apsorpciju biotina.

Sinergičan je sa B2, B6, nijacinom, vitaminom A, i kao takav održava zdravo stanje kože. Šta biotin može da učini za vas: Pomaže da kosa ne osedi. Deo je tretmana prevencije ćelavosti. Ublažava bolove u mišićima. Ublažava ekcem i dermatitis. Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja biotina: Ekcem lica i tela, krajnja iscrpljenost, pogoršanje metabolizma masti, anoreksija, alopecija, depresija. (O simptomima pomanjkanja, vidi odeljak 127)

Najbolji prirodni izvori: Goveđa džigerica, žumance, sojino brašno, pivski kvasac, mleko, bubrezi, neglazirani pirinač.

Dodaci: Biotin je obično uključen u dodatke B-kompleksa i u multivitaminske tablete. Dnevna doza koja se najčešće upotrebljava je od 25 do 300 mcg. Toksičnost: Nisu poznati slučajevi toksičnog dejstva biotina. (Vidi odeljak 290, "Upozorenje".)

Neprijatelji: Sirovo belance (koje sadrži avidin, protein koji sprečava aapsorpciju biotina), voda, lekovi na bazi sulfonamida, estrogen, metode prerade namirnica i alkohol. (Vidi odeljak 250.)

Lični savet: Ako pijete mnogo punča pripremljenog od sirovih jaja, verovatno da su vam potrebne dodatne količine biotina. Neizostavno uzimajte bar 25 mcg biotina dnevno, ukoliko ste pod antibiotskom ili sulfonamidskom terapijom. Ljudi koji ćelave mogli bi da otkriju da će im dodatak biotina zadržati kosu na glavi nešto duže. Imajte na umu da biotin deluje sinergički - i delotvornije - uz B2, B6, nijacin i vitamin A. U toku trudnoće nivo biotina progresivno opada. Iako to nije povezano sa malom težinom bebe pri rođenju, ipak biste možda mogli da se posavetujete sa svojim lekarom o tome da li da uzimate dodatak biotina, koliko da biste bili mirni.
Piše: Erl Mindel

Nijacin protiv holesterola

Nijacin (nikotinska kiselina, nijacinamid, nikotinamid)

Činjenice: Rastvorljiv je u vodi i jedan od članova B-kompleksa poznat kao B3. Obično se meri u miligramima (mg). Uz pomoć aminokiseline triptofana, organizam može da proizvodi sopstveni nijacin.

Osobe koje pate od nedostatka vitamina B1, B2 i B6 ne mogu da proizvode nijacin iz triptofana. Manjak nijacina može da izazove negativne promene u psihi ličnosti.

Preporučena dnevna doza, prema Nacionalnom istraživačkom savetu, jeste 13 do 19 mg za odrasle osobe. Majkama koje doje, preporučuje se dnevna doza od 20 mg. Od suštinskog je značaja za sintezu seksualnih hormona (estrogena, progesterona, testosterona), kao i kortizona, tiroksina i insulina.

Neophodan je za održavanje zdravlja nervnog sistema i moždanih funkcija.

Nijacinamid se uglavnom češće upotrebljava, zato što na najmanju moguću meru svodi crvenilo i svrab na koži koji se često javljaju pri upotrebi nijacina u obliku nikotinske kiseline. (Uzgred, crvenilo je sasvim bezopasno i nestaje posle nekih dvadesetak minuta. Može da bude od pomoći ako popijete čašu vode.)

Jedan je od malobrojnih vitamina koji je u prirodnom stanju (u namirnicama) relativno stabilan i podnosi kuvanje i skladištenje uz veoma mali gubitak moći.

Šta nijacin može da učini za vas: Pomaže u održavanju zdravlja sistema za varenje i ublažava želudačno-crevne poremećaje.

Daje vašoj koži zdraviji izgled. Pomaže u prevenciji i ublažavanju snažnih migrenoznih glavobolja. Pojačava cirkulaciju krvi i smanjuje visoki krvni pritisak. Ublažava neke napade proliva. Smanjuje neprijatne simptome vrtoglavice (vertiga) kod Menijerovog sindroma.

Povećava energiju putem pravilnog iskorišćenja hrane. Pospešuje zarastanje čireva i, često, otklanja loš zadah. Smanjuje nivo holesterola i triglicerida.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja nijacina: Pelagra, jak dermatitis. (O simptomima pomanjkanja, vidi odeljak 127.)

Najbolji prirodni izvori: Džigerica, posno meso, proizvodi od integralne pšenice, pivski kvasac, pšenične klice, riba, jaja, pečeni kikiriki, belo živinsko meso, avokado, urme, suve šljive.

Dodaci: Dostupni su u vidu nijacina i nijacinamida. (Jedina je razlika u tome što nijacin-nikotinska kiselina može da izazove crvenilo, a nijacinamid-nikotinska kiselina ga neće izazvati. Ukoliko vam više odgovara nijacin, crvenilo možete da svedete na najmanju moguću meru tako što ćete ga uzimati na pun želudac ili sa odgovarajućom količinom inozitola.)

Obično može da se nabavi u obliku pilula od 50 do 1000 mg, kao i u praškastoj formi.

Toksičnost: U suštini nije toksičan ako se izuzmu neke nuspojave izazvane dozama više od 100 mg.

Poneki osetljiviji pojedinci mogu da osete peckanje ili svrab na koži. Ne dajte ga životinjama, naročito ne psima.

Neprijatelji: Voda, lekovi na bazi sulfonamida, alkohol, pilule za spavanje, estrogen.

Lični savet: Ukoliko imate problema sa holesterolom, povećano unošenje nijacina moglo bi da pomogne. Koža koja je izuzetno osetljiva na sunce često je rani pokazatelj nedostatka nijacina.
Upozorenje: Velike količine nijacina mogu da zasmetaju sposobnosti organizma da se oslobađa šećera, uzrokujući moguće pogoršanje kontrolisanja glukoze kod graničnog dijabetesa i razbuktavanje bolesti. Takođe, može da ometa kontrolisanje mokraćne kiseline, dovodeći tako do napada gihta kod ljudi sklonih tom oboljenju.

Napomena: Najnovija istraživanja su pokazala da su za snižavanje nivoa holesterola u krvi potrebne mnogo manje količine nijacina (bez neprijatnih nuspojava), ako se nijacin uzima u kombinaciji sa hranom.
Piše: Erl Mindel

Hrom pomaže rast
Najviše pomaže proteinima da stignu tamo gde treba

Hrom

Činjenice: Deluje sa insulinom u metabolizmu šećera. Pomaže proteinima da stignu tamo gde su potrebni. Dnevne potrebe za hromom nisu ustanovljene, ali 50 do 200 mcg su privremeno preporučene doze za odrasle osobe. Kako postajete stariji, zadržavate sve manje hroma u organizmu. Šta hrom može da učini za vas: Potpomaže rast. Delotvoran je pri prevenciji i snižavanju visokog krvnog pritiska.

Deluje "odbijajuće" na dijabetes. Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja hroma: Sumnja se da je nedostatak hroma važan činilac u nastajanju arterioskleroze i dijabetesa.

Najbolji prirodni izvori: Teleća džigerica, pšenične klice, pivski kvasac, piletina, kukuruzno ulje, vrsta školjki zvana kapice. Dodaci: Sadržan je u svim boljim multimineralnim preparatima. (Najbolji vidovi su faktor tolerancije glikoze i hroma-pikolinat). Toksičnost: Nisu poznati toksični efekti. (Vidi odeljak 290, "Upozorenja").

Lični savet: Ukoliko imate nizak nivo hroma (a to možete da proverite analizom kose - vidi odeljak 126), možete da pokušate sa dodatkom cinka. Iz nekog razloga, izgleda da je helirani cink dobra zamena za hrom koji nedostaje. Najsigurniji način za unošenje dovoljnih količina hroma jeste raznolika ishrana koja obezbeđuje dovoljno svih hranljivih sastojaka.

Kobalt

Činjenice: Ovaj mineral je sastavni deo vitamina B12. Obično se meri u mikrogramima (mcg). Od suštinskog je značaja za crvena krvna zrnca. Mora da se dobija iz namirnica. Nisu ustanovljene dnevne potrebe za ovim mineralom pošto i u ishrani treba da bude zastupljen u veoma malim količinama (obično ne većim od 8 mcg).

Šta kobalt može da učini za vas: Sprečava anemiju. Oboljenje koje nastaje usled pomanjkanja kobalta: Anemija. Najbolji prirodni izvori: Meso, bubrezi, džigerica, mleko, ostrige, kapice. Dodaci: Retko se nalazi u vidu dodataka. Toksičnost: Nisu poznati toksični efekti. (Vidi odeljak 290, "Upozorenja"). Neprijatelji: Sve što je u antagonizmu sa vitaminom B. Lični savet: Ukoliko ste striktni vegetarijanac, verovatnije je da ćete patiti od nedostatka ovog minerala nego neko čija ishrana sadri meso i ljuskare.

Bakar

Činjenice: Neophodan je za pretvaranje telesnog gvožđa u hemoglobin. U krvotok stiže petnaest minuta nakon uzimanja. Čini aminokiselinu tirozin upotrebljivom, omogućavajući joj da deluje kao pigmentirajući faktor za kosu i kožu. Prisutan je u cigaretama, pilulama za kontrolu rađanja i izduvnim gasovima automobila. Od suštinskog je značaja za iskorišćenje vitamina C.

Nacionalni istraživački savet nije ustanovio dnevnu potrebu za ovim mineralom, ali količina od 1,5 do 3 mg za odrasle osobe jeste ona koja se trenutno savetuje. Šta bakar može da učini za vas: Održava vašu energiju tako što delotvorno apsorbuje gvožđe. Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja bakra: Anemija, edem, mane u skeletu, i moguće, reumatoidni artitis. Najbolji prirodni izvori: Suvi pasulj, grašak, integralna pšenica, suve šljive, organska mesa, škampi i većina hrane koja postiče iz mora (školjke, ribe i rakovi).

Dodaci: Obično su dostupni u multivitaminskim i mineralnim preparatima, u dozama od 2 mg. Toksičnost: Toksična dejstva se retko ispoljavaju. (Vidi odeljak 290, "Upozorenja").

Neprijatelji: Bakar se teško uništava. Lični savet: Koliko god da je bakar važan, retko preporučujem posebne dodatke. Preterana količina bakra izgleda da snižava nivo cinka, prouzrokuje nesanicu, opadanje kose, neuredne menstruacije i depresivna stanja. Ukoliko jedete dovoljno proizvoda od integralnih žitarica i svežeg zelenog lisnatog povrća, ili organskih mesa, ne morate da brinete da li uzimate dovoljno bakra. Kuvanje ili držanje kisele hrane u bakarnim posudama može da poveća vaše dnevno unošenje bakra.
Piše: Erl Mindel

B13 usporava starenje
Piše: Erl Mindel


Vitamin B13 (orotička kiselina)
Činjenice: Ne može da se nabavi u SAD. Metabolizuje folnu kiselinu i vitamin B12. Za njega ne postoji zvanično preporučena dnevna količina. Šta može da učini za vas: Moguće je da deluje preventivno na određene probleme sa jetrom i prerano starenje. Pomaže u lečenju multiple skleroze. Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja ovog vitamina: Simptomi pomanjkanja i oboljenja povezana s tim još nisu sasvim određeni.

Najbolji prirodni izvori: Korenasto povrće, surutka, tečni deo ukiseljenog ili zgrušanog mleka. Dodaci: Dostupni izvan SAD, u obliku kalcijum-orotata. Toksičnost: Ne može ništa sa sigurnošću da se kaže, pošto se o ovom vitaminu premalo zna.

Neprijatelji: Voda i sunčeva svetlost. Lični savet: Ovaj vitamin nije dovoljno istražen, tako da još nema osnova za davanje bilo kakvih preporuka.

B15 (pangaminska kiselina)
Činjenice: Rastvorljiv je u vodi. Budući da nije dokazano da je njegovo prisustvo u ishrani neophodno, on i nije vitamin u punom smislu reči. Meri se u miligramima (mg). Po svojim svojstvima antioksidansa sličan je vitaminu E. Uveli su ga Rusi, oduševljeni njegovim rezultatima, međutim, Uprava za namirnice i lekove SAD smatra ga nepoželjnim na američkom tržištu.

Njegovo delovanje se često pojačava kad se uzima uz vitamine A i E. Šta B15 može da učini za vas: Produžava životni vek ćelija. Neutrališe žudnju za alkoholom. Ubrzava oporavak posle zamora.
Snižava nivo holesterola u krvi. Štiti od zagađivača. Ublažava simptome angine i astme. Štiti jetru od ciroze. Otklanja mamurluk.
Stimuliše imunološke reakcije. Pomaže sintezu proteina.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja B15: I kad je o ovome reč, istraživanja su ograničenog obima, ali neke indikacije ukazuju na žlezdane i nervne poremećaje, srčana oboljenja i smanjeno napajanje živog tkiva kiseonikom.

Najbolji prirodni izvori: Pivski kvasac, neglazirani smeđi pirinač, integralne žitarice, semenke bundeve i susama.

Dodaci: Može da se nabavi uglavnom u dozama od 50 mg. Najčešće dnevne doze su od 50 do 150 mg.

Toksičnost: Nije poznato da je u nekom slučaju imao toksično dejstvo. Neki tvrde da su na početku režima uzimanja ovog vitamina osećali mučninu, ali da je uglavnom nestajala posle nekoliko dana i da može da se ublaži tako što će se dodatak B15 uzimati posle najjačeg dnevnog obroka.

Neprijatelji: Voda i sunčeva svetlost. Lični savet: Uprkos kontroverzama, utvrdio sam delotvornost B15 i verujem da bi mnogi režimi ishrane imali samo koristi od njegovog dodavanja. Ako ste sportista, ili bar želite da se tako osećate, predlažem da uzimate po jednu tabletu od 50 mg uz doručak i večeru. B15 je važan dodatak za stanovnike velikih gradova i područja sa visokim stepenom zagađenosti.

Holin "hrani" mozak
Piše: Erl Mindel

Holin
Činjenice: Član porodice B-kompleks i liptropik (pretvarač masti u emulzije). Deluje sa inozitolom (još jedan član B-kompleksa) na iskorišćavanje masti i holesterola. Jedna od malobrojnih supstanci koje su u stanju da takozvanu krvno-moždanu barijeru, koja obično štiti mozak od varijatica u svakodnevnoj ishrani, i odlazi direktno u moždane ćelije da bi proizvele hemikaliju koja potpomaže pamćenje.

Preporučene dnevne potrebe nisu ustanovljene, mada se procenjuje da ishrana prosečne odrasle osobe sadrži između 500 i 900 mg dnevno. Izgleda da pretvara holesterol u emulziju, tako da se on ne taloži na zidovima arterija, niti u žučnoj kesi.

Šta holin može da učini za vas: Potpomaže kontrolisanje gradnje holesterola. Od pomoći je prilikom odašiljanja nervnih impulsa, naročito onih koji su u mozgu koriste za formiranje pamćenja. Asistira u suprotstavljanju problemu gubitka pamćenja u poznijim godinama. (Doze od 1 do 5 g dnevno). Potpomaže eliminisanje otrova i lekova iz vašeg sistema, tako što pomaže jetri. Proizvodi umirujuće dejstvo. Pomaže u lečenju Alchajmerove bolesti.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja holina: Moguće je da pomanjkanje rezultuje cirozom i masnom degeneracijom jetre, zakrečavanjem arterija, a možda i Alchajmerovom bolešću.

Najbolji prirodni izvori: Žumance, mozak, srce, zeleno lisnato povreće, kvasac, džigerica, pšenične klice i lecitin (u malim količinama).

Dodaci: Šest kapsula lecitina, dobijenog od sojinog zrna, sadrži 244 mg inzitola i holina. Prosečni B-kompleks dodatak sadrži otprilike 50 mg holina i inozitola. Najčešća dnevna doza je 500 do 1000 mg.

Toksičnost: Nepoznata. Neprijatelji: Voda, lekovi na bazi sulfonamida, estrogen, prerada namirnica i alkohol.

Lični savet: Holin uvek uzimajte uz ostale B-vitamine. Ukoliko ste često nervozni ili "u grču", možda će vam pomoći povećana doza holina. Ako uzimate lecitin, verovatno vam je onda potreban i dodatak heliranog kalcijuma, da bi održao vaš fosfor i kalcijum u ravnoteži, jer holin izgleda ima tendenciju da povećava količinu fosfora u organizmu.

Pokušajte da u svoju ishranu unesete malo više holina, jer će vam se na taj način poboljšati pamćenje. Ako previše pijete, pobrinite se da svojoj jetri obezbedite dovoljno holina, kako bi mogla da obavi dodatni posao.

nastaviće se

Hlor za čist organizam
Piše: Erl Mindel

Kalcijum
Neprijatelji: Velike količine masnoća, oksalna kiselina (nalazi se u čokoladi, spanaću, jednoj vrsti cvekle jestivih listova, peršunu, raznim vrstama repe i rabarbari) i biljna kiselina (nalazi se u žitaricama) u stanju su da spreče pravilno apsorbovanje kalcijuma. Lični savet: Ako vas muče bolovi u leđima, dodatak heliranog kalcijuma ili kalcijum-citrata bi mogao da vam pomogne. Žene koje pate od menstrualnih grčeva, možda će moći da olakšaju sebi povećavši unošenje kalcijuma.

Oni koji uživaju u glodanju pilećeg ili ćurećeg bataka imaju sreće. Vrhovi kostiju na tim delovima živine imaju visok sadržaj kalcijuma. Ukoliko svakodnevno uzimate dozu od 1500 mg kalcijuma, a skloni ste urinarnim infekcijama, savetujem vam da svoju dozu uzimate uz sok od brusnica. Ovaj sok oblaže bakterije i ne dozvoljava im da se zadrže u urinarnom traktu.

Tinejdžeri koji pate od "bolova odrastanja" verovatno mogu da ih se oslobode povećanjem unošenja kalcijuma. Hipoglikemičari (osobe kod kojih je količina šećera u krvi manja od normalne) trebalo bi da uzimaju više kalcijuma. (Preporučujem kalcijum-citrat, zbog toga što se najbolje apsorbuje, u svakodnevnim dozama od 1000 do 1500 mg.) Ukoliko konzumirate mnogo osvežavajućih napitaka, vodite računa da oni sadrže mnogo fosfora, koji može da vam smanji količinu kalcijuma u organizmu i da poveća vaše šanse da obolite od osteoporoze.

Kalcijum najabolje deluje uz vitamine A, C i D, zatim uz gvožđe, magnezijum i fosfor. (Previše fosfora, kao što sam već napomenuo, može da smanji količinu kalcijuma.) Nove studije su pokazale da kombinacija kalcijuma, magnezijuma, vitamina D i bora, minerala u tragovima, u iznosu o 3 mg dnevno, može da pomogne u prevenciji osteoporoze.

Hlor
Činjenice: Reguliše alkalno-kiselinsku ravnotežu krvi. Deluje sa natrijumom i kalijumom u vidu jedinjenja. Pomaže čišćenje organizma od otpadnih materija tako što olakšava funkcionisanje jetre. Dnevne potrebe za hlorom u svakodnevnoj ishrani nisu određene, ali kao unosite prosečne količine soli, dobijate ga dovoljno.

Šta hlor može da učini za vas: Podstiče varenje. Pomaže da ostanete gipki. Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja hlora: Gubitak kose i zuba. Najbolji prirodni izvori: Stona so, alge, maslinke.

Dodaci: Gotovo svi dobri multimineralni preparati sadrže hlor. Toksičnost: Količina od preko 15 g može da izazove neprijatne propratne efekte. (Vidi odeljak 290, "Upozorenja").

Lični savet: Ako je vaša pijaća voda hlorisana, tada ne dobijate E-vitamina onoliko koliko mislite. (Hlorisana voda uništava vitamin E.). Sve koji piju hlorisanu vodu trebalo bi posavetovati da konzumiraju jogurt - što je dobar prirodni način za obnavljanje crevnih bakterija koje hlor uništava.

Neprijatelji vitamina „C"
Ne prijaju mu: voda, kuvanje, toplota, svetlost, kiseonik, pušenje

Toksičnost: Preterano unošenje može da izazove stvaranje kamenova oksalne i mokraćne kiseline (mada svakodnevno uzimanje magnezijuma, vitamina B6, i dovoljnih količina vode može to da ispravi). Ponekad se dešava da veoma visoke doze (preko 10 g dnevno) prouzrokuju neprijatne propratne efekte, kao što su proliv, često mokrenje, i osipi na koži. Ukoliko dođe do bilo čega ovoga, smanjite dozu. Pacijenti koji se leče od raka i podvrgnuti su zračenju ili hemoterapiji ne bi trebalo da koriste vitamin C.

Neprijatelji: Voda, kuvanje, toplota, svetlost, kiseonik, pušenje.

Lični savet: Budući da se vitamin C izlučuje za dva do tri časa, zavisno od količine hrane u želucu, a veoma je važno da se neprestano održava njegov visok nivo u krvi, preporučujem tablete sa produženim oslobađanjem kako biste postigli optimalan efekat.

Velike doze vitamina C mogu da preinače rezultate laboratorijskih testova. Ako se spremate na bilo kakve analize krvi ili urina, ne zaboravite da napomenete svom lekaru da uzimate vitamin C, da ne bi došlo do postavljanja pogrešne dijagnoze (vitamin C može da prikrije prisustvo krvi u stolici).

Dijabetičari bi trebalo da znaju da testiranje urina na šećer može da da netačne rezultate ako uzimaju mnogo vitamina C. (Postoje, međutim, pribori za testiranje na koje vitamin C ne utiče. Porazgovarajte o tome sa svojim apotekarom ili lekarom.)
Ukoliko svakodnevno uzimate više od 750 mg, predlažem dodatak magnezijuma. On je sjajan čistač kamena u bubrezima.

Ugljen-monoksid razara vitamin C, pa bi stanovnici gradova definitivno trebalo da povećaju njegovo unošenje. Ako uzimate kontraceptivne pilule, trebaju vam dodatne količine vitamina C.

Da biste maksimalno povećali delotvornost vitamina C, upamtite da on najbolje „radi" u sadejstvu sa bioflavonoidima, kalcijumom i magnezijumom. Preporučujem povećanje C-doza ukoliko uzimate aspirine koji utrostručuju stepen izlučivanja vitamina C. Ukoliko uzimate ginseng (ženšen), bolje je da to radite tri sata pre ili posle uzimanja vitamina C ili hrane koja ga u velikoj meri sadrži.

Činjenice: Rastvorljiv je u vodi, i još je jedan od članova porodice B-kompleks. Potpomaže izgradnju ćelija, održavanje normalnog rasta i razvoj centralnog nervnog sistema. Od vitalne je važnost za pravilno funkcionisanje adrenalnih žlezda. Ima suštinski značaj za pretvaranje masti i šećera u energiju. Neophodan je za sintezu antitela, kao i za korišćenje para-aminobenzoeve kiseline i holina. Preporučena dnevna doza, prema Upravi za namirnice i lekove, iznosi 10 mg za odrasle osobe.

Šta kalcujum-pantotenat može da učini za vas: Potpomaže zarastanje rana. Bori se protiv infekcije tako što proizvodi antitela. Leči postoperativni šok. Sprečava umor. Umanjuje nepovoljan i toksičan efekat mnogih antibiotika.

Oboljenja koja nastaju usled pomanjkanja kalcijum-pantotenata: Hipoglikemija, čir na dvanaestopalačnom crevu, oboljenja kože i krvi.

Najbolji prirodni izvori: Meso, integralne žitarice, pšenične klice, mekinje, bubrezi, džigerica, srce, zeleno povrće, pivski kvasac, koštunjavi plodovi, piletina, sirova melasa.

Dodaci: Najčešće su ukomponovani u B-kompleks formule, u raznim jačinama, od 10 do 100 mg. Uobičajene dnevne doze su od 10 do 300 mg.

Toksičnost: Nema poznatog toksičnog dejstva.

Neprijatelji: Toplota, tehnike za preradu namirnica, konzervisanje, kofein, lekovi na bazi sulfonamida, pilule za spavanje, estrogen, alkohol.

Lični savet: Ukoliko vas često muče hladne ruke ili stopala, možete pokušati da povećate unošenje u kombinaciji sa ostalim B-vitaminima. Pantotenska kiselina može da vam pomogne da se odbranite od stresne situacije koju možete da predvidite ili koja je već u toku. U nekim se slučajevima pokazalo da dnevna doza od 1000 mg može da ublaži bolove kod artritisa. Ako patite od alergija, olakšanje je možda udaljeno od vas samo koliko i najbliži vitamini B5 i C. Pokušajte da uzimate po 1000 mg od svakog - uz jelo - ujutru i naveče.
Piše: Erl Mindel

Vitamin Ce i za lice

Da bi koža zasijala punim sjajem, najpre je treba očistiti maskom ili bar nekim od sezonskog voća - limun za masnu kožu, paradajz za mešovitu i onu sa proširenim porama i jagode za normalnu, a med za suvu kožu lica.

Posle prvog tretmana kože maskom trebalo bi da razmislite o kremi za lice. Što su dani topliji krema bi trebalo da bude manje masna, a više hidratantna i vitaminska. "Sislej" je napravio kremu za suvu i osetljivu kožu koja bi trebalo da je nahrani, jer sadrži ulje slezi i lipe. Ta marka je jedna od najskupljih koje se mogu naći kod nas i dostiže cenu od fantastičnih 7.000 dinara. Međutim, mora se priznati da je taj tip kože najskuplje negovati.

"Este Lauder" je izbacio na tržište klimatski antistres krem koji deluje protiv hladnoće i vlažnosti, a koži pomaše da zadrži vlažnost. Cena joj je nešto veća od 3.000 dinara. Nemojte da padate u depresiju zbog cena! Najvažnije je da pijete dovoljno vode i da se hranite voćem bogatim vitaminom Ce. Isto tako ne morate sebi priuštiti energetsku "Helenu Rubinštajn" sa vitaminom Ce od 3.500 dinara, pomoći će vam i "Nivea" i "Garnije" sa istim osobinama.

Svetska kozmetičke kuće sve češće rade proizvode izrađene na voćnoj bazi. Tako je kajsija namenjena suvoj koži, breskva mešovitoj, višnja zateže bore, badem je hranljiv, jabuka i limun čiste masnu kožu. Banana je namenjena najsuvljem tipu kože, a grožđe snabdeva kožu vitaminima i energijom.
M. B.

Minerali

Minerali su esencijalni nutrijensi neorganskog porekla, od kojih su gotovo svi, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezani za organske materije. To su pojedinačni hemijski elementi koji ulaze u sastav organizma i na njih otpada 4 % sastava tela (ne sadrže C, H, O, N). Naziv minerali je dosta neprecizan iako su to supstance koje potiću iz zemljišta, ali se nalaze i u namirnicama. To su neorganske supstance od kojih su gotovo sve, sem natrijuma (vezan je za Cl), vezane za organske materije.
Apsorpcija
Za razliku od organskih materija koje se apsorbuju preko 90 % mineralne materije se apsorbuju min 1-10 % (Fe i Mn) do max 40 % (Mg i Co).
Faktori koji pospešuju apsorpciju minerala
Postoji takozvano non hem iron (neorgansko gvožđe) koje se nalazi u biljkama, mleku i jajima i apsorbuje se samo 1-20 %. Postoji i hem iron (organsko gvožđe) koje je deo hemoglobina i mioglobina i nalazi se u mesu i ribi, a apsorbuje se 15-35 %. Da bi se gvožđe iz biljne hrane, mleka i jaja bolje iskoristilo potreban je vitamin C koji mu povećava apsorpciju (npr. juice od pomorandže uz jaja i tost; kečap ili paradajz sa pirinčom). Nedefinisani mesni faktor postoji u mesu i povećava apsorpciju gvožđa iz povrća, sira i jaja (npr. tunjevina sa makaronima). Vitamin D povećava apsorpciju kalcijuma i fosfora.

Faktori koji smanjuju apsorpciju minerala
·        Dijetna vlakna (sadrže fitate i smanjuju apsorpciju cinka, kalcijuma, magnezijuma i gvožđa, pa i fosfora). Kvasac sadrži enzim koji razara fitate i zato je zdravije testo sa kvascem;
·        Tanini (polifenoli) se nalaze u čaju i kafi i inhibišu utilizaciju (iskoristljivost) gvožđa;
·        Oksalati (organse kiseline) se ponajviše nalaze u spanaću, čokoladi i oni smanjuju apsorpciju kalcijuma;
·        Proteini u velikim količinama povećavaju ekskreciju kalcijuma;
·        Suplementacija jednim mineralom može da smanji apsorpciju drugog. Davanje suplementa kalcijuma smanjuje apsorpciju cinka, magnezijuma i gvožđa. Ova osobina minerala da davanje jednog istiskuje drugog koristi se kod trovanja, npr. Ca i Fe kod trovanja olovom, a živa kod trovanja selenom.
·        Interakcija minerala i lekova. Ako se daje kalcijum sa tetraciklinima nijedan se neće apsorbovati.



Svi minerali se mogu podeliti na makroelemente (7) i mikroelemente (20).
(Na, K, Ca, P, Mg, Cl, S)
(Fe, J, Zn, F, Cu, Mn, Cr, Mo, Cr, Mo, Co, Se)
Makroelementi su potrebni u većim kolicinama u ishrani (100 mg). Mikroelementi se još zovu i trace elements (jer su potrebni u vrlo malim količinama).
Uloga
I Strukturna komponenta tela
Hidroksiapatit, Ca, P, Mg ulaze u strukturu kostiju i zuba, a cistin, metionin sadrže sumpor i ulaze u sastav kože, kose i noktiju. Tiroksin - ima jod. Kobalamin sadrži Co i ulazi u sastav vitamina B12.
II Regulišu normalno funkcionisanje organizma
Acido-baznu ravnotežu (pH) i osmotski pritisak.
III Prenos nervnih i mišićnih impulsa
IV Katalizatori su biohemijskih reakcija (Cu i Fe)
V  Ulaze u sastav enzima i hormona
VI Važna uloga u varenju izvesnih namirnica (mnogi minerali nalaze se u pljuvačci, pankeasnom i crevnom soku)

Deficit nastaje:
·        Usled niskokalorične ishrane
·        Slabog unosa
·        Povećanih potreba
·        Slaba iskoristljivost (vlakna, fitati, oksalati, tanini u ishrani)
·        Kompetitivno dejstvo

Makroelementi - podela

Alkalni

Na, K, Ca, Mg

Povrće i voće

Acidni

P, Cl, S

Meso, mleko, jaja i žita