ALUMINIJUM   

U ljudskom telu ima oko 100 mg aluminijuma. Tkivo dece ima veći sadržaj aluminijuma od tkiva odraslih.

Preporučene doze:
10-100 mg/d

Prirodni izvori:
Povrće

Uloga:
§         Neophodan je za normalno ćelijsko disanje,
§         Aktivira vitamine B-kompleksa.

Deficit:

§         Nervoza,
§         Nesanica.

BAKAR

Preporučene doze:
Odrasli  0,6 - 2 mg/d; max 7 mg
Trudnice i dojilje 2 mg/d

Apsorbovanje bakra u organizmu pomažu cink, kobalt i gvožđe, a odmaže preteran unos cinka.

Prirodni izvori:

Džigerica, bubrezi, riba, žumance, banane, povrće, soja, cela zrna, pečurke, čokolada.

Uloga:

§         Jedan je od najznačajnijih katalizatora u organizmu,
§         Učestvuje u formiranju kostiju,
§         Prisustvo bakra je neophodno za sintezu hemoglobina (pomaže ugradnju Fe u hemoglobin, a sam se ne ugrađuje),
§         Ima ulogu u rastenju, stvaranju pigmenta i keratina u kosi.

Deficit:

Nedostatak bakra u organizmu je retka pojava obzirom da ga ima u gotovo svim namirnicama. Kod eksperimentalno izazvanog deficita nastaje:
§         anemija,
§         želudačno-crevni poremećaji,
§         depigmentacije kože i kose,
§         zastoj u rastenju i deformacija kostiju.

CINK   

Preporučene doze:
Muškarci  15 mg/d
Žene       12 mg/d
Trudnice i dojilje   15-25 mg/d

Toksične doze su od 150 do 500 mg/d.

Uzimanje cinka oralno najbolje je rastvarati u mleku u kojem se nalazi ligand-pikolinska kiselina koja vezuje cink i omogućava njegovu apsorpciju.

Hranom treba unositi veće količine od preporučenih jer organizam koristi samo 10 % od unete količine.

Apsorpciju pomažu visok unos vitamina A, bakar, kalcijum, fosfor, a odmažu manjak fosfora, visok unos kalcijuma, alkohol i tetracyclin. Bolje se apsorbuje cink iz namirnica životinjskog porekla nego onaj iz namirnica biljnog porekla.

Prirodni izvori:

Meso, riba, jetra, jaja, mleko, žita, pšenične klice, soja, pasulj, suncokretovo seme, spanać, leguminoze, vino, pivski kvasac.

Uloga:

§         Uloga cinka u organizmu vezana je za metaloenzime, odnosno njihov rad,
§         Neophodan je za mobilizaciju vitamina A iz jetre,
§         Ulazi u sastav insulina i neophodan je za stvaranje rezervi insulina,
§         Učestvuje u stvaranju kolagena, glikolizi i oksidativnoj fosforilizaciji,
§         Važan je za metabolizam proteina, ugljenih hidrata i fosfora,
§         Neophodan je za rastenje,
§         Igra važnu ulogu u procesu razmene gasova u plućima.

Deficit:

§         Zastoj u rastu,
§         Gubitak apetita,
§         Dermatitis,
§         Uvećana jetra i slezina,
§         Izmenjeno čulo ukusa i mirisa,
§         Slabo zarastanje rana.

FLUOR   

U vrlo malim količinama nalazi se u svim ćelijama, a u većim količinama ima ga u kostima i zubima (spoljni delovi zubne gledji). Ljudski organizam sadrži oko 800 mg fluora.

Preporučene doze:
Voda mora da sadrži 1 mg/l fluora. Tvrda voda ima veće količine fluora od meke vode.

Prirodni izvori:
Morska voda, ribe, iznutrice, školjke, spanać, peršun, šargarepa, ljuska od krompira, kineski čaj, pivo.

Uloga:

§         U zubnoj gleđi povećava otpornost zubne gleđi prema kiselinama i raznim drugim hemijskim agensima,
§         Deluje baktericidno,
§         Pomaže sintezu kolagena.

Deficit:
§         Usled manjka nastaje karijes,
§         Staračka osteoporoza.

GVOŽĐE   

Preporučene doze:
Muškarci 10 mg/d; tinejdžeri 12 mg
Odojče 5-9 mg (ima rezervu od majke)
Žene 20 mg/d; tinejdžerke 18 mg
Trudnice i dojilje 18 - 30 mg/d

Apsorpciju gvožđa pomažu hlorovodonična kiselina (dovoljno HCl u želucu je prvi uslov da se gvožđe pripremi za apsorpciju), vitamin C koji povećava stepen apsorpcije, naročito ako se gvožđe unosi u trovalentnom obliku. Vitamin B6 (piridoksin) ima značaja za apsorpciju gvožđa, ali je još značajniji za proces nagomilavanja Fe u jetri i slezini i za iskorišćavanje gvožđa u sintezi hemoglobina. Takodje, apsorbovanje pomažu i vitamini B2, B12, B11, kalcijum, bakar, kobalt, mangan, fosfor, sorbitol, a odmažu tanin, fitinska kiselina, oksalati, antacidi i ekscesivni unos kalcijuma, cinka, fosfora, magnezijum-oksida i kafe.

Prirodni izvori:
Džigerica, meso (unutrašnji organi), leguminoze, zrna, pšenicne klice, krompir, žumance, lisnato zeleno povrće.

Uloga:
§         Nalazi se u hemoglobinu i služi za prenošenje kiseonika do svih ćelija u organizmu,
§         Ulazi u sastav mioglobina (protein mišića),
§         Ulazi u sastav enzima koji omogućavaju oksido-redukcione procese (funkcionalno gvožđe),
§         Serumsko Fe im ulogu u stvaranju otpronosti organizma prema infekcijama.

Deficit:

Kao posledica nedovoljnog unosa gvožđa javlja se anemija (nutritivna, mikrocitna, hipohromna). Znači oboljenja su:

§         Slabljenje muskulature,
§         Atrofija sluznice želuca,
§         Nervoza,
§         Lupanje srca
§         Teško disanje,
§         Naprsline na uglovima usana,
§         Opadanje kose.

HLOR   

Hlor je glavni anorganski jon u ekstracelularnoj tečnosti.

Preporučene doze:
0.5 mg/d
U dozi od 1.5 mg/d podiže krvni pritisak

Prirodni izvori: kuhinjska so, produkti mora, masline, životinjske namirnice.

Hlorisana voda uništava vitamin E i crevne bakterije.

Uloga:

§         Ima važnu ulogu u održavanju acido-bazne ravnoteže,
§         Sa natrijumom učestvuje u kontroli osmotskog pritiska,
§         Ulazi u sastav sekreta gastrointestinalnog trakta (hlorovodonična kiselina u želucu).

Deficit:

§         Opadanje kose i ispadanje zuba.

JOD   

U našem telu ima 20-50 mg joda. Od toga se između 20 i 40 % nalazi i tiroidnoj žlezdi.

Preporučene doze:
Odrasli 150µg/d (0,15 mg) ili 20-40 gama na 1000 cal
Trudnice i dojilje 150µg/d

Prirodni izvori:
Jodirana so, crni luk, produkti mora, povrće koje raste na zemljištu bogatom jodom.

Sadržaj joda u namirnicama zavisi od sadržaja joda u zemlji i vodi. U površinskim slojevima zemlje je bilo mnogo joda, ali zbog stalnog ispiranja zemljišta u mnogim krajevima nema dovoljno joda.

Uloga:

§         ulazi u sastav hormona tiroidne žlezde,
§         bitan je za pravilan fizički i duševni razvoj i za očuvanje reproduktivne moći.

Deficit:

Oboljenje koje nastaje usled nedostatka joda naziva se struma ili gušavost.
Znaci oboljenja su:

§         patuljast rast,
§         mentalna retardacija,
§         suva, žuta, hladna koža i krta kosa,
§         promuklost  i usporen govor.

HROM   

(faktor tolerancije glukoze - FTG)

Čovečije telo sadrži 10-20 mg hroma koji se jednim delom nalazi u neorganskom obliku u ćelijama, a drugim delom je inkorporisan u aktivni organski molekul koji se naziva FTG i deponovan je u jetri.

Preporučene doze:
0.1-0.3 mg/d

Prirodni izvori:
Crni biber, zrna, pšenicne klice, sir, džigerica, pivski kvasac.

Uloga:

§         Trovalentni hrom, zajedno sa insulinom, deluje tako što povećava korišćenje glukoze,
§         Ulazi u sastav enzima koji učestvuju u metabolizmu proizvodnje energije,
§         Neophodan je za rast fetusa.

Deficit:

§         Zaostajanje u rastu,
§         Skračen životni vek,
§         Katarakta,
§         Atero i arterioskleroza,
§         Povišen krvni pritisak.

KALAJ   

Preporučene doze:
1-3 mg/d

Prirodni izvori: mekinje i povrće.

Uloga:

§         Ulazi u sastav gastrina (hormon),
§         Neophodan je za rad svih vitalnih organa,
§         Zajedno sa vanadijumom učestvuje u metabolizmu lipida kao katalizator oksido-redukcionih reakcija.

Deficit:

§         Usporen rast.

KALCIJUM   

Kalcijum je mineral koji čini 2 % telesne mase. Kosti predstavljaju rezervoar kalcijuma. U metabolizmu kalcijum je usko povezan sa vitaminom D i K.

Preporučene doze:
Odrasli 1.0 g/dan
Trudnice i dojilje 1.3 g/dan

Apsorpciju kalcijuma pomažu vitamini A, C, D i F, gvožđe, magnezijum, mangan, fosfor, hlorovodonična kiselina, laktoza, proteini (aminokiseline koje sa Ca-fosfatima i Ca-karbonatima grade jedinjenja koja se lako apsorbuju), a otežavaju manjak hlorovodonične kiseline i magnezijuma, stres, deficit vitamina D, oksalati (čokolada, spanać), fitati, zrna žita, veliki unos masti (masti sa Ca grade Ca-sapune koji su nerastvorljivi i izlučuju se putem stolice). Diuretici mogu dovesti do izlučivanja kalcijuma iz organizma.

Prirodni izvori:
Mleko, mlečni proizvodi, badem, semenke, soja, čokolada, lisnato zeleno povrće.

Uloga:

§         Ulazi u sastav kostiju i zuba,
§         Održava normalnu razdražljivost neuromišićnog sistema,
§         Neophodan je za normalnu koagulaciju krvi,
§         Pomaže metabolizam gvožđa u organizmu.

Deficit:

§         Poremećaj u okoštavanju,
§         Smanjena koagulacija krvi,
§         Pojačana razdražljivost neuromišićnog sistema.