Више од 80.000 деце у Србији не виђа своје очеве :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Београд – Најмање 80.000 деце у Србији не виђа своје очеве, јер им мајке у процесу развода или чак након судске пресуде, то забрањују. До овог фрапантног податка дошло је Удружење очева „Тата“, једина организација на нашим просторима која се бави проблемима са којима се суочавају очеви након распада брачне или ванбрачне заједнице.

- Код развода најчешће страда дете, и то је чињеница. Али је и табу тема да 50 одсто жена у процесу развода не дозвољава супружницима да виђају своје дете. А до судског решења може да се чека годинама. За то време дете расте, губи контакт са оцем, а често га мајке окрећу против њега – каже за Данас председник Удружења очева Дејан Вишекруна. За годину дана постојања удружења, више стотина очева са овим проблемом јавило се са питањем шта да учине и коме да се обрате.

- Нажалост, немају коме. Постоје институције, али оне су само мртва слова на папиру. Тужилаштво и судство се оглушују о притужбе очева да им жене бране да виђају децу, јер је довољна реч мајке да то „није тачно“, и да тужилац уопште не узме случај у разматрање – наглашава Вишекруна.

О подобности родитеља за старатељство одлучује центар за социјални рад. Социјални радник врло често нема никаквих доказа, већ реч једног родитеља против другог. Иако је закон формално једнак за оба родитеља, деца се у највећем броју случајева поверавају мајци. Уколико се не постигне договор о моделу виђања детета, чека се пресуда суда. Не само што се жене оглушују на судске одлуке, већ се често, током судског процеса, користе различитим средствима како би дискриминисале супруга и представиле га као неподобног оца. Разлози су различити – љубомора, освета, жеља за новцем… О томе сведочи и пример нашег читаоца Р. Д., који нам је изнео свој проблем, питајући коме да се обрати.

- Са невенчаном супругом не живим више од годину дана. Служила се разним претњама и уценама како би ми дозволила да проводим време са дететом. Онда је отишла корак даље, забранила ми је да га видим. Више од два месеца нисам видео трогодишњег сина. Позвонио сам на њена врата, отворила је, почела да вришти и направила сцену. Ни крив ни дужан, завршио сам у полицији. Социјалном раднику говори најгоре ствари о мени, као и особљу у вртићу где дете проводи време. Након разговора у Центру за социјални рад којем смо обоје присуствовали, социјални радник је рекао да дете има боље услове за живот код мене, али да ће оно ипак бити код мајке. Њој је скренуо пажњу колико је битно да у развоју детета учествује и отац, али се она на то оглушила и ја и даље не виђам свог сина – прича Р. Д. Обратио се и полицији, где су му рекли да то реши са бившом супругом и да „не можемо ми да вам помогнемо“. Р. Д. је поново позвао Центар за социјални рад, од којих је добио писмено обавештење у којем, између осталог, стоји „Ми се, ипак, надамо да ћете разумети колико је важно да се удаљите од личних и партнерских проблема и да ћете почети да заиста радите у интересу свог детета. За то је потребно ангажовање оба родитеља, па исту поруку упућујемо обома“.

Промена закона

Дејан Вишекруна наглашава да је једини начин да се том проблему стане на пут –промена закона.

- Проблем смо изнели пред посланицима Скупштине Србије прошле године и радимо на доношењу закона према којем ће модел виђања детета бити изузет из судске пресуде, на коју се понекад чека годинама, већ ће се начин виђања детета одредити одмах након што партнери престану да живе заједно – закључује Вишекруна.

Извор: Данас