Па овде су ти најглупљи они што су сакупили највише оног финог папира са лепим словима! Што је већи мр/др , то значи да има мање мозга и велику жељу за читањем. 

Ako ne znas svoju proslost isto istu gresku ces praviti i u buducnosti, tako da Istorija je uciteljica zivota i uvek ce biti potrebna, i najveca sitnica ce mozda po nekad biti od presudnog znacaja!

Menjamo prošlost da ulepšamo sadašnjost

Bojan Bednar

Čak 68 odsto građana Srbije veruje u istorijsku superiornost srpskog u odnosu na druge balkanske narode (39 odsto građana Srbije veruje da su Srbi oduvek živeli na Balkanu, a 29 odsto da su svakako pre Hrvata došli na Balkan). Pored toga 63 odsto pogrešno veruje da su Solun i Beograd bili u sastavu Dušanovog carstva, 55 odsto je u zabludi da je Niš bio deo Srbije u vreme Miloša Obrenovića, a 45 odsto naivno veruje da je Dubrovnik tokom istorije bio u sastavu srpske države.

Kao da nije dovoljno što nam je budućnost neizvesna, ovi podaci dobijeni na osnovu istraživanja Beogradskog centra za ljudska prava koji su obuhvatili 1.086 punoletnih građana Srbije i objavljeni u publikaciji indikativnog naslova “Novosti iz prošlosti - Znanje, neznanje, upotreba i zloupotreba istorije”, pokazuju da nam je, paradoksalno, neizvesna i prošlost, iako je konačna i završena, dakle nepromenljiva.
 
Žako Korać

- Podaci vezani za prisustvo Srba na Balkanu pre svega su dokaz nedostatka formalnog obrazovanja, potpunog podbačaja našeg školskog sistema jer deca u osnovnoj školi kao nimalo nevažnu lekciju uče kada su se Sloveni doselili na Balkan. Ostalo ukazuje na sistemske greške, na nacionalističku indoktrinaciju: mi ne samo da oduvek ovde živimo nego smo imali i jedno ogromno carstvo koje je praktično obuhvatalo ceo Balkan. Dakle, nacionalistička interpretacija istorije pobedila je naučnu intrepretaciju istorije, što je veoma opasno. Toga imate i kod drugih naroda, nisu Srbi u tome jedinstveni. Englezi tako najviše cene kralja Ričarda Lavlje Srce koje skoro i da nije živeo u Engleskoj. Njega je kao vladara koji je išao da oslobađa Hristov grob glorifikovala srednjovekovna nacionalistička literatura, i to je praktično priča o Robinu Hudu. Međutim, taj jaz između naučne i nacionalističke interpretacije istorije Srba trebalo bi da bude manji jer je tolika prevaga nacionalističke interpretacije loša pošto je duboko netačna. Grubo rečeno, imate naučne dokaze da je Zemlja okrugla, ali u društvu vlada mišljenje da je ravna ploča. Onda obrazovani pojedinac, da bi se uspešno socijalizovao, da ne bi ispao glup u društvu, počne i sami da priča da je Zemlja ravna ploča, iako sasvim sigurno zna da nije - kaže psiholog Žarko Korać.
 
Dubravka Stojanović

Pored zabluda u vezi sa sopstvenom istorijom, rezultati svedoče i o snažnom etnocentrizmu ispitanika, mišljenje je istoričarke Dubravke Stojanović, jedne od autorki “Novosti iz prošlosti”.
 
- Ispitanici uvek vide vodeću poziciju sopstvene nacije i spremni su da “naučene” podatke o prošlosti zaborave i prilagode takvom viđenju sveta. Obratite pažnju na geografske ili istorijske mape u udžbenicima. Na njima je najčešće predstavljena naša zemlja s njenim prirodnim bogatstvima, planinama, rekama, ravnicama, jezerima, svojevremeno i morem, dok se oko nas nalazi pretežno sivkasti prostor. Tako se šalje poruka da je bogati prostor naše zemlje okružen bezličnom sivom masom, samim tim manje vrednom. Takav način viđenja odnosa mi - drugi jasno otkriva obrazovni autizam koji stvara etnocentričnu predstavu o svetu u kome smo mi centralna, ako ne i jedina tačka - kaže Stojanović.
 
Kao ubedljivo najupečatljiviji rezultat koji tome govori u prilog, ona navodi odgovore koje su ispitanici dali na pitanje koga smatraju najznačajnijom ličnošću u istoriji sveta. Iako je bilo posebno postavljeno pitanje o najznačajnijoj ličnosti u istoriji Srbije, ubedljivo najveći procenat ispitanika kaže da su dve najznačanije svetske ličnosti Nikola Tesla (21%) i Josip Broz Tito (10%). Adolf Hitler (8%) je trećeplasirani, dok je Isus Hrist dobio samo pet odsto glasova, što je poražavajući rezultat za srpsko društvo koje sebe vidi kao vrlo religiozno.
 
Kakav je naš odnos prema “drugima” i koliko je podložan uticaju politike, bez obzira na istorijske činjenice, pokazuju i odgovori na pitanja “Ko je probio Solunski front?” i “Ko je stradao u Jasenovcu?”. U slučaju proboja Solunskog fronta čak 54 odsto ispitanika ispravno je odgovorilo da su u toj značajnoj vojnoj operaciji učestvovali Srbi, Francuzi i Englezi, ali je ipak čak 42 odsto građana iz tog istorijskog događaja izbacilo Francusku i Englesku, čiji su vojnici bili na tom frontu, i na njihovo mesto stavilo naše današnje saveznike – Ruse (11%) ili Grke (16%). Bilo je i 16 odsto ispitanika koji su zasluge za proboj prepustili samo Srbima.
 
U slučaju Jasenovca, ubedljivo najveći procenat ispitanika (66%) izjavio je da su tamo stradali Srbi, Jevreji i Romi. Još 12 odsto izjavilo je da su žrtve bili Srbi i Jevreji, dok se sedam odsto opredelilo samo za Srbe (to ukupno čini 85 odsto). Samo je 14 odsto građana među žrtvama videlo i Hrvate, odnosno dalo tačan odgovor (Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati). Kao i prethodni primer Solunskog fronta, i slučaj Jasenovac govori o tome da se narodi s kojima su nam trenutni odnosi poremećeni ne vide i ne doživljavaju kao naši mogući saveznici ili sapatnici u bilo kom istorijskom trenutku. To svedoči o tome da su današnja merila i potrebe daleko važnija od eventualnog znanja stečenog u školi.
 
Gašo Knežević

Gašo Knežević, nekadašnji ministar prosvete, kaže da je verovatno i da je sistem obrazovanja jedan od razloga tolikog neznanja, ali...
 
- Neznanje je najveća bolest jednog naroda, a naročito samouvereno neznanje, neznanje u kome nema zadrške koja dopušta pitanje “Da li ja to znam?”. Ne, mi to sigurno znamo. To je veća tragedija od samog neznanja. Ako ne znaš - pogledaš, ako samouvereno ne znaš - ni ne pogledaš. Očekivao sam taj stav da smo najstariji narod. To prija ljudima, naročito u situaciji i vremenima koja su manje-više nesrećna, da vide sebe kao istorijski važne. Ali koreni politizacije istorije su duboki. Imali ste jednu zemlju koja je 50 godina živela u periodu koji se pokazao kao istorijski promašen. U vreme socijalizma politički uticaji su bili vrlo značajni u naučnoj sferi. Tako je nastala potpuna deformacija ekonomske i pravne nauke, i samo su egzaktne nauke, poput matematike, bile izuzete tog uticaja. Ne treba zaboraviti onu životnu istinu da istoriju uvek pišu pobednici, ali narod po pravilu veruje pobeđenima. Sećam se da smo u školi učili kako smo mi jedna velika i bogata zemlja, a sada se pokazuje da to nije tačno. Takva ležernost nam se sada obija o glavu. Čovek koji je bogat može da bude neštedljiv, čak rasipan. Mi sada zapravo pokušavamo da učimo koliko je život težak, koliko zahteva odgovornosti i koliko treba da se radi. Sve to se skupilo u jednom trenutku i ovom narodu je veoma teško, ali to ne opravdava neznanje - kaže Knežević.
 
Neprijatne istine iz nacionalne istorije, pokazalo je istraživanje, glatko se izbegavaju pa samo 20,5 odsto ispitanika zna da je kralj Stefan Prvovenčani krunu dobio od pape. Građanima Srbije lakše je da podnesu istinu da je prvi srpski kralj krunu dao sam sebi (29,4%), da ju je dobio od patrijarha (22,1%), ili da su u pomoć pristigla i slovenska braća, pa 12,5 odsto ispitanika misli da je Stefan Prvovenčani dobio krunu od ruskog cara.
 
Stav da su Srbi uvek dobri momci i večiti pobednici podržava ogromna većina pa čak 70 odsto stanovništva misli da je Srbija uvek vodila samo oslobodilačke ratove, a 51 odsto misli da je Srbija u svim ratovima koje je vodila u poslednjih 200 godina bila na pobedničkoj strani.
 
Temeljno peremo ruke i kada je istorijska odgovornost u pitanju. Ključnu ulogu u raspadu Jugoslavije 35 odsto ispitanika dodeljuje Međunarodnoj zajednici, a kada se imenuju pojedinačni narodi, pored Hrvata (70%), Slovenaca (33%), Muslimana (12%) i Srba (9%), za raspad Jugoslavije su krivi i Amerikanci (9%), Nemci (2%) i Englezi (1%).
 
Snažno se žmuri i na događanja iz devedesetih godina prošlog veka, pa tako preko 50 odsto ispitanika ne zna ko je bombardovao Dubrovnik, samo 12,8 odsto zna da je opsada Sarajeva trajala duže od tri godine, a čak petina tvrdi da Sarajevo uopšte nije bilo pod opsadom.
 
Da li je ćirilica nastala kod Srba?
 
Da   58%
Ne (tačan odgovor)   37%
Ne znam   5%
 
Kada je osnovan prvi srpski univerzitet?
 
Pre onih na Zapadu, ili bar u isto vreme   32%
Ne znam   29%
Osamsto godina nakon zapadnih univerziteta (tačno)   23%
Tek 1945. godine 16%
 
Kada je Crna Gora postala nezavisna?
 
Tek 2006. godine, posle raspada SRJ   40%
Kad i Srbija, 1878. godine, na Berlinskom kongresu (tačan odgovor)   19%
Pre Srbije   16%
Posle Srbije   14%
Ne znam   11%
 
Od kada Srpska pravoslavna crkva nosi ovakav naziv?
Ne znam   29%
Od 14. veka   28%
Od 11. veka   23%
Od 19. veka   16%
Od 20. veka (tačan odgovor) 4%
 
Neznanje osnova istorije
 
Kada su bili Balkanski ratovi: 84% ne zna;
Kada je nastao islam: 71% ne zna;
Kada su bili Francuska revolucija i Drugi svetski rat: 63% ne zna;
Kada je otkrivena Amerika: 44% ne zna;
Kada je bila Oktobarska revolucija i šta se slavi 9. maja: 42% ne zna.

http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/233710/Menjamo-proslost-da-ulepsamo-sadasnjost

Па нек попију отров или нек се самоспале ако им је толико велики проблем уместо да нас сваке недеље убеђују у исту гомилу полуистина.

Da li je ćirilica nastala kod Srba?

Ћирилица је ревизија глагољице. Глагољица је створена за писање на српскословенском око 850 године , и унапређена у ћирилицу око 900 године на Охриду код Срба. Значи неистинит одговор је наведен као тачан у анкети

Kada je osnovan prvi srpski univerzitet?

као тачан одговор је наведено 800 година после остатка света што је неистина. у Манасији је 1400 године већ деловао српски универзитет

koga zabole za crnu goru 

Car Dušan na “Fejsbuku“
V. C. SPASOJEVIĆ | 12. februar 2011. 20:56    | Komentara: 4
Koliko mladi poznaju srpsku istoriju i da li to ima veze sa patriotizmom. Rodoljublje se danas svelo na sportski patriotizam i instant internet znanje

DAN državnosti Srbije jedan je od retkih događaja iz naše istorije o kojima građani, uključujući i školarce, nešto znaju.

Prema nedavnom istraživanju o poznavanju istorije „Novosti iz prošlosti“, koje je naručio Beogradski centar za ljudska prava, 63 odsto ispitanika zna da se Dan državnosti praznuje u znak sećanja na 15. februar 1804, kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak. Istog dana, ali 1835, na Skupštini u Kragujevcu proglašen je prvi Ustav.

U odnosu na ostale istorijske činjenice, ovaj procenat ispao je sasvim solidan. Prema istom istraživanju, veći procenat ljudi zna samo ko je bio vođa Prvog srpskog ustanka, kada je bila Kosovska bitka, ko je bio Lazar Hrebeljanović ili da navede bar jedan boj iz Prvog svetskog rata. Ipak, sve ovo i dalje je daleko manje od broja onih koji znaju da je prva atomska bomba bačena na Hirošimu (čak 93 odsto)!

Manje od polovine ispitanih zna da li su Srbi nosili šajkaču u srednjem veku ili kada je Srbija stekla nezavisnost posle oslobođenja od Turaka... Zanimljivo je i da samo 56 odsto ljudi zna tačan redosled trobojki na srpskoj zastavi. Ubedljivo najmanje njih, ispod pet odsto, zna od kada Srpska pravoslavna crkva nosi ovaj naziv.

- Mada je na sahrani patrijarha Pavla na ulicama Beograda bilo više od 600.000 ljudi, šokantno zvuči da se pet meseci kasnije za njega kao za najznačajniju istorijsku ličnost opredelilo samo 0,3 odsto anketiranih - kaže istoričarka Radmila Radić, jedna od autorki istraživanja.

Ona navodi i da je istraživanje pokazalo da daleko manje ljudi misli da je Sveti Sava značajnija istorijska ličnost od Tita, Tesle i Karađorđa.

Ali, osnovno pitanje je da li mladi sve ovo treba da znaju da bi bili prave patriote? I kako se uopšte deca uče da vole domovinu - kod kuće, navijajući sa roditeljima za Novaka Đokovića ili nacionalni tim, ili u školi, učeći o slavnim bitkama i ličnostima, ili o lepotama svoje zemlje?

I da li je moguće roditi novi patriotizam u zemlji u kojoj je taj pojam kompromitovan tokom ratova devedesetih, i u kojoj gro mladih i obrazovanih i dalje beži zbog nedostatka perspektive?

- Pre ovog istraživanja i sama sam verovala da su patriotizam i poznavanje istorije sopstvenog naroda povezani, ali ljudi su otvoreno u istraživanju rekli da ne poznaju istoriju i da ih ona ne interesuje - priznaje Radmila Radić. - Najbolje je znaju oni između 35 i 40 godina, a najslabije najmlađi i najstariji. Ali, čini mi se da bi još gore bilo da se istraživanje odnosilo na poznavanje matematike ili biologije.

Drugačiji rezultati verovatno se i ne mogu očekivati ako broj visokoobrazovanih pada, nepismenih ostaje isti, a trećina nacije ima jedva završenu osnovnu školu. To, kako se pokazalo, ipak ne utiče na osećaj patriotizma.

- On se stiče kroz lično iskustvo, pre svega porodično i kućno. Izučavanje istorije ili geografije, a pre svega srpskog jezika, u školama to samo dopunjava - smatra istoričar Slobodan Marković.

On dodaje da su, uprkos primedbama, udžbenici tako pisani da đaci mogu da steknu dobar uvid u najvrednije kulturne i istorijske tekovine naše zemlje. A to je, kaže, dobar osnov za zdrav patriotizam.

- Većina mladih, ali i građana uopšte, oseća neku vrstu zadovoljstva i ponosa što su deo istorije baš ovog naroda. To možemo da vidimo svaki put kad pobedi nacionalni tim... Patriotizam je širi od istorijskog sećanja, i odnosi se na sve oko nas - od ljubavi prema rodnom kraju i njegovim lepotama, do opšteg državnog nivoa.

Istoričar Bojan Dimitrijević je skeptik kada je u pitanju „novi patriotizam“, posebno onaj koji bi se mogao naučiti u đačkim klupama. Kaže, model takvog rodoljublja je prevaziđen:

- Ne samo da je u drugoj polovini 20. veka kompromitovana istina, već i potreba ljudi za istorijskim istinama. Mlađe generacije činjenice iz prošlosti ili ne zanimaju ili ih saznaju preko interneta. Pojam patriotizma vezuju za sportski, a on često nije pravi.

Dimitrijević je ubeđen da rešenje nije u menjanju istorijskih udžbenika ili nastave, već u vraćanju perspektive mladima i porastu životnog standarda:

- Amerikanci ne bi bili toliko ponosni na svoj Ustav i Dan zahvalnosti da su siromašni i manje moćni. Iz moći jedne nacije proističe i osećaj ponosa, jedno hrani drugo.

A samo u takvim okolnostima možemo očekivati da car Dušan ima bar upola fanova na „Fejsbuku“ koliko ih ima tinejdž ikona Džastin Biber.

LjUBAV PREMA DOMOVINI

Slobodan Marković naglašava da država, stvarajući novi patriotizam, kroz praznike i ostalu simboliku, treba kod svih građana, bez obzira na nacionalnu pripadnost, da razvija ljubav prema domovini. Jer, ne može se očekivati da se svi u Srbiji, posebno oni koji ne pripadaju srpskom nacionalnom korpusu, poistovete sa carom Dušanom. Ali, mogu sa Nikolom Teslom.

KOSOVSKI BOJ

OSEĆAJ rodoljublja u Srbiji često podgrevaju mitovi koji su daleko od istine, ali se prenose s generacije na generaciju. Takav je, recimo, mit o Kraljeviću Marku, za koga tek retki žele da poveruju da je poginuo kao turski vazal, ili o Vuku Brankoviću, za kojeg je još u 19. veku dokazano da nije izdajica.

Ipak, najpoznatiji je mit o izgubljenoj Kosovskoj bici. Kako objašnjava Slobodan Marković, to je poraz samo u narodnoj pesmi, dok je istoriografija dokazala da u tom boju nije bilo pobednika.

V. C. SPASOJEVIĆ

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:318983-Car-Dusan-na-Fejsbuku

Istorija bez stava

Predstavljeno drugo izdanje istorijskih čitanki Centra za demokratiju i pomirenje. Ministarstvo prosvete podržalo projekat. Istoričari skeptični
         

POKUŠAJTE da navedete tri argumenta u korist nezavisnosti Kosova i tri argumenta u korist stava da Kosovo treba da ostane deo Srbije.

Ovo pitanje nastavnici bi trebalo da postavljaju osnovcima u školama u Srbiji, na Kosovu kao i ostalim zemljama regiona, ako je suditi po "Istorijskim čitankama" Centra za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi.

Projekat, čije je drugo izdanje u ponedeljak predstavljeno, naišao na podršku Ministarstva prosvete, a četiri knjige "Nastava moderne istorije jugoistočne Evrope - dopunski nastavni materijal", trebalo bi, prema zamisli autora da dovede do "promene etnocentrične nastave istorije".

Čitanke predstavljaju kompilaciju originalnih istorijskih izvora o četiri teme koje se detaljno obrađuju u okviru nastavnih planova u jugoistočnoj Evropi - "Otomansko carstvo", "Nacije i države", "Balkanski ratovi" i "Drugi svetski rat". Urednica ovog projekta u Srbiji Dubravka Stojanović najavila da će krajem godine istoričari i profesori istorije koji su napisali ta četiri priručnika razmatrati pisanje priručnika o poslednjoj deceniji prošlog veka.

Prema njenim rečima sadašnji pojedinačni udžbenici iz istorije su ostrašćeni i mogli bi dovesti do novih sukoba, pa je najavila da će kod pisanja novog priručnika, primeniti princip multiperspektivnosti. Ona kaže da je materijal namenjen samo nastavnicima koji ga mogu koristiti na dopunskim časovima. Obuku u Srbiji dosad je prošlo oko 150 nastavnika.

- U pisanju čitanki učestvovalo je 60 istoričara iz regiona, a do sada je objavljena na albanskom, bosankom, hrvatskom, engleskom, grčkom, makedonskom, srpskom i turskom jeziku - kaže Stojanovićeva.

Ministar prosveta Žarko Obradović, na promociji u ponedeljak, pohvalio je priručnike jer daju priliku svakom čitaocu da sagleda pojedina istorijska dešavanja iz više uglova. - Ovaj projekat doprinosi modernizaciji nastave istorije, ali i boljoj budućnosti Srbije kojoj svi zajedno težimo - rekao je Obradović.

Ne slažu se, međutim, svi sa ministrovim mišljenjem. Već prvo izdanje ovih priručnika izazvalo je dileme u domaćoj javnosti - da li je reč o projektu čiji je cilj podsticanje kritičkog pogleda na istoriju balkanskih naroda ili o nametanju zajedničke, politički korektne istoriografije nauštrb istine? Pisati istoriju koja se dopada svima znači lagati, naglašavaju istoričari.


- Ovaj projekat star je pet godina i nije zaživeo nigde u regionu, osim u Srbiji. Niko ne obrazuje decu po tom sistemu - naglašava istoričar dr Kosta Nikolić, saradnik Instituta za savremenu istoriju. - O prošlosti moramo pisati onakvoj kakva jeste, bila lepa ili ružna. A priča da izbegavanje ružne istorije služi da pomiri narode na Balkanu nije tačna. Ako o nečemu ćutimo i pretvaramo se da se nije dogodilo, otići će u istorijsku potku i vratiti se u nekoj narednoj generaciji.

I njegov kolega Čedomir Antić smatra da nije bezazleno spajati nacionalne istoriografije.

- Nije problem što neko želi da napiše zajednički priručnik za profesore iz regiona niti ni da napiše zajednički udžbenik, ali sporan je način na koji se to predstavlja - smatra istoričar Čedomir Antić. - Nije u redu da neko ispravlja srpsku istorijsku nauku i stavlja je u isti koš sa istorijom u mladim državama koje tek nastoje da steknu nacionalnu afirmaciju. Naša istoriografija postoji više od stotinu godina dok susedne zemlje često nemaju tu tradiciju niti je njihova nacionalna istoriografija, kao što je to slučaj sa našom, uspela da razobliči uvrežene mitove i stereotipe.

FINANSIJSKA PODRŠKA Objavljivanje priručnika podržale su Austrija sa 200.000 evra i Delegacija Evropske unije u Beogradu sa 144.000 evra, kao i Američka agencija za međunarodni razvoj.

ŠKOLE
PRIRUČNICI nisu naišli na široku primenu u školama u Srbiji. Profesor istorije u Osnovnoj školi "Skadarlija" Đorđe Maksimović kaže da u nastavi koristi samo knjige Zavoda za izdavanje udžbenika, i da koliko je njemu poznato, niko od njegovih kolega ne koristi čitanke Centra za demokratiju. Sličan odgovor dobili smo i u školama "Milan Đ. Ilićević" i "Banović Strahinja".

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:300809-Istorija-bez-stava
------------------
Кривотворине београдског клуба можете читати овде:

http://www.cdsee.org/jhp/download_srb.html

sramota je kad nazovi nase velike patriote nemaju pojma ko je osnivac dinastije Nemanjica ili recimo u kom je veku ziveo sv.Sava , ili nemaju pojma od kada je Srbija prestala biti pod Turskom ili tako neke stvari , ali oni su ti zaboga veliki Srbi...

Kada neko za sebe kaze da je patriota onda bi to trebalo da znaci da voli svoju zemlju i da radi uvek u interesu zemlje, a samim tim i u svom interesu i interesu drugih gradjana. Alii ako taj "patriota" ne zna nista o svojoj zemlji onda neka se zapita sta on to u stvari voli i odakle mu pravo da sebe naziva patriotom.

Добро је што вас двојица, последњих, не циљате толико високо,да будете патриоте.