Covek uvek vredja ono sto ne razume.

Inace,sto se tice teme,ja uvek u Knezu hocu da ostane,ali nikada nemam vremena,da barem malo poslusam violiniste koji sviraju.Dobro,jeste da nisu ni blizu Dzosui,ali svejedno,muzika prija usima...osecem se lakse,makar i u prolazu da cujem...

Uvek sam sa paznjom slisao te njihove  izvodjace po podzemnoj ili ovakvim mestima i retko koji je bio bas dobar, neki su bili uzasno losi. Tako da, ipak primecujemo neke stvari

Tebi je to struka ti na svaku muziku gledas drugacije....

ima jedna zena iz juzne koreje sto svira klavir celo leto na glavnoj ulici u becu (nesto kao knez mihajlova)

uvek su oko nje minimum 10 ljudi koji je slusaju ... i ja kad god prodjem zastanem i odslusam bar jedan komad.

ne svira samo ona .. ima tu raznih ljudi na raznim instrumentima, ali ona je "najpopularnija".

ali dobro ... grad opere ... balova ... ... turista ...

Postavlja ovaj tekst i mnoga druga pitanja; sasvim nenamerno.  I o intrigantnosti pomenutih Bahovih dela, i o prijemčivosti klasične muzike rano izjutra.
Kontekst često određuje reakcije ljudi. Niko nije zapljeskao niti pokazao bilo kakvu reakciju na muziciranje u holu metroa, najverovatnije jer se to ni ne očekuje od ljudi. S druge strane, od ljudi se očekuje da tapšu na kraju npr.pozorišnih predstava, i koncerata klasične muz. u za to predviđenim prostorima  I specijalno kad svira Džošua Bel, pre čijeg koncerta u bostonskom pozorištu su verovatno sve novine pisale, i sigurno nisu zaboravili da dodaju da je on jedan od najboljih muzičara sveta. (Lično mislim da bi mu ta pozorišna masa tapšala i da je izvadio potkovicu i udarao čekićem po njoj dva sata.)
"- Da li primećujemo lepotu?
- Da li zastajemo da bismo u njoj uživali?
- Da li prepoznajemo talenat u neočekivanom kontekstu?"
Primećujem ono što je meni lepo; i zastanem kad imam vremena;a teško je objektivno reći šta je talenat pa da se zapazi bilo kako a kamoli još van konteksta

Moderan čovek je zombi. Od ranog jutra samo, žurba i problemi. Mnogi verovatno nisu ni čuli violinu. Većina ne primećuje ništa, zbog lažnih vrednosti, koje su nam usađene u mozgu, i stalno nas opterećuju do maksimuma. Postoji samo naš vlastiti svet i ništa drugo. Zato je sve više robota na ulicama. Vidimo da je deci violinista bio zanimljiv. To je zato šu deca prirodnija, manje zatrovana i nemaju briga.

Ovaj gornji post me neodoljivo podseca na ono o cemu je Pekic pisao u ''1999''... 

Nisam to čitao, ali sad sam se zainteresovao. Da li preporučuješ?

glupo pitanje, mnogo...

ako si se zainteresovao, nemoj da budes robot o kome pricas vec uzmi i procitaj

Lako je meni da zastanem i da slusham violinistu. Nisam ozhenjen, nemam decu i bole me brige ako dobijem otkaz, jer sam sam tako hteo. Medjutim kad drugi budu zavisili od moje odgovornosti, ima da olupam violinu o glavu njenog vlasnika ako mi stane na put ... shala mala ... ali razumecete shta sam hteo da kazhem.

Upravo je veliki rad doneo napredak civilizacije i omogucio nam da dobar deo dana uzhivamo. Nekad smo ceo dan jurili po preriji i shumi samo da se prehranimo i spavali u pecini.

Chovek nije zombi vec je odgovoran prema svojima. Slazhem se da neki preteruju u tome. Slazhem se i da ima pohlepnih ljudi ali vishe je onih koji hvataju krivine pa chesto zastanu da odslushaju nekog violinistu, mada cheshce odu na pivo.