Vinčanske praistorijske mini suknje
Hodale su u kratkim suknjama, iznad kolena, s bluzama koje su isticale obnažnjeno poprsje i narukvicama na rukama. Ako ste pomislili na nedavno prikazivanje novih krojeva odeće i nakita, prevarili ste se. Opisi svakodnevnih prizora s juga Srbije stari su oko 7.500 godina! Smemo li da naslutimo da je na ovim prostorima, oprilike od 5.400 do 4.700 godine pre Hrista, izmišljena odeća koju i danas rado oblače mnoge Evine potomkinje?


ARHEOLOGIJA
Hodale su u kratkim suknjama, iznad kolena, s bluzama koje su isticale obnaženo poprsje i narukvicama na rukama. Ako ste pomislili na nedavno prikazivanje novih krojeva odeće i nakita, prevarili ste se.


Opisi svakodnevnih prizora s juga Srbije stari su oko 7.500 godina! Devojke i žene su se još u pradavna vremena šepurile zaogrnute nečim što će tek u drugoj polovini 20. stoleća nazvati minićem. Svejedno je da li su se ponašale u skladu s toplom klimom, želele da se dopadnu muškarcima ili su to činile iz oba razloga.

Smemo li da naslutimo da je na ovim prostorima, oprilike od 5.400 do 4.700 godine pre Hrista, izmišljena odeća koju i danas rado oblače mnoge Evine potomkinje?

Neposrednih dokaza još nema jer nije pronađena nijedna podzemna grobnica (nekropola), ali su ondašnji majstori glinom umetnički dočarali šta su stanovnice naselja na mestu sadašnjeg Pločnika pokraj Prokuplja nosile. (Sećate se tu je knez Lazar 1386. do nogu potukao Turke, što francuski putopisac Žan Froasar kasnije potkrepljuje sa 30.000 izginulih osmanlijskih ratnika). Na čemu istraživači temelje svoje pretpostavke?

Uživali u lepoti

Na mnoštvu figurina koje ukazuju da su izrađivači verodostojno prikazali tadašnji život, iako su u svojim umetničkim maštarijama pravili kentaure, hermafrodite, glave s maskama, lica koja podsećaju na marsovce... Upravo na ovim rukovorinama su predstavljene žene s kratkim suknjama i razgolićenih grudi, sa ukrasima u kosi, oko vrata i na rukama. Naravno, neke su više volele da se pojavljujuju pokrivenih kolena i poprsja.

Oblačenje je, svakako, zavisilo od klimatskih prilika, položaja u plemenu i ko zna čega još. Izvesno je da je u doba vinčanske kulture bilo toplije, što je, možda, jedno od objašnjenja delimičnog raskomoćivanja. Ni neupućeni posetilac ne može da se otme utisku da su praistorijski ljudi uživali u lepoti, što potkrepljuje šezdesetak figurina i grnčarije različnih oblika. Zašto bi se uzalud trudili da ostave ovakva svedočanstva? Odeću su krojile žene, uglavnom od dostupnih sirovina – pretežno životinjskog krzna, koje su prošivali iglama od kosti, a veliki broj tegova navodi na pomisao da su znale i da tkaju tkanine! Prema otiscima na posudama umele su, po svemu sudeći, da pletu asure.

„Opsednuta sam željom da otkrijem kako su izgledali i još mnogo toga iz svakodnevnog života”, naglašava arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković iz Muzeja Toplice u Prokuplju. „Posao arheologa je da u svemu tražimo čoveka koji je stvarao, hranio se, imao porodicu i prijatelje, radosne i tužne trenutke...”

Naseobina se prostirala na 120 hektara, a istražen je tek delić nalazišta (1.500 kvadratnih metara), oivičena s juga rekom Toplicom, sa zapada Paljevskim potokom, a sa istoka Baskom rekom. Svrstana je u nadaleko čuvenu vinačnsku kulturu, najveću u preistoriji (cvetala od 5.500 do 4.000 pre nove ere), na području današnje Srbije, Makedonije, Bosne i Rumunije, nazvanu prema mestašcetu Vinča na obalama Dunava, desetak kilometara udaljenom od Beograda, u čijem je ataru u 20. veku iskopano osam neolitskih sela.

Bakarno doba ranije

Otkriće najstarijeg rudnika u Evropi nedaleko od reke Mlave ubedljivo pokazuje da je u to pradavno vreme Vinča oličavala prvu evropsku metalnu kulturu, a to je još jednom potvrđeno arheološkim nalazištem u Pločniku. Čak se pojava bakarnog doba u Evropi pomera 500 godina ranije! (Obrada bakra je prvi stupanj čovekovog korišćenja metala).

Pločnički žitelji su se – prema dosadašnjem saznanju – bavili zemljoradnjom i stočarstvom, što je glavna odlika privređivanja u neolitu, a obrađivali su kamen, kosti i od najranijih dana bakar. Metalurgija je, dakle, itekako bila zastupljena! Peći za topljenje izvan kuće imale su zemljane ispuste nalik cevima kojima se strujao vazduk kroz stotite rupica i neku vrstu dimnjaka, čime je pospešivanje razgorevanje, a radnici štićeni od udisanja otrovnih isparenja.

Na vrhuncu procvata ovog metalurškog središta pojedine porodice su se iselile desetak kilometara istočno, uspostavljajući nova prebivališta, i takvih do sada zabeleženo desetak, uglavnom manjih.

„Nismo računali koliko je moglo biti kuća, ni stanovnika”, objašnjava naša sagovornica kojoj je u višegodišnjem traganju stručno pomagao mr Dušan Šljivar iz Narodnog muzeja u Beogradu. „Ponekad se potpuno razilazimo: on ističe metalurgiju, a ja metalurge. Volela bih da pored peći koje smo našli ugledamo nekog majstora”.

Nalazi svedoče da je postojala ustaljena podela rada i plemensko ustrojstvo. Kuće su imale peći i naročita udubljenja za odlaganje smeća, žitelji su spavali na prostirkama (verovatno rogozine) i krznu, pravili su odeću od vune, lana i štavljene kože i gajili životinje. Osobitu brigu posvećivali su deci, na šta upućuju igračke i zvečke od ilovače i nezgrapno izvajani lončići koje su igrajući se vajali mališani.

Nalazište Pločnik je prvi put otkopano 1927. kada je građena železnička pruga do Kosova i Metohije. Gotovo sedam decenija docnije (1996) obnovljena su podrobna iskopavanja koja su prijatno iznenadila i upućene i neupućene.

Arheolozi sanjaju da jednog dana izroni celokupno (veliko) naselje da bi savremeni posetioci u punom sjaju videli kako su ljudi živeli u praistoriji.

Stanko Stojiljković

Izvor: Politika

Dobro, sad bar znamo odakle su sponzoruše poreklom 

 
Lepo da se i kod nas nesto iskopava i radi.
Arheologija kuburi sa parama, a to je prava steta, jer imamo mnogo toga neiskopanog. Arheologija je jedna od najvaznijih stvari u turizmu pored ostalog. I nije vazno samo iskopati, vec i prouciti, napisati knjige, izloziti eksponate -u novim muzejima itd.
Posla koliko hoces.
Ima li nekih fotkica ili slicno.

Bila je slika ranije u izvornom tekstu, ali su je izgleda ovi sa Politike sklonili. Doduše koliko se sećam slika nije bila ništa pametno.
Što se tiče arheologije, čudno mi je da se na tlu Srbije ne nalazi ni jedna građevina iz doba Slovena, dok su u okolnim zemljama nađeni neki hramovi, kameni totemi (prilično veliki...)