Ministar finansija Nemačke Volfgang Šojble nedavno je poručio da je Evropska unija „premestila suverenitet na evropski nivo“.

To je iznenađujuća tvrdnja, imajući u vidu činjenicu da izgleda kao da vlade evropskih država slede svoje nacionalne interese agresivnije nego što je to bio slučaj još od vremena Drugog svetskog rata.

Imajući to u vidu, postavlja se pitanje da li je tom izjavom Šojble uputio „vapaj“ za većom solidarnošću u Evropi ili su njegove reči samo trik osmišljen kako bi se umirili glasovi koji se zalažu za veći nemački doprinos oporavku evrozone?

Šojble je, inače, najveći zagovornik napora Nemaca da ostanu na vodećoj poziciji u Evropi ali da ne plate njene dugove. U tom kontekstu, zatražio je izmene Lisabonskog ugovora kako bi se uvela funkcija „komesar za budžet evrozone“, koji bi imao ovlašćenja da raspoređuje novac iz zajedničkih evropskih fondova i odbacivao predloge o fiskalnim strategijama država članica ako se ispostavi da nisu u skladu sa uobičajenim pravilima.

Prema Šojbleovom mišljenju, pregovori o navedenim reformama trebalo bi da počnu neposredno nakon izbora za novi saziv Evropskog parlamenta zakazanih za maj.

Mada strategija nemačkog ministra finansija može da deluje primamljivo, njegov predlog je samo naizgled inovativan. Između ostalog, zajednički fondovi su skromni i ne postoje nagoveštaji da će se uvećavati, i to ne samo zbog nepokolebljivog stava Nemačke.

Istovremeno, sve dok države članice evrozone zadrže fiskalnu autonomiju, promene u zajedničkom evropskom budžetu ne bi ničemu služile. Tokom protekle dve decenije svaki napor da se fiskalni disciplinuju neposlušne države propao je, što je posledica nedostatka odgovarajućeg mehanizma.

Naravno, kada neka država upotrebi sve opcije, na kraju će zatražiti zvanični spasilački paket. Ali, sudeći prema iskustvu Grčke, stvari mogu da izmaknu kontroli. Nesumnjivo, spasilački paket koji su Grcima udruženim snagama ponudili Evropska unija i Međunarodni monetarni fond od početka se pokazao kao katastrofalan plan jer je na taj način odloženo restrukturiranje dugova i zatražena primena drakonskih mera štednje.

Kao rezultat, uvećan je uticaj ekstremističkih političkih snaga i zdravstveni sistem je prerastao u nacionalnu tragediju. Uprkos tome, Šojble, u naizgled večnom zalaganju za štednju, doživljava Grčku kao model za Ukrajinu, koja je u još težoj situaciji.

Jednostavno govoreći, Nemačka ne želi da troši novac svojih poreskih obveznika kako bi pomogla Evropi. Utoliko pre što je robusna nemačka ekonomija postala samo uspomena. Vrednost bruto domaćeg proizvoda rasla je na godišnjem nivou za više od tri odsto u periodu između 2010. i 2011, umnogome zahvaljujući tome što je kineska ekonomija u usponu iskazivala veliku potražnju za nemačkim mašinama i automobilima, ali nakon usporavanja privrednog rasta Kine situacija u Nemačkoj je pogoršana i vrednost BDP-a se godišnje uvećava za manje od jedan odsto.

Postoji mogućnost da će se uslovi u izvesnoj meri poboljšati, ali kao posledica velikog udela starije radne snage u privredi Nemačke potencijalni rast na duge staze neće biti zadovoljavajući. Zbog nedovoljne ekonomske dinamike Nemačka nije u stanju da pruži finansijsku pomoć Evropi, a njeni lideri ne žele da preuzimaju političke rizike.

To pokazuje i ponašanje dveju stranaka, demohrišćana i socijaldemokrata, koje su u septembru 2013. formirale novi saziv vlade. Te stranke su, naime, u svom koalicionom sporazumu izbegle da pomenu temu javnog dijaloga o budućnosti Evrope.

*Autor je bivši zvaničnik Međunarodnog monetarnog fonda i aktuelni gostujući profesor na Univerzitetu Prinston

Izvor: B92

Berlin -- Nemački ministar finansija Volfgang Šojble nazvao je francusku ekstremno desničarsku stranku Nacionalni front (FN) "fašističkom partijom".

FN je na izborima za Evropski parlament proteklog vikenda "zbrisao" umerene stranke, osvojivši čak 24 mesta od 74 koliko pripada Francuskoj u 751-članom EP. Na drugom mestu je desničarska Unija za narodni pokret (UMP), a treći su socijalisti.

Šojble je, na forumu o Evropi, rekao da je rezultat evropskih izbora u Francuskoj bio pobeda "ne desničarske, već fašističke partije".

Takav ishod je, prema njegovim rečima, test za sve u Evropi, a ne samo za Francusku.

"Moje uverenje je da moramo da učinimo Evropu boljom, a ne da postanemo evroskeptici", rekao je Šojble, pristalica EU i član Demohrišćanske unije Angele Merkel.

Merkelova je juče izrazila žaljenje zbog jačanja populističkih parija u EP i ocenila da se protiv takve tendencije treba boriti ekonomskim merama - konkurentnošću, radnim mestima i privrednim rastom.

Izvor: B92

 

Brisel -- Vođi EU saglasili su se da Unija koja izlazi iz krize mora imati pozitivan, budućnosti okrenut program ekonomskog rasta, konkurentnosti i zapošljavanja.

Šefovi država ili vlada EU sastali su se u utorak uveče u Briselu kako bi razmotrili šta dalje Unija mora činiti na temelju ishoda izbora za Evropski parlament.

"Nama je potrebna dobro delujuća i razvijenija ekonomska i monetarna unija, uz očuvanje jedinstva Unije kao celine, snažan odgovor na izazove klimatskih promena i odlučan pomak na energetskoj uniji", preneo je predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej zaključke nezvaničnog susreta lidera EU.

I, dodao je, za EU je nužno da ide ka manjoj energetskoj zavisnosti.

Takođe, okvirno su razmotrili i pitanje izbora novog predsednika Evropske komisije, saopštio je Van Rompej, koji je dodao da će on o tome obaviti konsultacije s prvacima političkih grupa u EP, čim one budu formirane. Na zasedanju nije bilo reči o kandidatima za čelnika Evropske komisije.

Učvršćenje sektora slobode, bezbedonosti i pravde je od ključne važnosti, uz bitku protiv ilegalne imigracije, kriminala i pronevera, naveo je predsednik Evropskog saveta.

Van Rompej je rekao da je zaključak vođa EU da se mora osnažiti i diplomatsko delovanje i služba Unije, kako u ravni institucija tako i u tesnoj saradnji vladama EU.

EU institucije moraju raditi jedinstveno na postizanju tih ciljeva, a to traži zajednički sporazum šta je najbolje raditi na nivou Unije i nacionalnih ravni.

O tom strategijskom programu EU će lideri evropske dvadesetosmorice nastaviti raspravu u junu, šest zemalja su već dale svoje predloge, a biće sačinjen i konačni predlog za razmatranje na junskom samitu Unije, zaključio je Van Rompej.

Van Rompej je naveo da je o budućim konsultacijama s vodjama političkih grupacija u EP i strategijskom programu i prioritetima EU na temelju ishoda i pouka izbora za EP već razmenio mišljenje s vladama nekih članica EU.

Izvor: B92

Papa: Za svetski ekonomski poredak novac bitniji od čoveka

Papa Franja kritikovao je danas svetski ekonomski sistem, u kojem su mladi ljudi odbačeni, a novac se smatra važnijim od ljudi



VATIKAN - Papa Franja kritikovao je danas svetski ekonomski sistem, u kojem su mladi ljudi odbačeni, a novac se smatra važnijim od ljudi.

Poglavar Rimokatoličke crkve rekao je da neke zemlje imaju stopu nezaposlenosti mladih višu od 50 odsto, a milioni ljudi traže posao u Evropi uzalud, prenela je agencija AFP.

"To je ludilo", rekao je papa u intervjuu španskom listu "Vangardija" dodajući da su čitave generacije mladih ljudi odbačene radi opstanka ekonomskog sistema, koji da bi preživeo, pravi ratove, a što su velika carstva oduvek radila.

"Ali pošto ne možemo da vodimo treći svetski rat, mi pravimo regionalne ratove. I šta to znači? Da mi pravimo i prodajemo oružje", rekao je papa, istakavši da velike svetske ekonomije žrtvuju čoveka radi novca.

Potrebe čoveka bi trebalo da budu u srcu ekonomskog sistema, poručio je papa, zaključivši da ekonomski sistem u kojem se nalazimo "nije dobar".

Italijanska agencija ANSA prenela je da je papa upozorio da svaki secesionistički ili pokret za nezavisnost mora da bude brižljivo ispitan od slučaja do slučaja.

"Brine me svaka podela", rekao je papa španskom listu.

Postoji "nezavisnost", "secesija" i "svaki slučaj mora da bude proučen od slučaja do slučaja", rekao je papa, navodeći primere Škotske, Padanije (severna Italija) i Katalonije.

Papa je priznao da postoji bezbednosni rizik kada pozdravlja ljude iz svog otvorenog "papamobila", ali da, kako je rekao, u njegovim godinama (77) ima malo da izgubi.

Bilo je slučajeva da mu je predlagano da se njegovo vozilo zatvori staklom okolo, međutim on to nije želeo.

To je "zid" i na taj način ne bih mogao da pozdravljam ljude i da im kažem da ih volim, rekao je papa.

Preuzeto sa ...

Neka malo onda pogleda koliko ima njegova crkva na racunima 

zanima me sta papa misli o zlatu

Pa covek kritikuje novac a ne zlato, protiv zlata sigurno nema nista 

  carski ...