Vile i mitoloska bica u Srbiji :: Istorija sveta ~ Mitovi i Legende

Баба рога је у народном вјеровању страшило у облику крезубе бабе наказног лица са рогом на глави. Њом се плаше мала дјеца. Баба рога купи неваљалу дјецу и одводи их у свој брлог. Баба рога је заправо подврста женског баука (Ridiculae) и обично је стара, погрбљена и ружна, због чега се често брка са вјештицом.

Баба рога је у суштини незлобива, само воли да плаши свијет, нарочито дјецу, па облачи свакојаке рите, на главу ставља шиљате капе и шешире са великим ободом и сл. Да би повећала своју ружноћу, не води рачуна о хигијени. Име је добила по рогу који јој расте на челу. Баба рога живи у мрачним просторијама и излази ноћу. Рог баба-рогама израста тек у пубертету, а крезаве су од рођења.

Баба-роге не треба мијешати са вјештицом и разним другим бабама из народног вјеровања - баба-јагом, баба-коризмом, ђедовом бабом итд.

---

Баба Јага (код јужних Словена Баба Рога[тражи се извор]) је баба вештица из словенске митологије. По причи, она живи у шуми, у изби постављеној на кокошије ноге. Око њеног станишта је ограда од људских костију и лобања. Уместо браве постављене су вилице оштрих зуба, уместо резе користи се људском ногом, а као кључ служи људска рука. Баба Јага граби јунаке и прождире људе, а у пећи пече украдену децу. Најчешће је замишљана као ружна старица огромних груди, слепа или болесних очију.

Баба Јага је врло присутан лик у источнословенској култури и књижевности.

Баба Јага се широко користи од аутора модерних руских бајки, и од 90-тих година ХХ века у "Руской фантазии". Конкретно, Баба Јага се среће у А. Бељанинским књигама у његовом цилклусу "Тајна служба Цара Грашака", итд. Детинство и младост Баба Јаге су први пут описане у бајки А. Аливердијева "Лукоморье".

Fajlovi prikačeni uz poruku (kliknite na slike za punu veličinu)

(132.75 KB, 800x593)