A ako cemo sa finansijske strane, kao sto nas druga bf gleda, taj fotograf je u sigurno boljoj poziciji nego to nevinasce,  nije mu bilo na odmet da mu opomogne, ali ...

toliko mu znaci jedno crno dijete....

Суштинско питање је где ће завршити овај свет на чијем једном делу дете умире од глади, а на другом фотограф који фотографише њену смрт бива овенчан наградом.

Да ли је човек бољи или лошији од лешинара који немо чека?

"Патња је заснована на љубави према човеку -љубав чини другога јединственим са собом, као са својим другим "ја". Сентименталност се пак заснива на љубави човека према самом себи; сентименталног човека не жалосте туђе патње, већ лично искварено расположење; она тежи не да потискује патњу у миру, већ да уклони слике патњом и поља свога видокруга.

Уметност и књижевност навикавају човекову душу на подражавање и па емоционалну укљученост у ситуацију. Човек, навикавајући се да преживљава душевно стање личности из позоришних комада, тв серија, романа, на крају почиње сам да "игра живот" као глумац на сцени. Уметност развија високу пластичност психе, која често долази до патологије и емоционалног приписивања лика који се замишља у свести. Љубав навија за другога; њој је болно зато што је болно човеку. Сентименталност навија за себе; њој је болно зато што се негативни лик патње увукао у свест и изазвао негативне амбицијe.

Љубав је заснована на жељи да други људи живе у благостању. Сентименталност на жељи за властитим душевним комфором; патње других она прихвата као непријатни несклад у свом душевном миру. Сентименталан човек не може волети, он се може заљубљивати, стварати себи идоле, служити им и тим идолима испунити своју душу.

Супротна страна сентиметалности јесте окрутност. Она што је ван граница непосредних осећања, сентименталном човеку је туђе и небитно. У бајци Егзеперија "Мали принц" аутор се истрчава: ако се угаси моја звездица, шта ће ми читава васељена", другим речима, звездица у коју сам ја заљубљен дража ми је од читаве планете.

Сентименталан човек је спреман плакати кад види болесног пса и истовремено остати глув и равнодушан кад пате милиони људи, само да он не види њихове патње. Сентименталност није љубав, већ болесна осећајност, то је хронична пригушена хистерија, која замењује љубав; сентиментализам је стварно либерализам са њиховом луциферовском савршеношћу."

Архимандрит Рафаил (Карелин)

Instinkt opstanka koji živi u nama nekompaktibilan je sa savješću. Čovjek je savršena mašina do one mjere do koje nam je dopušteno ili, hajde da govorim jezikom svoje struke, hard drive (srce) i procesor (mozak) kompaktibilni su sve dok se virus savjesti, inače self executable program, sam od sebe ne pokrene.

              Livingston:
              Gde ce zavrsiti ovaj svet, ne znam, ali ne verujem da su ovakvi primeri dokaz
skorog kraja, posto je ljudska istorija "videla" i mnogo strasnije stvari. Zemlja se i dalje
okrece oko Sunca, pa i ako jednom bude unistena, pre ce to biti od neke svemirske
kataklizme nego zbog grehova covecanstva.
              Zanimljivo da se ovde najvise kritikuje taj zlosrecni fotograf koji je samo javno
izneo nesto sto se svakodnevno desava u Sudanu (a i sire). Sto se neko ne zapita kako
je doslo do toga da NE JEDNO vec hiljade dece umiru od gladi ? Ne bih da kvarim odnose
sa "nasim nesvrstanim prijateljima" ali cinjenica je da se tamo vec decenijama vodi
gradjanski rat a za koji je kriva islamisticka Vlada u Kartumu.
             
             

U srži ove diskusije je pojedinac a ne grupa. Daleko od toga da je vlada u Kartoumu nevina, ipak to nije to. Tko sačuva jedan život sačuvao je svijet - mora o neočuvanju ovog jednog života koštala je fotografa glave. No, grijeh se drugim grijehom ne ispira...

              Sale:
              Ne bih da izgleda da sam se proglasio za advokata pokojnog Kartera (fotografa,
ne Predsednika), ali i dalje mislim da on nije kriv, tj. bar nije jedini. Zasto se misli da je
njegovo samoubistvo posledica samo ove tragedije ? Ma koliko da je vremena proveo u
Sudanu pre toga, sigurno je video svasta, mozda cak i gore stvari. Mogucno je da je
sudbina ovog nesrecnog deteta bila kap koja je prepunila casu.
              Sto se tice odgovornosti pojedinca, sta mislis, ko je gori: fotograf koji nije (iz ko
zna kojih razloga) spasao jedan zivot, ili Sef drzave koji ne da nije mrdnuo prstom da pomogne jednom detetu, vec je svojom, da ne kazem kakvom, politikom upravo i
doveo do HILJADA ovakvih slucajeva.

Kameni fotograf je ima priliku da pokuša  da bude čovek.

Šta je uradilo oštro oko i ledeno srce dobitnika nagrade.

Ma užas ljudi moji

Nije mi toliko strasno to sto je fotograf uradio, on je poslednja karika u ovom lancu uzasa. Strasno je to sto na ovoj planeti koja nudi obilje neko, negde umire od gladi zbog pohlepe onih koji su obilje prigrabili za sebe.

Šta su one žute kocke iza strvinara? Kolibe Sudanaca...