Prvi Mondijal: policajac ukrao gol

Srpski igrači koji su predstavljali Kraljevinu Jugoslaviju na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu, ukrcali su se polovinom juna 1930. na poštanski brod "Florida" u Marselju. Put do urugvajske prestonice Montevideo trajao je 18 dana.


Blagoje Moša Marjanović

Šta se sve tada dešavalo ušlo je već u fudbalska predanja. Kako su stigli svega nekoliko dana pred početak prvenstva, imali su vremena samo za dva-tri treninga, i to je bilo sve. Žreb takmičara je čekao dok svih 13 reprezentacija nije stiglo na cilj jer se do poslednjeg trenutka nije znalo koliko će ih uopšte doći.

Jugoslaviju je žreb smestio u grupu sa izuzetno jakim Brazilom i sa prosečnom ekipom Bolivije.

Jugosloveni su prvi meč igrali 14. jula, na stadionu "Park Central", pred 5.000 gledalaca. Zanimanje nije bilo veliko jer je Brazil bio svetski favorit, a naš tim je i publici i novinarima bio potpuno nepoznat.

 

Međutim, bio je dovoljan sat i po igre da bi se Srbi upisali u legende fudbala. Pobedili su Brazil sa 2:1!

 

Čak su protivnički igrači bili zatečeni sjajnom igrom i golovima, najpre 18-godišnjeg Aleksandra Tirnanića Tirketa, potom iskusnog asa Ivana Beka.

 

Blistao je i borbeni Milutin Ivković, ali je ipak najveće ovacije pobrao golman Milovan Jakšić, rođeni Kolašinac. On je toliko oduševio ljubitelje fudbala da su ga prozvali "El Gran Milovan" - "Veliki Milovan".

 

Dobre vesti su brzo stigle do domovine. Domaća štampa se doslovno utrkivala ko će više prostora posvetiti Mondijalu, ko će lepše veličati igru srpske reprezentacije. Uspeh koji je postigao tim Kraljevine Jugoslavije nisu predviđali ni najveći optimisti.

 

Pošto je pobeđena i Bolivija, u kamp "orlova" neprestano su pristizale čestitke iz svih zemalja Južne Amerike, gde su živeli jugoslovenski iseljenici. U polufinalu je naše igrače čekao Urugvaj, koji je posle dve zlatne medalje sa poslednjih Olimpijada smatran najboljim fudbalskim timom na svetu.

 

Domaćini su u utakmicu ušli sa krajnjim oprezom. Meč se igrao 27. jula na stadionu "Centenario", pred, za ono vreme neverovatnih 93.000 gledalaca. Tim Urugvaja je bio napunjen asovima kakvi su bili Irijarte, Cea, Anselmo, Skarone, Andrade.





U ključnim trenucima, kod rezultata 1:1, posle jednog napada Urugvajaca lopta je izašla u gol-aut. Kao što tada biva, svi igrači su počeli da se povlače na polovinu terena domaćina. Tada je istrčao jedan urugvajski policajac i - nogom vratio loptu u teren! Urugvajski fudbaler je, kao da je to najnormalnija stvar na svetu, stigao do lopte i šutnuo je u prazan gol.

 

"El Gran Milovan" nije ni pokušao da brani jer je očekivao da će sudija vratiti loptu našem timu. Na zaprepašćenje publike i naših igrača, sudija je potvrdio pogodak za Urugvaj. I pored negodovanja naših igrača, trenera, ali i gledalaca, Brazilac je odlučio: južnoamerički tim prolazi u finale.

 

Očajni tim Jugoslavije više nije postojao na terenu, iako je prošlo tek 20 minuta igre. Urugvaj ih je lako savladao sa 6:1. Jugoslavija je na prvom Mondijalu podelila treće i četvrto mesto sa reprezentacijom SAD i postala najbolji tim Evrope, pre Francuske, Belgije i Rumunije.

 

Drugi su bili Argentinci. Pehar iz ruku predsednika FIFA Žila Rimea primio je kapiten Hoze Nazasi, ali su sudeći prema štampi i radiju, pravi favoriti bili Jugosloveni. Za planetarni fudbal oni više nisu bili "dokoni mladići sa livade", nego pravi ambasadori svoje zemlje, a ulica u Montevideu je dobila ime legendarnog golmana Milovana Jakšića.


***
Trening na palubi


Tokom plovidbe najvažnije je bilo održati kondiciju jugoslovenskog tima, a na skučenoj palubi "Floride" nije moglo mnogo toga da se uradi. Igrači su uglavnom trčkarali ukrug i radili švedsku gimnastiku. Dobra strana je bila ta da je većina poticala iz beogradskog kluba BSK, koji je tada važio za najuigraniji tim u zemlji.
***

***
Čast na svakom koraku


Srpski fudbaleri su se iz Montevidea vratili početkom septembra u Beograd. Više od 5.000 navijača ih je sa železničke stanice na ramenima nosilo kroz glavne ulice. Blagoje - Moša Marjanović je svedočio da je uspeh u Urugvaju bio prekretnica u domaćem fudbalu.
- Tirke i ja više nismo mogli da idemo ulicom, a da nas ljudi ne pozdrave skidanjem šešira. U kafani kelneri bi odmah donosili piće ili bi nas pitali šta želimo jer će nam to naručiti "gospodin za onim stolom". Momak iz neke radnje me pozove unutra, a gazda pokaže nov engleski štof, parisku košulju, bečku kravatu. Popričamo o fudbalu, spremam se da krenem, a momak mi daje paket. Trgovac samo klimne glavom: "To je za vas, Mošo, za Urugvaj", ili "za onaj gol što ćete dati u nedelju" - sećao se Marjanović.
***

vesti-online.com

Sve za pobedu



Engleski navijači su spremni da gladuju zarad pobede svog tima, dok bi se Italijani odrekli radnog mesta, Amerikanci bi se, pak, odrekli svojih kuća, a Južnokorejci ljubavnog života.

Istraživanje koje je sprovedeno povodom Svetskog prvenstva u fudbalu pokazalo je da bi veliki broj navijača bio spreman da se odrekne hrane na nedelju dana, a da bi neki čak dali i deo tela, samo da reprezentacija njihove zemlje pobedi.

Na pitanje čega bi ste se odrekli da vaša zemlja pobedi na Svetskom prvenstvi, 51 odsto ispitanika odgovorilo je da bi gladovalo nedelju dana. Oko 40 odsto je izjavilo da bi se odreklo izlazaka na godinu dana, a sedam odsto bi dalo otkaz sa posla samo da se njihov nacionalni tim popne na pobednički tron.

Četiri odsto ispitanika žrtvovalo bi čak neki deo tela.

Engleski navijači (93 odsto) su izjavili da su spremni da gladuju zarad pobede svog tima, dok su Italijani (70 odsto) spremni da se odreknu radnog mesta.
Amerikanci bi se, pak, odrekli svojih kuća, a Južnokorejci ljubavnog života.

Istraživanje je obuhvatilo 20.000 navijača iz 32 zemlje čije će reprezentacije učestvovati na Svetskom prvenstvu koje se održava od 11. juna do 11. jula u Južnoj Africi.

svetskoprvenstvo.com

Lopta za siromašne

Afrika će za nekoliko nedelja biti u centru svetske pažnje. I to ne zbog neke katastrofe ili državnog udara, već zbog predstojećeg Svetskog prvenstva u fudbalu koje se održava na ovom kontinentu, tačnije u Južnoj Africi



U surovim uslovima života u nekim od siromašnih zemalja Afrike, fudbal predstavlja jedinu stvar koja deci ovog kontinenta pruža ogromnu zabavu. Iako je mnogima u razvijenom svetu neshvatljivo da bi kupovina lopte mogla nekome da predstavlja problem, ipak postoje deca kojima je ova igračka luksuz. Tako je objavljeno da u afričkim zemljama Tanzaniji, Somaliji, Kongu i Ruandi lopta predstavlja skupocenu igračku. Dečaci u ovim zemljama zato igraju sa loptom koja je izrađena od smotuljaka papira ili plastičnih kesa. Zbog toga su dizajneri iz Južne Koreje rešili da pomognu deci iz ovih zemalja i bacili se na dizajniranje lopte namenjene afričkim klincima. Dizajneri studija „Anplag" osmislili su loptu koja je jeftina, a i ekološka. Lopta se zove „drim bol" i proizvodi se na krajnje zanimljiv način, tačnije od netipičnih materijala za ovu igračku. Umesto od gume, kao sirovina uzeti su materijali u kojima se pakuje humanitarna pomoć koja se preko Ujedinjenih nacija i Crvenog krsta svakodnevno doprema u ove zemlje. Materijal igračke su kutije u kojima su hrana i lekovi, tako se ova ambalaža ne odbacuje, već se pomoću šablona sklapa igračka, nazvana simbolično „lopta snova". Kartonski materijali su podesni jer deca u ovim afričkim zemljama bosonoga igraju fudbal. Inače, u izradi i sastavljanju ovih lopti za afričke klince učestvuju volonteri raznih humanitarnih organizacija koji zajedno sa lokalnom decom prave ove igračke, preko kojih će možda nastati i neki novi Didije Drogba, Semjuel Eto, Majkl Esjen ili već neke druga fudbalska zvezda, kojih je sa ovog kontinenta u poslednje vreme sve više.





Izvor: Press

Prvi Mondijal u Montevideu

Tridesetih godina prošlog veka ceo Beograd, i staro i mlado, pevušio je pesmicu "Montevideo, bog te video". Stihovi i muzika, onako na brzinu sklepani, odavno su zaboravljeni, ali ne i istinske zvezde srpskog fudbala kojima su posvećeni.



Do tada u svetu malo poznati momci sa prigradskih poljana u leto 1930. godine zapalili su stadione u Montevideu, prestonici Urugvaja, na prvom Svetskom prvenstvu u fudbalu.

Posle ravno osam decenija, pesmica je zaživela, i to u naslovu igranog filma kojim se Srbija odužuje svojim čarobnjacima sa loptom. Neki su, poput Blagoja - Moše Marjanovića i Aleksandra Tirnanića Tirketa posle odmeravanja snaga sa favoritima planete postali idoli cele Jugoslavije.

 

Mnogo decenija potom, ostali su znamenite ličnosti u međunarodnom sportu.

 

A priča počinje mnogo ranije. Još od dolaska prve kožne lopte, dugo se najbolji fudbal u Kraljevini Jugoslaviji igrao u Splitu i Zagrebu.

 

Najpoznatiji klubovi postali su splitski Hajduk i zagrebački HAŠK, Građanski i Konkordija. U tim pionirskim godinama, niko se nije bunio i što je prvo profesionalno sedište fudbala otvoreno u Zagrebu, pod imenom Nogometni Savez Jugoslavije.

 

Do prelomne 1929. godine, selektori reprezentacije su obično birali igrače iz pomenutih hrvatskih klubova. U međuvremenu su i u Beogradu značajno napredovali, pre svega u unutrašnjoj organizaciji timova i stručnosti trenera, pa su i srpski klubovi mogli da se ponesu sa protivnicima iz Hrvatske.

 

Kako je raslo rivalstvo, tako su i beogradski fudbalski zvaničnici na skupštini NSJ krajem 1929. predložili da se Savez iz Zagreba preseli u prestonicu Kraljevine. Većina klubova se složila, jer je bilo jasno da će fudbal tako brže napredovati, i to na sve važnijem, međunarodnom planu. Organizacija je preimenovana u Fudbalski Savez Jugoslavije.


Nešto malo pre toga, tačnije, 26. maja 1928. Svetska fudbalska federacija (FIFA) odlučila je da domaćin prvog međunarodnog prvenstva bude Urugvaj. Odluka je bila očekivana, pošto je ova južnoamerička država bila olimpijski šampion, a i zgodno se namestilo da je na godinu održavanja takmičenja, 1930, slavila vek nezavisnosti.

Za prvi Mondijal sastavljen je i spisak timova. Kvalifikacije se nisu igrale, nego je bilo dovoljno članstvo u FIFA, što je odmah izbacilo iz igre četiri britanske reprezentacije, koje tada nisu bile članovi. Međutim, mnogi evropski savezi su sami odbili da učestvuju, smatrajući da će ih nekoliko nedelja putovanja brodom do Urugvaja suviše iscrpsti i staviti ih u neravnopravan položaj sa klubovima iz Amerike.

 

Evropu su tako predstavljale samo Francuska, Belgija, Rumunija i Kraljevina Jugoslavija. Ostalih devet reprezentacija je došlo sa američkog kontinenta, pa ih je ukupno bilo svega 13. Žil Rime, predsednik FIFA, i urugvajska vlada su odlučili da prekookeanskim učesnicima pokriju deo troškova.


Za jugoslovenski fudbal bila je to dragocena prilika da se pokaže i van granica domovine i da promoviše samu zemlju. To nisu razumeli hrvatski nogometni moguli.

 

Klubovi Građanski, HAŠK, Konkordija i Hajduk su zabranili svojim fudbalerima da igraju na Svetskom prvenstvu u Urugvaju. Kako se ispostavilo, njima je bilo važnije domaće prvenstvo nego šampionat sveta.

 

Tako su reprezentaciju Jugoslavije sačinjavali isključivo srpski fudbaleri, njih 16 iz Beograda i jedan Novosađanin.


***
Stižu i srpski Francuzi


Dr Mihajlo Andrejević, tada najvažniji čovek domaćeg fudbala, a decenijama jedan od uglednih zvaničnika FIFA, posle bojkota Hrvata našao se u nebranom grožđu. Na prvi svetski šampionat moralo se bez fudbalera iz Splita i Hrvata, koji su važili za najbolje. Znalo se da bi reprezentacija bila nepobediva da su im se pridružili i Hitrec, Kunst, Velfi, Lemešić, Benčić, Živković. Sa saveznim kapitenom, arhitektom Boškom Simonovićem i nekadašnjim golmanom iz Šida, odlučio je: u Montevideo idu fudbaleri BSK, BASK i Jugoslavije koji će biti pojačani starim asovima, Branislavom Sekulićem, Ivanom Bekom i Ljubišom Stefanovićem, tada igračima u francuskim klubovima.
***

***
Mudri selektor
 

Selektor Boško Simonović je mudro odlučio da kostur reprezentacije budu igrači iz beogradskog BSK, koji je tada važio za najuigraniji tim u Jugoslaviji, jer su njegovi fudbaleri dugo već igrali zajedno i zato bili vrlo jedinstveni na terenu. Na putovanje do Urugvaja krenuli su sledeći igrači: Milorad Arsenijević, Milutin Ivković, Blagoje Marjanović, Dragan Mihajlović, Dragutin Najdanović, Milan Stojanović, Aleksandar Tirnanić, Dragomir Tošić i Đorđe Vujadinović iz BSK, Momčilo Đokić, Branislav Hrnjiček i Teofil Spasojević iz Jugoslavije, Milovan Jakšić iz BASK, i trojica "Francuza". Sa njima je krenuo selektor i još samo dvojica rukovodilaca Saveza.
***

vesti-online.com

U BiH traže da se odloži finale Mundijala zakazano za 11. jul jer se tog dana obeležava stradanje u Srebrenici.



Sarajevski dnevni list "Dnevni avaz" pozvao je Predsedništvo Bosne i Hercegovine, kao i fudblskI savez BiH, da od FIFA traže promenu termina finalne utakmice Mundijala, zakazane za 11. jul. Naime, na taj dan se obeležavaju tragični događaji u Srebrenici.

Ako je odlaganje nemoguće, dnevnik predlaže da BiH od FIFA traži da se uoči utakmice održi minut ćutanja u znak sećanja na žrtve u Srebrenici.

S obzirom na to da se odluke Predsedništva BiH moraju doneti jednoglasno, šanse da ovaj predlog stigne do FIFA su nikakve.

(MONDO)

Najlakše kopačke na svetu



Nove Mesijeve kopačke koje će nositi na SP u Južnoj Africi imaju samo 165 grama

Jedan od najboljih fudbalera sveta Lionel Mesi, na Mundijalu u Južnoj Africi nosiće novi model Adidas kopački F50 adiZero, koje su teške samo 156 grama (US veličina 8.5). Ovo su najlakše kopačke koje su ikada napravljene.

 - Oduševljen sam koliko je laka nova patika F50. Jedva da ih osećam na nogama. Brzina je veoma važan deo moje igre, a nošenjem najlakše kopačke na svetu biću još brži. Nadam se i da ću poboljšati svoju igru tokom najznačajnijeg takmičenja ove godine - rekao je Mesi.

Brzina je itekako važna u savremenom fudbalu. Naročito ako se ima u vidu da ponekad i santimetri odlučuju da li će neko biti pobednik ili gubitnik.

- Igrači poput Lionela Mesija i Davida Vile su nam se stalno obraćali sa zahtevima da žele kopačke u kojima će biti brži. Igrači žele da prvi stignu do lopte, i tako smoi došli na ideju kako da ih ubrzamo: napravili smo najlakše kopačke na svetu - rekao je Obri Dolan, jedan od menadžera adidasa.

Najlakše kopačke na svetu napravljene su od poliretana, materijala koji su pronašli Nemci još početkom prošlog veka. Napravljena je praktično iz jednog sloja tako da nema potrebe za dodavanjem bilo kakvih sastojaka, što dovodi do uštede na težini.

Kramponi su raspoređeni tako da omogućavaju lakše manevrisanje i zaustavljanje igrača.

Pored Mesija, ovaj model najlakših kopački na svetu nosiće i Stiven Pijenar (Južna Afrika), Šunsuke Nakamura (Japan), Salomon Kalu (Obala Slonovače), Arjen Roben (Holandija), Lukas Podolski (Nemačka), David Vilja (Španija), Samir Nasri (Francuska), Džermejn Defo (Engleska) i Johan Fonlanten (Švajcarska).
 
Nove kopačke iz firme Adidas biće u prodaji širom sveta od 24. maja.


svetskoprvenstvo.com

Roze kopačke i Facebook



Fabio Kapelo na SP ne može da predvodi igrače koji koriste „Facebook” ili nose roze kopačke

Selektor nacionalnog tima Engleske Fabio Kapelo smatra da je psihološka priprema igrača najbitniji element njegovog rada. On je, kroz kreaciju grupnog mentaliteta, bitnog za igrače koji ne teniraju zajedno preko cele godine, naglasio razliku između vođenja kluba i reprezentacije.

- Kada imate malo vremena za treniranje, bitna je psihološka strana. Važniji je trening uma, da pronađete samopouzdanje, da stvorite želju za pobedom. Pred Svetsko prvenstvo imate više vremena, možete da trenirate svakog dana, da poboljšate sadašnji rad i otkrijete neka druga rešenja - rekao je Kapelo.

Verovatno zbog toga što veliki značaj pridaje psihologiji igrača, Kapelo želi da kontroliše svaki segment njihovog života. Nakon devojaka i žena, iz kampa za pripremu reprezentativaca Engleske, izbačen je i „Fejsbuk”.

Engleski reprezentativci u svojoj bazi u Južnoj Africi neće moći da koriste „Fejsbuk” niti „Tviter”. Svi načini socijalnog umrežavanja su im najstrože zabranjeni, jer Kapelo smarta da bi poruke koje igrači ostavljaju mogle da budu meta medija i da je bolje da se nikakve informacije, van onih zvaničnih, ne iznose iz kampa.

Da bi se sprovela internet zabrana, biće angažovan IT tim koji će voditi računa, odnosno proveravati igrače.

Kapelo očigledno veruje i da roze boja loše utiče na psihu igrača. Kada je video da Teo Volkot planira da, na prijateljskoj utakmici sa Egiptom, nosi roze kopačke, veoma se uzbudio i naljutio.

- Za ime Boga, skidaj to sa svojih nogu - izjavio je navodno Kapelo tom prilikom.

Kapelo je pobesneo, nije mogao da veruje da igrač Engleske reprezentacije planira da nosi takve kopačke na međunarodnoj utakmici. Nakon što mu je očitao bukvicu, Teo je morao da promeni kopačke.

svetskoprvenstvo.com

Kasandra skrivila penal



Žuti karton zbog emitovanje scena sa loptom FIFA

Jedna južnoafrička televizija odložila je emitovanje nove serije pošto se na ekranu ukazala lopta sa oznakom Svetske fudbalske federacije (FIFA). U saopštenju televizije „Em-Net” navodi se da je rukovodstvo kanala „shvatilo da emitovanje scena sa loptom FIFA može biti protiv pravila” pred predstojeće Svetsko prvenstvo u Južnoj Africi.

Scene u seriji „Liga slave” (League of Glory) u kojima se pojavljuje fudbal biće ponovo snimljene, a umesto lopte FIFA, pojaviće se obična crno-bela.

FIFA ima vrlo stroga pravila marketinga kada je Svetsko prvenstvo u pitanju i striktno ih sprovodi da bi zaštitila prava svojih zvaničnih partnera.

Organizacija je prošlog meseca primorala avio-kompaniju „Kulula” da odustane od reklama u kojima je koristila slike fudbala i stadiona na kojima će se igrati utakmice Mondijala.

Advokati FIFA obavestili su da reklama kompanije krši južnoafrički zakon i da je „stvorila neovlašćenu asocijaciju sa Svetskim prvenstvom 2010.”

Kulula je poznata po neuobičajenim načinima reklamiranja, a posle ove zabrane saopštila je da joj je FIFA zabranila da koristi fudbalske reči ili naziv „Južna Afrika” u svojim reklamama.

Kulula je odustala od reklame u novinama, ali je saopštila da je „komično” to što ne sme da koristi stvari koje su trenutno važne u Južnoj Africi.


svetskoprvenstvo.com

Samuraji kao Džejms Bond



Japanci najavlli da će na SP biti među najelegantnijim fudbalerima

Fudbalski reprezentativci Japana biće među elegantnijim na Svetskom prvenstvu u Južnoj Africi, tako bar tvrdi Ičirota Fukuši, portparol japanskog fudbalskog saveza. Kada budu sleteli u Johanesburg, nekome će možda ličiti na tajne agente, a za sve su zaslužna skupocena odela.

- Naši fudbaleri nosiće elegantna odela, nalik onima koje nosi Džejms Bond u filmovima. Imaju posebno oblikovanu dugmad na rukavima, a svako košta 3.000 dolara. Želimo da dostojno reprezentujemo Japan u svakom mislu - kaže Fukuši.

Osim što će izgledati kao najpoznatiji tajni agent, reprezentativci će imati i posebne pripreme: zbog dve utakmice na nadmorskoj visini od 1000 metara treniraće sa bocama za kiseonik. „Samuraji” će imati ovakav trening kako bi im se organizam navikao na visinski pritisak.

Selektor Japanske reprezentacije Takeši Okada rekao je da će bar jedan sat dnevno morati da nose boce sa kiseonikom pre odlaska u Južnu Afriku.Takav trening im neće oduzimati puno vremena, moći će i uz televizor da ih koriste, a biće bolje pripremljeni za predstojeće utakmice.

Japanci su na Mondijalu smešteni u grupu E, zajedno sa reprezentacijama Holandije, Kameruna i Danske.

svetskoprvenstvo.com

Molitva za neuspeh



General južnoafričke policije Beki Čele se moli da Amerikanci ne stignu do druge faze takmičenja jer se plaši da mogao da ih poseti predsednik SAD Barak Obama ukoliko bi prošli u drugu rundu. Obezbediti sigurnost Obami u Južnoj Africi je za generala, očigledno, pretežak zadatak.

General južnoafričke policije Beki Čele priželjkuje da se reprezentacija Sjedinjenih Američkih Država ne plasira u naredni krug takmičenja na SP.

Glavni razlog zbog kojeg priželjkuje da SAD ispadne u prvoj rundi takmičenja, je njegova pretpostavka da bi eventualni plasman naterao predsednika SAD Baraka Obamu da poseti Južnu Afriku.

Govoreći u parlamentu o bezbednosnim problemima u organizaciji Svetskog kupa, Čele je saopštio da bi Obama najverovatnije doputovao u Južnu Afriku, ukoliko američku fudaleri prođu u drugu fazu takmičenja. Prema njegovim tvrdnjama, za sada su šanse pola-pola da će Obama doći, ali ukoliko amerikanci prođu dalje, gotovo je izvesna njegova poseta. Čele je još zbunjeniji odkako mu je jedan od zvaničnika FBI rekao da nije siguran da li Obama planira da dolazi ili ne.

- Sve naše molitve su usmerene na to da Amerikanci ne stignu do druge faze, da budu eliminisani u prvoj i mirno odu kući - rekao je Čele, uz obrazloženje da bi obezbeđivanje Obame bio izuzetno težak zadatak, s obzirom da će sve raspolozive snage već biti agažovane na održavanju reda.

Južna Afrika će angažovati ni manje ni više nego 190.000 policajaca i vojnika koji će brinuti o bezbednosti. Ali, očigledno, generalu Beki ni to nije dovoljno.

- Za sada imamo najavu da će u Južnu Afriku za vreme šampionata doputovati šefovi 43 države, ali za obezbeđenje Obame morali bismo da angažujemo bar isti broj ljudi kao za sve te predsednike - rekao je Čele.

Južnoafrička policija je mesecima pod velikim pritiskom. Još od oružanog napada na autobus u kome su bili reprezentativci Togo, u januaru tokom Afričkog kupa nacija u Angoli, neprestano su kontaktu sa čelnicima FIFA i mnogim bezbednosnim službama širom sveta. Svakodnevo uveravaju FIFA da će učiniti sve da svi učesnici SP budu bezbedni.

Inače, pored Južnoafričke policije i vojske, o bezbednosti učesnika Mondijala, brinuće i lično obezbeđenje reprezentacija, ali i obaveštajne službe poput FBI, zatim Interpol i mnoge druge.

Zvaničnu ekspediciju Fudbalskog saveza Srbije u Južnoafričkoj republici tokom Svetskog prvenstva obezbeđivaće predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.


svetskoprvenstvo.com