Ne znam samo dokle ce vise!!

Tomas Flajner, savetnik pregovaračkog tima Srbije za „Blic“

Švajcarski model za Kosovo

Jedan od modela koji bi mogao da se primeni na Kosovu jeste federalno uređenje kakvo ima Švajcarska, kaže u razgovoru za „Blic“ Tomas Flajner, direktor švajcarskog Instituta za federalizam i savetnik srpskog tima u pregovorima o statusu Kosova i Metohije.

Da li pri tom mislite na federalno Kosovo ili na Kosovo kao federalnu jedinicu?

- Ni na jedno ni na drugo. Govorim o širokoj autonomiji koju imaju opštine u okviru švajcarskih kantona.
Da, ali kantoni su u sastavu Švajcarske. Da li to znači da bi Kosovo ostalo u sastavu Srbije?

- To pitanje je regulisano rezolucijom koju je usvojila Skupština Srbije, ali konačna odluka biće doneta u pregovorima.
Šta je najviše što Srbija može da dobije na kraju tih pregovora?

- Najviše i najmanje što može da dobije jeste da svi ljudi na Kosovu žive u harmoniji i miru koji će biti dugoročno održiv.
Ko vas je kontaktirao i ponudio vam da budete savetnik srpskog tima?

- Gospodin Slobodan Samardžić (savetnik premijera Vojislava Koštunice).
Kakva će biti vaša uloga u pregovaračkom timu Beograda?

- Ja sam savetnik za pravna pitanja. Od mene se očekuje da stvari posmatram sa nezavisnog gledišta i da - kao stručnjak za federalizam, ustavno pravo i strukturu multikulturnih država - ponudim neke ideje za rešenje problema Kosova.
Koliko će trajati pregovori?

- Dok se ne postigne najbolje rešenje.



Izvor: Blic \ D. Vukelić

Dok ne stvore Veliku Albaniju

...Iznenadjujuce dobar potez  Kostunicinog tima.

Reagovanja na oslobađanje pripadnika OVK

Podstrek Albancima za nove sukobe

Oslobađajuća presuda za bivše pripadnike OVK Fatmira Ljimaja i Isaka Muslijua poljuljala je poverenje srpske javnosti u objektivnost Haškog tribunala i dodatno uznemirila Srbe na Kosovu.

Savetnik predsednika Srbije za haška pitanja Jovan Simić ocenio je da ta presuda daje podstrek Albancima da prošire sukobe, ne bi li to dovelo do zauzimanja tvrdog stava da Kosovo mora biti nezavisno, kao i da stvara lošu sliku i mogućnost za spekulacije o radu Tribunala.

Nacionalni savet za saradnju s Haškim sudom saopštio je da presuda Ljimaju i Muslijuu neće doprineti vraćanju poverenja domaće javnosti u taj sud, već će samo ojačati snage koje se protive svakoj saradnji s Tribunalom.

Predsednik Saveta Rasim Ljajić izjavio je da će biti teško uveriti javnost u Srbiji da odluka Tribunala i zahtev da se Slobodanu Miloševiću razdvoji proces za Kosovo nisu politički povezani.

- Ovo će značiti dva koraka unazad u stvaranju poverenja javnosti u Tribunal - upozorio je Ljajić.

Nosilac Srpske liste za KiM Oliver Ivanović pribojava se da presuda može imati i direktne posledice.

- To je indirektna poruka Albancima da su dobro radili 1999. i 17. marta 2004. - ocenio je Ivanović.

Više hiljada Albanaca dočekalo je na aerodromu Slatina juče oko 16 sati Fatmira Ljimaja i Isak Muslijua. Oni su oslobođeni odlukom Haškog suda uprkos tome što ih je međunarodni tužilac teretila da su u junu 1998. godine počinili ratni zločin nad civilnim stanovništvom time što su u ilegalnom logoru Lapušnik na putu Kosovo Polje-Peć držali mučili i ubili više Srba i nealbanaca. Nekoliko desetina hiljada Albanaca okupilo se ispred zgrade Filološkog fakulteta priređujući doček Ljimaju i Muslijuu pod nazivom „Manifestacija - estrada herojima Kosova“.


Izvor: Blic

Leon Kojen, član pregovaračkog tima, upozorava

Dve opasnosti na startu pregovora

Pregovarački tim za Kosovo i Metohiju trebalo bi da se sastane već početkom iduće nedelje, u zavisnosti od obaveza glavnih pregovarača. Ali operativni deo tima već priprema poslovnik o radu i još nekoliko predloga za glavne pregovarače, tako da s tehničke strane sve ide bez teškoća - kaže u razgovoru za „Blic“ član srpskog pregovaračkog tima Leon Kojen.
Kada će pregovarački tim početi sa izradom platforme o budućem statusu KiM?

- Pretpostavljam vrlo brzo jer oko njene okosnice nema nikakvih sporova, a postoje i prihvaćeni dokumenti čije se osnovne ideje neće menjati već, tamo gde je to potrebno, precizirati, razviti i prilagoditi donekle drukčijoj nameni. Tri takva dokumenta skorašnjeg datuma su naša platforma o decentralizaciji, podnesena letos u Beču, zatim rezolucija o Kosovu i Metohiji nedavno usvojena u Narodnoj skupštini i plan predsednika Tadića s kojim se, uz dva-tri preciziranja, složila i Republička vlada.
Kakvi su vaši utisci posle razgovora sa Martijem Ahtisarijem? Koje poruke mu je preneo državni vrh, a šta su naši lideri čuli od Ahtisarija?

- U tim razgovorima nije bilo neočekivanih stvari. Ahtisariju su, i kod predsednika i kod premijera, jasno iznesene ključne tačke naše platforme: suverenitet i teritorijalni integritet Srbije i SCG kao osnova za nas prihvatljivog rešenja; spremnost na kompromis sa kosovskim Albancima u tom okviru i neophodnost direktnih pregovora između Beograda i Prištine; veoma široka autonomija za pokrajinu kojom se uvažavaju legitimni interesi Albanaca; decentralizacija, sa znatno proširenim ovlašćenjima za većinske srpske opštine, kao način da se Srbima vrate normalni uslovi života i omogući povratak izbeglica iz centralne Srbije. Ahtisari je, sa svoje strane, isticao autoritet UN i Kontakt grupe, u kojoj se nalaze četiri od pet stalnih članica Saveta bezbednosti i govorio o potrebi da se dođe do rešenja u dogledno vreme, ako već ne u sledećih nekoliko meseci. Rečeno šahovskim jezikom, to je bila poznata varijanta jednog često igranog otvaranja.
O čemu će se prvo razgovarati sa Ahtisarijem, da li možda o 13 tačaka pobrojanih u dokumentu Stejt departmenta?

- To je u ovom trenutku i najzanimljivije. Obe platforme, i naša i albanska, uglavnom su poznate i međusobno su nepomirljive, pa zato Ahtisari i Kontakt grupa predlažu da se počne od životno važnih stvari, konkretnijih nego što je sam status Kosova i Metohije. Dakle, najpre bi se raspravljalo o pojedinačnim pitanjima (imovinski sporovi, državna svojina i privatizacija, ovlašćenja lokalne samouprave, zaštita pravoslavnih crkava i manastira, itd), a tek potom bi se prešlo na problem budućeg statusa pokrajine. Ovde se za nas kriju dve opasnosti. Prva je da način na koji je postavljeno neko pitanje već prejudicira rešenje budućeg statusa: recimo ako bi se o zaštiti manastira govorilo u sklopu „brige za kulturnu baštinu Kosova“, kako to inače čine Albanci. Druga opasnost je da se prihvatanje naših pojedinačnih zahteva, recimo oko decentralizacije, ne proglasi „kompenzacijom“ za mirenje sa uslovnom nezavisnošću, kako bi voleli neki na Zapadu. Ukoliko na početku pregovora izbegnemo obe opasnosti, šanse za uspeh kasnije će biti veće.


Izvor: Blic

"Bitka za Kosovo u Vašingtonu"
Izvor: FoNet
Vašington -- Fajnenšel tajms piše da se bitka za Kosovo preselila u vašingtonske kuloare moći.

List, kako prenosi BBC na srpskom, piše da je prošlog meseca u elitnom klubu Metropoliten Savez za novo Kosovo pokrenuo kampanju za nezavisnost Pokrajine. "Uz pomoć velikog novca, kosovski Albanci pridobili su veliki broj bivših zvaničnika SAD i jedan ugledni institut, a angažovali su i poznatu kompaniju za međunarodno lobiranje", navodi list.

Na čelu Saveza za novo Kosovo je bivši potpredsednik Nacionalnog obaveštajnog saveta Samjuel Hoskinson, a tu je i bivši ministar odbrane Frenk Karluci, počasni predsednik kompanije Karlajl, bliske Bušovoj administraciji. Na skupu u Metropolitenu, u organizaciji uglednog Centra za strateške i međunarodne studije, čula su se mišljenja da bi Vašington mogao da nametne rešenje ako Srbija ne odustane od formule "više od autonomije, manje od nezavisnosti".

Čovek iz senke, koji je sve to finansirao, navodno je Bedžet Pacoli, verovatno najbogatiji Albanac na svetu, koji svoje bogatstvo želi da pretoči u politički uticaj na Kosovu i koji među svoje prijatelje ubraja Bila Klintona i Borisa Jeljcina, piše list.

Samardžić na studijama u Švajcarskoj

Prvi visoki zvaničnik koji je usred Beograda izjavio da Kosovo ne treba da bude deo Srbije je švajcarska ministarka spoljnih poslova Mišlen Kalmi Rej. Za savetnika srpskog pregovaračkog tima nekoliko meseci posle imenovan je profesor Tomas Flajner, Švajcarac. Savetnik premijera Vojislava Koštunice i član pregovaračkog tima za Kosovo Slobodan Samardžić je trenutno na doškolavanju u Švajcarskoj. Šta je to što ih povezuje, a nije samo Kosovo?

Slobodan Samardžić je gostujući istraživač na Institutu za federalizam koji je deo Pravnog fakulteta Univerziteta u Friburu (Švajcarska). U bordu direktora ove naučne ustanove na prvom mestu je ime Tomasa Flajnera, profesora pravnog i direktora ovog Instituta. A program gostujućih istraživača postoji „zahvaljujući podršci“ dve institucije; švajcarskog Ministarstva spoljnih poslova i Agencije za razvoj i saradnju.

Švajcarac u srpskom timu profesor Flajner na pitanje „Blica“ ko je s njim kontaktirao i ponudio mu da bude savetnik srpskog tima, odgovara da je to bio gospodin Slobodan Samardžić.

Kako „Blic“ saznaje, Slobodan Samardžić je od oktobra u Švajcarskoj. Naš izvor dodaje da on povremeno dolazi u zemlju, ali je teško utvrditi ko finansira putovanja na relaciji Fribur-Beograd. Samardžić na pomenutom univerzitetu radi na temi „Decentralizacija reformi unutar politike ‘Primena različitosti’ - Iskustva iz jugoistočne Evrope“.


Izvor: Blic

Док некоме не дође из гу*ице у главу и одлучи да прекине пресе*авање са арбанасима и јудео-америком...

Своје не дам, туђе нећу... 

To bi sve bilo super kad bismo se mi nesto pitali...