Diplomatski skandal


Građani Srbije sa Kosova i Metohije, ukoliko žele da putuju u Sloveniju, vizu moraju da izvade u slovenačkoj ambasadi u Skoplju, a ne u Beogradu.

Odlukom slovenačkih vlasti građani južne srpske pokrajine naterani su da podnose zahteve za vizu u drugoj državi, a ne u postojećim konzularnim odeljenjima Slovenije u Beogradu ili Podgorici. Ovakvim postupkom vlasti u Ljubljani jasno pokazuju da Kosmet i pre početka razgovora o konačnom statusu vide kao nezavisan od SCG.

Zaposleni u ambasadi Slovenije u makedonskoj prestonici potvrdili su nam da je ovo diplomatsko predstavništvo nadležno za izdavanje viza građanima Kosmeta. Na pitanje od kada važi to pravilo, u ambasadi je „Blicu“ rečeno da je „tako oduvek“.

- Građanima Kosova se u konzularnom odeljenju u Skoplju izdaju vize jer je Kosovo u našoj nadležnosti - ljubazno je odgovorila zaposlena u slovenačkoj ambasadi u Makedoniji koja se nije predstavila. Za razliku od nje, službenici Ambasade Slovenije u Beogradu nisu bili tako ljubazni. Na pitanje zašto se našim građanima sa Kosova vize izdaju u odeljenju u Skoplju a ne Beogradu i gde možemo da potvrdimo tu informaciju, slovenački službenik je rekao:

- Nigde ne možete da proverite tu informaciju. Čekamo uputstvo iz Ljubljane pa ćemo ga uputiti Ministarstvu spoljnih poslova SCG.

Iako u Beograd još nije doputovao novi ambasador Slovenije koji će na toj funkciji zameniti Boruta Šukljea, to nije opravdanje za uskraćivanje informacija novinarima.

Građani SCG (uključujući Kosovo) zahteve za izdavanje viza podnose u diplomatsko-konzularnim predstavništvima u Srbiji i Crnoj Gori, saznajemo u Ministarstvu spoljnih poslova državne zajednice. Jedino u slučaju da određena zemlja nema ambasadu ili konzulat u SCG, građani državne zajednice za vize apliciraju u drugim najbližim DKP te zemlje. U MSP SCG ističu da je jasno da se u SCG nalaze dva konzularna odeljenja Slovenije, u Beogradu i Podgorici, i da je protiv diplomatskih pravila da građani SCG sa Kosmeta vizu traže u slovenačkoj ambasadi u Makedoniji.

Izvor: Blic 

Koštunica u klin, Tadić u ploču

Specijalni izaslanik UN za pregovore o statusu Kosova i Metohije Marti Ahtisari sastaće se danas sa republičkim premijerom Vojislavom Koštunicom, a sutra sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem.

U ta dva dana, Ahtisari će od dvojice srpskih lidera čuti dve potpuno različite priče. S druge strane, glavnom pregovaraču međunarodne zajednice kosovski Albanci već su uručili jedinstvenu platformu koja ne priznaje ništa osim nezavisnosti Kosova. Portparol DSS Andreja Mladenović izjavio je da bi ove sedmice trebalo da bude formiran srpski pregovarački tim za KiM. Međutim, iz DS poručuju da u tom timu neće biti nikoga iz Tadićevog kabineta.

- Neophodno je da imamo jednu pregovaračku platformu i jedan pregovarački tim, jer samo tako možemo doći do povoljnog rezultata - rekao je Mladenović.

Ipak, komentarišući Tadićevu izjavu da Srbija nema jedinstvenu platformu za razgovore o Kosovu i da je skupštinska Rezolucija samo spisak lepih želja, Mladenović je priznao da ta izjava pokazuju da „nema usaglašenosti oko ključnih pitanja“.

Marti Ahtisari izjavio je juče u Prištini da neće da spekuliše o budućem statusu Kosova .

- Ne prihvatam podelu pokrajine. Postojeće stanje ne može da se održi. Odluka o konačnom statusu ne zavisi od mene i mog pregovaračkog tima. Na Savetu bezbednosti je da donese konačnu odluku - rekao je on naglašavajući da se rešenja neće nametati ali da su principi Kontakt grupe jasni.

Inače, politički predstavnici Srba na Kosovu preneli su juče Ahtisariju da Srbi ne žele da žive u nezavisnom Kosovu, da je za njih neprihvatljiva i uslovna nezavisnost, kao i da je srpskim političarima sa Kosova mesto u jedinstvenom timu Beograda za pregovore o budućnosti pokrajine.

Izvor: Blic

Intervju: Boris Tadić, predsednik Republike Srbije

Moramo imati platformu da nam ne bi nametnuli rešenje

- Srbiji treba platforma za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije jer mi nemamo dokument sa kojim bismo ušli u razgovore. Rezolucija usvojena u Skupštini Srbije ne može biti osnova za pregovore jer je u njoj navedeno šta Srbija ne želi da prihvati. Potrebna nam je platforma koja će precizno definisati kakva mi rešenja želimo na KiM. Zbog toga sam izašao sa predlogom pregovaračke platforme koja podrazumeva celovito Kosovo i Metohiju koje čine dva entiteta, srpski i albanski, uz očuvanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije - kaže u intervjuu za „Blic“ predsednik Srbije Boris Tadić.

Srpski predsednik ističe da Rezolucija koja je usvojena u našem parlamentu i ona koju su usvojili Albanci u pokrajini ne mogu biti pregovaračke platforme. One, kaže Tadić, definišu ono što se ne želi prihvatiti, a pregovaraćemo o onome što želimo da prihvatimo i što je konkretno rešenje za neki međunarodni problem, a Kosmet to jeste. Tadić kaže da platforma treba da bude napravljena u naredne tri do četiri nedelje, kako bismo spremni ušli u pregovore koji treba da počnu u januaru, a koji će trajati devet meseci.
Šta tačno podrazumeva vaš predlog?

- Predložio sam pregovaračku platformu koja podrazumeva da Srbija održi suverenitet nad KiM a time i teritorijalni integritet. Pokrajina treba da ostane celovita, a u okviru nje treba da bude definisan srpski entitet. Institucije KiM bile bi izgrađene od srpskih i albanskih institucija, a srpski entitet treba da bude direktno institucionalno vezan za Beograd. To je jedini način da budu zadovoljeni svi principi, a to su: očuvanje teritorijalnog integriteta Srbije, zaštita naših građana u pokrajini, interes albanske strane za suštinskom autonomijom u odnosu na Beograd i interes očuvanja međunarodnog prava, da se ne pravi pravni presedan koji bi mogao po principu domino efekta da destabilizuje ceo region, a i šire. Predlog platforme poslao sam premijeru i Vladi na razmatranje. O njoj sam razgovarao i sa predsednikom državne zajednice SCG Svetozarom Marovićem, nekim predstavnicima Srba sa KIM i ovih dana ću to učiniti i sa ostalima, kao i drugim relevantnim političkim činiocima u zemlji. A posebno sa ljudima koji su gradili našu politiku na KIM kao što je Nebojša Čović.
Jeste li dobili povratnu informaciju od premijera? Ima li naznaka da je Vlada spremna da krene u izradu pregovaračke platforme kako vi to predlažete?

- Poslao sam premijeru i Vladi Srbije predlog pregovaračke platforme i prva reakcija je pozitivna.
Postoji li opasnost da Srbija u pregovore uđe s dve različite politike ili da se tokom pregovora vi i Vlada raziđete? Koliko bi to oslabilo našu pregovaračku poziciju?

- Želim da verujem da ćemo imati jedinstvenu pregovaračku poziciju. Uveren sam da će Vlada prihvatiti moj predlog. Potrebno nam je konstruktivno i održivo rešenje koje u sebi sadrži jasan plan i koje omogućava da branimo naš nacionalni interes na KiM. Svakako neću doprineti razjedinjavanju naše pregovaračke pozicije.
Zar to što poslanici DS u Skupštini nisu glasali za Rezoluciju i to što ste u javnost izneli predlog platforme pre nego što ste o njemu razgovarali sa premijerom nije doprinos razjedinjavanju pregovaračke pozicije?

- Svi predlozi koji dolaze s moje strane u cilju su postizanja efikasnih rešenja. Ukoliko se dogovor ne postigne, onda će svi činioci u zemlji morati da preuzmu odgovornost u skladu sa Ustavom. Ja sam spreman da tu odgovornost preuzmem. DS nije glasao za Rezoluciju jer ona predstavlja vraćanje na stari ustavni okvir iz vremena Slobodana Miloševića. Pregovori treba da rezultiraju uspehom, a čitav svet okupljen u Kontakt grupi, od Rusije do Amerike, nedvosmisleno je naveo da je nemoguće vraćanje na stara ustavna rešenja iz Miloševićevog vremena. To zna i Vlada koja je predložila Rezoluciju. Mogu sada da kovertiram da rešenje za KiM neće biti u okviru tih ustavno-pravnih rešenja koje je još Milošević formulisao.
Zbog čega ste taj plan izneli baš nakon posete ruskom predsedniku Vladimiru Putinu? Zar ne bi bilo logično da ste ga najpre predstavili u zemlji, a potom ga izložili u Moskvi?

- Do sada sam imao 36 međunarodnih poseta i u svim tim prilikama branio sam naš interes na KiM, tražeći rešenje koje je prihvatljivo i za međunarodnu zajednicu. Poslednji koji sam vodio bio je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i njemu sam objasnio taj plan. Mislim da je vrlo važno to što sam njemu taj plan prezentovao pre nego što sam izašao u javnost, jer se time završio krug veoma važnih međunarodnih poseta. To je jedini razlog zbog kog to ranije nisam saopštio. Ranije, u razgovorima sa Koštunicom, u dva navrata sam pominjao mogućnost formiranja srpskog i albanskog entiteta - i on je to razmatrao. Taj predlog je sastavni deo dokumenata o KiM koje su analizirali još 2001. godine kada je Zoran Đinđić bio premijer a Koštunica predsednik SRJ. Uopšte ne želim autorstvo nad tim dokumentom. Taj plan proizilazi iz svih dokumenata usvojenih od 5. oktobra 2000. godine do danas.
Da li ste od ruskog predsednika i od predstavnika Kontakt grupe dobili podršku za formiranje dva entiteta na KiM?

- Mi ulazimo u pregovore i za tu podršku treba da se izborimo. Uspeh Srbije u pregovorima o budućem statusu KIM direktno zavisi od naše inicijative i konkretnog predloga za rešenje. Ukoliko Srbija nema konkretno rešenje i ako bude pasivna u pregovorima, povećava se verovatnoća nametanja rešenja. Naša pregovaračka pozicija više je nego teška, ali moramo da se borimo za svoje interese do poslednjeg trenutka. Važno je istaći da je moj predlog o formiranju dva entiteta naišao na razumevanje i dobar prijem Rusije i nije bilo negativnih odjeka u EU, dok je Unija ostala uzdržana po pitanju i naše i albanske rezolucije. Mi moramo da pridobijemo velike sile iz Kontakt grupe da nam pomognu, a to možemo samo konkretnim rešenjima koja su i za njih prihvatljiva.
Dolaskom Ahtisarija u Beograd i Prištinu pregovori su počeli. Da li će on u Beogradu dobiti jedinstvenu poruku i šta ćete mu vi reći na prvom sastanku?

- Ne postoji opasnost da Ahtisari čuje različite stavove. Ovi razgovori imaju opšti informativni karakter, a konkretni pregovori počeće u januaru. Preneću mu poruke koje sam i do sada govorio a to je da je nezavisnost KiM neprihvatljiva i da je to opasno rešenje koje može destabilizovati region. Reći ću mu da je Srbija spremna na kompromis, da na Kosovu i Metohiji branimo i međunarodno-pravni poredak i da Srbija ne želi da se odrekne svojih legitimnih interesa i zaštite naših građana u pokrajini.
Predlog o formiranju dva entiteta u nekim krugovima tumači se kao uvod u podelu pokrajine. Postoji li mogućnost da se ta opcija u jednom trenutku pojavi kao kompromisno rešenje i da li bi za vas to bilo prihvatljivo?

- Ne mogu da govorim o hipotetičkim rešenjima, već o onome što su kao okvir za pregovore definisali Savet bezbednosti i Kontakt grupa. Samo u tom okviru biće definisano rešenje, a u tom okviru je i moj predlog o formiranju entiteta. Ne treba da se samozavaravamo, sva rešenja su u opticaju pa čak i ona najgora. Ali svako prihvatljivo rešenje mora da vodi stabilnosti kako Kosova i Metohije tako i Srbije i celog regiona. O tome moraju da vode računa ne samo srpski i albanski pregovarači nego i međunarodna zajednica.
Ukoliko kao krajnje rešenje bude nametnuta nezavisnost ili uslovna nezavisnost KiM, ima li Srbija plan šta će raditi nakon toga?

- U pregovore ulazimo s ciljem da sprečimo nezavisnost pokrajine. Ni uslovna i bezuslovna nezavisnost za Srbiju nije prihvatljiva. Međutim, ukoliko pregovori zapadnu u ćorsokak, povećava se opasnost od nametanja rešenja. U tom slučaju, uslediće nova strategija naše zemlje. Ponovo naglašavam da, ukoliko ne budemo imali konkretan predlog, povećava se verovatnoća nametanja rešenja, što svako dobronameran želi da izbegne. Međunarodna zajednica neće dozvoliti da se u nedogled produžava traganje za rešenjem problema na KiM.
Upozorili ste da, ukoliko se albanska i srpska strana ne dogovore, postoji opasnost da Albanci dobiju mogućnost na samoopredeljnje. Šta ste time hteli da kažete?

- Upozorio sam da jedan deo međunarodne zajednice razmišlja o davanju prava samoopredeljenja albanskoj strani. Za mene je to neprihvatljivo. Moj kontraargument je da čak i pravo na samoopredeljenje ne podrazumeva pravo na otcepljenje. Zbog toga mi moramo da insistiramo na pregovaračkoj poziciji koja će biti za sve prihvatljiva i ne smemo sebe da dovedemo u situaciju da to neko Albancima omogući zbog naše pasivnosti i nedefinisanog cilja.
Da li ste zadovoljni sastavom pregovaračkog tima? Jesu li pregovori o njegovom formiranju tekli bez trzavica?

- Taj tim se bazira na paritetnoj osnovi, a odluke se donose konsenzusom predsednika Srbije i premijera. To smatram solidnom osnovom za rad. Od samog tima važnija je saglasnost o cilju i ulogama, i disciplina u obraćanju javnosti. Ako sve to ne postoji, nema tima koji može da postigne uspeh. Na ovome ću insistirati do kraja.


Izvor: Blic / Ljiljana Begenišić

Tadić i Koštunica na čelu pregovaračkog tima Beograda

Spremni za pregovore

U timu još Drašković, Bataković, Kojen, Simić, Samardžić, Rašković-Ivić. Stalni savetnik biće Švajcarac Tomas Flajner

BEOGRAD - Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica biće kopredsednici i glavni pregovarači u delegaciji Beograda u predstojećim pregovorima o budućem statusu Kosova i Metohije, odlučila je Vlada Srbije na jučerašnjem zasedanju. U timu će biti i ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore Vuk Drašković, saopštila je vladina kancelarija za saradnju s medijima.

Članovi tima su Tadićevi savetnici Dušan Bataković i Leon Kojen, Koštuničini savetnici Aleksandar Simić i Slobodan Samardžić, šef Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić i predstavnici Srba s Kosmeta Marko Jakšić (DSS) i Goran Bogdanović (DS). Pregovarački tim će imati savetnike i četiri radne grupe, a stalni savetnik je Švajcarac Tomas Flajner, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Friburgu i direktor Instituta za federalizam.

Aleksandar Simić je naveo za Radio B 92 da je ideja o formiranju tima vezana za politički dogovor koji je postignut 2. novembra na nivou predsednika Srbije i premijera koji je više puta potvrđen na sastancima u kojima su učestvovali predstavnici državne zajednice.

Kosmetski Srbi su sa odobravanjem prihvatili sastav tima, mada, prema rečima šefa poslaničke grupe Srpska lista za KiM u Skupštini Kosova Ranđela Nojkića (SPO), imaju primedbu što nema nijednog predstavnika Srba iz centralnog Kosova.

- Sastav tima je dobar, zastupljene su tri institucije, ali postoji mala rezerva povodom toga što su oba predstavnika kosmetskih Srba sa severa i nema nikoga iz centralnog Kosova. Kako su priče o podeli aktuelne, Srbi iz centralnog i ostalih delova Kosmeta strahuju da bi, ako u krajnjem slučaju dođe do tog najgoreg predloga, oni ostali u albanskom delu - smatra Nojkić.

Pres služba predsednika Republike saopštila je da je predsednik Srbije Boris Tadić dostavio Vladi Srbije predlog pregovaračke platforme o budućem statusu Kosova i Metohije, o kojem je razgovarao prilikom nedavnog sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.


Izvor: Glas Javnosti / Lj. S

Tim za pregovore o statusu Kosova

Tadić i Koštunica na čelu, Švajcarac savetnik

Na sednici Vlade juče ujutro formiran je srpski pregovarački tim sastavljen od glavnih pregovarača i operativnog dela. Glavni pregovarači i ujedno kopredsednici tima su premijer Vojislav Koštunica i predsednik Srbije Boris Tadić, a status glavnog pregovarača ima i Vuk Drašković, šef diplomatije SCG.

Međunarodna zajednica ne bi ni pristala na neko drugo rešenje, jer je neophodno da postoje garanti dogovorenog i potom potpisanog rešenja budućeg statusa Kosmeta. To svakako ne bi mogli da budu njihovi savetnici ili partijski članovi koji su svoje mesto našli u operativnom delu.

Tako je Leon Kojen, a kako i piše u odlukama Vlade, direktno odgovoran kopredsedniku tima Borisu Tadiću, u čijem je inače kabinetu savetnik. Isti je slučaj i sa Slobodanom Samardžićem. Tadićevi ljudi u timu su i savetnik Dušan Bataković i Srbin sa Kosova Goran Bogdanović. U operativnom timu je i Aleksandar Simić, premijerov savetnik, predsednica Koordinacionog centra Sanda Rašković-Ivić i član DSS sa severa Kosova Marko Jakšić. Predrag Simić, sada ambasador u Francuskoj, a ranije savetnik Vuka Draškovića, sa Radomirom Diklićem (kabinet predsednika SCG) i nekadašnjim ambasadorom u Francuskoj i urednikom agencije Beta takođe je član operativnog dela.

Tri glavna pregovarača isprva su imala tri plana za Kosmet. Juče je i zvanično saopšteno da je ipak podela na dva entiteta koju je ponudio Tadić u skladu sa planom Vlade. Ostaje još plan Vuka Draškovića - 3E (potpuna autonomija, ali ne i suverenitet Kosovu).

Član tima koji se izdvaja od svih ostalih jeste Dušan Bataković. On se jedini i pre 1999. ozbiljno bavio Kosovom. Bataković je sredinom devedesetih uradio plan kantonizacije (na koji se i danas mnogi pozivaju), a koji je u vreme dok ga je pravio imao smisla, jer je tada država Srbija imala na terenu i svoje snage, administraciju i deprimirane Albance. Takođe, Bataković je bio u diplomatiji i to u Grčkoj (zemlja koja takođe već sada ima problema sa Albancima) i shvata način na koji funkcioniše međunarodna zajednica.

Iza premijerovih savetnika Samardžića i Simića stoji prošlogodišnji vladin plan za Kosmet, grubo rečeno, o formiranju pet oblasti. Oni i danas u javnim nastupima tvrde da niko iz međunarodne zajednice nije rekao da taj plan ne valja. Međutim, da li su ga stranci odbili ili ne? Dovoljno je reći da je na Kosovu uz angažman relevantnih međunarodnih institucija izrađen plan decentralizacije. Sam proces je već počeo kroz pilot-projekte. Srpska strana u izradi nije učestvovala. Tako su kritike te decentralizacije, ali i srpski predlozi završili samo po novinskim stupcima.

Premijerovi savetnici bili su zagovornici bojkota izbora na KiM. Argument je bio između ostalog da se tako daje legitimitet kosovskim institucijama. Bojkotom proces na Kosmetu nije zaustavljen, čak se i ubrzao - počeli su pregovori... Izbori su održani, institucije rade, a kosovski Srbi u njima nemaju svoje predstavnike.

Simić ima angažman više - učestvovao je u izradi kosovskog Ustavnog okvira. Međutim, nije ušao u Komisiju za izradu od samog početka već naknadno. Upućeni u kosovske prilike, ali i stranci kažu da je izrada Ustavnog okvira bila jedna od prvih lekcija za Srbiju - neučestvovanje ne zaustavlja proces. Simić i Samardžić učestvovali su do sada na nekoliko konferencija o KiM.

Goran Bogdanović je bio u prošlom mandatu ministar za privredu u kosovskoj vladi. Danas je član Srpske liste za Kosmet. Iza imena Marka Jakšića u vladinoj odluci stoji predsednik Zajednice srpskih opština na KiM.



Izvor: Blic \ Željka Jevtić

Ako uzmemo u obzir stavove i nadanja nekih nashih politichara da bi Slovenija mogla da postane nash najveci strateshki partner i saveznik, ovo mu dodje kao josh jedna u nizu kofa ledene vode (nakon onog homo-Drnovsheka)...

Ahtisari sa patrijarhom Pavlom i Tadićem
 
Žive samo Dečani

Patrijarh srpski Pavle uručio je juče specijalnom izaslaniku generalnog sekretara UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Martiju Ahtisariju tekst poruke Svetog arhijerejskog sabora povodom razgovora o statusu južne srpske pokrajine i Memorandum tog tela o Kosovu i Metohiji, kao zvanična dokumenta i stavove SPC.

Patrijarh Pavle je specijalnog izaslanika upoznao sa „velikim, u savremenom svetu nezabeleženim progonom oko 250.000 pravoslavnih Srba i pripadnika etničkih manjina i uništavanjem 115 crkava i manastira i to od 1999. od kada je južna srpska pokrajina pod zaštitom međunarodnih snaga“. Patrijarh srpski je naglasio da je to najveće etničko čišćenje obavljeno u miru u celoj savremenoj svetskoj istoriji. „Molimo se Bogu za mir i da to što je snašlo nas ne snađe nijedan drugi narod u svetu. Molimo se Bogu za mir, pravdu i slobodu za sve, za Srbe, za Albance i sve druge podjednako. Nadam se da ste i vi ovde kao ljudi dobre volje, koji će pomoći da se uspostave mir, pravda i sloboda“, poručio je patrijarh Pavle.

Ahtisari je ukazao da se nalozi generalnog sekretara UN i zemalja Kontakt grupe odnose na obezbeđenje zaštite svih zajednica i kulturnog nasleđa na Kosovu.

„Moj utisak je da je manastir Dečani jedino mesto koje je preživelo“, rekao je Ahtisari.


Izvor: Blic

U Skoplje sa Unmik pasošima

Slovenačko diplomatsko-konzularno predstavništvo u Skoplju nadležno je za izdavanje viza građanima sa Kosmeta koji imaju Unmik dokumenta, potvrdila je juče za „Blic“ Jadranka Šturm Kocjan, otpravnica poslova ambasade Slovenije u Beogradu.

U Ambasadi Slovenije u Beogradu i konzularnom odeljenju u Podgorici zahteve za vize mogu da podnose samo građani SCG sa Kosmeta koji imaju pasoše državne zajednice, navodi se u pisanom odgovoru slovenačkog diplomatskog predstavništva u Beogradu.

Građani Kosmeta sa Unmik putnim ispravama moraju više puta lično da dolaze u slovenačko konzularno odeljenje u Skoplju pa je zbog blizine makedonske prestonice odlučeno da u konzulatu u Skoplju i apliciraju za vize.

- Ta odluka je donesena na osnovu mnogih upozorenja i brojnih primera zloupotrebe dokumenata izdatih od strane Unmika na Kosovu i predstavlja tehničko pitanje - navodi Šturm-Kocjan i ističe da „ovo pitanje nije nikako moguće interpretirati kao diplomatski skandal“. Ona takođe negira ranije navode „Blica“ da im je Ministarstvo spoljnih poslova SCG uputilo protestnu notu povodom pitanja izdavanja viza građanima Kosmeta. Podsećamo da je sagovornik „Blica“ iz MSP SCG prekjuče potvrdio za naš list da je ovo Ministarstvo slovenačkim kolegama uputilo protestnu notu zbog prejudiciranja konačnog statusa Kosmeta pre završetaka pregovora o rešenju kosovskog pitanja.


Izvor: Blic

Ahtisari: Podela neprihvatljiva

BEOGRAD - Nemamo iluzije da će posao definisanja budućeg statusa Kosova biti lak. Na početku smo mukotrpnog posla, a trajanje procesa biće određeno na osnovu dogovora s generalnim sekretarom UN, imajući u vidu saradnju sa stranama u pregovorima, rekao je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN zadužen za pregovore o Kosovu Marti Ahtisari na konferenciji za novinare održanoj po završetku njegove prve posete Beogradu.

Ahtisari je istakao da ne postoji vremenska odrednica za njegov mandat, ali da će se rad nastaviti što je moguće brže, uz razgovore sa Beogradom i Prištinom kao glavnim učesnicima u pregovorima, ali i predstavnicima ostalih zainteresovanih strana, zemalja u okruženju i država članica Kontakt grupe i Evropske unije. Da bi se postigao napredak, naglasio je Ahtisari, važna je i podrška Beograda u ohrabrivanju Srba i pronalaženju rešenja.

On je naglasio posebnu ulogu Kontakt grupe i značaj principa koje je ona ponudila za razgovore, dodavši da budući status Kosova podrazumeva i primenu standarda, na čemu treba da se angažuju kosovski Albanci, ali i dobije podrška Srba i predstavnika ostalih manjinskih zajednica. S tim u vezi, istakao je da je podela Kosova neprihvatljiva. On nije juče mogao da precizira kada bi mogli da počnu direktni razgovori između predstavnika Beograda i Prištine, ali je izrazio očekivanje da bi to moglo da se dogodi posle Nove godine.

Patrijarh srpski Pavle uručio je juče Martiju Ahtisariju tekst poruke Svetog arhijerejskog sabora povodom razgovora o statusu južne srpske pokrajine i Memorandum tog tela o Kosovu i Metohiji, kao zvanična dokumenta i stavove SPC o tom pitanju.

Sadašnje stanje neodrživo

Predsednik Srbije Boris Tadić ocenio je u razgovoru sa Ahtisarijem da bi trebalo što pre da dođe do direktnog razgovora između Beograda i Prištine, saopštila je pres-služba Predsedništva. Tadić je Ahtisariju predočio načelne stavove o neprihvatljivosti nametnutih i jednostranih rešenja i založio se za proces decentralizacije na Kosmetu. Ahtisari je naglasio da je sadašnje stanje u pokrajini neodrživo i da očekuje da će početak razgovora stvoriti novu dinamiku u rešavanju nagomilanih problema na Kosovu.


Izvor: Glas Javnosti

Plan predsednika Srbije biće naša platforma

Tadić ucenio Koštunicu

Prvi uslov da Tadić uđe u tim bio je plan, a drugi da se odluke donose samo uz dogovor premijera i predsednika

BEOGRAD - Plan predsednika Srbije Borisa Tadića i zvanično je usvojen kao platforma našeg tima za pregovore i to je bio jedan od uslova da Tadić i njegovi ljudi uđu u pregovarački tim, saznaje Glas iz odlično obaveštenog izvora iz vrha DS-a. Kao drugi uslov, naš sagovornik navodi taj da se konačne odluke donose paritetno, u prevodu - samo dogovorom dvojice kopredsednika, Tadića i Koštunice. To praktično znači da nema preglasavanja i da se ne može desiti da predsednik ili premijer nešto usvoje, a da se ovaj drugi ne slaže s tim. Na pitanje zašto je Tadićev plan tako mlako komentarisalo premijerovo okruženje, naš izvor objašnjava da oni ipak nisu mogli sebi da dozvole da priznaju da je predsednik "pokupio kajmak", pa su u komentarima menjali reči, na primer iz "entiteta" u "region" i slično.

U najkraćem, Tadićev plan juče je za Dojče vele predstavio Dušan Bataković, njegov savetnik i član tima, koji je rekao da plan za stvaranje dva entiteta na Kosovu predviđa samo formiranje srpskih opština, a ne i njihovo fizičko povezivanje u jednu celinu. Bataković je rekao i da bi nadležnosti srpskog entiteta bile u oblasti lokalne policije i sudstva, kao i zdravstva, privrede, finansija i privatizacije.

On je rekao da će kod međunarodnog pregovarača za Kosovo Martija Ahtisarija, pored predstavljanja plana za formiranje dva entiteta na Kosovu, srpska strana insistirati i na suštinskim pitanjima koja se tiču decentralizacije, horizontalnog povezivanja opština, zaštite kulturne baštine koja je ugrožena i koja po pomenutom planu treba da bude deo srpskog entiteta. O tome da je Tadićev plan i zvanično usvojen kao naša strategija, "Koštuničini" članovi tima ni juče nisu rekli ni reč, već je Aleksandar Simić, premijerov savetnik i član tima, samo naveo da "moramo imati vrlo jasne stavove u teškim i, po svemu sudeći, dugotrajnim razgovorima o statusu Kosova".

- Polako, šta ste navalili sa našim stavom i strategijom! Kod mene u Zubinom Potoku kažu "ako je prevrelo, nije prekipelo". Sešćemo, videćemo šta će oni da kažu, pa ćemo mi onda da iznesemo šta imamo - kaže za Glas Marko Jakšić (DSS), član pregovaračkog tima sa Kosova i Metohije. On dodaje i da postoje informacije da ima nesloge i među Albancima, a jedan od pokazatelja je i Demaćijeva izjava da od nezavisnosti nema ništa. Na naše insistiranje da ipak kaže kakva je srpska strategija, on kratko odgovara - "nema nezavisnog Kosova".

- A šta ima, pitate me? Rekoh vam, videćemo kako će se razvijati situacija. Neki zaboravljaju da smo mi država stara osam vekova i da ćemo sigurno naći pravi put, dok s druge strane imamo Albance od kojih mnogi i dalje žive u plemenskoj zajednici. Opet, na čelu našeg tima su dvojica vrhunskih intelektualaca, dok su među njima dvojica kriminalaca, Tači i Haradinaj - ističe Jakšić.

Goran Bogdanović, takođe član tima, ne smatra da nemamo sa čim da izađemo u direktne pregovore.
- Naravno da imamo šta da im kažemo, a suština je da ćemo ponuditi ono što je sadržano u Rezoluciji 1244 UN i na principima teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije. Kad se o tome dogovorimo, posle možemo o svemu da razgovaramo - kaže za Glas Bogdanović.


Izvor: Glas Javnosti