EVROPSKI PARLAMENT 4. FEBRUARA PREDLAŽE REŠENJE KOSOVSKOG PITANJA
Tiho uvlačenje Ahtisarija
Euleks nije statusno neutralan i trebalo bi da završi posao zbog kojeg je i angažovan, kaže holandski poslanik Lagenđik. U samom tekstu rezolucije piše da će svako buduće prisustvo EU na Kosmetu biti u skladu sa Rezolucijom 1244, ističe Oliver Ivanović


BEOGRAD - Amandmani grčkih i rumunskih poslanika u Evropskom parlamentu na tekst rezolucije o Kosovu kojima se traži da misija Euleks u južnoj srpskoj pokrajini bude statusno neutralna i da ne sprovodi Ahtisarijev plan nisu prihvaćeni. O rezoluciji će se glasati u Strazburu 4. februara, nakon čega će predsednik EP Hans-Gert Petering taj dokument proslediti Savetu EU, Evropskoj komisiji, vladama Srbije i Kosova, Unmiku i SB UN na dalje razmatranje.
Lobiranje
Predlagač rezolucije je holandski poslanik i albanski lobista Jost Lagenđik, a s obzirom na to da su jednostranu nezavisnost Kosova već priznale 22 evropske zemlje, jasno je da će Strazbur biti naklonjen albanskoj strani, što je nedavno potvrdio i sam Lagenđik.
- Euleks nije statusno neutralan i trebalo bi da završi posao zbog kojeg je i prvobitno angažovan, a to je da pomogne kosovskim vlastima u jačanju sudske i policijske vlasti i carinskih službi - rekao je on.

U samom tekstu rezolucije naglašeno je da EU, u skladu sa međunarodnim pravom, igra vodeću ulogu u obezbeđivanju stabilnosti Kosova i da je spremna da ekonomski i politički pomogne njegov razvoj „kroz jasnu evropsku perspektivu“.
Od samih prištinskih vlasti očekuje se da „nastavi svoju posvećenost promovisanju duha mira i tolerancije“, dok se Beograd hvali, jer je pristao na Euleks „u skladu sa težnjama Srbije da pristupi EU“.
Samo po odluci SB
Beograd, međutim, očekuje da u toj rezoluciji bude izričito navedeno da se Euleks raspoređuje na osnovu odluke SB UN i da se dodatno mora razgovarati o primeni plana od šest tačaka, koje, prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu za KiM Olivera Ivanovića, nisu usklađene sa tekstom rezolucije.
- Ohrabruje to što pomenuti tekst ipak predviđa da će svako buduće prisustvo EU na Kosmetu biti u skladu sa Rezolucijom 1244 i odlukama Saveta Bezbednosti UN - rekao je za Glas Ivanović.
Od misije Euleksa, za koju je predviđeno da će imati oko 2.000 ljudi, vlasti u Beogradu očekivale su da uvede vladavinu prava, da zaštiti srpsku imovinu, obezbedi slobodu kretanja i zaštitu kosovskim Srbima, koji su posle povlačenja Unmika prepušteni sami sebi. Očekuje i da se omogući masovniji povratak oko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca, spreči etnički motivisan kriminal i da se rasvetle sve slučajeve ubistava i kidnapovanja kosovskih Srba, počevši od 1999. godine.
Nijedan od tih ciljeva još nije ispunjen.

KOSOVSKI VAKUUM
Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović juče je uputio pismo šefu Umnika Lambertu Zanijeriju u kome je istakao da je neophodno što hitnije početi pregovora oko sprovođenja „šest tačaka“.
On je ukazao na konkretne probleme, tako i na stalnu opasnost od incidenata do kojih može doći usled nedefinisanosti uloga misija UN i EU i pravnog i institucionalnog vakuuma koji je zbog toga nastao.

Autor:
S. Gujaničić

Izvor: Glas Javnosti

Počela registracija robe koja ulazi na Kosovo

PRIŠTINA - Predstavnici Euleksa počeli su registraciju komercijalne robe koja ulazi na Kosovo na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, rekla je porptarolka Euleksa Karin Lindal.
Lindal je za agenciju Beta rekla da registracija robe na ta dva prelaza na severu Kosova teče bez problema.
Prema njenim rečima, za registraciju je zadužena Euleks carina, i tako će biti sve dok Kosovska carina ne preuzme posao.
Portparolka je dodala da će, kada se to dogodi, misija
EU obavljati monitoring celog postupka.
U Euleksu je pojašnjeno da registracija komercijalne robe ne znači i carinjenje i da uvoznici ne plaćaju dažbine.
Dva dana nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, 17. februara, Srbi na severu Pokrajine uništili su infrastrukturu na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak.
Organizacije Srba na severu Kosova saopštile su tada da neće dozvoliti da se na prelazima sa Srbijom upostavi carina "lažne države Kosovo".

Izvor: Novosti

Isti stav o Kosovu

TRI od pet zemalja EU koje nisu priznale Kosovo jasno su se izjasnile da zbog Rezolucije, koju je u četvrtak usvojio Evropski parlament i kojom su one pozvane da priznaju novu državu na tlu Srbije, neće promeniti njihov dosadašnji stav po tom pitanju. To su Španija, Grčka i Slovačka. Preostale dve države, Rumunija i Kipar, nisu se zvanično oglasile.
- Španija ne prihvata poziv Evropskog parlamenta da prizna Kosovo i Rezolucija usvojena u Strazburu neće promeniti stav Madrida - izjavio je u petak Injigo de Palasio Espanja, španski ambasador u Beogradu.
On je preneo stav šefa španske diplomatije Migel Anhela
Moratinosa da Madrid odbacuje rezoluciju Evropskog parlamenta.
- Mi poštujemo njihov stav, ali ga ne delimo. Poštujemo Rezoluciju, ali kao vlada imamo svoj stav i on će ostati takav - preneo je Palasio Espanja reči šefa španske diplomatije, podsećajući da rezolucija usvojena u Evropskom parlamentu nije obavezujuća.
Nepromenjeni su ostali i stavovi Grčke.
- Grčki parlamentarci su glasali protiv Rezolucije - rekao je Petros Caruhis, portparol grčke ambasade u Beogradu.
Da rezolucija Evropskog parlamenta neće promeniti ni stav Slovačke, ova zemlja je saopštila čim je dokument usvojen.

Izvor: Novosti

Nezavisnost nije uspela

PROJEKAT nezavisne države Kosovo nije uspeo. To pokazuje činjenica da ono nije član međunarodnih organizacija, Ujedinjenih nacija i OEBS. Sa ekonomijom ima velikih problema. Mnoge zemlje stoje na čvrstom stavu da novu državu neće priznati, čak i u slučaju da to učini zvanični Beograd.
Ovo, u intervjuu za „Novosti“, kaže Vladimir Čižov ambasador Rusije pri EU:
- Razgovarao sam ovih dana sa onima koji pozitivno gledaju na priznavanje Kosova. Jedino što su pobornici nezavisnosti godinu dana posle proglašenja mogli da mi kažu da - nije moglo biti gore.
* Hoće li, i pored loših rezultata razvoja Kosova, broj država koje nameravaju da ga priznaju rasti?
- Ne mislim da će broj zemalja koje će priznati Kosovo brzo rasti. U zemljama Evropske unije pet država su izabrale da ne priznaju Kosovo. I neke od prestonica ovih država stoje na jakim pozicijama - nećemo priznati Kosovo, pa makar i Beograd to učinio. Mislim da je prva godišnjica od jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova vreme da se analizira šta se desilo u prethodnih godinu dana. Niko ne može da tvrdi da je ovaj projekat doživeo totalni uspeh. I sve to pokazuje situacija na terenu. A, da ne pričam o uslovima u kojima žive Srbi na Kosovu.
* Od lidera kosovskih Albanaca stižu najave da će Rusija priznati „novu“ državu. Kako komentarišete ove izjave?
- Možemo razmotriti to pitanje. Ali, ne pre nego što Srbija prizna Kosovo.
* Kakvu odluku MSP o legalnosti proglašenja Kosova očekujete i da li mišljenje ove ustanove može nešto da promeni?
- Generalna skupština Ujedinjenih nacija je podržala inicijativu Srbije da od
suda traži mišljenje o legalnosti nezavisnosti Kosova. To je bila uspešna akcija. Kakva će odluka biti zavisi od Suda. Ipak, većina zemalja u Generalnoj skupštini pokazala je da stoji na pozicijama Srbije da treba ispitati legalnost proglašenja nezavisnosti Kosova.
* Mislite li da je odluka Srbije da uskoro aplicira za članstvo u EU dobar potez, s obzirom na ne baš slavnu rolu Crne Gore?
- Na srpskoj vladi je da odluči kada će podneti aplikaciju, a na Evropskoj uniji da proceni koji su dalji koraci. Očigledno je da je proces pridruživanja EU, uopšte gledano, usporen. Pitanje je kada će EU biti spremna da primi nove članove. Kada je reč o zapadnom Balkanu postoje dve opcije. Ne zna se da li će ovaj region imati šansu da bude pridružen odjednom, svi zajedno, ili će ići jedna po jedna država. Kolektivno učlanjenje nosi političke probleme, ali je teže za Evropsku uniju da primi sve pojedinačno.
* Može li EU, ipak, jednog dana zatražiti od Srbije da prizna Kosovo, u zamenu za člansku kartu u Uniji?
- Nisu sve zemlje EU priznale Kosovo. Ne mislim da je realno da EU traži nešto oko čega nema saglasnosti u njenim redovima. A, zna sa da Unija funkcioniše po principu konsenzusa.
* Da li gasni sporazum i potpisivanje ugovora o viznoj liberalizaciji između Rusije i Srbije pokazuje da su odnosi dostigli najviši stepen?
- Obe stvari su veoma značajne, jer zbližavaju naše narode i države. U vremenima velikih globalnih ekonomskih problema, veoma je bitno promovisati ekonomske i industrijske veze između država. Što se tiče viza, to je glavna stvar razvoja u Evropi. Moja zemlja ima ugovore o liberalizaciji viza sa više od 90 zemalja sveta. Ide se ka tome da se vize ukidaju i o tome se stalno razgovara.

GASNA KRIZA JE IZA NAS
* KAKVI su, posle problema sa gasom i sukoba sa Ukrajinom, odnosi Rusije i EU?
- Drago mi je da je ta kriza iza nas. Moram da kažem da nikada nije bilo pitanje isporuke, već tranzita gasa. Pokazalo se da normalno snabdevanje i energetska stabilnost mogu biti bazirani na tržišnom principu. Takođe, važno je i da se urade alternativni projekti kao što su „Južni“ i „Severni tok“.

OBAMA NE MOŽE SAM
* MISLITE li da dolazak novog američkog predsednika, kako to mnoge zemlje predstavljaju, može promeniti svet?
- Ne mislim da jedan čovek može da menja svet. Bez obzira na to koliko je moćan i bitan. Ipak, nadamo se da će dolazak nove administracije u Belu kuću doneti promociju bilateralnih odnosa sa SAD.

Izvor: Novosti

Neće na Kosovo

POSLANICI DS i G17 neće putovati u Ranilug na sednicu Odbora za KiM, koja je zakazana za ponedeljak - potvrđeno je “Novostima” u ove dve stranke.
Predstavnici Tadićeve i Dinkićeve stranke u Odboru kažu da sednica nije dobro pripremljena i da im do petka popodne nisu dostavljeni čak ni materijali.
Srđan Milivojević (DS) rekao je za “Novosti” da je sastavio zahtev za odlaganje sednice. Taj tekst, kako saznajemo, potpisali su članovi odbora iz DS i G17 plus.
- Sednica je loše pripremljena - tvrdi Stojanka Petković, član Odbora iz G17 plus. - Prva i jedina tačka dnevnog reda je recimo, uopštena, i odnosi se na
stanje lokalnih samouprava, a u nekim mestima danima već nema struje.
Međutim, poslanici iz redova SPS nisu u petak stavili potpis za bojkot sednice i još se ne zna hoće li u ponedeljak biti u Ranilugu.
- Naša ideja je i bila da se sednice održavaju na KiM - kaže Dejan Radenković (SPS), zamenik predsednika Odbora.- Ali, ne možemo tamo da idemo da bismo se slikali i razmetali demagogijom, već da rešavamo konkretne probleme.
Borislav Pelević (SNS) rekao nam je da on neće ići na KiM, a verovatno ni njegov stranački kolega Božidar Delić. U tom slučaju Odbor ne bi imao potrebnu većinu da započne sednicu.

Izvor: Novosti

Srpskim poslanicima nije dozvoljeno da uđu na Kosovo

RANILUG - Pripadnici Kosovske policijske službe nisu dozvolili članovima odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju da uđu u južnu srpsku pokrajinu, gde je, u Ranilugu, trebalo da bude održana sednica Odbora.
Sednica Odbora nije održana jer su, zbog ove zabrane ulaska, prisustvovala samo dva narodna poslanika.
Predsednik Odbora Ljubomir Kragović izjavio je da je jedna grupa narodnih poslanika sprečena da uđe na administrativnom prelazu Končulj, kod Bujanovca, tako da nisu mogli da prisustvuju sednici.
Iz tog razloga sednica je odložena, objasnio je Kragović, dodajući da će uskoro na Kosovu, ipak, biti održana sednice Odbora za Kosovo i Metohiju.
Član Odbora iz Socijalističke partije Srbije Saša Dujović izjavio je da su poslanici po pozivu predsednika Odbora pošli na zakazanu sednicu, ali da su na
prelazu Končulj bili vraćeni.
"Sa granice smo vraćeni uz obrazloženje da nam je zabranjen ulazak i uručena su nam rešenja o zabrani ulaska na Kosovo" objasnio je Dujović.
Prema njegovim rečima, iza ovoga stoji takozvana vlada u Prištini.
"Iza toga stoje prištinske institucije i njihova ministarstva koja su izdala nalog službama svojim da nam zabrani ulazak na Kosovo" ocenio je Dujović.
Portparol KPS-a Arber Beka izjavio je da poslanicima Skupštine Srbije nije dozvoljen ulazak zbog nepoštovanja procedure prilikom ulaska na Kosovo.
"Kad dolazi zvanična delegacija na Kosovo, treba da se podnese zahtev Ministarstvu spoljnjih poslova, koje će ga proslediti Ministarstvu unutrašnjih poslova koje potom obaveštava policiju, da određenog datuma dolazi određena delegacija na Kosovo", rekao je Beka.
     


Izvor: Novosti

Filip: Poništićemo priznanje Kosova

POTPREDSEDNIK češkog parlamenta i predsednik češke komunističke partije Vojćeh Filip najavio je da će sada, posle pada vlade u ovoj zemlji, zatražiti da se preispita odluka Praga o priznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova!
Filip predsedava političkom grupacijom, koja broji 26 od ukupno 200 poslanika u češkom parlamentu i pripada većinskom socijaldemokratskom bloku, koji je upravo srušio vladu desnog centra Mireka Topolaneka.
*
Najavili ste da ćete iznova postaviti pitanje nezavisnosti Kosova u parlamentu Češke?
- Da! Predlažemo zakon na osnovu kojeg će državne odluke moći da se donose samo u saglasnosti vlade s odlukama parlamenta. A smatramo da proces priznavanja nezavisnosti Kosova u Češkoj još nije u potpunosti završen.
* Zašto smatrate da ovaj proces priznavanja još nije završen?
- Vlada je odlučila da prizna nezavisnost, ali je predsednik Republike, koji imenuje ambasadora za Kosovo, to odbio da uradi. On je tako, praktično, sprečio da se završi proces priznavanja.
* Kako je moguće da vlada prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ako je većina građana i poslanika protiv toga?
- Moguće je zbog toga što su kod nas razvojeni postupci vlade i parlamenta. Vlada je sada u ostavci i mi ističemo da u parlamentarnoj demokratiji, kakva je naša, moraju da se poštuju odluke parlamenta. A naša skupština je već odlučila da se nezavisnost Kosova ne može priznati.
* Koliko poslanika bi, prema vašim procenama, moglo da glasa za vašu ideju o povlačenju odlukeo nezavisnosti KiM?
- Više od polovine, u svakom slučaju.
* Kada ćete u skupštini postaviti pitanje revizije priznanja Kosova?
- To je već na spisku naših predviđenih skupštinskih poteza. Čekamo novu vladu.

Izvor: Novosti

Konuzin: Ponovo o statusu

RUSKI ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin izrazio je uverenje da će biti moguće vratiti se rešavanju statusa Kosova, uz
čvrstu odbranu pozicija Srbije i Rusije po tom pitanju.
Konuzin je na predavanju na Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici istakao da je važno usredsrediti se na očuvanje samog procesa rešavanja tog pitanja koje treba da ostane u političkim okvirima. On je dodao da treba tražiti da to pitanje ostane deo agende UN.
- Kosovo ne sme da postane deo svetskih međunarodnih organizacija i ta teritorija ne može da dobije veći pravni subjektivitet - rekao je Konuzin. - Želeo bih da verujem da ćemo, uz uslov čvrste odbrane naše pozicije, moći da se vratimo pitanju statusa Kosova. Čini mi se da se i Vlada Srbije pridržava ovog stava.
Prema njegovim rečima, Rusija će nastaviti da tesno sarađuje sa Vladom Srbije, da zajedno sprovode ovu politiku, da angažuju što više faktora koji bi ovaj stav podržali.
- Širenje bilateralne saradnje sa Srbijom, Rusija vidi kao proces koji je u potpunosti u skladu sa konceptom srpske spoljne politike koji podrazumeva i približavanje Evropi - rekao je Konuzin. On je naveo da će naša zemlja kroz partnerstvo s Rusijom samo prosperirati.

Izvor: Novosti

Izvor: Novosti

Tadić: Egipat neće priznati Kosovo

KAIRO - Predsednik Srbije Boris Tadić dobio je danas u Kairu uveravanja egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da će njegova zemlja ostati pri stavu da ne priznaje nezavisnost Kosova i Metohije.
Tadić i Mubarak takođe su se saglasili da sve globalne probleme treba rešavati u Ujedinjenim nacijama.
Na dnevnom redu sastanka dva predsednika bio je čitav niz pitanja od interesa za dve zemlje, uključujući bilateralnu, posebno ekonomsku i trgovinsku saradnju i pitanje Kosova i Metohije.
Težinu današnjim razgovorima u Kairu daje činjenica da je Egipat uticajna članica niza međunarodnih i regionalnih organizacija, među kojima su Arapska liga, Afrička unija i Organizacija islamske konferencije, a trenutno je i predsedavajući Pokreta nesvrtanih.
Predsednik Srbije je u razgovoru sa svojim egipatskim kolegom izneo ideju da Beograd bude domaćin samita Pokreta nesvrstanih 2011. godine, na 50. godišnjicu od osnivanja pokreta.
Prema Mubarakovoj oceni, ta ideja je zanimljiva Egiptu, a zvanično će biti izneta na predstojećoj
konferenciji Pokreta, u junu, u egipatskom letovalištu Šarm el Šeik.
Dva predsednika razgovarala su o iskušenjima globalne finansijske krize, ali i o proširenju ekonomske saradnje Srbije i Egipta, za šta, prema zajedničkoj oceni, ima velikih mogućnosti.
Tadić je u tom kontekstu inicirao i potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Arapske Republike Egipat.
Egipatski predsednik dočekao je danas Tadića ispred predsedničke palate u Kairu uz državničke počasti.
Zvaničnu dvodnevnu posetu Egiptu predsednik Srbije je jutros započeo obilaskom spomenika Neznanom vojniku, gde je, kao i na grobu bivšeg predsednika Egipta Anvara el Sadata, položio venac.
Tadić danas popodne ima razgovore i sa predsednikom egipatske vlade Ahmedom Nazifom.
On će takođe obići Nacionalni muzej Egipta.
U delegaciji Srbije su i ministri spoljnih poslova i trgovine i usluga, Vuk Jeremić i Slobodan Milosavljević.
Predsednik Srbije sutra će se sastati sa generalnim sekretarom Arapske lige Amr Musom.

Izvor: Novosti

Otvoreno sedište Euleksa u Prištini

PRIŠTINA - Misija Euleks je danas formalno proglasila da deluje punim kapacitetom na Kosovu i otvorila centralno sedište u Prištini.
Kako javlja KiM radio, na ceremoniji otvaranja šef Euleksa Iv De Kermabon je istakao da je ovo je najveća i najsloženija evropska misija koja je ikada uspostavljena i brojaće oko 3 000 ljudi.
Cilj je, po rečima Kermabona, uspostaviti vladavinu prava na celoj teritoriji Kosova.
"Mi smo svesni izazova, ali zajedničkim radom sa svima možemo uspostaviti vladavinu prava. Kako bismo živeli mirno i bez straha", naglasio je Kermabon.
Znam da se uspeh neće desiti preko noći i zato je vladavina prava ključ uspostavljanja naše misije, dodao je Kermabon i naglasio da je lokalna vlast predvodnik u uspostavljanju vladavine prava.
Međunarodni civilni predstavnik na Kosovu Piter Fejt čestitao je Kermabonu na uspostavljanju punog operativnog kapaciteta
na celoj teritoriji Kosova i ponudio "savetodavnu" pomoć i podršku Euleksu.
"Biće dosta izazova, ali se nadam da će misija ostati operativna i da neće doći do odugovlačenja u postizanju ciljeva, a cilj je potpuna stabilnost i pomoć vladi u uspostavljanju dobrog upravljanja na korist svim zajednicama", rekao je Fejt.
On je izrazio očekivanje da će Euleks izvršavati svoje zadatke shodno zajedničkom akcionom planu pod pokroviteljstvom UN i u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti.
Novo sedište Euleksa otvoreno je u bivšoj zdradi Farmeda u blizini prištinskog Kliničkog centra.
Ceremoniji otvaranja sedišta Euleksa je, pored najviših kosovskih zvaničnika, među kojima su bili predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiju i Hašim Tači, prisustvovala i delegacija EU iz Brisela, šef UNMIK Lamberto Zanijer, kao neki od predstavnika ambasada u Prištini.

Izvor: Novosti