Pregovori o Kosmetu pre kraja godine

BEOGRAD - Šef Unmika Soren Jesen-Petersen izrazio je juče uverenje da će pregovori o statusu Kosova početi pre kraja godine i najavio da će generalni sekretar UN Kofi Anan tokom dana predstaviti Savetu bezbednosti svoje procene o daljim koracima u ovoj pokrajini.

Anan će, rekao je Petersen na konferenciji za novinare, dati procene na osnovu izveštaja koji je dobio od specijalnog izvestioca Kaj Ejdea. Petersen je dodao da će se pregovori voditi šatl (letećom) diplomatijom između Beograda i Prištine, preko predstavnika o statusu. On nije mogao da govori o budućem statusu, ali se založio za stvaranje stabilnog, demokratskog i multietničkog Kosova i kao smernice za razgovore naveo standarde, isključivši pritom podelu Pokrajine i vraćanje na period pre 1999. godine.

S jedne strane, rekao je šef Unmika, važno je razgovarati o statusu, a s druge, bitno je uporedo nastaviti dijalog Beograda i Prištine koji je na ministarskom nivou već vođen o tehničkim pitanjima i decentralizaciji. Petersen je izrazio nezadovoljstvo rezultatima povratka. On je izrazio nadu da će biti ostvarena veća saradnja sa Koordinacionim centrom u vezi povratka, ali od vlasti u Beogradu očekuje veće angažovanje na uključivanju kosovskih Srba u procese na Kosovu, dodavši pritom da je zajednički interes svih da se manjine osećaju bezbedno.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica je zatražio da se poštuju osnovna ljudska prava Srba na Kosmetu koja su im uskraćena i naglasio da se to može postići samo stvaranjem uslova za njihovu bezbednost, slobodu kretanja, povratak prognanih i zaštitu kulturnog i istorijskog nasleđa. Premijer Srbije je ukazao na obavezu međunarodne zajednice da spreči etnički motivisano nasilje. Koštunica je rekao da se standardi na Kosovu i Metohiji moraju "dosledno primeniti" i da je njihova puna primena preduslov za razgovore o budućnosti Kosmeta. Petersen se saglasio da se standardi na Kosmetu moraju u potpunosti primeniti i zauzeo se za saradnju o tome sa Beogradom. On je istakao i značaj decentralizacije kao najboljeg puta u ostvarivanju multietničnosti na Kosmetu.
Izvor "Glas javnosti"

Generalni sekretar UN Kofi Anan Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija preporučio početak pregovora o statusu Kosova.
Anan je je danas izjavio da preporuku o pokretanju procesa za utvrđivanje statusa Kosova donosi na osnovu izveštaja specijalnog izlasnika za procenu standarda na Kosovu Kaija Eidea, koji mu je svoj izveštaj uručio 4. oktobra.

Kosumi: Istorijski trenutak za Kosovo

Premijer Kosova Bajram Kosumi izjavio je da je preporuka Kofija Anana početak najznačajnijeg perioda u istoriji Kosova. Kosumi je u obraćanju narodu Kosova rekao da je reč o početku procesa koji otvara perpsektivu za stvaranje države Kosovo i ocenio da je šest godina posle sukoba na Kosovu uspostavljen građansko-demokratski poredak koji se zasniva na građanskim vrednostima, javlja Beta.
Izvor "B92"

Marti Ahtisari predstavnik UN za status Kosova?

Zvaničnici i analitičari imaju nedoumice o pogodnosti Martija Ahtisarija za funkciju predstavnika UN za pregovore o statusu Kosova. Predsednica Koordinacionog centra za KiM Sanda Rašković Ivić rekla je da Srbija ne sme dozvoliti da Ahtisari bude predstavnik UN za status Kosova. "Ne znam šta će reći državni vrh, ali ja bih ga izbegla jer je on član grupe koja se zalaže za neko drugačije rešenje. Osnovna stvar je da neko ko je supervizor treba da bude potpuno nepristrasan, a on, bojim se, nije", kaže ona.

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže da Ahtisari ima brojne prednosti, pre svega dobro poznavanje terena i odlične kontakte, pre svega s Moskvom. "Ono što je pozitivno jeste njegovo iskustvo na Balkanu i njegove posebne veze koje ima i u Beogradu i u Moskvi i u Vašingtonu. Naravno, njegov je plus i to da su njegovi ljudi, eksperti, sve vreme bili prisutni na Kosovu", kaže Janjić. 

Janjić kaže da bi u slučaju Ahtisarijevog angažovanja u posredovanju u pregovorima o Kosovu problem mogao biti ekonomske prirode. "Mnogo veći minus jesu njegovi ekonomski interesi i njegov privatan biznis vezan za lobiranje za železare Skandinavije i Švedske i za energetske monopole iz Rusije. To bi mogao biti veliki minus, ali ne ovde, nego u SAD. Da sam na mestu vlade u Beogradu, stavio bih primedbe, ali se ne bih previše trudio da imenujem ili oborim Ahtisarija, tražio bih savetnike kod multinacionalnih kompanija koje ne vole njegovo angažovanje, a locirane su u SAD", kaže Janjić.
Izvor "B92"

Uskoro pregovori o Kosovu   
8. oktobar 2005. Izvor: B92    

Vašington, Priština, Beograd -- Posle preporuke Kofija Anana da se počne s pregovorima o budućem statusu Kosova, u to pitanje se uključila i američka administracija.


Generalni sekretar UN je to preporučio na osnovu izveštaja njegovog izaslanika Kaija Eidea. Eide je sinoć izjavio da je na Kosovu učinjen značajan napredak u uspostavljanju vladinih i ekonomskih struktura, ali nije učinjen dovoljan napredak u širenju tolerancije i jačanju pravosudnog sistema.

Učinjen je značajan napredak u stvaranju ekonomskih struktura, ali sadašnja ekonomska situacija ostaje nesređena, uz visoku stopu nezaposlenosti i siromaštva. Privatizacija državnih firmi je u toku i budući izgledi su pozitivni sve dok se izbegava diskrikimacija na etničkoj osnovi u toj oblasti, naveo je Eide.

"Treba uključiti sve strane i držati ih na okupu tokom celog procesa određivanja statusa. Ishod mora biti stabilan i održiv. Ne smeju se postavljati veštački rokovi, a kad proces počne, on ne sme biti blokiran, već mora biti doveden do kraja", navodi se u izveštaju Kaija Eidea, čije delove prenosi Rojters i novinar Tim Džuda.

"Međunarodna zajednica mora biti odlučna da ostane i podrži ovaj proces, bez obzira kakav će biti budući status. Očekuje se da Evropska unija ima istaknutu ulogu u vezi s policijom i pravosuđem, a da NATO i dalje bude prisutan. Američki doprinos Kforu je ključ, jer se time obezbeđuje vidljivo prisustvo Sjedinjenih Država."

"Treba napraviti 'zaštitni prostor' oko srpskih pravoslavnih svetinja, kako bi one bile pod nekom vrstom međunarodne zaštite. Važno je ne samo da se zaštite crkve i manastiri kao kulturni i verski spomenici, već da se zaštite i zajednice koje žive u njima", naveo je Eide u izveštaju. "Albanski lideri moraju da prekinu napore da prerade istoriju Kosova i izbrišu sve tragove pravoslavnih institucija."

"Međuetnička situacija je teška. Slučajevi zločina i nasilja često se i ne prijavljuju, što ugrožava slobodu kretanja manjina i podstrekava nekažnjivost albanske većine. Ne poštuju se i ne obezbeđuju imovinska prava. Srbi izbegli posle NATO-bombardovanja prestali su da se vraćaju i biće potrebno dosta vremena da se to promeni. Pod hitno treba rešiti pitanje Roma koji žive u neljudskim uslovima u dva kampa", zaključio je Eide.

"Treba razmisliti o uvođenju visokog predstavnika ili slične funkcije, koja bi bila snažno vezana za EU. Visoki predstavnik ne bi trebalo da ima široka ovlašćenja kao u Bosni. Treba pažljivo prebacivati ovlašćenja na kosovsku policiju i pravosuđe, jer borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije sada ometaju porodična i klanovska solidarnost, a stalno se preti svedocima, policajcima i predstavnicima pravosuđa", naveo je Eide.

Amerika se uključuje

Ovim povodom oglasila se i američka administracija. Pomoćnik američkog državnog sekretara za politička pitanja Nikolas Berns izjavio je da se Vašington slaže Kofijem Ananom da pregovori o konačnom statusu Kosova treba da počnu. Američki zvaničnik je rekao da Vašington želi da učestvuje u razgovorima, a očekuje se i da će imenovati svog specijalnog izaslanika.

Američki Senat kasno sinoć je jednoglasno usvojio Rezoluciju o Kosovu, kojom se dve strane, srpska i kosovska, pozivaju da dogovorom reše pitanje budućnosti Kosova i to bez prejudiciranja ishoda pregovora, saznaje agencija Beta iz diplomatskih izvora u Vašingtonu. U tekstu rezolucije ne pominje se nezavisnost Kosova, već se poziva na kompromisno rešenje i naglašava da budući status Kosova mora da odražava potrebe, ciljeve i želje dve strane.

"Rezolucija je pozitivna, izbalansirana, ona poziva na kompromis dve strane i ne implicira šta bi rešenje za Kosovo trebalo da bude, već napominje da ono mora biti na obostranu korist", navode diplomatski izvori.

Senatori Džordž Vojnović, Džozef Bajden i Ričard Lugar podneli su 14. septembra Spoljnopolitičkom komitetu Senata nacrt rezolucije u kojem navode da lideri Kosova, Srbije i Crne Gore i predstavnici UN treba da rade u pravcu sporazuma o budućem statusu, uz ispunjavanje Standarda za Kosovo. Oni traže da vođe Srbije i Crne Gore i Kosova postignu kompromis. Obe strane, uz predstavnike Ujedinjenih nacija, "treba da rade u pravcu sporazuma o budućem statusu Kosova i plana za transformaciju na Kosovu", navodi se u tekstu rezolucije.

Takav sporazum i plan, navode Vojnović, Bajden i Lugar, treba da uzmu u obzir "glavne potrebe i zahteve naroda" na Kosovu i naroda u Srbiji i Crnoj Gori i da iziskuju kompromise obe strane, kako bi se postigao dogovor.

Jedan od predstavnika Srba sa Kosova, Oliver Ivanović, kaže da ove izjave i odluke pokazuju da su Amerikanci najzainteresovaniji da se reši pitanje Kosova, pošto žele da napuste ovaj prostor: "Imaju mnogo otvorenih ratišta u Iraku i Avganistanu, a Iran im je veliki problem. Njima je dosta Kosova i oni bi prvi da se povuku odavde, a ne mogu, ako tu ne bude rešnja. Izjava Nikolasa Bernsa je vrlo oprezna. On je i ranije rekao da nema nasilnog rešenja i jednostvnih odluka i da Priština i Beograd moraju da se dogovore. Svi očekuju da se nađe kompromis, ali ja sumnjam da se ove političke konstelacije u  Prištini i Beogradu mogu uopšte dogovoriti oko komprosnog rešenja. Ja sam skeptik oko dogovora, mislim da će EU u prvoj fazi pokušati, a ako ona ne uspe, onda će se u narednih šest meseci do godinu dana Amerikanci vratiti sa namerom da u jednom odlučnom potezu to nekako reše. Na nama je da ne propustimo da sa Amerikancima napravimo dogovor, jer ako se oni budu odlučili da reše taj problem, onda bi to moglo biti priznavanje nekakvog statusa, što bi povuklo i ostale."

Labus: Postoji strategija

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus kaže da postoji dokument koji bi mogao biti osnov za nastup vlasti u Beogradu u procesu određivanja budućeg statusa Kosova, ali nije želeo da iznese informacije o njegovom sadržaju. "O strategiji ne bi trebalo da se javno govori, jer kad imate strategiju pregovora, imate načela na kojima pregovarate, ali sam tok pregovora zavisi i od drugih učesnika i vi tu morate da se prilagođavate", rekao je Labus novinarima.

Reagujući na jučerašnju najavu iz Ujedinjenih nacija o početku razgovora o budućem statusu Kosova, Labus je rekao da nije srećan zbog toga što će se ti razgovori voditi po principu "šatl diplomatije". "Ja sam mislio da ćemo imato mnogo veće šanse ako insistiramo na konferenciji. Mi smo insistirali, a dobili smo šatl diplomatiju", kazao je Labus.

Prema njegovim rečima, problem će u razgovorima biti to što "na albanskoj strani postoji potpuna nekooperativnost", i kako je dodao, sve što zvanični Beograd može da učini jeste "da govori jednim glasom".

Šta je na stolu

"Pitanje nezavisnosti je na stolu. Pitanje autonomije je na stolu. O tome ćemo pričati i sa Beogradom i sa Prištinom'', rekao je Anan u Bernu, kada je najavio da će preporučiti početak pregovora. Generalni sekretar UN doneo je preporuku o pokretanju procesa za utvrđivanje statusa Kosova na osnovu izveštaja Kaija Eidea. Šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen juče je obavestio premijera Srbije Vojislava Koštunicu da je izveštaj Eidea predat generalnom sekretaru UN, ali "našu stranu nije upoznao sa sadržajem izveštaja", saopštila je vladina kancelarija za medije.

Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković Ivić obećava da će Srbija biti spremna za pregovore, iako priznaje da je preporuka Kofija Anana da pregovori o konačnom statusu ubrzo počnu došla neočekivano: "Ova prevelika žurba sigurno da nije dobra, ali kao politički realisti, treba da se spremimo na sve, ali takođe kao politčki realisti, treba najpre da sačekamo papir gospodina Eidea i da proučimo šta tamo piše. Mi ćemo biti spremni, to je sigurno."

Sa druge strane, Oliver Ivanović, nosilac Srpske liste za KiM, kaže da ovo nije neočekivana odluka, i da se to moglo zaključiti iz nekoliko poslednjih sastanaka sa Eideom. "Bilo je jasno da će on jasno proceniti situaciju, ali će istovremeno preporučiti razgovor o statusu. Čitava međunarodna zajednica je već odavno pomalo umorna od KiM i čini im se da su iscrpli sve svoje mogućnosti, te da u ovom trenutku jedina mogućnost može biti nekakvo, kakvo-takvo, definisanje statusa Kosova i prenošenje više ovlašćenja i prava na lokalnu zajednicu. Ja nisam iznenađen i ne verujem da jeste iko ko je ozbiljno pratio situaciju na KiM, a to bi morali biti čelnici vlasti u Beogradu."

Oliver Ivanović smatra da vlasti u Srbiji moraju preduzeti hitne korake, pošto se od 17 do 22. oktobra održavaju velike konsultacije, a 24. je sednica Saveta bezbednosti, gde će se odlučiti ko je pregovarač. Ivanović međutim nije toliko siguran da će to biti Marti Ahtisari.

Bez "ekstremnih" rešenja

Posle vesti da je Kofi Anan preporučio početak razgovora, premijer Kosova Bajram Kosumi  se obratio naciji, prenosi dopisnik iz Prištine Safet Muhović. U poruci, emitovanoj na RTV Kosova, premijer je zatražio "jedinstvo političkog spektra i građana Kosova na daljem putu u izgradnji društva u kome će vladati demokratija i koja će biti primer tolerancije i multientičnosti". Preporuku generalnog sekretara UN Kosumi je ocenio kao početak jednog od najvažnijih perioda u istoriji Kosova, čime se otvara perspektiva stvaranja kosovske države. On je naglasio da su pred Kosovom, uprskos ostvarenim rezultatima, još uvek veliki izazovi i napori. On je pozvao na jedinstvo svih kososkih građana u odnosu na ostvarenje zajedničkog cilja – stvaranja nezavisne i privredno stabilne i razvijene države Kosovo.

Sa druge strane, potpredsednik Koordinacionog centra Milorad Todorović ponavlja stav srpske strane da su sva "ekstremna rešenja" o konačnom statusu Kosova neprihvatljiva: "Principijelan stav međunarodne zajednice, mada je pitanje koliko je pricipijelan, je da treba izbeći sva ekstremna rešenja. Za Srbiju i srpske predstavnike najekstremnije rešenje je bilo koji oblik nezavisnosti Kosova, i to ne manje ekstremno nego promena granica Kosova ili ukidanje autonomije."

Kaj Ejde iznenada "video" boljitak na Kosovu i Metohiji

Pregovori bez svih standarda

Iako je naveo da je situacija na Kosmetu "mračna", da ima slučajeva međuetničkih zločina i nasilja, Ejde smatra da "odlaganje procesa budućeg statusa neće doneti opipljive rezultate"

BEOGRAD /NJUJORK - Izvesno je da će razgovori o budućem statusu Kosova i Metohije početi, iako standardi koji se tiču vladavine prava i zaštite srpske etničke zajednice u pokrajini nisu ostvareni - ocenila je juče britanska medijska kuća Bi-Bi-Si.

Bi-Bi-Si prenosi reči premijera Srbije Vojislava Koštunice da je "iznenađen" što preduslovi za početak pregovora o budućnosti Kosmeta koji se tiču primene standarda u pokrajini nisu ostvareni, a opet se govori o pregovorima.
Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za ispunjenje standarda na Kosmetu Kaj Ejde ocenio je u svom izveštaju prvom čoveku svetske organizacije Kofiju Ananu da je na Kosovu i Metohiji u stvaranju institucija "ostvaren napredak koji je potreban za funkcionisanje vlade". U izveštaju se ocenjuje da Evropa i SAD ne smeju dozvoliti da Kosovo stagnira ili da međunarodna zajednica izgubi interes za pokrajinu. U njegovom izveštaju se navodi da se u mnogim oblastima napredak sporo ostvaruje. "Za proteklih šest godina međunarodna policija, tužioci i obaveštajci su pokušali, bezuspešno, da uđu ispod površine problema korupcije", kaže se u izveštaju. Ejde je, međutim, ocenio da je u više oblasti ostvaren napredak, posebno u zakonodavstvu i sudstvu. O njegovom izveštaju će SB raspravljati najverovatnije 24. oktobra. Anan je, podsetimo, prekjuče preporučio početak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije, do čega bi moglo doći početkom sledećeg meseca.

Ejde je, s druge strane, ocenio i da je situacija na Kosmetu "mračna", da se slučajevi međuetničkih zločina i nasilja ne objavljuju, što za posledicu ima zastrašenost Srba i uskraćivanje slobode kretanja. Posebnu pažnju u izveštaju Kaj Ejde posvećuje budućoj zaštiti pravoslavnih objekata na Kosovu i predlaže da oko srpskih pravoslavnih verskih objekata i institucija u pokrajini budu formirane "zaštitne zone" i da ti objekti budu stavljeni "pod neku vrstu međunarodne zaštite". Ejde je naveo "da nije važno samo zaštititi pojedine objekte kao kulturne i verske spomenike, već takođe i kao žive zajednice", pri čemu se posebno misli na pravoslavne manastire u pokrajini.

Ipak, i pored izuzetno oštrih kritika na stepen ispunjenosti osnovnih standarda na Kosovu i Metohiji, Kaj Ejde je generalnom sekretaru UN ipak predložio početak pregovora o budućem statusu. On zaključuje da "odlaganje procesa budućeg statusa neće doneti opipljive rezultate".
Izvor "Glas javnosti"

Srbi samo dekoracija

Ejde je u izveštaju naveo da se "kosovski Srbi plaše da će postati dekoracija nekoj centralizovanoj političkoj instituciji, sa malo mogućnosti da dovedu do opipljivih rezultata", dodajući da su "kosovski Albanci učinili malo kako bi te strahove odagnali". Takođe, konstatuje Ejde, vlasnička prava se "niti poštuju, niti su osigurana". Srbi koji su napustili Kosovo i Metohiju posle NATO bombardovanja 1999. godine prestali su sa povratkom i trebaće mnogo vremena da se to promeni - istakao je Ejde.
Izvor "Glas javnosti"

Pravo je na srpskoj strani

BEOGRAD - Ministar spoljnih poslova SCG Vuk Drašković odluku Kofija Anana smatra "očekivanom". "Nemamo više ni prava ni vremena da se sporimo šta je naša državna strategija niti da li ćemo učestvovati u tim razgovorima. Srbija mora da formira pregovarački tim uz punu zastupljenost Srba sa Kosova i Metohije i da razradi sve faze naše pregovaračke pozicije, sadržane u formuli "više od autonomije, manje od nezavisnosti" ocenjujući da formula koju je predložila srpska strana "ima veliku prednost jer je po svojoj suštini kompromisna, za razliku od tvrde albanske pozicije koja polazi isključivo od nezavisnosti uz ultimativne tonove da nema govora o bilo čemu drugom osim o nezavisnosti". "Nemamo razloga da se plašimo tih pregovora jer je pravo na našoj strani, kao i patnja ljudi na Kosovu i Metohiji koji se proganjaju i ubijaju zbog toga što nisu Albanci - poručio je Drašković.

Reagovao je i podsekretar za politička pitanja u američkom Stejt departmentu Nikolas Berns koji je izjavio da SAD u potpunosti podržavaju odluku generalnog sekretara UN Kofija Anana da preporuči početak razgovora o statusu Kosova.

Berns je najavio da će tokom posete Kosovu definisati osnove pregovora o statusu pokrajine i da će SAD imenovati i svog izaslanika koji će učestvovati u tim pregovorima. "Mislimo da 'status kvo' na Kosovu, koji traje od 1999, više nije održiv. Narod u regionu ima pravo da zna da ima budućnost i da može njome da upravlja i važno je da pregovori budu vođeni na miran način i da nijedna strana ne pribegava zastrašivanju ili nasilju - smatra Berns.
Izvor "Glas javnosti"

Poceli da napadaju i Hrvate

Prošlog utorka Bedri Juhiu iz Preševa upao je u kuću sedamdesetdvogodišnjeg Petra Gegića, Hrvata iz Letnice kod Vitine, oteo mu mobilni telefon i novac i pri tom naneo teške telesne povrede njemu i njegovoj kćerci Petri. Bedri je priveden i trenutno se nalazi u zatvoru u Gnjilanu gde čeka kraj službene istrage.

A.T.

Ovo je sukob u porodici