Za „Blic“ iz Brisela tvrde da su standardi blef

Kosmetu ograničena nezavisnost

Evropska unija traži rešenje za status Kosova i Metohije koje će biti neka vrsta uslovne nezavisnosti.

To rešenje će biti nametnuto i Beogradu i Prištini, ali Kosovo ipak neće biti prava država, čak ni ako dobije nezavisnost u odnosu na Beograd, jer će njegov suverenitet ograničiti međunarodna zajednica, saznaje „Blic“ od izvora bliskih visokom predstavniku EU Havijeru Solani.

- U EU se razmatraju dve ključne odrednice vezane za status Kosova, a to su pitanje nezavisnosti od Beograda i pitanje suvereniteta, odnosno ograničavanje državnosti Kosova od strane međunarodne zajednice - tvrdi izvor „Blica“.

Ističući da po pitanju suvereniteta ima napretka i u Prištini i u Beogradu, naš izvor kaže da po pitanju nezavisnosti trenutno nema nikakvog pomaka. Sagovornik „Blica“ dodaje da u EU i ne očekuju da će Beograd i Priština sami doći do sporazuma, pa je određeno nametanje rešenja „više nego realna opcija“.

- Ići će se na šatl-diplomatiju, iako bi EU volela da u jednom trenutku dođe do direktnog razgovora Beograda i Prištine - objašnjava naš sagovornik i dodaje da bi takvo nametnuto rešenje ipak bilo kompromisno.

- Pregovore će voditi finski diplomata Marti Ahtisari i imaće tri pomoćnika. To će najverovatnije biti Mark Grosman, kao predstavnik SAD, Stefan Lene ispred EU i Vladimir Čižov iz Rusije - kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, priča o standardima od početka je bila blef međunarodne zajednice.

- Albanci su to na vreme pročitali i nisu ih ispunili. Ići će se na pregovore u narednih par meseci iako standardi nisu ispunjeni. U EU su svesni da je napravljena greška što je u prethodnom periodu previše tolerisano ponašanje Albanaca. Zato kosovski Srbi i Beograd mogu da uđu u pregovore o statusu sa nešto boljih moralnih pozicija - objašnjava sagovornik „Blica“.

On dodaje da se specijalnom izaslaniku generalnog sekretara za ocenu ispunjenosti standarda Kaiju Eideu sa jedne strane žuri da završi izveštaj, jer ne veruje da je status kvo održiv, ali da će istovremeno pokušati da ga malo odgodi jer mu to daje i lični značaj. Odlaganjem izveštaja, dodaje naš sagovornik, Eide može da izvrši i određen uticaj na Albance jer takav uticaj neće više imati nakon objavljivanja izveštaja.

Izvor „Blica“ na kraju ističe da ni EU ni SAD još uvek nemaju jasno definisane pozicije kada je status Kosova u pitanju.

- U EU su danas mnogo bliži stavovi među članicama nego pre dve godine, kada su postojala dva suprotstavljena bloka - za i protiv nezavisnosti. Sada su se približili, iako još uvek ima zemalja koje su nervozne kada se spomene reč „nezavisnost“ - zaključuje naš sagovornik.

Blic \ Dejan Vukelić

Kai Eide za „Blic“

Želim Kosovo na koje se Srbi vraćaju

Kai Eide, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN zadužen za procenu dostignutosti standarda na Kosovu, u ekskluzivnom intervjuu za „Blic“ poručuje: „Želim da vidim napredak na Kosovu, ali napredak na terenu. Jer na terenu žive ljudi. Tu je realnost. Ljudi ne žive u radnim grupama, strategijskim i potpisanim dokumentima.“

- Želeli smo da vidimo realnost. Ako ne vidiš život van Prištine, onda ne poznaješ Kosovo i ne znaš o čemu pričaš. Izvan Prištine je jedna druga slika. Tu se vidi kako ljudi žive. Jako se osećaju njihovi problemi. Tu može da se vidi kako druge zajednice žive pod pritiskom i to moramo da promenimo.
Šta vas najviše razočarava na Kosovu?

- Život srpske ali i ostalih manjinskih zajednica. To je uznemiravajuće i treba da se poboljša. Suštinski je najznačajnije pitanje decentralizacije i lokalne vlasti. Potom pitanja vezana za kulturno i religijsko nasleđe, privatna svojina je veoma bitna, kao i proces privatizacije. Ali takođe treba imati u vidu da za kratko vreme ne može mnogo toga da se uradi. Vreme ograničava, ali ne sprečava da započnete proces.
Koliko vaš izveštaj može da utiče na početak pregovora o budućem statusu Kosova?

- Prošle godine sam takođe podneo izveštaj gde smo podvukli da se mora povećati pritisak da se ispune standardi. Tada smo isto rekli, da se moraju postaviti prioriteti na koje se mora obratiti posebna pažnja. To mora da bude politički vođen proces, a ne tehnički i mehanički proces. A da li smo i zaista u napretku otišli daleko? Očigledno ne. Naglasili smo da proces ispunjavanja standarda mora da se nastavi i moramo da nastavimo sa pritiskom. Međunarodna zajednica mora da ostane nepokolebljiva i čvrsta u očekivanju da se standardi ispune. Ali moramo takođe i da očekujemo i konstruktivan angažman Beograda. Moram iskreno da kažem da su razgovori koje sam imao u Beogradu veoma konstruktivni.
Da li će onda standardi koje treba da implementiraju kosovske institucije i albanska zajednica biti nešto poput Haga za Srbiju? Neprestani pritisak?

- Moj zadatak je politička procena. Ponavljam, bitno je da se, koliko je to moguće, napreduje u ostvarivanju standarda. Ali moram da kažem da kad god razgovori o statusu započnu, i dalje mora da se nastavi implementacija standarda. Naglašavam da želimo da vidimo konkretan napredak na terenu.
Da li je dosadašnji napredak dovoljan za otpočinjanje dijaloga?

- Ja ne odlučujem o tome. Daću svoje preporuke, ali konačnu odluku donosi generalni sekretar UN i Kontakt grupa.
Ali, ipak, da li vaš izveštaj može uticati na odlaganje dijaloga?

- Ne želim da govorim o sadržaju izveštaja. Neću da pričam biće ovo ili ono, jer poštujem činjenicu da mi je generalni sekretar UN rekao da njemu podnesem moj izveštaj. Kada mu predam izveštaj, onda je on njegovo vlasništvo i on će sa njim raditi šta misli da treba. Izveštaj je samo moj dok ne postane njegov. Niko me neće naterati da javno komentarišem sadržaj izveštaja.
Najavljuje se da će pregovori početi najkasnije do kraja godine?

- Ne slušam to. To su medijske spekulacije o tome kada, ko, kako... Mogu da govore šta hoće, ja imam svoje mišljenje, ali zadržavam ga za sebe. Svoj izveštaj ću napisati tokom svog mandata, na meni je da odlučim šta će da piše i čak ne želim ni da otkrivam kada ću ga završiti. Naravno, izveštaj je samo deo šire procene situacije i zato odbijam da kažem da je ovo samo izveštaj o primeni standarda, jer je u pitanju mnogo širi politički poduhvat u koji smo se upustili.
Stiče se utisak da međunarodna zajednica veruje da će otpočinjanje dijaloga smiriti tenzije?

- Pitate me, u stvari, šta će pisati u izveštaju i ja vam to neću reći. Divim se novinarima što to pokušavaju na tako mnogo načina, ali vam to neće uspeti. Moraćete da sačekate moj izveštaj.
Koliko će decentralizacija biti jedna od bitnih tačaka u vašem izveštaju. Koliko je ona presudan uslov postavljen kosovskim institucijama?

- Kao prvo, želim da vidim napredak po pitanju pilot-projekata za pet mesta, a kao drugo i nastavak procesa - širu decentralizaciju. Očigledno je da veliku pažnju pridajemo decentralizaciji i voleo bih da se postigne vidljiv napredak. Mislim da će uskoro uslediti nova runda razgovora Beograda, kosovskih Srba i Prištine o decentralizaciji. Izgubili smo dosta vremena, čak godine, a da se tom pitanju nije posvetilo dovoljno pažnje. I žalim zbog toga.
Da li će se i zahtevi Srpske liste naći u planu decentralizacije i njenog sprovođenja?

- Imao sam duge razgovore i sa Beogradom i sa kosovskim Srbima. Mnogi elementi plana su validni i o njima se mora voditi računa. Ne slažem se sa svim što dolazi sa srpske ili albanske strane. Ali smatram da svi predlozi doprinose razgovoru.
Kako biste opisali mesta u kojima žive Srbi?

- Obišli smo Kosovo i to je vredno iskustvo. Video sam mala sela u koja Srbi pokušavaju da se vrate i da ih obnove. Divim se njihovoj hrabrosti. Moramo ih podržati. Video sam i Srbe koji žive u selima koje i danas štiti Kfor. Naravno da je to teško i ostavlja poseban utisak. Na mene je veoma uticalo i to što sam video kako žive i druge manje zajednice. Njih takođe ne treba zaboraviti, a u mnogo čemu su zapostavljeni.
Mogu li se Srbi osećati sigurno ako vide plakate OVK na javnim mestima?

- Razumem šta mi Srbi govore kada pričaju o nebezbednosti. I razumem kada govore o onome šta su proživeli prethodih nekoliko godina. Razumem kada mi kažu - sloboda kretanja, kako na njih utiču različiti procesi poput privatizacije, pitanja privatne svojine i sve što im komplikuje život.
Da li im verujete kada vam kažu da ne smeju da se kreću?

- Naravno da im verujem. A zašto im ne bih verovao? Ali neki mi takođe kažu i da je bezbednost bolja i da mogu slobodnije da se kreću. To je veoma komplikovano pitanje i razmatraću ga u svom izveštaju.
A verujete li kosovskim Albancima kada kažu da ozbiljno shvataju standarde i da žele multietničko Kosovo?

- Kada kažem kosovskim Albancima - morate da ostvarite napredak, i oni mi odgovore da razumeju i da ulažu napor, onda moram da im kažem - u redu, verujem vam, pokažite mi. Kada pričam sa političkim vođama u Prištini ili Beogradu, oni kažu da su posvećeni napretku. I njima kažem - da, pokažite mi! Ono što se kaže na sastancima i što se potpiše na papiru, to predstavlja prvi korak koji ima smisla samo ako možemo da napredujemo sa izjava i dokumenata do konkretnih aktivnosti na terenu.
Kakvo Kosovo vi želite da vidite?

- Zaista želim da vidim istinsko multietničko Kosovo gde sve zajednice koje danas tu žive mogu da nastave suživot u uslovima stabilnosti i sigurnosti. I gde oni koji žele da se vrate mogu to i da učine.

Blic \ Željka Jevtić

Prioritet - pomirenje Srba na Kosovu

Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Sanda Rašković-Ivić, izjavila je da će joj jedan od prvih ciljeva biti političko pomirenje kosovskih Srba.

„Moj je cilj da oko Kosova okupim sve ljude, da bi smo postigli jedinstven stav. Znam da smo mi Srbi, kao narod, najviše skloni insistiranju na malim razlikama i konfliktima, koji proizilaze iz tih razlika. Ja bih htela da se te razlike pomire, jer su one stvarno male“, rekla je Rašković-Ivić u intervjuu agenciji Beta.

Za političke razlike među kosovskim Srbima, ona kaže da su „stvarno male“, dodajući da, „nema nikoga ko je Srbin na Kosovu i Metohiji, i nikoga ko je izbegao, da ima bitno drugačiji stav od ostalih Srba“.

„Radiću na političkom pomirenju kosovskih Srba, jer smatram da ono ima rezona i jedino kroz to pomirenje možemo nešto da postignemo, jer ako budemo razjedinjeni onda smo sami sebi potpisali sve moguće negativno“, naglasila je novoimenovani predsednik KC.

Savet ministara SCG u četvrtak je formalno prihvatio predlog Vlade Srbije i za predsednika Koordinacionog centra imenovao Sandu Rašković-Ivić, koja na toj dužnosti nasleđuje Nebojšu Čovića.

Beta

Kosovo i Metohija u išcekivanju Ejdeovog izveštaja i razgovora o statusu

Ne prihvatamo standarde na veresiju

Sanda Raškovic-Ivic: Spremni smo na pregovore. Dušan Prorokovic: Deo strategije Beograda definisan je planom o decentralizaciji

BEOGRAD - Savet bezbednosti UN iduceg meseca raspravljace o izveštaju specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN Kaj Ejdea o primeni standarda na Kosovu i Metohiji. Predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju dr Sanda Raškovic-Ivic veruje da ce Ejdeov izveštaj biti objektivan.

- Ejde nije zadovoljan standardima. Ali, kakva god ocena da bude, spremni smo na pregovore o statusu, ali ne da se o standardima raspravlja na veresiju. Pre svega, treba ispuniti standarde. Naš stav je jasan: Kosovo i Metohija ostaje u granicama naše zemlje, sa zakonodavnom, izvršnom i sudskom vlašcu, ali bez atributa državnosti, mesta u UN i ministarstva inostranih poslova. Mi cemo obezbedivati i granice.
      

Tri karike

- Treba saciniti ozbiljnu platformu u ciju ce izradu biti ukljucena dva odbora, Koordinacioni centar, državni organi i da treba imati strategiju za delovanje unutra, spolja, ali i na Kosovu i Metohiji gde je najbitnije postici jedinstvo medu Srbima. To su tri karike i ukoliko jedna pukne nece biti uspeha - naglasio je Odalovic.
      
   
   

Albanci bi imali jednu trecinu u Parlamentu. Što se pregovora o statusu tice, naša pozicija je takva da imamo Rezoluciju SB UN 1244 koja jasno kaže da je Kosovo i Metohija deo naše teritorije. Druga cinjenica koja nam ide u prilog jeste da po medunarodnom pravu ne možemo da se odreknemo dela teritorije da bi neka nacionalna zajednica pravila svoju državu. Naš državni vrh jedinstven je u tome da ocuvamo integritet, kao i da ne odustanemo od formule više od autonomije, manje od državnosti. Insistiracemo i na decentralizaciji - rekla je Raškovic-Ivic.

Predsednik Odbora Skupštine Srbije za Kosovo i Metohiju Dušan Prorokovic ponavlja da je deo strategije Beograda za razgovore o statusu definisan planom o decentralizaciji. Prorokovic ocekuje da Ejdeov izveštaj bude prihvatljiv kako za Beograd, tako i za Prištinu, i da zadovolji sve strane.

Za predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju u Skupštini SCG Veljka Odalovica, najvažnije je da Ejdeov izveštaj bude realan, a da naš stav bude jedinstven. On smatra i da ce Albanci morati da pristanu na dijalog bez ucena, jer su shvatili da od obecane državnosti nema ništa, kao i da im medunarodni protektorat nije doneo ništa dobro.

Glas javnosti \ Lj. Staletovic

Stvar je prosta, čije su ovce onoga je i livada, a bogami i kaluđerica (mislim  na beogradsko predgrađe)

Boga mi, ovde na Kosovu se nesto ozbiljno kuva. Nakon ovih ubistava i ranjavanja srba, moja pretpostavka je da siptarima ne ide nesto po volji oko nezavisnosti. Jer da imaju jak signal od medjunarodnog faktora da ce Kosovo biti nezavisno, ne bi oni tek tako pravili incidente. Ovako sve je u igri. Valjda smo se i mi opametili pa smo nasli nekog da lobira za nas u svetu. Jos kad bi to bili u pitanju jevreji to bi bio cist pogodak, ali cisto sumnjam.

slazem se sa conntrom. nesto je u vazduhu, nesto poput onog pre martovskih nereda. KPS policija vec petnaest dana ne dobija platau. Kao da neko zeli da akumulira sto vise nezadovoljstva kako bi se emocije lakse rasplamsale. Sto kaze conntra necega tu ima. Kada bi Albanci znali da je nezavisnost (koliko je jos juce bila) izvesna ne bi isli na incidente. Evo ih spremaju danas masovne demonstracije i mene vec podilazi jeza. Da li je moguci scenario:
1. Akumuliranje nezadovljstva koji dovode do masovnih protesta.
2. Masovni protesti prelaze u nasilje.
3.Nasilje prelazi u pogrom Srba i sukob sa medjunarodnom zajednicom.
4. Medjunarodna zajednica se povlaci sa Kosova
5. Srpska vojska se vraca i uz to nailazi na precutno razumevanje svetske javnosti zbog genocida koji se dogodio nad Srbima.

Da li je ovo "elegantan" nacin da se medjunarodna zajednica iscupa iz fijaska koji je njihova misija dozivela? Sta vi mislite o ovome. Deluje nemoguce

Da to je nemoguće skoro sigurno, pogotovo stavka 5!

Pregovori Beograda i Prištine danas počinju u Beču

Delegacije Beograda i Prištine, koje predvode ministri za lokalnu upravu Zoran Lončar i Ljutvi Hazir, razmatraće danas u Beču pitanja decentralizacije, povratka raseljenih i vraćanja zemljišnih knjiga iznetih sa Kosova 1999. godine.

Na sastanku u Beču u srpskoj delegaciji uz ministra Lončara biće savetnici predsednika i premijera Srbije Slobodan Samardžić i Leon Koen, dok će Srbe sa Kosmeta zastupati predsednici pokrajinskih odbora DS i SPO Goran Bogdanović i Ranđel Nojkić, inače članovi Srpske liste za Kosovo, i članovi DSS Marko Jakšić i Milorad Todorović, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosmet.

- Dnevni red nije utvrđen, ali ćemo insistirati na projektu sveobuhvatne decentralizacije lokalne uprave, povratku raseljenih, slobodi kretanja i bezbednosti - kaže Bogdanović naglašavajući da ne očekuje poseban uspeh sastanka jer sagovornici s albanske strane nisu garant da će dogovoreno biti realizovano.

Blic \ N. Z.

Srbi pristaju na pilot opštine?

BEOGRAD - Sveukupna situacija na Kosovu i Metohiji glavna je tema današnjih razgovora koje će u Beču voditi delegacije predstavnika privremenih kosovskih institucija i vlasti u Beogradu.

Današnji razgovori samo su naizgled nastavak onih od pre dve godine, takođe održanih u Beču. Sastav delegacija je drugačiji, a i teme i povod su drugi jer je u međuvremenu održano nekoliko susreta u Prištini i u Beogradu na kojima se, na nivou radnih grupa, raspravljalo o sudbini nestalih i kidnapovanih i tehničkim pitanjima. U okviru razgovora biće pokrenuto i pitanje decentralizacije.

- Biće to prilika da na neposredan način Hazirija upoznam sa stavom Vlade Srbije o decentralizaciji na Kosovu i o našim primedbama vezanim za to pitanje - najavio je Zoran Lončar, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu koji će biti na čelu srpske delegacije.
- Mi smo za sveobuhvatnu decentralizaciju. Ali, ukoliko postignemo dogovor, prihvatićemo i pilot-projekte. U tom slučaju zahtevaćemo da se preciziraju naše nadležnosti, način prenosa ovlašćenja, i spremni smo da prihvatimo odgovornost za uspeh pilot-projekata - rekao je član srpske delegacije Ranđel Nojkić.

Glas javnosti \ Lj. Staletović