ČURKIN: UN MORA DA PONIŠTI JEDNOSTRANU NEZAVISNOST KOSMETA

UJEDINjENE NACIJE –Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin ocenio je posle sednice Saveta bezbednosti o Kosmetu da svetska organizacija mora poništiti eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost te pokrajine.
„Takva obaveza proizilazi iz međunarodnog prava”, rekao je Čurkin.

„Videli smo da je Savet podeljen na optimiste i pesimiste. Ovo nije poslednji put da se Savet bezbednosti bavi kosmetskim slučajem”, rekao je Čurkin novinarima u sedištu svetske organizacije, ponavljajući da Rusija ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosmeta.

Prema Čurkinovim rečima, nekoliko delegacija jasno se izjasnilo u korist nastavka pregovora između Beograda i Prištine.


Tanjug

EU I SAD: NOVI PREGOVORI O KOSMETU NEMAJU SVRHE

UJEDINjENE NACIJE – Evropska unija i SAD smatraju da je „mogućnost pregovora” u slučaju Kosmeta iscrpljena i da novi pregovori o budućem statusu Kosmeta ne bi doneli ništa novo, izjavio je belgijski ambasador u UN Johan Verbeke.

„Mogućnost za pregovorno rešenje je iscrpljena”, navodi se u zajedničkom saopštenju EU i SAD, koje je novinarima pročitao Verbeke posle sednice Saveta bezbednosti UN o pitanju Kosmeta.

SAD i EU smatraju i da je status kvo na Kosmetu „neodrživ” i da se mora ići dalje u nalaženju rešenja.

Verbeke je dodao da je EU spremna da ima veću ulogu u rešavanju budućeg stausa Kosmeta i da nastavi civilno prisustvo u cilju unapređenja ljudskih prava i razvoja.

Rešenje statusa Kosmeta jeste slučaj sui generis i nije nikakav presedan, naglašava se u saopštenju koje je Verbeke pročitao u prisustvu svojih kolega iz SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i Portugala, koji predsedava EU.

Beta

SEJDIJU: ISCRPLjENE MOGUĆNOSTI ZA PREGOVORE

UJEDINjENE NACIJE – Kosmetski predsednik Fatmir Sejdiju izjavio je u Njujorku da su iscrpljene mogućnosti za dalje pregovore i izrazio spremnost Prištine da preduzme korake ka proglašenju nezavisnosti.

„Isrcpljeni smo nakon gotovo dve decenije izolacije, rata i političkog limba. Nedostatak jasnoće o našem statusu unazadio je našu privredu, obeshrabrio međunarodne investitore i onemogućio nam pristup međunarodnim finansijskim insitucijama”, dodao je Sejdiju.

Kosmetski predsednik je izrazio nadu da će Priština u bliskoj budućnosti uspostaviti dobre i prijateljske odnose sa Beogradom.

Beta

PROROKOVIĆ: NEMA RAZLOGA ZA ZATVARANjE KANCELARIJE NA KOSMETU

BEOGRAD – Državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković izjavio je da nema nikavih razloga za zatvaranje Kancelarije Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici.

Britanski ambasador u UN Džon Sojers zatražio je, posle sednice Saveta bezbednosti Un o Kosmetu, od vlasti u Beogradu da ne prekidaju snabdevanje pokrajine strujom i da zatvore kancelariju Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici.
Proroković je Tanjugu rekao da je da je Ministarstvo za Kosovo i Metohiju objasnilo već državama članicama Konatakt grupe razloge i pravni osnov otvaranja Kancelarije u Kosovskoj Mitrovici.

On je kazao da se, kada je reč o snabdevanju strujom, ne radi ni o kakvoj pretnji Beograda, nego o poštovanju pravnih činjenica.

„Ukoliko dođe do jednostarnog proglašenja nezavisnosti kosmetskih Albanaca, Beograd tu odluku neće priznati i onda je nemoguće da Vlada Srbije potpiše bilo kakav sporazum sa vladom takvog Kosmeta”, kazao je Proroković.


Tanjug

ZAPADNE AGENCIJE: SB NIJE USPEO DA PREMOSTI PODELE


NJUJORK , 19. decembra (Tanjug) - Savet bezbednosti UN nije danas uspeo da premosti duboke podele između Beograda i Prištine, konstatovale su večeras zapadne novinske agencije, uz procenu da će to pitanje, ukoliko Rusija bude blokirala Savet, preuzeti Evropska unija.

Rojters je preneo večeras, pozivajući se na neimenovanog evropskog diplomatu, da koraci prema nezavisnosti Kosova zasnovani na planu Martija Ahtisarija verovatno neće biti preduzeti za nekoliko dana, već za nekoliko meseci.

"Radimo na koordiniranom nizu akcija koje će obuhvatiti EU, NATO i kosovske vlasti, a koje bi se odvijale u narednih mesec ili dva dana" izjavio je ovaj diplomata, dodajući da će se prilikom tajminga voditi računa o predsedničkim izborima u Srbiji u januaru.

Podsećajući da je Rusija ranije blokirala rešenje zasnovano na Ahtisarijevom planu, američki Asošijejtid pres takođe predviđa da će, ukoliko Moskva bude ponovo blokirala Savet bezbednosti, pitanje Kosova preći u nadležnost EU.

Jedan evropski diplomata rekao je AP-u da će današnjom sednicom biti "okončcane diskusije Saveta bezbednosti" i da će "ovo pitanje preuzeti EU u februaru posle predsedničkih izbora u Srbiji".

U izveštajima iz Ujedinjenih ancija, agencije su citirale ključne stavove iz govora predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice, ali su naglasak stavile na ocenu evropskih diplomata da je teško da će "u poslednjem momentu biti postignut kompromis".

Beograd i Priština su sučelili stavove pred Savetom bezbednosti UN, pri čemu ni jedna strana nije pokazala znakove popuštanja, izvestio je AP, podsećajući da kosovski Albanci traže nezavisnost, dok Srbija insistira da Kosovo ostane deo njene teritorije.

Obe strane imaju pristalice u najmoćnijem telu svetske organizacije, istakla je američka agencija, dodajući da SAD i glavne člancie EU podržavaju zahteve Prištine za nezavisnošću, dok Rusija podržava "svog bliskog saveznika Srbiju" u njenom zahtevu za nastavkom pregovora.

"SAD i ključne zemlje EU su zajednički saopštile posle sastanka da su stavovi dve strane nepomirljivi, ali je Rusija je podržala Srbiju u zahtevima za daljim pregovorima o autonomiji", naveo je AP.

Koštunica je, kako se navodi, na sastanku rekao da Savet bezbednosti u svojim rukama drži sudbinu Srbije, ističući, kako ga tumači AP, da budućnost njegove zemlje zavisi od toga kako će članice odgovoriti na pitanje da li će se u 21. veku istinski poštovati suverenitet i granice zemalja članica UN.

AP navodi da je Koštunica pozvao na nastavak pregovora o autonomiji Kosova i upozorio da Srbija neće prihvatiti nikakvu unilateralnu odluku o nezavisnosti, dok je istovremeno, budući premijer Kosova Hašim Tači, toj agenciji rekao da je Kosovo "spremno za nezavisnost".

Nemačka agencija DPA je takođe istakla da tokom današnje diskusije u Savetu bezbednosti UN o budućnosti Kosova nije bilo mnogo znakova kompromisa.

Nedostatak dogovora ne predstavlja iznenađenje, ocenio je DPA, dodajući da kosovski Albanci "koje podržaju SAD, balkanski susedi i vodeće zemlje EU" žele nista manje od nezavisnosti, dok Srbija koju podržava Rusija želi da zadrži suverenitet nad pokrajinom.

"Najrasprostranjeniji scenario za budućnost predviđa da UN neće uspeti da postigne kompromisno rešenje i da će Kosovo proglasiti nezvisnost kojiu će priznati pojedine zemlje, uključujući SAD i balkanske susede", ukazao je DPA.

Nemačka agencija podseća da unutar EU "još nije moguće postići konsenzus", ali da će Evropska unija, prema očekivanjima, primiti na znanje proglašenje nezavisnosti Kosova, prepuštajući priznavanje svakoj zemlji pojedinačno.

Kipar je odbio da prizna nezavisnost Kosova, a rezerve su izrazili i Sspanija, Slovačka, Rumunija i Grčka, naveo je DPA, dodajući da bi većina zemalja EU ipak priznala Kosovo kada se otcepi od Srbije.

Rusija je saopštila da neće priznati nikakvu unilateralnu akciju, dok je Srbija zapretila "tajanstvenim 'akcionim planom' i blokadom pokrajine", dodao je DPA.

Britanski Bi-Bi-Si je kao najvažnije izdvojio da su, nakon napete zatvorene debate, tokom koje su se Savetu bezbednosti obratili premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, predstavnici SAD i EU izašli sa zajedničkim saopštenjem u kojem se ističe da nema potrebe za daljim pregovorima.

REZOLUCIJA O KOSOVU TREBA DA DEMONSTRIRA SAGLASNOST SVIH


BEOGRAD , 19. decembra (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je večeras da je važno da nova rezolucija parlamenta o Kosovu i Metohiji bude demonstracija saglasnosti svih političkih opcija.

Dulić je izrazio očekivanje da će posle sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu biti organizovana nova runda pregovora koja bi omogućila pronalaženje kompromisnog i fer rešenja, prihvatljivog za obe strane.

Gostujući u emisiji "Poligraf" TV B92, on je rekao da bi takvo rešenje doprinelo da otpočne istorijsiki proces pomirenja Srba i Albanaca koji bi doprineo da dva naroda budu deo evropske porodice i da dele evropske vrednosti.

Dulić je ocenio da albanska strana koristi pretnju nasiljem kao dodatni adut u cilju nezavisnosti Kosova, ali da je dobro što srpska strana potencira demokratski kapacitet i pravne argumente, jer bi joj pretnja nasiljem otežala poziciju.

Dulić je najavio da će parlament o Kosovu i izveštaju pregovaračkog tima raspravljati iduće sedmice i da bi bilo dobro da se tom prilikom demonstrira jedinstvo i saglasnost oko daljih koraka koje bi država preuzela.

"Učiniću sve da sednica protekne u demokratskoj atmosferi, jer treba da dobijemo snažan dokument za dalje rpegovaracke procese", rekao je Dulić, ali je dodao da i jednostrano priznavanje Kosova predstavlja realnu opasnost.

Upitan kakva bi bila sudbina vlade u tom slučaju, Dulić je rekao da je važno da se u Srbiji obezbedi stabilnsot za rad svih institucija da bi i eventualno negativan scenario dočekali kao ozbiljna država.

Povodom dovođenja u vezu kosovskog pitanja sa evropskim integracijama, Dulić je rekao da je za njega validna izjava Havijera Solane da su procesi integracija i Kosova odvojeni.

On je ukazao da Srbija treba da se bori i za svoju teritoriju i Kosovo, ali i da se bori za proces evropskih integracija, jer bi bilo katastrofalno da se zaustavi proces modernizacije našeg društva.

Povodom raspisvanja predsednickih izbora i odnosa u vladajućoj koaliciji, Dulić je izrazio uverenje da će Demokratska stranka Srbije za vikend doneti racionalnu odluku koja će potvrditi stabilnost koalicije i da će ona nastaviti da funkcioniše.

On je ocenio da bi bilo racionalno i fer da D S S na izborima podrži "čoveka koji ispred koalicije ide na izbore", a ukoliko D S S donese neke drugačije odluke biće to njen stav.

Potrebno je racionalne glave razgovarati, jer je Srbiji potrebna stabilnost a ne destabilizacija političkih prilika, kazao je Dulić, dodajući da je važno da izbori proteknu u demokratskoj atmosferi a Srbija dobije predsednika sa punim kapacitetom da obavlja svoj posao.

Povodom legalnosti i legitimnosti odluke o raspisivanju izbora, Dulić je rekao da je najbolja potvrda za to što već ima dva predsednička kandidata, što su doneti potrebni zakoni, a izborni proces u kome učestvuje većina stranaka u punom jeku.

On je rekao da neće opozvati tu odluku, niti za to ima pravnih mogućnosti.

SUDBINA SRBIJE, ALI I UN, IZOŠTRENA PODELA ČLANICA SB

NJUJORK, 19. decembra (Tanjug) - Premijer Srbije Vojislav Koštunica upozorio je danas Savet bezbednosti UN, na sednici posvećenoj Kosovu, na kojoj je zaoštrena i podela među članicama o daljem načinu rešavanja kosovskog problema, da je na dnevnom redu sudbina Srbije, ali i svetske organizacije i međunarodnog poretka u celini.

Predsednik Vlade Srbije izjavio je večeras, posle sednice Saveta bezbednosti, da Srbija braneći svoj integritet brani sebe, ali i UN i međunarodno pravo i traži nastavak pregovora o budućem statusu svoje pokrajine jer nema pravog objašnjenja zašto bi oni bili okončani.

Koštunica je u direktnom uključenju u Dnevnik RTS-a ukazao da je Savetu bezbednosti ukazao na istorijsku dilemu, koju bi morao da reši: ili međunarodno pravo postoji da bi bilo poštovano ili da bi bilo kršeno, a podsetio je i na to da se sporovi rešavaju kroz - pregovore.

On je preneo da su stavovi članica SB po ovom ključnim pitanjima podeljeni, i da su izoštreni i oni "za" i oni "protiv", kao što je i Srbija izoštrila svoje stanovište, jer smatra da je u pitanju klljučna odluka o tome u kakvom svetu želimo da živimo.

Tu dilemu Srbije dele i Rusija, Kina, Južnoafrička Republika, Indonezija, dok grupu zagovornika kraja pregovora, ali i zapravo gaženja međunarodnog prava i poretka na kosovskom primeru, odnosno na slučaju Srbije, najtvrđe zastupaju i predvode SAD, koje su blokirale sve pokušaje da se do rešenja kroz prave pregovore dođe, u čemu je njihova velika istrorijska odgiovornost, rekao je Koštunica.

On je u izjavi novinarima posle sednice SB odbacio optužbe da će Srbija koristiti silu u odbrani svojih interesa, ističući da je njeno "najjače oružje - insistiranje na međunarodnom pravu".

SAD i EU zajednički su večeras u Njujorku ocenile da su mogućnosti da se rešenje statusa Kosova postigne pregovorima iscrpljene i najavile dalje korake Unije usmerene ka "koordinisanom rešavanju" statusa Kosova.

SAD i EU su ocenile da je posle današnje sednice Saveta bezbednosti postalo jasno da dijalog u bilo kojoj formi neće dovesti do promena.

"Potencijal da se rešenje postigne pregovorima je iscrpljen", rekao je belgijski ambasador Johan Verbeke u ime EU i SAD, posle sednice Saveta bezbednosti UN posvećene Kosovu.

"Ovo je bio 'Dan D' u procesu rešavanja statusa Kosova...Nema dogovora, a jasno je i da pregovora neće ni biti. EU je spremna da preuzme ključnu ulogu za budućnost Kosova", rekao je belgijski diplomata, navodeći da su dalji koraci evropske organizacije usmereni ka mirnom i "koordinisanom rešavanju" statusa Kosova.

Verbeke je ocenio da je kosovski slučaj jedinstven i da neće predstavljati presedan za eventualne slične secesionističke pokrete u svetu.

Ruski ambasador pri UN Vitalij Ccurkin ocenio je posle sednice Saveta bezbednosti o Kosovu, da svetska organizacija mora poništiti eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost te pokrajine.

"Takva obaveza proizilazi iz međunarodnog prava", rekao je Čurkin.

"Videli smo da je Savet podeljen na optimiste i pesimiste. Ovo nije poslednji put da se Savet bezbednosti bavi kosovskim slučajem", rekao je Ccurkin novinarima u sedištu svetske organizacije, ponavljajući da Rusija ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosova.

Rusija neće priznati nezavisnost Kosovo, a i mnogo država koje imaju predstavnike u ovoj zgradi takođe. Od UN ćemo tražiti da zauzme stav o ovom pitanju", naglasio je on.

"Verujem da je naš stav veoma konstruktivan. Rezolucija 1244 mora biti poštovana u potpunosti", rekao je ruski ambasador, naglašavajući da je Rusija predložila nove, donekle izmenjene elemente predsedničkog saopštenja, odnosno "putokaze" koji će pomoći u daljem rešavanju statusa Kosova.

Prema Ccurkinovim rečima, nekoliko delegacija jasno se izjasnilo u korist nastavka pregovora Beograda i Prištine.

Američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad pozvao je Rusiju da promeni stav o statusu Kosova, upozoravajući da će SAD i Evropska unija, u suprotnom, "krenuti napred" u sprovođenje plana Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za srpsku pokrajinu.

Američki diplomata je u izjavi novinarima u Njujorku rekao i da su zapadni pravni stručnjaci, posle meseci konsultacija, "došli do zaključka" da Rezolucija 1244 iz juna 1999. godine - ne isključuje mogućnost sporovođenja Ahtisarijevog plana, tvrdeći da "nisu u pravu" svi koji misle suprotno, uključujući vlasti u Beogradu.

On je ocenio da je "status kvo" neodrživo stanje koje predstavlja opasnost po Kosovo, region i samim tim Evropu.

Kalilzad je konstatovao i da je iz današnjeg izlaganja srpskog premijera Vojislava Koštunice i pokrajinskog predsednika Fatmira Sejdiua "jasno da dve strane ne mogu da dođu do dogovora" o statusu Kosova.

Kalilzad je, poput svog britanskog kolege Džona Sojersa, pozvao Srbiju i kosovske Albance da spreče izbijanje nasilja, dok je Beogradu preporučio da zatvori kancelariju Ministarstva za Kosovo i Metohiju u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Ssef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio je u sedištu UN u NJujorku da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči za tim izazovom.

"Misija EU na Kosovu će biti najveća evropska misija ikad pokrenuta. Biće u saglasnosti sa relevantnim rezolucijama UN i međunarodnim pravom", rekao je D'Alema, koji je predsedavao sednicom Saveta bezbednosti.

Premijer Srbije upozorio je ranije danas Savetu bezbednosti UN da je na dnevni red stavljena sudbina Srbije, ali i svetske organizacije i međunarodnog poretka u celini i predložio SB da pozove na nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i Metohije i da zahteva da se obe strane obavežu na pronalaženje političkog i kompromisnog rešenja.

"Dosadašnji pregovori bili su vođeni u senci izričitog obećanja kosovskim Albancima da će dobiti nezavisno Kosovo. To i ništa drugo glavni je razlog neuspeha dosadašnjih pregovora", rekao je Koštunica u obraćanju Savetu bezbednosti UN.

On je ukazao i da je Povelja UN u ovom trenutku jedina brana nasilnom razbijanju jedne zemlje i konstatovao da bi "politika sile mogla da razbije jednu državu članicu UN, ali ona prvo mora da razbije Povelju UN".

"A to za posledicu nužno ima da se podrije autoritet i suštinski obesmisli postojanje svetske organizacije, koja više ne bi mogla da zaštiti ni sebe ni svoje članice", naglasio je Koštunica,

On je upozorio i da je neodrživa tvrdnja da je slučaj Kosova jedinstven: "Ko tako kaže zapravo govori da se Povelja UN može kršiti samo jednom i to samo u slučaju jedne zemlje - Srbije. I može li iko uopšte poverovati da će Povelja UN, baš zato što je jednom prekršena, ubuduće biti više uvažavana i formalno poštovana?"

Srbija i danas u SB zastupa stanovište da je kosovsko pitanje u svojoj biti pitanje poštovanja prava, koje je najdirektnije ugroženo otvorenom pretnjom jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije, rekao je Koštunica.

On je ocenio da je posebno opasno što se pobornici jednostrane nezavisnosti uporno pozivaju na odbačeni Ahtisarijev plan. "Ovde, pred vama u SB, taj isti Ahtisarijev predlog bio je na stolu i SB ga nije prihvatio. Iz ovoga sledi pitanje: da li je moguće da predlog koji je SB već odbacio može poslužiti kao osnov za kršenje jedne njegove važeće rezolucije, pa i same Povelje UN?"

Premijer je poručio čclanicama SB UN da mogu računati na punu spremnost Srbije da konstruktivno i odgovorno učestvuje u novim pregovorima kako bi se obezbedila funkcionalna suštinska autonomija za južnu srpsku pokrajinu. On je objasnio da bi takva autonomija u svemu garantovala kosovskim Albancima status najpovlašćenije nacionalne manjine koji danas postoji u svetu.

Suštinska autonomija se širom sveta u različitim modelima pokazuje kao funkcionalno, održivo i uspešno rešenje. Ono što je najvažnije jeste da je suštinska autonomija rešenje koje je saglasno međunarodnom pravu i upravo zbog toga to je danas univerzalni put za pronalaženje kompromisa u svim sporovima koji su slični kosovskom, rekao je Koštunica.

"Ako je na taj način Italija mogla da reši pitanje Južnog Tirola, Danska pitanje Grenlanda, Kina pitanja Hong Konga i Makaoa, Finska pitanje Olandskih ostrva, nema racionalnog razloga zašto i Srbija, na isti ili sličan način, ne bi mogla da reši pitanje Kosova i Metohije", naglasio je predsednik Vlade Srbije.

On je ocenio da ima puno argumente za insistiranje Srbije na nastavku pregovora i poručio da je Srbija već napravila svoj izbor i donela svoju odluku. "Ni po koju cenu i nikada nećemo odustati od prava koja su utvrđena Poveljom UN, a koja nam garantuju nepovredivost međunarodno priznatih granica Srbije".

"Srbija iskreno želi i spremna je da odmah nastavi pregovore o zajedničkom životu sa kosovskim Albancima unutar Srbije. Ako smo mogli skoro deset vekova da živimo zajedno, kako je moguće da se danas - kada se ceo svet zalaže za multietničnost - kategorično tvrdi suprotno", upitao je Koštunica.

On je naglasio da je moguć zajednički zivot Srba i Albanaca, koji će imati suštinsku autonomiju koja im omogućava da slobodno odlučuju o svojim životima, svekolikom napretku i svojoj budućnosti.

"Budite uvereni da će Srbija - i to ne za godinu dana, ne za 10 godina već zauvek - dosledno poštovati međunarodno pravo i da će Kosovo i Metohiju smatrati sastavnim i neotuđivim delom svoje teritorije", rekao je Koštunica.

On je istovremeno upozorio da takođe neće biti mali broj država članica UN, koji će ostati uz Srbiju i uvek je priznavati u njenim sadašnjim međunarodno priznatim granicama, poštujući prava i čast miliona Srba i odbacujući jednostranu nezavisnost Kosova, kao protivpravnu i marionetsku tvorevinu.

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiju pozvao je Savet bezbednosti UN da prizna "jedinstvenost" kosovskog slučaja i da otvori vrata nezavisnosti pokrajine, naglašavajući da su lideri kosovskih Albanaca odlučni da spreče eventualno izbijanje nasilja.

Šef privremenih pokrajinskih vlasti, koji na sednici SB UN posvećenoj Kosovu nije govorio u tom svojstvu, rekao je da su lideri kosovskih Albanaca spremni da sprovedu sve preporuke navedene u Ahtisarijevom planu.

On je pozdravio planirani "period međunarodnog nadzora" jer će, kako je naglasio, krhkim kosovskiim institucijama biti potrebna podrška, a ponovio je i da Priština "pruža ruku prijateljstva Srbiji".

Sejdiju, prvi predstavnik kosovskih Albanaca koji se direktno obratio najmoćnijem telu svetske organizacije, ambasadorima je govorio u "privatnom svojstvu".

On je članicama SB uveravanja Prištine o sprečavanmju nasilja objasnio time da je za Kosovo od neobične važnosti da "u ovom važnom trenutku" situacija ostane mirna.

"Kosovo je spremno da krene napred", rekao je Sejdiju, uz tvrdnju da nejasan status pokrajine predstavlja branu razvoju ekonomije, obeshrabruje strane investitore i sprečava učlanjenje u međunarodne finansijske institucije.

Sejdiju je pozdravio najavljeni dolazak misija EU na Kosovo, naglašavajući da su kosovski lideri, unapred, preduzeli mere usmerene ka zaštiti srpskih verskih i istorijskih objekata.

"Ovo su teška vremena za moj narod, ispunjena očekivanjima i strahom. Bez obzira, obećavam da će kosovski lideri i nadalje biti konstruktivni partneri", rekao je Sejdiju.

KEJSI: SAD ZA SPROVOĐENJE AHTISARIJEVOG PLANA


VAŠINGTON , 19. decembra (Tanjug) - Sjedinjene države smatraju da je jedini put napred, kada je budući status Kosova i Metohije u pitanju, sprovođenje osnova plana Martija Ahtisarija, koji uključuje nadziranu nezavisnost, izjavio je danas portparol Stejt dipartmenta Tom Kejsi.

Kejsi je na redovnom brifingu za novinare dodao da "svi narodi Balkana zaslužuju da žive u miru i ostvare svoju evro-atlansku viziju i budu puni učesnici u evropskim poslovima".

"Mi verujemo da je ključni element toga, poslednje preostalo pitanje iz tragičnog perioda 1990-tih, obezbeđivanje rešenja za konačni status Kosova", rekao je portparol američkog Stejt dipartmenta.

Rusi za pregovore, Zapad za Ahtisarijev plan


Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotrio je, iza zatvorenih vrata, izveštaj "trojke" medjunarodnih posrednika o nedavno okončanih 120 dana pregovora izmedju Srbije i kosovskih Albanaca o budućem statusu Kosova i Metohije. Rusija i Zapad su, medjutim, kao i Beograd i Priština, ostali na različitim pozicijama - za i protiv nastavka pregovora.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica založio se za nastavak pregovora i pokrenuo pitanje sposobnosti Saveta bezbednosti UN da rešava probleme koji su u njegovoj nadležnosti.

Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti izjavio je da bi to telo, po medjunarodnom pravu, moralo da poništi jednostrano proglašenu nezavisnost i istakao da je uveren da ovo nije poslednji put da se SB UN bavi Kosovom".

Predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, koji je "privatno" prisustvovao sednici, poručio je da Kosovo spremno za sprovodjenje Ahtisarijevog plana.

Ambasadori SAD i Velike Britanije saopštili su, takodje, da ne vide mogućnost za nastavak pregovora i smatraju da je vreme da se ide dalje u primeni plana Martija Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti. Zajedničko saopštenje sa istom konstatacijom posle sednice su izdali SAD i EU.

Šef italijanske diplomatije Masimo DAlema izjavio je da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči za tim izazovom.

Premijer Srbije zatražio je nastavak pregovora o budućem statusu Kosova i usprotivio se slanju misije EU na Kosovu bez prethodne odluke tog tela UN.

"Dosadašnji pregovori bili su vodjeni u senci izričitog obećanja kosovskim Albancima da će dobiti nezavisno Kosovo. To i ništa drugo glavni je razlog neuspeha dosadašnjih pregovora", rekao je Koštunica i dodao: "Tvrdim da bi, da takvog prethodnog obećanja nije bilo, ishod bio drugačiji, kao što sam ubedjen da će, ako takvih obećanja opet ne bude, novi pregovori uroditi plodom i u relativno kratkom roku dovesti do kompromisnog rešenja".

Koštunica je u traženju razloga moguće odluke da se pregovori ne nastave upitao - ako je razlog to što za dve prethodne godine koliko su trajali dosadašnji pregovori dogovor nije postignut, da li bi to značilo da bi sve sporove širom sveta koji su stariji od dve godine trebalo odmah okončati jednostranim aktima.

"Drugi, i po mir i stabilnost u svetu mnogo opasniji, argument protiv nastavka pregovora glasi da kompromis nije moguć. Tvrditi da kompromis o jednom pitanju koje je SB svojom rezolucijom preuzeo da rešava nije moguć, po našem mišljenju samo po sebi zaslužuje najveću osudu", ocenio je premijer Srbije.

Koštunica je članice najvišeg tela svetske organizacije pitao i da li bi konstatacija da SB, u čijoj je nadležnosti rešavanje kosovskog pitanja, nije u mogućnosti da pronadje kompromisno rešenje u krajnjem ishodu značila da SB, na principima na kojima je osnovan, više nije sposoban da rešava probleme koji su u njegovoj nadležnosti. "Mi moramo danas naći odgovor na ovo pitanje. Jer ako novi pregovori nisu potrebni, a kompromis nije moguć, šta onda da se radi? Gde nema kompromisa, poseže se za jednostranim rešenjima, što je drugo ime za politiku sile", konstatovao je Koštunica.

Premijer je, na zatvorenoj raspravi o Kosovu, ocenio da bi odluka EU da šalje svoju misiju za sprovodjenje, kako je rekao, "odbačenog Ahtisarijevog plana bila protivpravna odluka, očevidno suprotna Rezoluciji 1244": "Zbog toga je zajednička obaveza Srbije i SB da pronadju pravi način da se spreči jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije, odnosno da se izbegnu najavljena kršenja Rezolucije 1244 i Povelje UN".

Koštunica je ukazao da Srbija, "kao slobodna i suverena država, neće prihvatiti nijednu jednostranu odluku kojom se zaobilazi SB i krši važeća Rezolucija 1244" i da će oslanjajući se na Povelju UN i sopstveni Ustav "poništiti sve jednostrane akte".

Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin ocenio je da svetska organizacija mora poništiti eventualno jednostrano proglašenu nezavisnost te pokrajine. "Takva obaveza proizilazi iz medjunarodnog prava", rekao je Čurkin.

"Videli smo da je Savet podeljen na optimiste i pesimiste. Ovo nije poslednji put da se Savet bezbednosti bavi kosovskim slučajem", rekao je Čurkin novinarima u sedištu svetske organizacije, ponavljajući da Rusija ni u kom slučaju neće priznati nezavisnost Kosova: "Rusija neće priznati nezavisnost Kosovo, a i mnogo država koje imaju predstavnike u ovoj zgradi takodje. Od UN ćemo tražiti da zauzme stav o ovom pitanju", naglasio je on.

"Verujem da je naš stav veoma konstruktivan. Rezolucija 1244 mora biti poštovana u potpunosti", rekao je ruski ambasador, naglašavajući da je Rusija predložila nove, donekle izmenjene elemente predsedničkog saopštenja, odnosno "putokaze" koji će pomoći u daljem rešavanju statusa Kosova.

Prema Čurkinovim rečima, nekoliko delegacija jasno se izjasnilo u korist nastavka pregovora izmedju Beograda i Prištine.


"Idemo dalje", "EU spremna za kosovski izazov"

Belgijski ambasador u UN Johan Verbeke podelio je novinarima saopštenje EU i SAD u kojem se navodi da je "mogućnost za pregovorno rešenje iscrpljena" i da je "jasno da novi pregovori u ovom ili nekom drugom obliku ne bi doveli do napretka".

"Savet nije u poziciji da se dogovori o sledećem koraku... Žalimo zbog toga, ali smo spremni da preuzmemo našu odgovornost. Mi ćemo saradjivati sa EU i NATO, na mudar i koordinisan način u cilju rešenja za Kosova", rekao je belgijski diplomata.

Verbeke je dodao da je EU spremna da ima veću ulogu u rešavanju budućeg stausa Kosova i da nastavi civilno prisustvo u cilju unapredjenja ljudskih prava i razvoja. Verbeke je saopštenje pročitao u prisustvu svojih kolega iz SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske, Italije i Portugala, koji predsedava EU.

Američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad pozvao je Rusiju da promeni stav o statusu Kosova, upozoravajući da će SAD i Evropska unija, u suprotnom, "krenuti napred" u sprovodjenje plana Ahtisarija o nadgledanoj nezavisnosti za srpsku pokrajinu.

Američki diplomata je rekao i da su zapadni pravni stručnjaci, posle meseci konsultacija, "došli do zaključka" da Rezolucija 1244 iz juna 1999. godine - ne isključuje mogućnost sprovodjenja Ahtisarijevog plana, tvrdeći da "nisu u pravu" svi koji misle suprotno, uključujući vlasti u Beogradu.

Kalilzad je konstatovao i da je iz izlaganja Vojislava Koštunice i Fatmira Sejdiua "jasno da dve strane ne mogu da dodju do dogovora" o statusu Kosova. Kalilzad je, poput svog britanskog kolege Džona Sojersa, pozvao Srbiju i kosovske Albance da spreče izbijanje nasilja, dok je Beogradu preporučio da zatvori kancelariju Ministarstva za Kosovo i Metohiju u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Britanski ambasador u UN Džon Sojers ocenio je da se iz izlaganja lidera Srbije i kosovskih Albanaca na sednici Saveta bezbednosti vidi dubina jaza izmedju dve strane i najavio da će EU u nekoliko narednih meseci biti spremna da preuzme ulogu, u skladu sa Ahtisarijevim planom o nadgledanoj nezavisnosti. "Došlo je vreme da se pokrenu neophodni potezi i želimo da se to desi u Savetu bezbednosti. Rezolucija 1244, medjutim, predstavlja dovoljnu bazu za nastavak procesa, uz poštovanje Ahtisarijevog plana", rekao je britanski ambasador novinarima u sedišti UN.

Sojers je ocenio da je tokom dve godine pregovora Beograda i Prištine Srbija "postalo jasno" da dve strane neće uspeti da pronadju kompromisno rešenje i da je čitav niz medjunarodnih zvaničnika upozorio da je "status kvo" neodrživ.

Britanski ambasador u UN upozorio je kosovske Albance da spreče izbijanje nasilja u toj pokrajini, pre svega usmerenog protiv srpskog stanovništva, dok je od vlasti u Beogradu zatražio da ne prekidaju snabdevanje pokrajine strujom i da zatvore kancelariju Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Kosovskoj Mitrovici.

Komentarišući srpski predlog široke autonomije za Kosovo, Sojers je izjavio da je takvo rešenje bilo moguće tokom devedesetih, ali da je "posle sukoba 1998-99. godine", - "politička realnost promenjena zbog masovnih deportacija".

Šef italijanske diplomatije Masimo D'Alema izjavio je da postoji "široko shvatanje" da je Kosovo evropski problem, a da je Evropa spremna da se suoči za tim izazovom.

"Misija EU na Kosovu će biti najveća evropska misija ikad pokrenuta. Biće u saglasnosti sa relevantnim rezolucijama UN i medjunarodnim pravom", rekao je D'Alema.

"Neće biti nasilja"

Ambasadorima Saveta bezbednosti UN, prvi put od kako je svetska organizacija pre osam godina preuzela upravu nad Kosovom, obratio se i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, ali "u ličnom svojstvu", što je, proizvod diplomatskog kompromisa do kojeg su ambasadori zapadnih država i Rusije došli posle trodnevnih pregovora prošle sedmice.

Sejdiju je pozvao Savet bezbednosti UN da prizna "jedinstvenost" kosovskog slučaja i da otvori vrata nezavisnosti pokrajine, naglašavajući da su lideri kosovskih Albanaca odlučni da spreče eventualno izbijanje nasilja. On je rekao da su lideri kosovskih Albanaca spremni da sprovedu sve preporuke navedene u Ahtisarijevom planu i pozdravio planirani "period medjunarodnog nadzora" jer će, kako je naglasio, krhkim kosovskiim institucijama biti potrebna podrška, a ponovio je i da Priština "pruža ruku prijateljstva Srbiji".

Sejdiju je članicama SB uveravanja Prištine o sprečavanju nasilja objasnio time da je za Kosovo od neobične važnosti da "u ovom važnom trenutku" situacija ostane mirna. "Kosovo je spremno da krene napred", rekao je Sejdiju, uz tvrdnju da nejasan status pokrajine predstavlja branu razvoju ekonomije, obeshrabruje strane investitore i sprečava učlanjenje u medjunarodne finansijske institucije.

Sejdiju je pozdravio najavljeni dolazak misije EU na Kosovo, naglašavajući da su kosovski lideri, unapred, preduzeli mere usmerene ka zaštiti srpskih verskih i istorijskih objekata. "Ovo su teška vremena za moj narod, ispunjena očekivanjima i strahom. Bez obzira, obećavam da će kosovski lideri i nadalje biti konstruktivni partneri", rekao je Sejdiju.

Sednici su prisustvovali i specijalni izaslanik generalnog sekretara UN i tvorac predloga za rešavanje statusa Kosova Marti Ahtisari.

Osim Koštunice, u delegaciji Srbije su šef diplomatije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo Slobodan Samardžić.

MONDO

EU misija od "tri komponente"


Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je u Ljubljani da je EU "dovoljno snažna i sposobna" da preduzme odgovornost za Kosovo od Ujedinjenih nacija.

Solanina portparolka Kristina Galjak ocenila je da rešavanje statusa Kosova i Metohije i približavanje Srbije Evropskoj uniji nisu direktno povezani. U intervjuu "Večernjim novostima", Galjakova je na pitanje da li je za Evropu nevažno to što francuski predsednik Nikola Sarkozi tvrdi suprotno, odgovorila da je za EU vrlo važno da vodi politiku stabilizacije, a ne destabilizacije regiona - a to znači rešavanje statusa Kosova i istovremeno približavanje Srbije EU, a apsolutno isključuje bilo kakve zamene ili kompenzacije.

"Solana je poslao u Njujork grupu eksperata EU da prate diskusiju. To je veoma važan sastanak, i Italija, koja predsedava SB, vrlo je ozbiljno i temeljno pripremila teren za raspravu o Kosovu. U ovom momentu je nezahvalno reći šta će biti ishod sednice SB UN", ocenila je Galjakova. Ona je rekla da odluke EU o nezavisnosti Kosova još nisu na dnevnom redu i dodala da će imati procenu stanja na Kosovu u januaru na Savetu ministara.

U dokumentu o ciljevima misije EU na Kosovo navodi se da bi ta misija imala tri komponente - politički, operativni i deo za podsticanje reformi da bi se "Kosovu pomoglo da ostvari perspektivu ulaska u EU". Za dokument, načelnu saglasnost dali su prošlog petka lideri EU. Iako je za nekoliko članica evropske dvadesetsedmorice i dalje otvoreno pitanje kako će EU naći pravnu osnovu za upućivanje te misije, planira se da "operativni modaliteti" misije budu usvojeni na zasedanju šefova diplomatija EU, krajem januara 2008.

Prema dokumentu o pripremi i ciljevima misije EU na Kosovu, u koji je imala uvida agencija Beta, "budućnost Kosova je ključni prioritet za EU", a "održivo rešenje (statusa) je životno važno za stabilnost i napredak, kao i evropsku budućnost celog zapadnog Balkana".

U tom cilju će biti "upotrebljeni svi instrumenti procesa stabilizacije i pridruživanja", uz "stalan politički i tehnički dijalog" s Prištinom za sprovodjenje reformi, a biće prikupljena i zamašna donatorska sredstva za ostvarivanje tih ciljeva EU na Kosovu. Dosad je EU na Kosovo uložila oko dve milijarde evra, "a uložiće na Kosovo po stanovniku više nego bilo gde u svetu, u iduće tri godine".

Šef italijanske diplomatije Masimo d'Alema je ranije stavio do znanja da se planira prikupljanje preko tri milijarde evra za Kosovo u sledeće tri godine. Po rešenju statusa će, kako je navedeno u pripremnom papiru EU, odmah biti sazvana medjunarodna donatoraska konferencija za Kosovo.

"Evropska unija deluje uz saznanje da će posle rešenja statusa, upravljanje Kosovom biti u rukama njegovog naroda i izabranih vlasti. To podrazumeva veće prenošenje ovlašćanja s medjunarodnih na domaće vlasti. Buduće medjunarodno prisustvo će pružiti snažna jemstva za obezbedjenje sprovodjenja statusnog rešenja i vladavinu zakona".

"Kosovo je", kako je navedeno, "poglavito evropsko pitanje i njegova budućnost je u evropskoj perspektivi. U dokumentu se dodaje da će na Kosovu biti "medjunarodno vojno prisustvo, misija OEBS sa širokim razmeštajem na terenu, dok će snažne napore za izgradnju (kosovskih) kapaciteta uložiti Svetska banka, Program za razvoj UN, Savet Evrope i drugi partneri".

EU misija na Kosovu će imati tri komponente, i to "politički entitet" u okviru Medjunarodnog civilnog ureda, uz Specijalnog predstavnika EU, za nadzor sprovodjenja rešenja za status, "operativni entitet" u sklopu misije Odbrambene i bezbednosne politike EU na polju vladavine zakone, kao i "entiet za podsticanje reformi".

"Entitet za reforme" će biti u nadleženosti Evropske komisije i "pomoći će Kosovu u ostvarivanju dugoročnih reformi, ekonomskom razvoju, pospešenju regionalne integracije Kosova i ostvarivanju njegove perspektive ulaska u EU".

MONDO