SRBI ŽELE DA NASTAVE DA ŽIVE NA KOSOVU I U SASTAVU SRBIJE


KOSOVSKA MITROVICA , 18. decembra (Tanjug) - Više hiljada Srba poručilo je danas sa mitinga u severnom delu Kosovske Mitrovice da kosovski Srbi žele da nastave da žive u pokrajini i u sastavu Srbije.

Miting na trgu "Šumadija" održan je u znak podrške državnoj delegaciji koja učestvuje na sutrašnjoj sednici SB UN posvećenoj budućem statusu Kosova nakon pregovaračke faze pod vođstvom "trojke" Kontakt grupe.

Predsednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije Marko Jakšić poručio je da kosovski Srbi žele da ostanu građani Srbije i da Kosovo ostane sastavni deo države Srbije.

“Danas smo se ovde skupili iz najmanje dva razloga. Prvi je da uputimo podršku našoj delegaciji sa predsednikom Vlade Srbije Vojislavom Koštunicom na čelu, koji će na sednici Saveta bezbednosti UN zastupati i brani interese Srba sa Kosava i Metohije. Drugi razlog je da uputimo poruku međunarodnoj zajednici da mimo rezolucije SB UN misija EU nije dobrodošla na ovim prostorima”, poručio je Jakšić.

Predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova Milan Ivanović izjavio je da je pokrajina Kosovo i Metohija "najvažnije integralno srpsko pitanje".

“Kosovo i Metohija je duhovna kolevka srpstva. Kosovo je temelj i osnova srpske države. Kosovo je srpski Jerusalim i bez njega nema države Srbije, niti srpskog naroda”, kazao je Ivanović.

Miting je održan pod sloganom "Ne nelegalnoj misiji EU mimo rezolucije Saveta bezbednosti UN, ne nezavisnom Kosovu i veliko da opstanku Kosova i Metohije u sastavu Srbije i Srba kao punopravnih građana Srbije".

DULIĆ: SEDNICA O KOSOVU SLEDEĆE SEDMICE


BEOGRAD , 18. decembra (Tanjug) - Predsednik Skupštine Srbije Oliver Dulić izjavio je danas da očekuje da će sednica parlamenta o Kosovu i Metohiji, na kojoj bi trebalo da se usvoji nova rezolucija, biti održana sledeće sedmice.

On je novinarima u parlamentu rekao da posle povratka pregovaračkog tima iz Njujorka očekuje da prvo ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić održi konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa.

Posle toga, trebalo bi usaglasiti tekst privatljiv za sve ili većinu poslaničkih grupa, na osnovu koga bi se izglasala nova rezolucija koja bi predvidela nove smernice pregovaračkom timu, kazao je Dulić.

Na pitanje da li je planirana još jedna sednica na kojoj bi trebalo da se raspravlja o zakonima o lokalnoj samoupravi, s obzirom na to da Ustavni zakon predviđa da je 31. decembar rok za raspisivanje lokalnih izbora, Dulić je rekao da je to takođe planirano za sledeću sedmicu.

Prema Dulićevim rečima, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Marković obavio je konsultacije sa predstavnicima poslaničkih grupa i, prema njegovim saznanjima, ti zakoni su spremni. Shodno tome, očekujem kratku sednicu na kojoj bi trebalo da se uvoje potrebni zakoni za raspisivanje lokalnih izbora jer bi se dogovorom opozicije, vlasti i ministra Markovića, broj amandmana sveo na minimum, kazao je Dulić.

On je dodao da će i pokrajinski izbori biti raspisani krajem godine kako bi se Nova godina dočekala sa svim zakonima koje predviđa Ustavni zakon.

Tadić: Biće još sednica SB UN

 
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da 19.decembra ne bi trebalo da bude poslednja sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Kosovu.

On od sednice Saveta bezbednosti ne očekuje dramatičnu i konačnu odluku u vezi sa rešavanjem budućeg statusa Kosova.

Tadić je za RTS ocenio da to neće biti poslednja sednica Saveta bezbednosti o toj temi i da očekuje najmanje još jednu u januaru, na kojoj će on najverovatnije učestovati.

On smatra da će se na sednici u sredu čuti dva predloga - jedan koji je usaglašen sa državnom pregovaračkom pozicijom Srbije, a to je da se pregovori nastave, i drugi koji ide ka stavu da nema prostora za pregovore.

"Sada je nemoguće reći na koji način će se članice Saveta bezbednosti opredeljivati, ali nema dileme da će Rusija i Kina biti za pregovore, a SAD za ovu drugu opciju", rekao je Tadić.

Prema njegovim rečima, ne bi imalo smisla da se pregovori nastave u onom obliku kako su vođeni do sada - pod vođstvom izaslanika UN Martija Ahtisarija ili trojke Kontakt grupe - već samo ako bi albanska strana zaista učestvovala u njima i ne bi izbegavala konfrontaciju sa argumentima.

"Sama činjenica da se pregovori nastave bila bi signal da se naša politika uzima sa ozbiljnošću i to bi bio podstrek za našu pregovoračku poziciju", kazao je Tadić.


Tanjug

Gašparovič: Ne srljati u samoproglašenje nezavisnosti

Slovački predsednik Ivan Gašparovič ocenio je da neće biti moguće da se za Kosovo nađe rešenje koje bi zadovoljilo obe strane, ali da ne treba ni srljati u samoproglašenje nezavisnosti Kosova.

"Za osnovu rešenja trebalo bi da se izbore Srbi i Albanci. Iako izgleda da su pregovori 'u ćorsokaku' i dalje treba tražiti put dogovora i kompromisa", rekao je Gašparovič u intervjuu slovačkoj agenciji SITA.

Najveću grešku u traganju za budućim statusom Kosova slovački predsednik vidi u tome što je kosovskim Albancima obećana nezavisnost još pre nego što je sukob u pokrajini okončan.

"Najveću grešku vidim u tome što su neke zemlje obećale nezavisnost Kosovu pre nego što je sukob okončan i nisu uzimale u obzir mišljenja drugih", rekao je Gašparovič.

Za bombardovanje Jugoslavije 1999. godine Gašparovič nalazi opravdanje, jer je to, kako je rekao, bila intervencija u duhu spasavanja ljudskih života, ali kasnije je međunarodna zajednica po njegovoj oceni potcenila situaciju koja se kao u ogledalu preokrenula na štetu Srba.

"Hteli ne hteli, to smo bili mi, Evropljani i Amerikanci, koji smo u stvari loše procenili. Rešavati danas taj problem je užasno teško.

Ali moramo da nađemo odgovorno rešenje", rekao je Gašparovič.

Slovački predsednik se plaši da Savet bezbednosti UN neće usvojiti novu rezoluciju i da će morati da se postupa po staroj Rezoluciji 1244. "Mislim da nije vreme da srljamo u situaciju da Kosovo samo proglasi svoju samostalnost", zaključio je Gašparovič u inetervjuu agenciji SITA.

Beta

Koštunica u Njujorku traži nastavak pregovora

Premijer Srbije Vojislav Koštunica razgovaraće danas u sedištu UN u Njujorku sa zvaničnicima zemalja članica Saveta bezbednosti uoči sednice tog tela posvećene Kosovu.

Koštunica će, kako je najavljeno, zatražiti od predstavnika zemalja članica Saveta bezbednosti podršku za nastavak pregovora o budućem statusu Kosova kako bi se pronašlo kompromisno rešenje.

Pregovori Beograda i Prištine okončani su 10. decembra bez postignutog kompromisnog rešenja. Posrednička "trojka" podnela je Savetu bezbednosti izveštaj o 120 dana dodatnih pregovora.

Sutrašnja sednica Saveta bezbednosti UN biće zatvorena za javnost, a na njoj će osim Koštunice govoriti i Fatmir Sejdiu ali ne u svojstvu predsednika Kosova, već u svoje ime i na sopstveni zahtev.

Iako je Srbija zatražila od Saveta bezbednosti da ne dozvoli predstavnicima kosovskih privremenih institucija da govore na toj sednici zato što oni ne predstavljaju državu, članice Saveta su postigle kompromis da im se predstavnik Kosova obrati.

U pokušaju da se nađe kompromis, ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin predložio je da se Sejdiu pozove u skladu sa pravilom kojim se dozvoljava pojedincima koji nisu državnici, da učestvuju u njegovim debatama.

Beta

Savet bezbednosti o Kosovu
19. decembar 2007. | 08:49 -> 13:26 | Izvor: B92, FoNet, Tanjug
Beograd, Njujork -- U Savetu bezbednosti UN danas posle podne biće održana zatvorena rasprava o Kosovu.

Očekuje se da će učestvovati i generalni sekretar UN Ki Mun Ban. Sednica bi trebalo da traje oko tri sata. Savetu bezbednosti će se obratiti premijer Srbije Vojislav Koštunica, dok je predsedniku Kosova Fatmiru Sejdiuu omogućeno da govori, ali u sopstveno ime i na lični zahtev.

Sednici će, takođe, prisustvovati šef diplomatije Srbije Vuk Jeremić i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić, kao i mandatar za sastav nove kosovske vlade Hašim Tači.

Šef UNMIK-a Joahim Riker, koji jedini može da se obrati Savetu bezbednosti u ime Kosova, neće prisustvovati sednici.

Samardžić: Ni odluke ni zaključci

Samardžić (FoNet, arhiva)
Samardžić (FoNet, arhiva)
Ministar Srbije za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je u Njujorku da na današnjoj sednici Saveta bezbednosti neće biti ni zaključaka ni odluka u vezi sa Kosovom, a da će se Beograd na njoj zalagati za nastavak pregovora o statusu.

"Neće biti zaključaka ni odluka, a ukoliko dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, odgovornost za razvoj situacije snosiće oni koji se budu ogrešili o pravo", rekao je Samardžić novinarima posle niza susreta koje je delegacija Srbije imala u sedištu UN u Njujorku pred sednicu Saveta bezbednosti.

Komentarišući diplomatsku incijativu kosovskih Albanaca, koji su se u Njujorku sreli sa gotovo svim članicama sadašnjeg i budućeg sastava Saveta bezbednosti, Samardžić je ocenio da potezi predstavnika Prištine, predsednika Fatmira Sejdiua i budućeg premijera Hašima Tačija, predstavljaju dokaz da "ni oni ne očekuju da će se to brzo završiti".

Jeremić: Bez nove rezolucije

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić ne očekuje da će članice Saveta bezbednosti na sednici približiti stavove do te mere da rezultat sastanka bude zajedničko saopštenje ili nova rezolucija.

"Zato verujem da će debata u Savetu bezbednosti biti nastavljena u idućoj godini. Ovo je prva runda razgovora o statusu Kosova u Savetu bezbednosti", kaže on.

"Očekujemo naredne runde, a naša poruka će biti jasna - Srbija je spremna za nastavak mirnog statusnog dijaloga koji će doneti mir i stabilnost u region Zapadnog Balkana", rekao je Jeremić.
Samardžić je kao interesantno ocenio to što se Marti Ahtisari dan pred sednicu Saveta bezbednosti sastao sa istim diplomatama sa kojima se sastala i kosovska delegacija, lobirajući za nadgledanu nezavisnost, što, kako je rekao, predstavlja "tragikomičnu situaciju za jednog bivšeg predsednika države i čoveka koji pretenduje na Nobelovu nagradu za mir".

Sažimajući suštinu razgovora koje je srpska delegacija u utorak obavila u Njujorku, Samardžić je istakao da su stavovi koje odgovaraju Srbiji, pored Rusije i Kine, izrazili i Indonezija i Južnoafrička Republika, čije su se diplomate založile za nastavak pregovora do postizanja trajnog kompromisa.

Titov: Za misiju EU potrebna saglasnost SB

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Vladimir Titov rekao je danas da namera EU da pošalje misiju na Kosovo treba da dobije saglasnost obe strane i da bude odobrena u Savetu bezbednosti UN.

Titov je agenciji Itar-Tas kazao i da Rusija očekuje da će se u Savetu bezbednosti UN detaljno i objektivno razmotriti sadašnja situacija na Kosovu, u svetlu izveštaja "trojke" Kontakt grupe.

"Računamo da će u Savetu bezbednosti UN preovladati prilaz koji omogućava da rešavanje problema na Kosovu ostane u pravnim okvirima i da se ne dozvoli neuspeh pregovaračkog procesa", naveo je.

On je rekao da ruski predlog da se za rešenje statusa Kosova izradi "detaljni plan" ima perspektivu u pregovorima, a da druge alternative mogu imati ozbiljne posledice po stabilnost na Balkanu.

Tači: Sva prava manjinama

A Hašim Tači, premijer Kosova, kaže da je došlo vreme za nezavisnost.

"Izgubili smo sto godina, borili smo se za nezavisnost, zaslužili smo slobodu i garantujemo demokratskom svetu da će Kosovo biti samostalna i demokratska država", kaže on.

"Poštovaćemo manjine i kroz izborni sistem. Učiniću sve što mogu, sve najbolje za Srbe na Kosovu. Biće uključeni u demokratski život novog Kosova, u parlament, u moju vladu", rekao je Tači.

"Tvrdim da će biti u zastupljeni u novoj vladi koju ću voditi i učiniću sve što mogu da stvari krenu na bolje", Tači

Koha ditore: Priznanje 20 od 27 zemalja

Prištinski dnevnik "Koha ditore" piše da će, kako se očekuje, nezavisnost Kosova priznati 20 od 27 članica Evropske unije.

Pozivajući se na izvore u Briselu, list navodi da bi u drugom krugu nezavisnost Kosova priznale susedne zemlje - Makedonija, Albanija, Hrvatska, Crna Gora, a potom članice Konferencije islamskih zemalja, kao i zemlje Latinske Amerike.

Sem Srbije i Rusije, koje su se izjasnile protiv priznavanja nezavisnosti, najverovatnije će isto postupiti i Grčka i Kipar, piše prištinski dnevnik.

Nezavisnost po Rezoluciji 1244?
19. decembar 2007. | 14:00 | Izvor: B92
Beograd -- U Prištini se govori o dokumentu Evropske unije koji pokazuje da Rezolucija 1244 ne sprečava nezavisnost Kosova.

Tvrdnja da Rezolucija 1244 ne sprečava nezavisnost Kosova izneta je u prištinskom dnevniku Bota sot, koji je, pozivajući se na dokument EU, objasnio da se u toj rezoluciji teritorijalni integritet Srbije pominje samo u preambuli, kao i da preambule Saveta bezbednosti "kao takve" nisu legalno obavezujuće.

Pravni eksperti, tvrdi prištinski list, stoga savetuju EU da se "u principu" složi sa nezavisnošću Kosova, a da državama članicama ostave odluku o rokovima i drugim elementima u vezi s priznavanjem nezavisnosti Kosova.

Umesto da ode u istoriju, kao što je to smatrano tokom pregovaračkog procesa koji je vodio Marti Ahtisari, Rezolucija 1244 će, po informacijama koje kruže u prištinskim političkim krugovima, predstavljati osnovu za dva koraka koji se sada kovertiraju i koji bi trebalo da uslede narednih nedelja.

Jedan je proglašavanje, odnosno precizno određivanje datuma za proglašavanje nezavisnosti od strane kosovskog parlamenta, a drugi - harmonizovano priznavanje ovog akta od strane zapadnih sila kroz slanje Misije EU i pojedinačna priznanja nezavisnosti Kosova.

U tom kontekstu u Prištini se prenose interna tumačenja pravnika u sedištu UN podneta generalnom sekretaru Ban Ki Munu po kojima Rezolucija 1244 ne predstavlja smetnju za nastavak međunarodne Misije na Kosovu sa zastavom Evropske unije umesto Ujedinjenih nacija, kao i transformaciju međunarodnog protektorata nad Kosovom u međunarodno nadziranu nezavisnost Kosova.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković, međutim, tvrdi za B92 da je takvo tumačenje istrgnuto iz konteksta.

"Tačno je da preambula sama nije izreka, odnosno nije 'odlučili smo, potvrđujemo, naređujemo' itd, ali se od toga polazi, to je polazna osnova na osnovu koje su doneti stavovi; prema tome, teško je tumačiti Rezoluciju 1244 samo u jednom stavu koji vam odgovara, a zanemariti ostalo", kaže profesor Visković.

On objašnjava i da je za slanje Misije EU na Kosovu, po Rezoluciji 1244, ipak neopohodna odluka Ujedinjenih nacija, jer u ankesima stoji da će se raspoređivanje snaga na Kosovu obaviti pod pokroviteljstvom UN.

"Ukoliko ne dođe do saglasnosti sa Rusijom, ja pretpostavljam da će Zapad ići na jedno takvo forsirano tumačenje, da će naći nekakav pravni oblik u kome će naći neki pravni osnov da se zaobilaznim putem mimo SB donese odluka. Ja sam u situaciji da očekujem svakog trenutka da neko izvuče čuvenu Rezoluciju Ujedinjeni za mir", smatra Visković.

Rezolucija "Ujedinjeni za mir" je, kako objašnjava profesor Visković, dokument UN iz doba Korejskog rata.

"To je dokument Generalne skupštine koji je donet u toku korejskog rata 50-ih godina, kada Savet bezbednosti nije mogao da odluči o pitanjima uspostavljanja mira u Severnoj Koreji jer je tada SSSR ulagao veto i onda su UN, odnosno Generalna skupština je donela dokument kojim je ovlastila Generalnu skupštinu da u situaciji kada SB ne može da odluči o nečemu, to može Generalna skupština", objašnjava Visković.

Tumačenje Rezolucije 1244 u smislu da ne sprečava nezavisnost Kosova kritikovao je i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, koji je rekao i da Rezolucija ne predviđa ishod koji se ne bi zasnivao na pregovaračkom sporazumu dveju strana.

Lavrov je tom prilikom naveo i da bi rešenje za status Kosova bilo pronađeno da se na Prištinu nije vršio spoljni pritisak.

EU NIJE DONELA FORMALNU ODLUKU O SLANjU MISIJE NA KOSMET

BRISEL – Evropska unija nije donela formalnu odluku o slanju svoje misije iz oblasti policije i pravosuđa na Kosovo i Metohiju, već su šefovi država ili vlada članica EU samo postigli dogovor, na prošlonedeljnom samitu, o „spremnosti” da takvu misiju pošalju na Kosmet, preneli su Tanjugu evropski diplomatski izvori u Briselu.

Rasprava o modalitetima misije i o njenim pravnim osnovama se očekuje na narednom Savetu ministara EU, 28. januara ili, pak, na februarskom sastanku tog tela.

Prisustvo EU na Kosmetu biće sačinjeno od tri komponente koje bi imale proklamovani cilj da „pomognu vlastima Kosmeta na svim nivoima, uključujući njegovu evropsku perspektivu”, stoji u dokumentu Saveta EU u koji je Tanjug imao uvid.

Tanjug

MAKEDONIJA PODRŽAVA AHTISARIJEV PLAN

SKOPLjE – Predsednik Makedonije Branko Crvenkovski izjavio je da Makedonija podržava plan Martija Ahtisarija za budući status Kosmeta, koji sadrži odredbe kojima se uspostavljaju mehanizmi i rokovi za demarkaciju severne makedonske granice u delu prema Kosmetu.

„Najpoželjnija opcija od početka procesa bilo je da se utvrdi status Kosmeta na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti UN. Ako stalne članice Saveta bezbednosti ne prevaziđu suštinske razlike koje imaju oko Kosmeta, ova mogućnost postaje neostvariva”, rekao je Crvenkovski u redovnom godišnjem obraćanju poslanicima makedonskog parlamenta.

On je dodao da Makedonija ima status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i NATO i da, kako je objasnio, ta pozicija države nameće izvesne obaveze da svoju politiku usaglasi sa politikom te dve organizacije, izvestila je makedonska agencija MIA.

Tanjug

FORMIRANjE NOVOG SASTAVA SKUPŠTINE KOSMETA SLEDEĆE NEDELjE

PRIŠTINA – Član predsedništva Demokratske partije Kosova (DPK) Naip Hasani izjavio je da je planirano da se konstitutivna sednica Skupštine Kosmeta održi 26. ili 27. decembra u Prištini.

Na toj sednici se očekuje glasanje za sastav nove vlade Kosmeta i donošenje drugih važnih političkih odluka, preneli su prištinski mediji.

Opšti izbori na Kosmetu su održani 17. novembra, a početkom decembra šef UNMIK-a je proglasio zvanične rezultate, nakon čega u roku od 30 dana moraju da budu konstituisana tela privremene samouprave - skupština i vlada.

Predsednik Kosmeta Fatmir Sejdiju je mandat za sastav nove vlade poverio predsedniku Hašimu Tačiju, predsedniku DPK koja je osvojila najviše - 37 poslaničkih mandata za novi sastav skupštine. To je, međutim, nedovoljno da ta partija sama formira vladu.

Tanjug