SRBIJA INSISTIRA DA PREDMET PREGOVORA BUDE STATUS KOSMETA

Vlada Srbije predložila je da primarni predmet pregovora Beograda i Prištine bude status Kosova i Metohije, da budu vođeni direktno, bez striktnog vremenskog ograničenja, da Ahtisarijev predlog ne može da bude osnov za pregovore, a čitav proces mora da bude pod mandatom Ujedinjenih nacija i releventne odluke da donosi Savet bezbednosti.

To su elementi Predloga pravila Vlade Srbije za vođenje pregovora o budućem statusu Kosmeta, koji je danas dostavljen ambasadama zemalja članica Kontakt grupe u Beogradu i upućen je generalnom sekretaru UN Ban Ki-munu, a u koji je Tanjug imao uvid.


Tanjug

VLADA STOJI IZA IZJAVE JEREMIĆA, OPOZICIJA PROTESTUJE

Izjava ministra spoljnih poslova Srbije Vuka Jeremića da je Beograd u nastavku pregovora o Kosovu i Metohiji „spreman da razmotri i mogućnost odricanja od nekih prerogativa suverenosti”, prema tumačenju Vlade, ne izlazi iz okvira državne politike, ali je, i pored toga, izazvala burne reakcije opozicije i Srba sa Kosova.

Opozicione Srpska radikalna stranka (SRS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) su Jeremićevu izjavu „Bi-Bi- Siju” ocenile kao odstupanje od zvanično proklamovane politike Srbije u procesu određivanja budućeg statusa Kosova i Metohije.

SPS je Jeremićevu izjavu danas ocenila kao „drastičan primer ministarske samovolje”, ističući da je šef srpske diplomatije zloupotrebio službeni položaj dajući ponude koje, prema mišljenju te stranke, nisu u skladu sa platformom Vlade Srbije i nedavno usvojenom Rezolucijom Skupštine Srbije.

I generalni sekretar SRS Aleksandar Vučić pozvao je juče predsednika i premijera Srbije Borisa Tadića i Vojislava Koštunicu da „objasne zašto Kosovu i Metohiji nude stolicu u Međunarodnom monetarnom fondu (MMF)”.

Vučić je na konferenciji za novinare upitao Tadića i Koštunicu „kako mogu da nude nešto o čemu prethodno nije raspravljala Skupština Srbije i što nije deo srpske politike prema pokrajini”.

Srpsko nacionalno veće (SNV) severnog Kosova i Metohije ocenilo je danas da je izjava ministra Jeremića u koliziji s planom Vlade i Skupštine o suštinskoj autonomiji za Kosovo i Metohiju u okviru jedinstvene Srbije.

Na ovaj način šef srpske diplomatije, prema oceni SNV, pruža otvorenu podršku planu Martija Aahtisarija, kojim se trasira put ka nezavisnom Kosovu.

Jeremić je, inače, u intervjuu „Bi-Bi-Siju” rekao da bi, u cilju postizanja kompromisa Beograda i Prištine, „Kosovo, na primer, moglo da ima sopstveni pristup Svetskoj banci i MMF-u, kao i drugim međunarodnim finansijskim institucijama, te neki vid predstavništava u inostranstvu”.


Tanjug

BEOGRAD I PRIŠTINA DA POTVRDE SPREMNOST DA PRIME "TROJKU"

Nova runda pregovora o statusu Kosova i Metohije mogla bi početi krajem naredne sedmice, ali je potrebno da Beograd i Priština potvrde spremnost da prime posredničku "trojku" Kontakt-grupe i održe sastanke, izjavio je danas neimenovani izvor iz ruskog Ministarstva inostranih poslova.

"(Razgovori) će verovatno biti sledeće nedelje", rekao je taj izvor ruskoj agenciji RIA Novosti, dodajući da će o tome "kao o rešenom pitanju" moći da bude reči "kada Beograd i Priština potvrde da su spremni da prime 'trojku'" i održe sastanke".

U posredničkoj "trojci" su izaslanici Rusije, Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država za Kosmet Aleksandar Bocan-Harčenko, Volfgang Išinger i Frenk Vizner.

Komentarišući izjavu generalnog sekretara Ban Ki-muna o novoj etapi u rešavanju "kosovskog pitanja" isti ruski diplomatski izvor je rekao da "izjava generalnog sekretara označava početak procesa", kako je prenelo internet izdanje dnevnika "Pogled".

"Sa pravne tačke gledišta, budući da pregovarački proces ostaje u okvirima UN, njegov početak označava generalni sekretar i odobrava da 'trojka' organizuje i vodi pregovore kao posrednik", rekao je taj diplomata.

U saopštenju od 1. avgusta, generalni sekretar Ban je pozdravio inicijativu Kontakt-grupe da pregovori Beograda i Prištine budu nastavljeni i da ih vodi "trojka", i izrazio nadu da će novi period angažovanja voditi do sporazuma o budućem statusu pokrajini, "koji ostaje prioritet za Ujedinjene nacije".

Ban je, takođe, rekao da će UN nastaviti da "igraju konstruktivnu ulogu" u novoj etapi i "zadržati ključnu ulogu na Kosovu", i dodao da od Kontakt-grupe očekuje izveštaj do 10. decembra.

"Sada se razrađuje ideja da 'trojka' bez odlaganja poseti region, odnosno otputuje u Beograd i Prištinu", rekao je izvor iz ruskog MIP i ponovio da se zvanična Moskva i dalje protivi uspostavljanju roka za završetak pregovora.

"Mi i dalje smatramo da vremenskih okvira ne treba da bude", rekao je on i precizirao da će do 10. decembra UN biti predstavljen izveštaj o radu Kontakt-grupe a ne zaključak.

Tanjug

SRPSKI PREDLOG STIGAO U UN

Kancelarija generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Ban Ki-muna primila je danas predlog srpske vlade za sledeću rundu pregovora o statusu Kosova, potvrđeno je agenciji Tanjug u sedištu svetske organizacije.

Zvaničnici UN nisu, međutim, mogli da odgovore na pitanje kada će generalni sekretar odgovoriti na srpski predlog, koji je juče usvojila vlada Srbije.

Vlada Srbije uputila je predlog pravila za pregovore o statusu Kosova ambasadama zemalja članica Kontakt-grupe u Beogradu.

Objašnjavajući predlog Beograda, srpski ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić je rekao da taj dokumen sadrži nekoliko tačaka kako bi se sprečili i predupredili pregovori kakvi su bili oni koje je vodio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.

Srpski predlog sadrži odredbe koje se odnose na fer pregovore, precizno određivanje tema, načina i formi budućih razgovora prestavnika Beograda i kosovskih ALbanaca.

Generalni sekretar UN ranije se založio sa skoro rešavanje kosovskog problema, pozdravivši, istovremeno, inicijativu šestočlane Kontakt grupe da pokrene novu rundu razgovora.

Kako navode diplomate u UN, prvi korak u novim pregovorima, odnosno poseta "trojke" međunarodnih izaslanika Beogradu i Prištini očekuje se 10. avgusta.

"Trojku" međunarodnih predstavnika čine Amerikanac Frenk Vizner, Nemač Volfgang Išinger u ime Evrospke unije i Rus Aleksandar Bocan-Harčenko.

Tanjug

FLAJNER: NEĆE BITI BRZOG REŠENJA

Ko god poznaje istoriju u poslednjih nekoliko stotina godina, mora biti svestan da neće biti rešenja u naredna dva ili tri meseca, kao ni u narednih 120 dana, kako neki očekuju, izjavio je Tomas Flajner, švajcarski ekspert za ustavno pravo i savetnik srpskog pregovaračkog tima iz Beča.

"Očekujem i nadam se da će tek sada biti pravih pregovora o Kosovu i Metohiji", rekao je Flajner za sutrašnji "Blic", dodavši da je "problem u tome što neki ljudi još uvek misle da je moguć samo jedan jedini ishod pregovora, a to je nezavisnost Kosova".

"Nadam se da će do kompromisa doći. To se može dogoditi samo ako Amerika i Evropa budu insistirale na tome da krajnji ishod pregovora bude otvoren. Dokle god Amerika i dominantne zemlje Evrope insistiraju na nezavisnost Kosova i Metohije, Priština neće biti spremna da istinski pregovara. Predstavnici Prištine trebalo bi da znaju da budućnost njihovog naroda zavisi od pregovora, a ne od međunarodne zajednice. Ako se obe strane vode interesima ljudi i budućih generacija, siguran sam da je kompromis moguć", rekao je Flajner.

"S pravne tačke gledišta, situacija je jasna. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti je jedini merodavan dokument o Kosovu i Metohiji. Svako unilateralno proglašenje nezavisnosti bilo bi kršenje Rezolucije. Takođe, svaka zemlja koja bi takvu nezavisnost priznala, isto bi kršila važeću Rezoluciju. Jedino mesto na kojem se ona može zameniti novom rezolucijom jeste Savet bezbednosti. Ipak, to će biti moguće jedino ako bude postojao konsenzus, što zavisi od strana u pregovorima", naglasio je on.

Na pitanje da li će biti savetnik i novog pregovaračkog tima Beograda, Flajner je odgovorio: "Ne znam, za sada nema nikakve ponude".

Tanjug

BAT: KASNO ZA KOMPROMIS BEOGRADA I PRIŠTINE

Ekspert Evropskog instituta za bezbednosna pitanja Džudi Bat izrazila je pesimizam u pogledu ishoda najavljenih pregovora Beograda i Prištine, ocenivši da je sada kasno za kompromis.

"Kako stvari danas izgledaju, teško je videti osnovu za kompromis između ovako krutih i ukopanih pozicija. Strahujem da posle 120 dana nećemo biti ni korak dalje nego što smo danas. Ne vidim da je pozicija Srbije 'više od autonomije, manje od nezavisnosti' kompromisno rešenje. To je samo izgovor da se beskonačno zadrži status kvo", smatra Bat.

Ona je rekla za sutrašnji "Blic" da "od pada Miloševića Srbija nije uspela da napravi strategiju za zbližavanje sa kosovskim Albancima i da prevaziđe nasleđe Miloševićevog lošeg vladanja pokrajinom".

"Osnova za kompromis nije napravljena tada, a sada je malo kasno da se s tim počinje. Najbolje rešenje, po mom mišljenju, jeste jasan razvod Kosova i Srbije. Kosovska nezavisnost uz saglasnost Srbije omogućila bi najbolju osnovu za napredak obe strane", primetila je Bat.

"Kosovski Albanci su spremni da prihvate međunarodno nadgledanje i da postignu sve ciljeve, ali jedino ako su potpuno sigurni da su trajno odvojeni od Srbije. U suprotnom, međunarodna misija će im izgledati kao okupacione snage. A Evropska unija nije zainteresovana da bude okupator", rekla je Bat.

Tanjug

PETRIČ:"NEZAVISNOST JEDINO REŠENJE"

Srbija sa "teretom" Kosova neće decenijama moći da se približi Evropskoj uniji, ocenio je ambasador Austrije pri UN u Zzenevi i bivši izaslanik EU za južnu srpsku pokrajinu Volfgang Petrič.

U sinoćnoj emisiji "Europastudio" austrijskog državnog radija "O1" on je naglasio da to sigurno nije u interesu građana Srbije.

Petrič je objasnio da se u raspravi oko statusa Kosova suviše malo ukazuje na činjenicu da će "na kraju, nakon manje- više kraćeg vremenskog perioda, pod evropskim krovom ponovo doći do ujedinjenja".

Prema njegovim rečima evropska integracija na zapadnom Balkanu mora teći brže, dodajući da nema drugog rešenja.

"Svako rešenje nacionalne države je loša solucija, i svako evropsko rešenje je dobro rešenje. To, međutim, ne znači da je ono moguće danas ili sutra. Biće potrebno još mnogo vremena, ali je bitno da se politički postave evropski okviri. Ljudima treba jasno staviti do znanja da je potrebno još mnogo bolnih mera za napredak", podvukao je Petrič.

"Ratovi u osnovi menjaju svaku situaciju. To znači da se nakon NATO intervencije, nakon sistematskog proterivanja 850.000 kosovskih Albanaca, promenilo stanje, želeli to ili ne, tako da je jedino rešenje u jednoj vrsti nezavisnosti, ili bolje rečeno, u otcepljenju Kosova od Srbije",ocenio je on.

Petrič je zaključio da je za to, međutim, potrebna evropska perspektiva,koja se često pominje, a koja Kosovu još uvek nedostaje.

Tanjug

LIDERI KOSOVSKIH SRBA OSUDILI RIKEROVU ODLUKU

Članovi beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović i Marko Jakšić najoštrije su danas osudili odluku šefa UNMIK-a Joakima Rikera, da privremeno obustavi povratak imovine na Kosovu i ocenili je kao „zeleno svetlo ekstremistima da nastave sa uzurpacijom srpske imovine”.

Funkcioner Demokratske stranke sa Kosova Goran Bogdanović izjavio je za Betu da bi Srbija morala da reaguje na adekvatan način jer takva odluka može imati dalekosežne posledice, s ozbzirom da će Albanci moći da koriste i dalje srpsku imovnu.

„Odluka šefa UNMIK-a će izazvati frustraciju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji jer ona može da ohrabri ekstremne elemente da i dalje zauzimaju srpsku imovinu, da je uzurpiraju i šikaniraju Srbe jer bez ikakve konsekvence mogu to da rade”, upozorio je Bogdanović.

Prema rečima Bogdanovića, Rikerova odluka ide na ruku Albancima u procesu rešavanja statusa, „da se pokaže ko je gazda na Kosovu i da Srbi tu nema šta da traže”.

Predsednik Zajednice srpskih opština i naselja Kosova i Metohije Marko Jakšić, ocenio je u izjavi za Betu da Rikerova odluka predstavlja nastavak antisrpske politike koja treba da trasira put stvaranju nezavisne države Kosovo.

„Trebalo bi da skrenemo pažnju svima u svetu da je privatna imovina svima zagarantovana bez obzira šta bi Riker hteo ili želeo. To je prava pravna zona sumraka, kada jedan čovek na tako visokoj funkciji pokušava da spreči da se imovina vrati onima koji su u nju ulagali godinama”, kazao je Jakšić.

Uredba, kojom se na Kosovu privremno obustavlja vraćanje imovne doneta je 2. avgusta. Tom uredbom se, suspenduje uredba iz oktobra prošle godine kojom je naloženo da se imovina vraća stvarnim vlasnicima.

Beta

Intervju: Goran Svilanović
Bližimo se podeli Kosova
Autor: Katarina Preradović | 05.08.2007 - 00:01
Bližimo se podeli Kosova

Posle saznanja da neće biti odluke u SB UN, evropski i američki članovi SB, članovi Kontakt grupe, odlučili su da dodatne pregovore povere trojci koju čine Moskva, Vašington i Brisel, pre svega da bi u upravljanje pregovorima uvukli Moskvu. To je jedini stvarni razlog. Ideja je da Moskva direktno podeli odgovornost s ostalima u dodatnim pregovorima i da se suoči s njihovim rezultatima - kaže u razgovoru za "Blic nedelje" Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope.

- Očekivanja od tih pregovora su skromna. Na ovaj način bi teret odgovornosti za rezultate tih pregovora u jednakoj meri bila podeljena između Vašingtona i Brisela, na jednoj strani, i Moskve, na drugoj. Posle pregovora koje je vodio Ahtisari, sticao se utisak, pogotovo u Moskvi i Beogradu, da on nije dobro uradio posao. Na ovaj način Brisel i Vašington pokušavaju da pokažu Moskvi da se ne radi o Ahtisariju, nego o tome da nikakvi rezultati pregovora, nikakav kompromis, ne mogu da se očekuju ni ako bi Putin lično vodio pregovore. Videćemo kako će izgledati ta dodatna četiri meseca šatl diplomatije…

Kako gledate na izbor nove trojke za pregovore i mislite li da je je izbor Volfganga Išingera za predstavnika EU povoljan za Srbiju?
Nije od značaja ličnost pregovarača, koliko njegov mandat i instrukcije. Za mene je ovo dodatni signal da Nemačka, imenovanjem svog diplomate, ostaje trajno zainteresovana za vodeću ulogu u odlukama koje EU donosi na Balkanu, a EU na taj način dobija i vodeću ulogu u odnosu na Moskvu i Vašington. Dakle, odluka se u stvari donosi u Berlinu, koliko god da nam se činilo da je to neki drugi kraj sveta. I to je sasvim u skladu s realnošću. Na Balkanu ne odlučuju ni Amerikanci ni Rusi, nego Evropa, u Evropi, Nemačka. To treba da prihvatimo i da iskoristimo dobre i dugogodišnje lične odnose premijera Koštunice s kancelarkom Angelom Merkel, odnosno predsednika Tadića i DS s drugim koalicionim partnerom u vladi Nemačke, SDP. To je realnost i ne treba tražiti druge realnosti u Evropi. Naš ključni partner u ovom procesu je Nemačka, zatim EU. I kako se tu budemo dogovorili, tako će biti. U tom kontekstu, Išinger je pravi čovek na pravom mestu.

Tvrd stav Rusije iznenađuje mnoge čak i u Srbiji. Čime objašnjavate ovakvu doslednost Rusije i ima li naznaka da će ruska strana ipak popustiti pred pritiscima SAD?
Ne, nema razloga da Rusija odstupi u bilo kom trenutku za mandata Putina i Buša. Ne treba to očekivati u narednih godinu dana, koliko je Putin predsednik. Možda ni kasnije. Jednostavno, stvari su se promenile na svetskoj mapi. Rusija je u velikom rastu, ekonomskom i političkom, SAD su u ozbiljnom padu kredibiliteta posle poraza u Iraku, a EU je podeljena i u sebe zagledana. U takvim okolnostima nema razloga da bilo ko očekuje drugačiji stav Rusije. Dakle, pitanje je samo da li ostali partneri, SAD i EU imaju snage da rešenje traže mimo Rusije, što znači mimo SB UN. U ovom trenutku, ova administracija SAD, zbog ogromnog evropskog pritiska da to ne radi, nema tu snagu.

Ima li, prema vašoj proceni, srpska delegacija plan B u slučaju da pregovori opet ne daju rezultate i šta bi to moglo biti?
Da, ima. Vlada Srbije je svesna da čak i ako dođe do proglašenja samostalnosti Kosova, i ako to čak i EU prizna, onda smo u stvari istog trenutka podelili Kosovo, jer nema izgleda da se sever Kosova u bilo kom trenutku integriše u ostatak. I ne treba potcenjivati Vladu Srbije u ovom procesu. Ali s druge strane, ne treba očekivati da ozbiljan pregovarač u bilo kom trenutku, osim u poslednjem, pominje plan B.

Da li je opcija podele Kosova moguća i ima li signala da bi međunarodna zajednica pristala na to?
Sve oko čega se Beograd i Priština dogovore, i to potpišu, u skladu je s helšinskim završnim aktom, pa i podela. Prečica do podele je proglašenje samostalnosti. Duži, elegantniji put jesu pregovori. Ipak, Vlada Srbije to neće pominjati, jer onoga trenutka kada ona tako nešto pomene ona je kompromitovala svoju pregovaračku poziciju o integritetu Srbije i zato će, ako do toga dođe, ta ideja morati da bude plasirana od drugih, možda, u nekom trenutku i od kosovskih Albanaca.

Verujete li da postoji jedinstvo u srpskom timu? Mislite li da ipak, postoje razlike u stepenu spremnosti na kompromise između Tadića i Koštunice?
U vezi s Kosovom razlike ne postoje. Postoji strah od odgovornosti za ishod, i on je jednako raspoređen. Samo radikali ne strahuju, jer ne učestvuju u procesu. A ni Tadić ni Koštunica nisu doprineli situaciji u kojoj se nalazimo i zato je šteta što na bilo koji način trpe političke posledice. Sada smo tu gde smo, i šteta je što se ogromna energija demokrata iz Srbije na ovaj način troši i u izvesnoj meri se troši i podrška njima. A pred njima su tek ozbiljni poslovi u vezi s reformama u Srbiji, u vezi s pridruživanjem EU.

Kolike su šanse da dođe do jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova i pojedinačnog priznavanja pojedinih zemalja?
Ako ne bude kompromisa, a meni se čini da smo daleko od njega, onda je to jedna od mogućnosti. Ipak, za tako nešto je potrebna odlučnost i saglasnost EU, a nismo ni blizu toga. U takvoj situaciji, čak i ako bi SAD priznale Kosovo, to ne bi imalo toliki značaj i ne bi promenilo stanje na terenu. Samo odluke EU u ovom delu sveta menjaju realnost. U ovom trenutku u EU nema ni pola članica koje su spremne na tako nešto. Međutim, do kraja godine to može i da se promeni. I to zavisi od toka ovih dodatnih pregovora i od držanja svih učesnika. To je njihov drugi značaj. Prvi je uvlačenje Moskve u proces i podela odgovornosti između Moskve, Vašingtona i Brisela. Drugi je okupljanje evropskih 27 zemalja oko jedinstvene pozicije. Videćemo koja će to pozicija biti.

Kakva će, po vašoj proceni, biti konačna sudbina Kosova i u kom roku će se rešiti?
Kosovo ni posle dodatnih pregovora neće biti čvršće vezano za Srbiju, nego samo labavije i labavije, i tako do kraja. A u tom procesu sever će ostati gde je, a to je direktna i apsolutna vezanost za Srbiju u svakom smislu, bez obzira na pravnu definiciju statusa. Međutim, što se roka tiče, u ovom trenutku moj je utisak da konačnih odluka o statusu neće biti do izbora nove administracije u Vašingtonu 2008. godine.

Blic 05.8.2007

SRBIJA VEĆINSKI VLASNIK, ALI NE RASPOLAŽE IMOVINOM !!!

KO ima tapiju, zemlja je njegova. A, Srbija je ima za 58,79 odsto teritorije Kosova i Metohije. Srpska - državna i društvena imovina, srpska - privatna i imovina Srpske pravoslavne crkve. A, to je 641.071 hektar od ukupno 1.090.410. Tako govore podaci iz katastra zemljišta za ukupno 1.299 katastarskih opština, koliko ih je na Kosovu i Metohiji. Svaki pedalj južne pokrajine pokriven je katastrom zemljišta.

To je jedina evidencija o nekretninama, koja se vodila na Kosovu i Metohiji. Zato je ona i vlasnička, jer zemljišnih knjiga nije bilo. Dakle, na svakoj od ukupno 2.575.448 katastarskih parcela ubeležena je površina, vlasnik, korisnik...

VeĆi deo dokumentacije iz bezbednosnih razloga 1999. godine prenet je sa KiM u Srbiju. Na osnovu tih katastarskih knjiga Koordinacioni centar uradio je digitalni katastarski plan i sada Srbija poseduje i elektronsku bazu podataka o svim vlasnicima na Kosovu i Metohiji.

- Sreća je da smo uspeli da iznesemo dokumentaciju - kaže Slavica Radomirović, zadužena za katastar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, inače, pre rata direktor Katastra za KiM. -Prvo što je Unmik tražio od nas je da se originalna dokumentacija vrati. Naravno da to nismo uradili! Jer, sve dok su originali kod nas, Srbija ima dokaz šta je njeno. Sve kopije planova i katastarski operat ostao je u računarima u katastarskim službama, tako da i Unmik praktično ima sve podatke.

Ali, samo na originalima mogu da se upisuju promene. A mi nijednu promenu nismo upisali od 1999. godine. Zato je naša dokumentacija verodostojna. To je prava slika i dokaz šta je čije. Šta bi se, međutim, desilo da su originali kod njih? Otimačina bi bila legalizovana, srpsko bi postalo albansko.

I dok je u svim civilizovanim zemljama pravo svojine neprikosnoveno i katastar jedina validna evidencija, Albanci na KiM kažu: “Čije su ovce, toga je i livada”. I nisu sedeli skrštenih ruku. Kako otimačinu legalizovati? Uzurpirali su više od 80 odsto srpske zemlje.

- UNMIK je preuzeo katastar na Kosovu i Metohiji i za direktora imenovao Benta Andersena - navodi naša sagovornica. - On uz pomoć međunarodne zajednice priprema za kosovsku skupštinu zakone o nepokretnoj imovini. Skupština Kosova usvojila je Zakon o uspostavljanju registra prava na nepokretnu imovinu 2002. godine, ali, da bi se on i primenjivao, specijalni predstavnik UN treba da da zeleno svetlo uredbom kojom ga potvrđuje. Tada je to bio Mihael Štajner. Koliko god je bio naklonjen Albancima, nije smeo da donese uredbu, već je dao uslovnu saglasnost da će se zakon primenjivati kada se donese dopunski propis, koji obezbeđuje efikasno obaveštavanje javnosti i ostale neophodne bezbednosne mere za zaštitu osoba čija bi prava mogla da budu ugrožena registracijom.

Taj zakon o registru ne propisuje koji dokaz treba da se dostavi da bi imovina bila registrovana. Praktično, to znači da Albanac srpsku imovinu, državnu ili privatnu, može da prijavi na svoje ime. Ako i kada pravi vlasnik dođe do tog saznanja, može da reaguje, ali se u registar upisuje samo zabeležba, koja nema značaj i preostaje mu da u nadležnom opštinskom sudu vodi postupak. A, imovina može da bude u prometu.

Da bi odgovorili na Štajnerov “zahtev” o obaveštavanju javnosti, izmenom i dopunom tog zakona predviđa se javna oglasna tabla. Svaka opštinska katastarska kancelarija na toj tabli treba da istakne zahteve za registraciju. Tabla se postavlja, kako stoji u tim izmenama i dopunama zakona, na sigurno mesto koje će biti dostupno javnosti u toku radnog vremena. Izgleda kao da je cilj zakona bezbednost oglasne table a ne imovine građana. Pre donošenja odluke o registraciji zahtev mora da bude na oglasnoj tabli najmanje pet radnih dana. To znači da su Srbi, a posebno više od 200.000 prognanih sa KiM, sprečeni da saznaju da li neko ima nameru da prisvoji njihovu imovinu. Ako i saznaju, što je praktično nemoguće, u roku od tih pet dana moraju i da reaguju. Dakle, realno, oduzeto im je pravo da se suprotstave prigovorom i zaštite svoje nekretnine.

- Štajnerov naslednik Hari Holkeri uredbom proglašava zakon o registraciji sa izmenama i dopunama važećim - navodi Slavica Radomirović. - Još od pripreme zakona smo reagovali. I kasnije, od Vuka Draškovića, tadašnjeg ministra inostranih poslova zahtevali da preko radnih tela UN zatraži odgovornost Holkerija, jer je svesno ugrozio ljudska prava i da traži da se zakon stavi van snage. Ništa se, međutim, nije desilo. Kako se taj zakon primenjuje i koji je procenat imovine do sada tako uknjižen nije nam poznato. Istovremeno, kosovska skupština donosi i Zakon o hipoteci. Uzurpator tako može srpsku imovinu, koju je na svoje ime upisao u registar, da stavi pod hipoteku i da, na primer, nikada ne vrati kredit.
VLADA Srbije je formirala i komisiju čiji je zadatak bio da pripremi izveštaj o posledicama primene Zakona o uspostavljanju registra prava na nekretnine na KiM. Iz tog izveštaja jasno se vidi koje su pravne, ekonomske i političke posledice, koliko je zakon diskriminatorski i koliko je očigledna nespremnost Unmika da zaštiti Srbe, srpsku imovinu i svetinje.

- Sve ovo, naravno, važi, kako za privatnu, tako i za državnu, društvenu i crkvenu imovinu - tvrdi naša sagovornica. - Inače, prema Rezoluciji 1244, državnom i društvenom imovinom upravlja Unmik, ali mu nije dato pravo da njome i raspolaže. Srbija, dakle, trenutno nema nikave ingerencije nad svojom imovinom. A, da zlo bude veće, Unmik ne zna gde se ta imovina nalazi, bez obzira na to što podaci postoje, jer u katastarskim kancelarijama nema svog stručnjaka geodetu. Time se otvara mogućnost zloupotrebe prilikom upisa u registar i Albanci državnu imovinu mogu da upisuju na koga hoće. Problem je i u tome što ne postoji nikakva uredba niti propis na osnovu kojeg bi se obavila provera šta se na terenu dešava sa tim nepokretnostima.

Direktor katastra u Prištini Šar Plana, suspendovan je 2003. godine, jer je oko 15.000 zahteva Albanaca rešio na štetu društvene i državne imovine, i to je ono što je otkriveno, a ko zna koliko je bilo zloupotreba.
skupština Kosova donela je 2003. godine i Zakon o katastru. Članom 12 predviđeno je brisanje oštećenih i uništenih zgrada i stanova iz evidencije po službenoj dužnosti. To praktično znači da sve spaljene kuće, crkve i manastiri mogu da budu izbrisani iz evidencije. A, spaljena su čitava srpska sela. Na zaposednutim srpskim parcelama izgrađeno je na stotine albanskih kuća, pa nije isključeno da budu i legalizovane.
- Unmik je ovlašćenja vezana za privatnu imovinu preneo na lokalne insitucije, sudove i katastre - ističe Slavica Radomirović. - Masovne uzurpacije, nelegalna gradnja, nelegalne kupoprodaje. U opštinama Istok, Klina, Orahovac i Peć u vlasništvu Srba nalazi se 78.000 parcela koje imaju 20.000 vlasnika srpske nacionalnosti. U navedenim opštinama originalna katastarska dokumentacija nije izneta, parcele su uzurpirane na razne načine ili zbog bezbednosti nedostupne vlasnicima.

S obzirom na to da su sva prava Srbije na KiM suspendovana, Unmik je organizovao stambeno-imovinsku agenciju HPD koja je problem uzurpiranih stanova završila i “rešila”, ali tako što je donela rešenja, a Srbe nije uvela u posed. Ta agencija se transformisala u Kosovsku agenciju za imovinu prošle godine. Ovom uredbom agenciji su proširena ovlašćenja osim na stanove i kuće, i na zemljište i poslovni prostor. Srbi su do sada podneli oko 25.000 zahteva (svaki zahtev u proseku za pet parcela) za proveru da li je njihova imovina uzurpirana. Agencija je potpisala memorandum sa Komesarijatom za izbeglice i Koordinacionim centrom. Obavezali su se da srpsku stranu obaveste o broju primljenih i rešenih predmeta. Ali, tu identifikaciju, odnosno proveru na terenu može da radi samo geodeta sa odgovarajućim katastarskim planom.

- NA osnovu koje dokumentacije se obavlja identifikacija, čak i da imaju toliko stručnjaka geodeta? - pita se Slavica Radomirović. - Koliko je realno da Albanac geodeta kaže da je srpska imovina uzurpirana? A, prema našim saznanjima taj posao obavljaju nestručna lica. Ono što može da se očekuje su rešenja da imovina nije uzurpirana, da nema nelegalne gradnje, a to što Srbin ne može da uđe u svoj posed ih ne zanima. Jer, za uvođenje u posed Agencija nije nadležna.
Slavica Radomirović, međutim, kaže da je pre formiranja Kosovske agencije za imovinu Unmik uradio studiju izvodljivosti o alternativnim mehanizmima za rešavanje sporova o privatnom zemljištu i privatnim komercijalnim objektima interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije. Suština je u tome da bi institucija UNMIK-HPD dobila šira ovlašćenja i komisija za imovinsko stambene zahteve donosila bi odluke od kojih su najvažnije odluke o utvrđivanju titulara na imovini, koja služi kao osnov za upis u sudovima, katastrima ili registru, odluke o poništaju svih transakcija vezanih za imovinu koje su obavljene pod prinudom, o poništaju svih nezakonitih prenosa imovine, te odluke bile bi nepobitan dokaz u svim građanskim tužbama vezanim za imovinu...

- To nije zaživelo, a u ovom trenutku jedini je način da se srpska privatna imovina zaštiti - zaključuje bivši direktor Katastra za KiM. - Srbija to mora da izdejstvuje odnosno da insistira na tome.

MANIPULACIJE 1

KOSOVSKA agencija za imovinu donela je 57 rešenja po kojima vlasnici stanova srpske nacionalnosti u severnom delu Kosovske Mitrovice moraju da se isele, iako su legalno otkupili kvadrate. Te nekretnine moraju da ustupe Albancima zbog navodno diskriminatorske dodele stanova. Pravi vlasnici nemaju pravo žalbe čak ni sudu. A, u obrnutim situacijama, kada treba da se isele Albanci, pravo žalbe sudu je omogućeno.

MANIPULACIJE 2

- U PREPISCI sa Holkerijem saznali smo da će se prilikom upisa u registar primenjivati Zakon o svojinsko-pravnim odnosima SFRJ iz 1980. godine - navodi Slavica Radomirović. - Time je omogućeno Albancima da bez znanja i saglasnosti vlasnika izgrade objekat na tuđoj zemlji i samim tim postanu vlasnici te parcele.
Jer, član 24 ovog zakona, između ostalog, kaže da “ako lice nije znalo da gradi na tuđem zemljištu, a vlasnik je znao za izgradnju i nije se odmah usprotivio” bespravni graditelj stiče pravo svojine na zemljištu. Primenjeno u kosmetskoj stvarnosti to ostavlja prostor za manipulacije.

Lideri kosovskih Srba osudili Rikerovu odluku
SKANDALOZNA OTIMAČINA

ČLANOVI beogradskog pregovaračkog tima Goran Bogdanović i Marko Jakšić najoštrije su osudili odluku šefa Unmika Joakima Rikera da privremeno obustavi povraćaj imovine na Kosovu i ocenili je kao “zeleno svetlo ekstremistima da nastave sa uzurpacijom srpske imovine”.

Funkcioner Demokratske stranke sa Kosova Goran Bogdanović izjavio je da bi Srbija morala da reaguje na adekvatan način jer takva odluka može imati dalekosežne posledice, s ozbzirom na to da će Albanci moći da koriste i dalje srpsku imovnu.

- Odluka šefa Unmika će izazvati frustraciju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji jer ona može da ohrabri ekstremne elemente da i dalje zauzimaju srpsku imovinu, da je uzurpiraju i šikaniraju Srbe jer bez ikakve konsekvence mogu to da rade - upozorio je Bogdanović.

Prema rečima Bogdanovića, Rikerova odluka ide naruku Albancima u procesu rešavanja statusa, “da se pokaže ko je gazda na Kosovu i da Srbi tu nemaju šta da traže”.


REPUBLIČKA DIREKCIJA ZA IMOVINU

SAGLASNO odredbama Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije i Uredbe Vlade Srbije o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini iz 1996. godine, svi korisnici su dužni da vode evidenciju i dostavljaju je Republičkoj direkciji za imovinu.

Prema rečima Milice Đorđević, pomoćnika direktora Direkcije, korisnici sa Kosova i Metohije dostavljali su podatke tokom 1997. i 1998. godine.

- Uvidom u postojeću dokumentaciju može se utvrditi da su korisnici neprofesionalno prišli zakonskoj obavezi popunjavanja i dostavljanja propisanih obrazaca - navodi Milica Đorđević. - Većina podataka o evidenciji nepokretnosti i pokretnih stvari, nije potkrepljena ispravama o pravu svojine. Direkcija je do sada, na osnovu podataka dobijenih iz evidencija, koje se vode kod korisnika sredstava u državnoj svojini na KiM evidentirala samo: poljoprivredno zemljište - 15.376 hektara, šumsko - 5.707, građevinsko 3.424 hektara, službene zgrade površine 1.240.992 kvadrata, poslovne zgrade 145.202 kvadrata, stambene zgrade 24.688 kvadrata, objekti posebne namene 3.973 i ostali građevinski objekti površine 753.915 kvadrata.

Telekom Srbija

UKUPNA šteta koju “Telekom Srbija” ima samo na osnovu izgubljenog saobraćaja u mobilnoj telefoniji, zbog demoliranih baznih stanica na Kosovu i Metohiju, iznosi 3.227.177 evra. Trenutno na Kosmetu ne radi 11 baznih stanica. Šteta koju “Telekom” trpi zbog njihovog nefunkcionisanja je milionska i naknadno će biti utvrđena. Kada je reč o fiksnoj telefoniji, vrednost imovine na KiM početkom 1999. godine do zamrzavanja knjigovodstvenog stanja, iznosila je tadašnjih 155.735.505,43 nemačkih maraka, odnosno 77.867.752,71 evra. Materijalna šteta izazvana bombardovanjem iznosi 12.824.201 evra. Vrednost imovine koja sada nije pod našom kontrolom iznosi 76.138.206 evra. Vrednost imovine koja je ostala “Telekomu” je 1.729.546 evra, a u periodu od 2001. do 2007. godine ona je uvećana na 15.479.450 evra. Trenutno na KiM našu fiksnu telefoniju koristi 20.003 korisnika. A u trenutku bombardovanja bilo je ukupno 130.279 korisnika.

OBJEKTI

PREMA podacima Ministarstva za KiM, veliki je broj i vrednost objekata kojima na KiM raspolažu preduzeća iz centralne Srbije i Vojvodine. Uz imovinu javnih preduzeća to je ukupno 1.358 objekata, čija se vrednost procenjuje na oko 1,5 milijardi dolara.

SRBIJAŠUME

JAVNO preduzeće “Srbijašume” na Kosovu i Metohiji vlasnik je ukupno 338.183,94 hektara zemljišta. Prema podacima ovog javnog preduzeća, visoke prirodne šume pokrivaju 71.853,02 hektara, visoke veštački podignute 6.496,13 a visoke 78.349,15 hektara. Na izdanačke šume odlazi 155.544,12 a na šikare i šibljike 25.941,52 hektara.

ELEKTROPRIVREDA SRBIJE

NA Kosovu i Metohiji geološke rezerve lignita iznose oko 14,7 milijardi tona, što je oko 76 odsto ukupnih rezervi uglja u Srbiji. Od toga se, po procenama, može eksploatisati više od osam milijardi tona. Dosadašnjom eksploatacijom otkopano je oko 270 miliona tona uglja, što je tek oko dva odsto ukupnih rezervi.

- Zbog nemogućnosti uvida u proizvodnju i stanje objekata veoma je teško dati procenu njihove sadašnje vrednosti - kaže Ivica Jakovljević, direktor sektora za proizvodnju uglja u Direkciji EPS za KiM. - Može se, međutim, sasvim pouzdano reći da bi za izgradnju energetskih objekata takvih kapaciteta bilo potrebno od2,5 do 3 milijarde evra.

ŽELEZNICE SRBIJE

“ŽELEZNICE Srbije”, kaže Milanko Šarančić, generalni direktor, na Kosmetu imaju oko 330 kilometara pruga, 33 železničke stanice, 19 dizel-lokomotiva, 15 dizel motornih vozila, 570 teretnih i 45 putničkih vagona, zatim, pomoćni voz sa najasvermenijom “Lukas” opremom. Železnička stanica Kosovo Polje ima najsavremeniju opremu, centar za daljinsko upravljanje sa najasavremenijom telekomunikacionom mrežom, lokomotivski depo sa tri hale i pratećim postrojenjima, radionicama, kao i upravnu zgradu.

NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE

NAFTNA industrija Srbije većinski je vlasnik (84,2 odsto) preduzeća za proizvodnju plastičnih elemenata DP “Plastika” u Prištini. Imovina NIS “Petrol-Jugopetrola” je 31 objekat na području Kosmeta, od toga jedna instalacija u Prištini (srušena 1999. godine), četiri stovarišta, PP Priština, zemljište u Podujevu i 24 benzinske stanice.

PTT I JAT

JAVNO preduzeće PTT Srbija na Kosovu i Metohiji ima 130 objekata, od kojih je najveći broj zgrada pošta. U ove objekte srpsko preduzeće je decenijama ulagalo.
“Jat ervejz” nema imovinu na Kosovu i Metohiji.

PUTEVI SRBIJE

NA Kosovu i Metohiji postoji sedam magistralnih puteva, dužine 634,84 kilometra, i 48 regionalnih saobraćajnica, dužine 1.184,07 kilometara. To je državna imovina. U ovom trenutku JP “Putevi Srbije” održavaju 422 kilometra magistralnih i regionalnih puteva. Od ostale imovine srpsko javno preduzeće ima upravnu zgradu u Kosovskoj Mitrovici, površine 110 kvadrata, 12 vaga za merenje osovinskog opterećenja i 14 kućica sa brojačima saobraćaja.

Novosti