EU neće pokolebati stav Moskve o Kosovu
Autor: Beta - Tanjug - Blic online | 17.05.2007 - 17:29

Predsednik Spoljnopolitičkog komiteta gornjeg doma ruskog parlamenta (Saveta federacije) Mihail Margelov izjavio je danas da na samitu Rusija-EU evropski lideri neće moći da pokolebaju poziciju Moskve o Kosovu.
"Rusija će insistirati na tome da će bez saglasnosti svih zainteresovanih strana odluka o Kosovu biti nelegitimna i to je jedina pravilna pozicija", kazao je Margelov RIA Novosti.
Margelov je izrazio uverenje da Evropska unija na samitu neće moći da pokoleba tu poziciju.
"Moskva nema razloga da se brani i Evropskoj uniji su dobro poznate sve posledice 'nezavisnosti pod međunarodnom kontrolom'", rekao je on.
Margelov je kazao da je situacija uoči početka samita "veoma komplikovana", imajući u vidu poziciju Poljske i Litvanije koje su protiv potpisivanja novog sporazuma o partnerstvu EU sa Rusijom.
Lideri EU i predsednik Rusije Vladimir Putin sastali su se večeras u Samari na dvodnevnom samitu, na kome će, između ostalog, raspravljati i o Kosovu. Državni sekretar u nemačkom ministarstvu spoljnih poslova Gernot Erler najavio je da će EU pokušati da ubedi Moskvu da pristane na predloženi nacrt rezolucije koju su SAD i neke evropske zemlje dostavile Savetu bezbednosti UN, a koji je zasnovan na planu izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin juče je, međutim, ponovo najavio mogućnost upotrebe veta na rezoluciju koja bi otvorila put za sprovođenje Ahtisarijevog plana.
"Možemo da uložimo veto. Iako je to sada teorija", rekao je Čurkin i dodao da bi Rusija najradije podržala nastavak "ozbiljnog političkog dijaloga".
Prvi put na samitu EU i Rusije za poslednjih nekoliko godina neće biti potpisan nikakav dokument. I samo održavanje samita je bilo u pitanju, pošto je Poljska blokirala potpisivanje novog sporazuma o partnerstvu Rusije i EU, zbog uvođenja blokade uvoza poljskog mesa u Rusiju.

Frid: Ahtisarijev plan najbolje rešenje za sve strane

Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid tvrdi da Vašington ne posustaje u stavu da je nadzirana nezavisnost za Kosovo u okvirima plana Martija Ahtisarija najbolje rešenje za sve strane i garant regionalne stabilnosti.
Frid je u intervjuu za Bi-Bi-Si (BBC) odbacio "nagađanja pojedinih krugova u Beogradu da je pitanje raketnog štita na neki način povezano i sa Kosovom". Prema njegovim rečima, Amerikanci istovremeno priznaju da Rusija ne deli njihov optimizam i opredeljenje i da se neslaganja s Moskvom ne svode samo na Kosovo.
"Ti krugovi bez osnova spekulišu da se Amerika neće buniti zbog ruskog glasa protiv ponuđene rezolucije o Kosovu u Savetu bezbednosti, ukoliko Rusija ne bude pravila probleme oko postavljanja američkog antiraketnog sistema u Evropi - što je 'koještarija'", rekao je Frid.
"Ne znam ja šta Srbi misle, ali to nema nikakve veze sa stvarnošću. Prvo i pre svega, nas i te kako interesuje šta Rusi misle po pitanju antiraketnog sistema - mi smo ponudili i da sarađujemo s Rusijom u toj oblasti... Želimo da sarađujemo s Rusima i rešeni smo da takvu saradnju postignemo. Kosovo je složen problem, o kojem je državna sekretarka Kondoliza Rajs razgovarala sa svojim ruskim domaćinima prilikom nedavne posete", rekao je Frid.
To je, prema njegovim rečima, teško pitanje i niko nije zadovoljan novonastalom situacijom.
"Niko nije zadovoljan ni što se stara Jugoslavija raspala onako kako jeste, ali moramo da prihvatimo stvarnost onakvu kakva jeste, a ne onakvom kakva bismo voleli da bude. Srbija nikad više neće upravljati Kosovom. Pitanje koje se postavlja jeste - da li treba Kosovarima dozvoliti da sami upravljaju Kosovom? Čini mi se da i to moramo, ali to će neko vreme morati da rade pod međunarodnim nadzorom, s ciljem da se kosovskim Srbima pomogne da sebi obezbede budućnost."
On ističe da Evropljani, Amerinkanci i Rusi moraju da rade zajedno na pronalaženju rešenja koje će biti izvodljivo i koje će pomoći i Albancima i Srbima na Kosovu.
"U okviru takvog resenja moramo da pružimo ruku i Srbiji. Srbija zaslužuje mesto u Evropi. Srbija zaslužuje nešto bolje od ratova i patnji koje je 15 godina trpela zbog nacionalista. Želimo da radimo s Evropom na tome da Srbima obezbedimo evropsku budućnost koju zaslužuju", rekao je Frid.

Čeku: Rusija će ponuditi cenu

Kosovski premijer Agim Čeku izjavio je da će Zapad naredne nedelje od Rusije verovatno dobiti ponudu o "ceni" koju je potrebno platiti kako Moskva ne bi upotrebila pravo veta pri glasanju o rezoluciji o Kosovu, prenosi danas prištinski dnevnik "Koha ditore".
"Svedoci smo značajne spremnosti SAD i Evropske unije da rezolucija bude ubrzo usvojena. Nemačka kancelarka Angela Merkel otputovaće danas u Moskvu, kako bi obezbedila podršku ili barem uzdržanost prilikom glasanja u Savetu bezbednosti", rekao je Čeku, nakon sastanka sa šefom Unmika Joakimom Rikerom i komandantom Kfora Rolandom Katerom.

Izvor: Blic

Kosovski Albanci zabrinuti zbog mogućnosti ruskog veta
Autor: Beta | 17.05.2007 - 13:33

Mnogi kosovski Albanci su zabrinuti da će Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti UN, upotrebiti pravo na veto da bi blokirala rezoluciju o konačnom statusu Kosova, navodi Balkan insajt, internet publikacija Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Ruski veto je česta tema u kosovskim kaficima, barovima i na ulicama, piše BIRN citirajući jednog Albanca koji je konstatovao da je Sergej Lavrov, šef diplomatije Rusije, "jednom već odustao od Kosova (1999 kada je doneta Rezolucija 1244) i da neće dozvoliti da se to ponovi".
"Za razliku od gostiju u kosovskim čajdzinicama i kaficima, kosovski političari nerado daju direktne prognoze o tome kako će Rusija glasati u Savetu bezbednosti",piše Balkan insajt, navodeći da Agim Čeku, premijer Kosova, i dalje "demonstrira uverenost da Rusija neće staviti veto na rezoluciju o konačnom statusu koju predlaže Zapad".
Međutim, obični ljudi na Kosovu sve manje veruju političarima koji im nezavisnost obećavaju jos od 2000. godine, stalno pomerajući rokove, zbog čega su oni postali skeptični prema novim obećanjima da će status Kosova biti rešen u nekoliko narednih sedmica.
Sve nade, piše BIRN, oni polažu u SAD, nadajući se da će "omekšati" rusko protivljenje nezavisnosti.
Izvor blizak administraciji SAD izjavio je za "Balkan insajt" da ako američka državna sekretarka Kondoliza Rajs ne postigne uspeh kod Lavrova, poslednja mogućnost koju predsednik Džordž Buš ima na raspolaganju jeste to da na sastanku G8 u Nemačkoj ovog leta, kojem će prisustvovati i Rusija, lično preuzme nadležnost za pitanje Kosova.

Izvor: Blic

Представник САД у НАТО генерал Вилиам Саливен пренео је данас косовском премијеру Агиму Чекуу да ће америчка војска заједно са савезницима, остати на Косову и после решења питања статуса покрајине и обећао му безрезервно ангажовање САД.

Саливан је казао да ће "америчко ангажовање бити безрезервно како на политичком тако и на безбедносном плану", наведено је у саопштењу Владе Косова достављеном Тањугу.

Председник привремене владе Косова Чеку је делегацији САД у НАТО изразио захвалност за улогу Америке у процесу решавања статуса Косова.

На састанку је било речи о процесу решавања статуса покрајине и безбедносних питања на Косову, а Чеку је од америчког генерала затражио да помогне у убрзању приближавања Косова у евроатланске структуре.

Izvor: Tanjug

Привремена влада Косова поздравила је данас усвајање резолуције за Косово 59 земаља чланица Организације исламске конференције (ОИЦ) у Исламабаду и позвала Савет безбедности Уједињених нација (УН) да "удружи напоре за што скорије прихватање нове резолуције о Косову у УН".

У саопштењу привремених косовских органа власти наведено је да је "резолуција из Исламабада потврда позитивног и прагматичног става који има за циљ решавање питања Косова".

Одлука је показатељ широке подршке која се даје предлогу специјалног изасланика генералног секретара УН за Косово Мартија Ахтисарија, " као једином одрживом решењу за Косово и регион", наведено је у саопштењу.

Уз изјаве захвалности земљама спонзорима иницијативе, који су били и њени главни заговорници, привремена влада Косова изразила је и захвалност заједници држава чланица ОИЦ, које су гласале за резолуцију о Косову.

Привремена влада Косова изразила је и "одлучно ангажовање за изградњу демократског поретка, државе права и друства које гарантује заштиту права сваког појединца".

Према оцени владе, резолуција је добродошла када се узме у обзир критични тренутак за одређивање будућности Косова, наведено је у саопштењу.

Izvor: Tanjug

Специјални тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић најавио је вечерас да је за 7. јун поново заказан састанак са представницима УНМИК-а у селу Јариње, код Рашке, где се, према њиховим информацијама, налази масовна гробница.

Вукчевић је у емисији "Полиграф" ТВ "Б92", рекао да су надлежне службе одмах реаговале на УНМИК-ову информацију и почеле интензивну истрагу, али да се представници УНМИК-а прошли пут нису појавили на договореном састанку, на који је требало да доведу сведоке Албанце да покажу тачну локацију гробнице.

"Реч је о врло неприступачном терену, ми смо заказаног дана отишли, заједно са представницима Комисије за нестала лица, нико од УНМИК-ових представника се није појавио, а чак нас нису ни обавестили због чега и, врло су се некоректно понели", оценио је Вукчевић.

Он је указао да без сарадње у региону неће бити помака у истрази, јер су се многи злочини одиграли ван територије Србије - у БИХ и у Хрватској, тако да без сарадње са Хрватима и Босанцима, односмо Албанцима, не може много да се уради.

У случају Сува Река, први пут смо успели да одемо на Косово, где су нам помоћ пружили и УНМИК и Хаг, тако да смо тамо саслушали сведоке и на основу тога подигли оптужницу, подсетио је Вукчевић.

Тужилаштво за ратне злочине поднело је, почетком маја, захтев Окружном суду у Београду за спровођење истражних радњи на откривању, за сада само индиција о новој масовној гробници у непосредној граници са Косовом.

Осим индиција, за постојање те гробнице за сада нема никаквих доказа.


Izvor: Tanjug

 Директор Развојног програма Уједињених нација (УНДП) за Косово Фроде Мауринг изјавио је данас на трибини у Чаглавици код Грачанице, да су утврђени стандарди за повратак на Косово "највиши на свету".

Учествујући на трабини представник Српског националног већа (СНВ) Косова Драган Велић изјавио је да се не може бити задовољан досадашњим повратком и да се, са садашњим буџетом, повратак може очекивати "тек за 300 година".

Оценио је да је преношење надлежности са међународних на локалне институције супротно резолуцији 1244 Савета безбедности УН и другим међународним нормама, наводећи да је илузија да ће се Срби вратити након одређивања коначног статуса Косова.

Бивши министар Косова Славиша Петковић демантовао је садашњег министра за повратак Бранислава Грбића који је недавно изјавио да се на Косово вратило 16.000 људи, од тога 45 одсто Срба, рекавши да се у време његовог мандата организовано вратило само 1.600 Срба.

Петковић је реагујући на изјаву Мауринга да је "потребан интерактивни дијалог са примајућом заједницом" рекао да се раније Срби нису питали за повратак Албанаца у северни део Косова, и навео да је то правило само када се Срби враћају тамо где су Албанци већина.

Представник села Српски Бабуш где је изграђено 75 кућа уз помоћ УНДП, Новица Јовановић рекао је да је "Србима лакше да оду на марш, него да се вате на огњишта" оптуживши УНДП за ометање повратка.

Он је казао да су оптужбе и претње УНДП-а и Министарства за повратак Владе Косова појачане пошто су мештани, незадовољни обновом кућа вратили кључеве, и навео да им се прети одузимањем имовине уколико на прихвате да се врате до краја јуна.

Izvor: Beta

Komandant NATO: Moguće nasilje na Kosovu
Petak, 18. maj 2007. 13:24



Komandant snaga NATO, američki general Benc Kredok ocenio je da je u slučaju odugovlačenja sa usvajanjem nove rezolucije Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji moguća destabilizacija i izbijanje nasilja u toj pokrajini.

"Verujem da, što se duže odlaže usvajanje rezolucije, što više vremena bude trebalo da se to pitanje zatvori u Savetu bezbednosti, veća je mogućnost da stvari izmaknu kontroli i time je verovatnije da će biti nasilja na Kosovu", rekao je Kredok pred senatskim Komitetom za oružane snage u Vašingtonu.

Upozorenje generala Kredoka poklopilo se, ne samo vremenski, sa novim krugom konsultacija o nacrtu rezolucije o Kosovu, koju su u ime grupe zapadnih država predložili Amerikanci. O tom konceptu u Njujroku su u toku pregovori na nivou eksperata iz država članica Saveta bezbednosti UN.

SAD i države EU žele da se pitanje nove rezolucije zaključi što pre, najkasnije do sredine juna.

Sudbina te inicijative, medjutim, potpuno je neizvesna zbog jasnog zahteva Rusije da se pregovori izmedju Srba i kosovskih Albanaca nastave do pronalaženja rešenja prihvatljivog za obe strane.

Moskva, istovremeno, nije isključila mogućnost da će iskoristiti pravo veta ukoliko SAD budu insistirale na glasanju u SAvetu bezbednosti pre nego što velike sile ne pronadju zajednički jezik o tom pitanju.

Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt izjavio je da će SAD nastaviti sa naporima da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o budućem statusu Kosova koja će biti prihvatljiva i za Rusiju.

"U razgovorima sa našim ruskim prijateljima uvek je bilo rezultata i oni su uvek bili korisni. Tako ćemo i nastaviti kako bismo mogli da dodjemo do zajedničkog rešenja u Savetu bezbednosti", rekao je Polt.

Američki ambasador, medjutim, ponovio je da stav SAD da povratak na "status kvo nije opcija" i da ta zemlja u potpunosti podržava plan o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo.

"To je naš stav i mi smo to jasno rekli. Čvrsti smo u tom stavu, EU je čvrsta u tom stavu i Ujedinjene nacije su čvrste u tom stavu", kazao je Polt novinarima posle otvaranja godišnje konferencije profesora engleskog jezika.

Američki ambasador odbio je da "spekuliše" o eventualnom ruskom ulaganju veta u Savetu bezbednosti na rezoluciju o budućem statusu Kosova.

I austrijski kancelar Alfred Guzenbauer ocenio je u intervjuu za nedeljnik "Moskovske novosti" da plan Martija Ahtisarija predstavlja "promišljen i ralističan put za rešenje kosovskog pitanja".

"Savet bezbednosti mora što pre da donese pozitivno rešenje, jer situacija lako može da izmakne kontroli", rekao je on.

Guzenbauer je ocenio da nedavno formiranje Vlade Srbije "može da ubrza" rešenje kosovskog pitanja i dodao da je "Austrija zainteresovana za stabilnost i prosperitet Balkana".

"A, Srbiji se tu daje centralni značaj. Zato je za nas izuzetno važno da primena Ahtisarijevog plana ne bude primljena kao ponižavanje Srbije, već kao zrelo rešavanje problema koji smeta stranama da realizuju svoje šanse na bolju budućnost", rekao je austrijski kancelar.

Radiotelevizija Kosova prenela je u petak, pozivajući se na diplomatske izvore bliske procesu odredjivanja statusa da se izjašnjavanje Saveta bezbednosti o novoj rezoluciji o Kosovu odlaže se za juni, u očekivanju dogovora SAD i Rusije.

Kosovska televizija istovremeno navodi da su SAD i Rusija blizu sporazuma o rezoluciji.

Prema istim izvorima, nova rezolucija o Kosovu, čiji su nacrt izradile SAD i EU, neće biti data na glasanje u SB tokom ovog meseca, jer je navodno postignut dogovor izmedju SAD i Rusije da se ovo pitanje zaključi u junu, a ne u maju kako su tražile SAD.

RTK prenosi navode diplomata "da je Rusija shvatila da ne može da blokira nezavisnost Kosova, jer tu opciju podržava 12 zemalja članica SB".

SAD su prihvatile zahtev Rusije da se novom rezolucijom obuhvati i imenovanje specijalnog izaslanika UN za zaštitu prava manjina na Kosovu, što se smatra kompromisom kojim se izlazi u susret ruskim zahtevima.

Ambasador Vordsvort ne očekuje veto Rusije

Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je da ne očekuje veto Rusije na plan specijalnog izaslanika UN o Kosovu Martija Ahtisarija i ponovio britanski stav da taj predlog nudi najbolju šansu za stabilnost u regionu.

"O vetu iznad svega odlučuje Rusija.... ali ne vidim da bi bilo u njenom interesu da stavi veto na predlog koji podržava većina članica Saveta bezbednosti UN i njen generalni sekretar", rekao je Vordsvort u intervjuu agenciji Beta.

Na pitanje da li će se u SB UN razmatrati američko-evropski i ruski predlog o Kosovu, budući da u američko-ruskim razgovorima u Moskvi nisu prevazidjene nesuglasice oko Kosova, britanski ambasador je odgovorio da očekuje jedan jedini predlog koji će biti stavljen na glasanje.

"Priče o novim pregovorima i mogućem kompromisu ignorišu činjenicu da nema kompromisa izmedju nezavisnosti i ne-nezavisnosti (autonomije). Dve strane ne mogu da se slože, tako da Savet bezbednosti mora da odluči. Mi verujemo da Ahtisarijev plan, koji ima jaku ličnu podršku generalnog sekretara, nudi najbolje šanse za dugoročnu bezbednost regionalne stabilnosti", rekao je Vordsvort.

Na pitanje da li će Rusija (ili Kina) uložiti veto na rezoluciju o Kosovu u SB UN, Vordsvort je podsetio da je podržan plan Rusije o slanju misije SB UN na Kosovo, čiji se izveštaj pažljivo razmatra.

"Prema našem mišljenju, sadašnja neizvesna situacija je destabilizujuća i ne može da se nastavi. Novi pregovori neće ništa postići. Autonomija ne može da funkcioniše, zato što niko ne može da je suprotstavi volji 90 odsto stanovništva. To znači da je realan izbor izmedju nadgledane nezavisnosti, kako je predložio Ahtisari i - haosa", rekao je britanski ambasador.

"Suočeni sa tim činjenicama, i pošto smo jednom prošli kroz ceo pregovarački proces u Njujorku, ne vidim da bi bilo u interesu Rusije da stavi veto na predlog koji podržava velika većina clanova SB UN i generalni sekretar. Nadamo se da će i oni to podržati. Ali, ponavljam, to je na njima da odluče. I na Kini takodje, naravno", dodao je.


Izvor: MTS-Mondo

Lavrov: Potvrdili smo poziciju o Kosovu
Petak, 18. maj 2007. 19:41



Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da je Rusija na samitu sa liderima Evropske unije u Samari potvrdila svoju poziciju da je potrebno nastaviti pregovarački proces o budućem statusu Kosova i traženje rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za Srbiju i za kosovske Albance.

"Mi predlažemo nastavak pregovora, da bi se našlo takvo rešenje za taj problem koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za Kosovske Albance", rekao je Lavrov u intervjuu TV kanalu "Rusija" po završetku samita.

Rusija poziva medjunarodnu zajednicu da ne forsira ubrzano rešavanja pitanja statusa i ističe da je
"neophodno ispunjavati sve zahteve medjunarodnog prava", rekao je šef ruske diplomatije.

Posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina, nemačkog kancelara Angele Merkel i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, Lavrov je naveo da je potrebno poštovati Povelju UN i Završni akt iz Helsinkija sa principom o nepovredivosti granica, "koji ne može da se krši izuzev po obostranoj saglasnosti zainteresovanih strana".

"To je jedini pristup koji može da se primeni i na kosovski slučaj i na sve druge slučajeve", istakao je ruski ministar.

Lavrov je ponovio da bi "svako rešenje koje se usvoji za Kosovo uz kršenje normi medjunarodnog prava, nezavisno od nečije želje, neizbežno postalo presedan" jer će i "drugi mali narodi, koji žude za nezavisnošću pitati zašto se u jednom slučaju može kršiti medjunarodno pravo, a u drugom ne može i zašto se u jednom slučaju poštuje princip samoopredeljenja, a u drugom princip teritorijalne celovitosti".

"To je vrlo opasna Pandorina kutija i predsednik (Vladimir Putin) je o tome potpuno otvoreno govorio sa svojim kolegama, kao što je otvoreno o tome govorio i sa (američkim državnim sekretarom) Kondolizom Rajs, koja je nedavno posetila Moskvu", rekao je Lavrov.

On je kazao da zato Rusija predlaže da se "ni u kojem slučaju ne forsira rešenje pitanja statusa Kosova, tim pre, što se de facto Beograd nikako ne meša u život kosovskih Albanaca".

"Beograd traži samo ono što mu je bilo garantovano u skladu sa obavezujućom rezolucijom Saveta bezbednosti - tačnije, da se za Srbe i manjine na Kosovu osigura normalan, bezbedan i ravnopravan život i obezbede uslovi za vraćanje izbeglica na Kosovo", rekao je Lavrov.

"To nije učinjeno", istakao je on u izjavi satelitskom programu "Vesti" kanala "Rusija".

Ruski ministar je, kako je prenela agencija Itar-Taš, rekao da je potrebno nastaviti pregovore, pronaći "već sada dodatne mere za zaštitu prava manjina na Kosovu".

Pritom, kako je rekao, Rusija se ne protivi širenju uloge EU na Kosovu, što treba da bude precizirano u Savetu bezbednosti UN.

"Uzimajući u obzir želju EU da više doprinese medjunarodnim naporima u rešavanju (tog pitanja), mi možemo preko Saveta bezbednosti precizirati parametre medjunarodnog prisustva na Kosovu, s tim da osnovna uloga predje na EU, barem u delu civilne misije", rekao je Lavrov.

"Mislim da samo takav pristup ima pravo na postojanje", rekao je šef ruske diplomatije.


Izvor: MTS-Mondo

Sergej Lavrov posle samita u Samari
Rusija potvrdila poziciju o Kosovu
Autor: E.B. | 19.05.2007 - 09:42

Ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je juče da je Rusija na samitu sa liderima Evropske unije u Samari potvrdila svoju poziciju da je potrebno nastaviti pregovarački proces o budućem statusu Kosova i traženje rešenja koje bi bilo prihvatljivo i za Srbiju i za kosovske Albance.

Polt: Do rešenja zajedno sa Rusijom
Ambasador SAD u Beogradu Majkl Polt izjavio je da će SAD nastaviti sa naporima da se u Savetu bezbednosti UN usvoji rezolucija o budućem statusu Kosova koja će biti prihvatljiva i za Rusiju. „U razgovorima sa našim ruskim prijateljima uvek je bilo rezultata i oni su uvek bili korisni , rekao je Polt. On je, međutim, ponovio stav SAD, da povratak na „status kvo nije opcija“ i da ta zemlja u potpunosti podržava plan o nadgledanoj nezavisnosti za Kosovo.
„Mi predlažemo nastavak pregovora, da bi se našlo takvo rešenje koje će biti prihvatljivo i za Srbiju i za Kosovske Albance“, rekao je Lavrov u intervjuu TV kanalu „Rusija“ po završetku samita. Rusija poziva međunarodnu zajednicu da ne forsira ubrzano rešavanje pitanja statusa i ističe da je „neophodno ispunjavati sve zahteve međunarodnog prava“, rekao je šef ruske diplomatije.
Posle susreta ruskog predsednika Vladimira Putina, nemačkog kancelara Angele Merkel i predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza, Lavrov je naveo da je potrebno poštovati Povelju UN i Završni akt iz Helsinkija sa principom o nepovredivosti granica, „koji ne može da se krši izuzev po obostranoj saglasnosti zainteresovanih strana“. „To je jedini pristup koji može da se primeni i na kosovski slučaj i na sve druge slučajeve“, istakao je ruski ministar.
Ruski ministar je, kako je prenela agencija Itar-Taš, istakao da je potrebno nastaviti pregovore, pronaći „već sada dodatne mere za zaštitu prava manjina na Kosovu“. Pritom, kako je rekao, Rusija se ne protivi širenju uloge EU na Kosovu, što treba da bude precizirano u Savetu bezbednosti UN. „Uzimajući u obzir želju EU da više doprinese međunarodnim naporima u rešavanju, mi možemo preko Saveta bezbednosti precizirati parametre međunarodnog prisustva na Kosovu, s tim da osnovna uloga pređe na EU“, rekao je Lavrov.

Vordsvort:Ne očekujem veto Rusije
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort izjavio je da ne očekuje veto Rusije na plan specijalnog izaslanika UN o Kosovu Martija Ahtisarija i ponovio britanski stav da taj predlog nudi najbolju šansu za stabilnost u regionu. „O vetu odlučuje Rusija, ali ne vidim da bi bilo u njenom interesu da stavi veto na predlog koji podržava većina članica SB UN, rekao je Vordsvort.

Izvor: Blic

Durlo: "Za UNOSEK pregovori završeni"
Autor: Tanjug | 18.05.2007 - 17:56

Kancelarija izaslanika Ujedinjenih nacija za budućnost Kosova i Metohije (UNOSEK) u procesu je zatvaranja, potvrdio je danas Tanjugu portparol izaslanika Martija Ahtisarija, Remi Durlo, istakavši da su "za UNOSEK pregovori završeni".
"UNOSEK je u procesu završetka misije", naglasio je on, dodajući da službenici rade na završnim izveštajima, u iščekivanju okončanja mandata.
Mandat UNOSEK-a, kako je ranije u više navrata isticao Ahtisari, završava se u trenutku kada Savet bezbednosti UN usvoji rezoluciju o budućem statusu Kosova i Metohije. Kako saznaje Tanjug u Beču, službenicima UNOSEK-a krajem juna ističu ugovori. Čak i u slučaju da mandat ne bude okončan, većini neće biti produžen, već će ovu instituciju nastaviti da predstavljaju samo čelni ljudi.
Ahtisari se, kako je naveo Durlo, trenutno nalazi u sedištu UN u Njujorku, a tamo će biti i tokom iduće nedelje, u slučaju da bude potreban članicama Saveta bezbednosti UN i sekretarijatu UN. Postoji mogućnost da, sredinom nedelje, Ahtisari ode na kraći odmor, ali će ga tada u Njujorku zamenjivati njegov zamenik Alber Roan, dodao je Durlo.
Upitan da li će uspostavljanje Ministarstva za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije imati uticaj na dalji tok, Durlo je odgovorio da su "za UNOSEK pregovori završeni".
"Uspostavljanje Ministarstva nema nikakvbog značaja. Mi smo predali naš predlog rešenja i smatramo da su pregovori završeni", rekao je Durlo.

Izvor: Blic