MIP Rusije: Razmotreni prioritetni zadaci za Kosovo
Autor: Beta | 20.04.2007 - 20:08

Kontakt grupa razmotrila je danas prioritetne zadatke u svetlu rešavanja budućeg statusa Kosova u Savetu bezbednosti UN, saopštilo je rusko ministarstvo inostranih poslova. Ti zadaci su upućivanje misije Saveta bezbednosti UN u Beograd i Prištinu i stvaranje svih uslova kako bi misija dobila objektivnu informaciju o situaciji na Kosovu i položaju srpske i drugih manjina u Pokrajini.
U saopštenju ruskog ministarstva navedeno je i da će biti izrađen pregled kako se sprovodi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. Moskva je na sastanku Kontakt grupe izložila svoje viđenje moguće reakcije Saveta bezbednosti na razvoj kosovske situacije. Ta reakcija Saveta bezbednosti treba da bude usmerena na nastavak pregovora i traženje rešenja za konačni status Kosova, koje će biti prihvatljivo za Beograd i za Prištinu.
Pre rasprave Saveta bezbednosti UN o planu za rešenje statusa Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, delegacija Saveta bezbednosti UN posetiće sledeće nedelje, na inicijativu Rusije, Beograd i Prištinu, kako bi se upoznala sa situacijom na terenu.

Izvor: Blic

AP: Sučeljavanje SAD i Rusije oko Kosova
Autor: Tanjug | 20.04.2007 - 18:56

Sjedinjene Države i Rusija kreću se u pravcu sukoba u Savetu bezbednosti UN oko plana kojim se otvaraju vrata za nezavisnost Kosova, objavila je danas američka agencija Asošijeted pres, samo dan nakon što je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov iz Beograda poručio da je plan Martija Ahtisarija propao.
Agencija navodi da je reč o diplomatskom ćorsokaku, koji bi mogao da pokrene novo nasilje u pokrajini i dodaje da Vašington insistira na rezoluciji Saveta bezbednosti koja bi, kako se nada, dovela do brzog odvajanja Kosova od Srbije. Rusija, tradicionalni saveznik Srbije, preti da bi mogla da blokira taj plan, podsetila je agencija. Ovakva sitaucija poslednja je u nizu problematičnih u odnosima SAD i Rusije, koja se ponovo potvrđuje na međunarodnoj sceni, prevashodno zahavljajući uticaju koji Rusija ima kao "energetski div", navela je američka agencija. Do razmimoilaženja dve zemlje došlo je i zbog planova SAD da razmeste raketni štit na teritoriji Poljske i Češke, kao i zbog ruske podrške otcepljenim regionima u Gruziji i Moldaviji.
Kako prenosi AP, EU pokušava da prevaziđe zastoj tako što Srbiji nudi izglede za brzo učlanjenje u Uniju, ukoliko odustane od protivljenja Ahtisarijevom planu. Američka agencija prenela je i da će ministri spoljnih poslova EU pokušati da pomire razlike na sastanku sa šefom ruske diplomatije u ponedeljak u Luksemburgu.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns početkom nedelje rekao je da je za njegovu zemlju nezavisnost Kosova - jedina opcija i nagovestio da bi Vašington mogao da prizna nezavisnost Kosova, čak iako Rusija blokira plan UN u Savetu bezbednosti, podsetio je AP. Lavrov je, međutim, u Beogradu poručio da bi unulateralno priznavanje Kosova moglo da ugrozi stabilnost Balkana i da je to apsolutno neprihvatljivo.
Stav Moskve je da bi se predlogom UN za Kosovo uspostavio opasan presedan za separatiste u drugim delovima sveta, preneo je AP, dodajući da Rusija podržava stanovište Srbije o neophodnosti nastavka pregovora u cilju postizanja kompromisa, što Vašington ocenjuje kao - nemoguće.
Agencija je, takođe, navela Bernsove reči da bi odlaganje kosovske nezavisnosti dovelo do jačanja nasilja, umesto do smanjivanja, ističući da je Lavrov to okarakterisao kao - ucenu.


Izvor: Blic

Nesuglasice oko Kosova među članicama Kontakt grupe
Autor: Beta | 20.04.2007 - 18:21

U Kontakt grupi postoje "ozbiljne nesuglasice" oko Kosova, izjavio je neimenovani ruski diplomata koji je ujedno i izrazio nadu da je današnji sastanak u Moskvi "pomogao da se pozicije približe".
Ruski diplomata, u izjavi ageniciji Itar-tas datoj posle sastanka, nije precizirao u čemu su se približili niti udaljili stavovi zemalja-članica Kontakt grupe. Kako su ranije najavili ruski diplomatiski izvori, današnji sastanak Kontakt grupe je u kontekstu rasprave u Savetu bezbednosti UN i odlaska misije Saveta bezbednosti UN u Beograd i Prištinu iduće nedelje.
- Rusija radi na tome da odlazak misije UN bude "efikasan" - rekao je izvor dodajući da je zato "veoma važno da se sastavi detaljan program posete koji će omogućiti članicama Saveta bezbednosti da dobiju objektivnu predstavu o situaciji u regionu".
Takođe, izvor je ukazao da je važno da delegacija poseti enklave, verske objekte, mesta gde su izbeglice i mesta gde se nisu vratile.
- Na sastanku Kontakt grupe data je ocena onoga što se dešava u okviru diskusije o Kosovu. Razrađujemo pitanje sprovođenja pregleda rezolucije 1244 SB UN - kazao je neimenovani ruski diplomata.

Izvor: Blic

Kosovo centralno bezbednosno pitanje Jugoistočne Evrope
Autor: Tanjug | 20.04.2007 - 16:54

Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je u Ohridu, gde se danas završio samit šefova država jugoistočne Evrope o energetskoj stabilnosti, da je Kosovo centralni bezbednosni problem u čitavoj jugoistočnoj Evropi.
- Kosovo i Metohija nije samo centralno pitanje Srbije, to je centralno bezbednosno pitanje čitave jugoistočne Evrope. Moj odgovor je jasan: da mi imamo jedinstvenu državnu politiku i da sada, kada su pregovori o budućem statusu Kosova preneti u Savet bezbednosti UN, imamo potpuno novu situaciju - rekao je Tadić.
Govoreći o Misiji Saveta bezbednosti, koja treba da poseti Beograd i Prištinu, Tadić je naglasio da "još jednom" traži da ona ne bude bude "kancelarijskog tipa, već terenska, da se vidi kakva je situacija sa našim građanima".
- Ja o tome razgovaram sa svojim sagovornicima ovde, ali istovremeno ih obaveštavam o tome kakve su strategijske namere Srbije, političke namere Srbije s Kosovom u vezi - rekao je srpski predsednik.
Naglasivši da su one dobro poznate građanima Srbije, i da premijer Vojislav Koštunica i on stalno govore o tome "na potpuno identičan način", Tadić je rekao da je potrebno "predviđati procese pred Savetom bezbednosti UN". Oni su, kako je rekao, veoma bitni i za stabilnost svih ostalih zemalja.
Predsednik Srbije, koji je izjavu dao zajedno sa predsedavajućim Predsedništva BiH Nebojšom Radmanovićem, a nakon bilateralnog sureta, naglasio je da je Srbija vitalno zainteresovana za razvoj odnosa sa BiH.
- To je pretpostavka ukupne stabilnosti u regionu jugoistočne Evrope i na prostoru bivše Jugoslavije - rekao je Tadić, izrazivši zadovoljstvo nivoom tih odnosa i nadu da će se oni dodatno unapređivati.
Takođe, naglasio je i da je za Srbiju bitna "jasna evropska orijentacija naših zemalja i puna saradnja sa Haškim tribunalom".
- Svi zločini moraju biti individualizovani i saradnja sa Haškim tribunalom u tom smislu jeste nešto što se ne može dovoditi u pitanje. Bitno je da se okonča saradnja s Tribunalom i za BiH i za Srbiju i za našu evropsku budućnost - tvrdi Tadić.
Radmanović je istakao da utvrđen zajednički put prema EU obe države i "prevazilaženje svih prepreka koje nas očekuju na tom zajedničkom putu".
- Jedna od tih prepreka jeste saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu i naša jasno izražena želja, i ranije, a ponovljena je i danas, da ćemo zajednički raditi na privođenju pravdi svih optuženih za ratne zločine, i da nas takva aktivnost ne može sprečiti na putu prema EU - poručio je Radmanović i dodao da je tokom susreta sa Tadićem ponovo potvrđena želja za dobrosusedskim odnosima i nastojanje za izgradnju što boljih odnosa.
- Mislim da za to postoje svi uslovi - zaključio je predsedavajući Predsedništva BiH.

Izvor: Blic

Čeku: Neće biti novih pregovora
Autor: Beta | 20.04.2007 - 13:49

Premijer Kosova Agim Čeku izjavio je danas da neće biti novih pregovora o budućem statusu Kosova, bez obzira na stavove Srbije i Rusije.
Posle sastanka sa šefom UNMIK-a Joakimom Rikerom, Čeku je izjavio da plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija ostaje osnov za utvrđivanje statusa Kosova.
On je kazao da ocekuje da će poseta delegacije Saveta bezbednosti UN "potvrditi dostignuća" na Kosovu i biti podstrek ubrzanju procesa donosenja odluke u tom telu UN.
Čeku je izjavio da Kosovo nije spremno za početek novih razgovora i istakao da takav stav dele i ostale zemlje, osim Rusije i Srbije.
"To može tražiti i Rusija ali nema ponovnog početka pregovora, za to nema spremnosti ni od koga, a najmanje od nas. Predlog je u rukama UN i ima legitimitet UN i podršku generalnog sekretara UN. Verujem da će većina biti za predlog, možda će neko biti uzdržan, ali sam siguran da ćemo krajem maja na osnovu rezolucije Saveta bezbednosti imati nezavisno Kosovo", istakao je Čeku.
Šef UNMIK-a Joakim Riker je rekao da će delegacija Saveta bezbednosti UN boraviti na Kosovu od 26. do 28. aprila, ali da još nema tačan raspored sastanaka.
Riker je rekao da smatra da je reč o poseti koja ima za cilj prikupljanje informacija, a ne o misiji prikupljanja činjenica.
Cceku je rekao da tu posetu "vidi kao misiju potvrđivanja dostignuća na Kosovu".
"Ja bih to nazvao misijom informisanja nekih članova SB UN, ne svih, jer mnogi imaju dovoljno saznanja o situaciji i relanosti na Kosovu, o uspesima i mi očekujemo da ova poseta bude u funkciji brzog rešavanja statusa Kosova", rekao je Čeku.
Kancelarija Belgije u Prištini saopštila je danas da će misija imati tri prioriteta: da se na licu mesta i iz prve ruke informiše o ostvarivanju Rezolucije 1244 SB UN i standarda, da se sastane sa predstavnicima institucija i političkih partija i pripadnicima manjinskih zajednica, i da razgovara sa predstavnicima međunarodnog prisustva na Kosovu i zvaničnicima u Briselu.

Izvor: Blic

Misija SB na relaciji Brisel-Beograd-Priština
Autor: FoNet | 20.04.2007 - 17:26

Britanski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Emir Džons Pari izjavio je danas da će misija Saveta bezbednosti UN, koja treba da poseti Kosovo, prvo otići u Brisel radi sastanaka sa zvaničnicima Evropske unije i NATO, javila je novinska agencija AP.
Ambasador Pari, koji ovog meseca predsedava Savetom bezbednosti, precizirao je da će predstavnici EU i NATO obavestiti misiju Saveta bezbednosti UN o njihovim aktivnostima na Kosovu i o tome šta su spremni da urade ukoliko Kosovo dobije nezavisnost koju bi nadgledala međunarodna zajednica.
Britanski ambasador očekuje da će misija u Briselu biti iduće srede, da bi potom u četvrtak otputovala u Beograd, a u Prištinu u petak. AP je, u svom izveštaju, citirao i neimenovane diplomate iz Saveta bezbednosti, koji su rekli da bi misija u povratku mogla da ode i u Beč na sastanak sa izaslanikom generalnog sekretara UN za Kosovo Martijem Ahtisarijem.
Savet bezbednosti doneo je odluku da uputi misiju na Kosovo na predlog ruskog ambasadora Vitalija Ćurkina, koji je tražio i sveobuhvatno preispitivanje primene rezolucije 1244. Izveštaj  Sekretarijata UN-a o primeni te rezolucije biće u ponedeljak dostavljen Savetu bezbednosti.

Izvor: Blic

Polt: SAD odlučne da SB do leta donese rezoluciju o Kosovu
Autor: Beta | 20.04.2007 - 12:31

Američki ambasador u Beogradu Majkl Polt izjavio je u petak da su SAD odlučne da Savet bezbednosti, pre isteka leta, donese rezoluciju kojom bi Kosovo dobilo nadgledanu nezavisnost.
"Pregovori o planu specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija su počeli. Radićemo sa svim članicama Saveta bezbednosti, uključujući i naše ruske prijatelje, na donošenju rezolucije koja će dovesti do nadgledane nezavisnosti Kosova", rekao je Polt u pauzi naučnog skupa održanom na Fakultetu političkih nauka povodom 125-godišnjice diplomatskih odnosa Srbije i SAD.
"To je naš plan i naš cilj i radimo na njemu od predstavljanja Ahtisarijevog plana", rekao je Polt.
Američki ambasador je odbio da odgovori na, kako je rekao, "hipotetično pitanje ruskog veta" u Savetu bezbednosti, naglasivši da je "cilj SAD da se usvoji rezolucija".

Izvor: Blic

Šansa za nastavak pregovora
Predrag Vasiljević, 21. april 2007

NEPOSREDNO pred dolazak misije Saveta bezbednosti, koja treba da utvrdi da li se i kako primenjuje Rezolucija 1244 i kako, zaista, žive Srbi i nealbanci na Kosovu, Slobodan Samardžić, savetnik premijera Vojislava Koštunice i koordinator državnog pregovaračkog tima, u razgovoru za "Novosti" ocenjuje da bi misija, u suštini, trebalo da bude međukorak do otpočinjanja novih pravih pregovora za status južne srpske pokrajine.
* Kakav konkretan rezultat očekujete od misije SB UN koja iduće nedelje odlazi na Kosmet?
- O rezultatu te misije ne mogu unapred da govorim. Ono o čemu se može pouzdano govoriti jesu razlozi i svrha njenog pokretanja. Inicijativa je potekla od Rusije pre poslednjeg sastanka Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji i naša strana je ideju svesrdno prihvatila. Potreba misije je velika, budući da se na Kosovu i Metohiji bezobzirno i masovno krše elementarna prava ljudi, da to traje godinama i da, isto tako, već godinama slušamo frizirane i u osnovi lažljive izveštaje specijalnih predstavnika generalnog sekretara UN. Rusi su, pred poslednji sastanak Saveta bezbednosti, postavili jednostavno pitanje: - Da li je ispunjena Rezolucija 1244 i, ukoliko nije, zašto nije? Najzad, što je najvažnije, pitali su - kako neko može i da pomišlja na novu rezoluciju, a da ova postojeća nije ostvarena u najosetljivijem mestu, a to je pitanje ljudskih prava, povratka i bezbednosti. Ova bi misija trebalo da odgovori na takva pitanja, a da li će se to i desiti, ostaje da se vidi.
* Može li neposredna posledica objektivne ocene standarda na Kosovu i primene Rezolucije 1244 biti i otpočinjanje novih pregovora za status KiM?
- Novi pregovori su naš jasan zahtev još otkako je Marti Ahtisari, najpre najavio, a potom i prekinuo pregovore o statusu Kosova i Metohije. To je bilo u avgustu i septembru prošle godine. Učinio je to misleći da će se rešenje nametnuti Srbiji do kraja 2006. godine, a pošto smo sve to dobro znali radeći s njim i njegovim timom gotovo pola godine, već tada smo počeli da govorimo o potrebi otpočinjanja drugačijih, zapravo pravih pregovora. Sada, kada je jasno da je njegov predlog propao, svima je jasno da se nešto novo mora otpočeti. Ova misija je međukorak, koji treba da oslobodi vreme za iznalaženje izlaza iz ćorsokaka u koji su se uvalili scenaristi predstave koja je trebalo da se završi krajem 2006. godine. Ukoliko misija iznese i po koju dobro skrivanu istinu o tragičnom položaju Srba u Pokrajini, utoliko bolje. Pri tome imam u vidu činjenicu da će neki članovi misije, oni koji potiču iz zemalja u kojima se kovao scenario za kraj 2006. godine, učiniti sve da se ovo ne dogodi. To se vidi po njihovim naporima u pripremnoj fazi da ova misija izigra svoj pravi mandat i zaobiđe užasnu istinu o stvarnosti Kosova i Metohije, tj. stanja tzv. standarda u Pokrajini.
* Kakvi god da budu rezultati misije, očekujete li da neka od članica SB UN, a pre svih Rusija, posle njenog završetka, formalno inicira započinjanje novih pregovora sa novim posrednikom?
- Nastavak razgovora, da tačnije izrazim ovo nastojanje, predstavlja zahtev koji i Rusija i Kina ponavljaju već nekoliko meseci. Time ove dve zemlje, stalne članice Saveta bezbednosti, stavljaju do znanja da se do sada ozbiljni pregovori nisu ni vodili, te prema tome nije ni moglo doći do pomeranja u pravcu kompromisa dve strane u sporu, što je bio zadatak i cilj samih pregovora. I ne samo da je ovim dvema zemljama stalo do pravih pregovora koje je samim tim neophodno povesti, već one stalno ističu da se takvi pregovori ne smeju ograničavati veštački nametnutim rokovima. Ideja tačno definisanog i što kraćeg roka je od početka bila ideja onih koji su, da budem ironičan, od starta znali rezultat pregovora te su oni samim tim morali što kraće da traju. Sada, kada je svima jasno da su takvi pregovori propali, a sa njima i njihov naopaki rezultat u vidu Ahtisarijevog predloga, preti se silom i jednostranim rešenjima. Kada na jednu stranu stavite takav pristup, a na drugu nastavak pregovora, za šta se zalažu Rusija i Kina, svako ko je iole objektivan, da ne kažem realan, lako će zaključiti da je samo ovo drugo pravi pristup problemu.
* Da li takav jedan predlog može da dobije potrebnu većinu SB UN?
- Naši poslednji boravci u SB i razgovori sa tzv. nestalnim članicama su u tom pogledu ohrabrujući. Dobar deo njih, rekao bih više od polovine, nije spreman da podrži i pravno i politički sumnjiv naum o oduzimanju dela teritorije jedne međunarodno priznate države. Što se više upoznaju sa prirodom problema, to više sumnje izriču u ovako preko rešenje bez presedana u istoriji Svetske organizacije. Njihovo većinsko odbijanje da prihvate nastup predsednika Kosova Fatmira Sejdijua na Savetu bezbednosti, čak i kao privatnog lica, jasno govori i o njihovoj dubokoj skepsi. To je bilo pravo test glasanje-neglasanje - do glasanja o tome, naime, nije ni došlo jer se videlo da bi predlagač Sejdijuvog nastupa bio preglasan. To nas samo upućuje na zaključak da sa ovim zemljama treba ozbiljno raditi, što i predstavlja trenutni zadatak naše diplomatije.
* Je li realno da se očekuje da se albanski lideri, posle završetka "Ahtisarijeve misije" ponovo "privedu" nekom pregovaračkom stolu?
- Albanske lidere za pregovarački sto mogu da dovedu samo Amerikanci. I to bez nekog većeg potresa među njima. Ali to ne znači da bi tako nešto za same Amerikance bilo lako, jer bi oni morali da se prvi put posle 1999. godine ozbiljnije pozabave Kosovom i Metohijom. Do sada su smatrali da su ovaj posao završili baš tada, bombardovanjem Srbije, i da sve ostalo predstavlja samo rutinsku operaciju privođenja posla logičnom kraju. Između početne i krajnje faze, tj. između bombardovanja Srbije i davanja nezavisnosti Kosovu, oni ne vide nikakvu mogućnost diskontinuiteta ili prekida veze. Čak ni u slučaju da se u Pokrajini počine strašni etnički pogromi i stvori mafijaško-kriminalna struktura vlasti, što se stvarno i dogodilo. Teško je poverovati da bi bez neke veće nužde Amerikanci ikada poklonili više pažnje ovom problemu i u skladu sa tim privoleli Albance da istinski pregovaraju sa Beogradom oko zaista teških pitanja naših međusobnih odnosa. Možda će ih nova međunarodna konstelacija, gde ubrajam i onu u vezi sa samim Kosovom, ipak naterati na postepeno i po mogućstvu što diskretnije, pomeranje sa mrtve i neproduktivne pozicije u koju su se ukotvili još 1999. godine.
* S druge strane, iz SAD najavljuju novu rezoluciju SB UN koja će da ozvaniči primenu Ahtisarijevog plana o nadziranoj nezavisnosti. Koliko je realno da takva jedna rezolucija bude i usvojena?
- Uopšte nije realno da takva rezolucija bude usvojena, i SAD to jasno vide već danas. Ostaje im, ili da jednostrano priznaju nezavisnost Kosova, čime svoje najveće saveznike, Evropsku uniju, stavljaju u nemoguću poziciju, ili da traže neko drugo rešenje zajedno sa drugim učesnicima u ovoj igri, ne samo globalnim, nego i lokalnim. Moj je utisak da će ih vreme, ipak, naterati na ovo drugo.
* Očekujete li da takva Rezolucija uopšte stigne na glasanje u SB, s obzirom na to da se Rusija njoj protivi i može li se očekivati ulaganje ruskog veta, ako glasanja ipak bude?
- Nije isključeno da takva rezolucija, tj. njen tekst, počne uskoro da obigrava Savet bezbednosti i da njeni sponzori započnu otvoreno i zatvoreno lobiranje. Ali, na glasanje ona gotovo sigurno neće dospeti, jer su joj šanse na uspeh doslovno nikakve. SAD to danas dobro razumeju, ali uprkos tome neće odustati od najjačeg mogućeg pritiska, jer im je to poslednje realno sredstvo. Jednostrano priznanje, kao rezervno, jeste ozbiljno sredstvo, ali i dalje samo kao sredstvo pretnje za koje ni same SAD ne znaju kakav bi konačan ishod proizvelo.
* Kakve bi sve posledice moglo da izazove unilateralno priznanje nezavisnog Kosova od SAD i ostalih zemalja?
- Posledice bi bile višestruke, premda ih je nemoguće detaljno opisati. Recimo, jedna je ta da se ne bi mogla sprovesti civilna misija Evropske unije na Kosovu zbog izostanka jedinstva njenih država članica oko opravdanosti takve misije bez mandata UN. To bi negativno uticalo na evropsku strategiju ekonomskog razvoja tzv. zapadnog Balkana. Poverenje između EU i Rusije, tako značajno za njihovo streteško partnerstvo, bilo bi bar smanjeno, što bi, možda, u još većoj meri bio slučaj u odnosima između SAD i Rusije. Da ne govorimo o rđavom efektu presedana na oko stotinu otvorenih ili prikrivenih strategija secesije širom sveta.
* Kako bi Srbija mogla na to da odgovori?
- Srbija, razume se, nikada ne bi prihvatila ni priznala ovakvo stanje i čekala bi prvu priliku da ga revidira. Njeni odnosi sa zemljama koje bi eventualno priznale nezavisnost Kosova bili bi, od prilike do prilike, spušteni na niži nivo od postojećih.

UZDRMANI, ALI BEZ POSLEDICA
* DA li je srpski pregovarački korpus uzdrman odlaskom vašeg kolege Leona Kojena s mesta savetnika predsednika Borisa Tadica?
- Uzdrman jeste, ali bez ozbiljnijih posledica po samu stvar.
* Kada se uzmu u obzir razlozi Kojenove ostavke, može li se, u ovom času, reći da zvanična Srbija još vodi potpuno jedinstvenu politiku kada je u pitanju Kosovo i Metohija?
- Sve dok se ta politika oslanja na odgovarajuće skupštinske rezolucije i dok ima podršku Narodne skupštine ona će biti jedinstvena. To se jedinstvo mora proveravati u redovnim izveštajima pregovaračkog tima upravo parlamentu. Ja se nadam da ćemo vrlo brzo imati prilike da našoj skupštini podnesemo najnoviji izveštaj o našem radu od 14. februara do danas. Ma šta ja subjetivno mislio o našem radu, jedini merodavni sud biće dat tom prilikom, računajući sve naše radnje i efekte.

AROGANCIJA MOĆI
* UČESTALA je pojava da neki visoki funkcioner neke države "izleti" s jakom izjavom, a zatim da demantuje i ublaži sopstvene reči (Cobel, Berns, Guzenbauer...). Da li i to može da bude svojevrsni pritisak i specijalni diplomatski rat ili se sve može pripisati samo "loše interpretiranim formulacijama, rečima izgubljenim u prevodu i novinarskim greškama"?
- O ovom poslednjem nikako ne može biti govora. Bez ulaženja u dublju analizu ovog fenomena, može se sa sigurnošću reći da je ovde reč o rđavoj inerciji zapadnog političkog stereotipa o Srbiji kao slučaju o kome se nekažnjeno (u najširem smislu) može reći bilo šta. I kada se evidentno pogreši, ne košta. Ovde vidim, pre svega, jednu primitivnu aroganciju moći.

NIŠTA U JUNU
* ZAGOVORNICI nezavisnosti procenjuju da bi ona mogla da se ostvari već tokom juna, a da bi rezolucija mogla da se usvoji već tokom maja...
- To je mnogo manje realno nego što je, još polovinom septembra, bilo realno da Kosovo bude nezavisno do kraja 2006. godine.

Izvor: Novosti

Misija mora među prognane
M. Z. Radonjić, 21. april 2007

UVEREN sam da će Misija Saveta bezbednosti UN naći vremena da poseti ljude koji će se u organizaciji Udruženja prognanih i nestalih i Srpskog nacionalnog veća 26. i 27. aprila okupiti na administrativnoj liniji sa Kosovom i Metohijom, na prelazu Rudnica - izjavio je za "Novosti" dr Nenad Popović, potpredsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju i prvi čovek ekonomskog tima za KiM i jug Srbije.
Prema njegovim rečima, okupljanja desetina hiljada prognanih Srba na obodu Kosmeta, u vreme boravka Misije SB u pokrajini, treba da označi početak masovnog povratka raseljenih u njihove domove.
- Misija Saveta bezbednosti na Kosmet dolazi upravo da bi utvrdila koliko se tamo poštuju standardi. Među njima, ključni je povratak - kaže Nenad Popović. - Tokom naše prethodne posete Rusiji, prvo što nas je pitao predsednik Dume, Boris Grizlov, bilo je, koliko ljudi se "vratilo na Kosovo"? A, vratilo ih se manje od jedan odsto, od ukupno 250 hiljada proteranih.
Koordinacioni centar za KiM, prema Popoviću, podržava mirno okupljanje na administrativnoj liniji, iako ga ne organizuje.
- Ovi ljudi žele samo tri stvari: da se vrate u svoje domove, da budu bezbedni i da imaju pravo na rad. Nezamislivo zvuči da neko u 21. veku traži samo to. Članovi Misije UN, u razgovoru s ovim ljudima, mogli bi iz prve ruke da čuju zašto se oni još nisu vratili kućama, šta je s njihovom imovinom u pokrajini - kaže Popović.
On podseća da je ranije postojala formula "standardi pre statusa" ali da je ona, vremenom, zaboravljena.
- Zašto sada treba insistirati na ispunjenju demokratskih standarda na Kosovu i Metohiji. Imamo na hiljade argumenata za Misiju saveta bezbednosti, a činimo sve da ona obavezno poseti i srpske enklave - da njeni članovi vide kako žive ljudi, okruženi bodljikavom žicom, u Orahovcu, Velikoj Hoči, Goraždevcu - podvlači Nenad Popović.

Izvor: Novosti

Vuk Drašković o poruci Lavrova Srbiji
Rusija će predložiti svoju rezoluciju o Kosovu
Autor: Ivana Cvetković | 23.04.2007 - 09:02

Rusija u Savetu bezbednosti UN neće biti uzdržana kada je u pitanju teritorijalna celovitost Srbije. Po tom pitanju njihova pozicija je snažna, jer brane teritorijalnu celovitost svih članica UN, kao i Povelju UN - rekao je za „Blic“ Vuk Drašković, ministar spoljnih poslova, neposredno nakon razgovora sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom u Beogradu.
- Pozicija Rusije veoma je snažna jer je principijelna. Citiraću ono što mi je rekao ruski šef diplomatije: „Zalažući se za teritorijalnu celovitost Srbije, Rusija štiti Povelju UN i međunarodno pravo, a tražeći maksimalna prava za Srbe na Kosovu i punu zaštitu crkava i manastira, štiti temeljna načela same Evrope i demokratskog sveta.“
Da li vam je Lavrov rekao dokle je Rusija spremna da ide u odbrani srpskih interesa?
- Do kraja u odbrani onih temeljnih načela koja bi neki da pogaze.
Uključuje li to i veto ove zemlje u SB?
- U ovom času Rusija nema na šta da uloži veto. Ruska strategija je veoma osmišljena i ako SAD, Velika Britanija i Francuska sa još nekim kosponzorima iz SB na sto Kontakt grupe iznesu nacrt rezolucije koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom planu, Rusija bi odgovorila kontranacrtom sopstvene rezolucije sa kosponzorima, koja bi bila zasnovana na principima koje Rusija brani. Tako bi naterala zapadne članice SB ili da odbiju te principe ili da prihvate dogovaranje sa Rusijom o tekstu zajedničke rezolucije ili o određivanju novog pregovarača.
Na taj način bi bila doneta neka umerenija rezolucija koja se neće izjašnjavati o statusu?
- Ne umerena nego jedina moguća ako ćemo poštovati međunarodno pravni poredak. Moguća je rezolucija koja bi bila zasnovana na tehničkom delu Ahtisarijevog plana uz određene izmene i koja bi, što Moskva naročito naglašava, zadržala na snazi odredbe postojeće Rezolucije 1244 koje se tiču teritorijalne celovitosti Srbije. Za ovu vrstu kompromisa Moskva je spremna, ali pod uslovom da Srbija istraje u odbrani svoje teritorijalne celovitosti.
Koliko otezanje za koje se zalažu Srbija i Rusija može da šteti Srbima na Kosovu ukoliko se ne implementiraju odredbe Ahtisarijevog plana koje im garantuju zaštitu?
- Sve to što predviđa Ahtisarijev plan bilo je predviđeno i dosadašnjom Rezolucijom 1244, pa je ispalo da je zapisivano na ledu i prinošeno vatri. Zbog toga misija SB mora da poseti enklave na Kosovu i da se uveri u tragični položaj jednog naroda, kao i u to da standardi zagarantovani Rezolucijom 1244 nisu ispunjeni. Zbog toga je Rusija u pravu kada postavlja pitanje zašto suspendovati Rezoluciju 1244 pre nego što njene odredbe budu ispunjene.
Ima li Srbija odgovor za slučaj da kosovski parlament proglasi nezavisnost, a SAD tu državu unilateralno priznaju?
- Svaki dan čitamo izjave analitičara svega i svačega kako će EU, SAD i mnoge druge zemlje priznati nezavisno Kosovo iako ne bude nove rezolucije UN. To je nemoguće, jer je postojeća Rezolucija 1244 usvojena na osnovu poglavlja 7 Povelje UN, pa je obavezujuća za sve članice svetske organizacije. Dok je god na snazi Rezolucija 1244, nijedna zemlja na svetu nema pravo da prizna nezavisnost koju bi proglasio parlament u Prištini, a ta rezolucija ne može biti zaenjena novom ukoliko se sa tim ne saglase Rusija i Kina.
Šta ako Albanci ne budu zadovoljni takvim rešenjem?
- Zbog čega bi bili nezadovoljni? Kažu da oni ne vladaju Kosovom već UN, a da nezavisnost traže jer ne žele da njima vlada Beograd. Rešenjem koje mi predlažemo dobili bi u svoje ruke upravu nad Kosovom u koju im se ne bi mešao Beograd, ali bi morali da poštuju prava Srba, crkve, manastire i postojeće državne granice Srbije.
Kakvi su naredni potezi Srbije?
- Bez obzira na to što Ahtisarijev plan ne može proći pored Rusije koja ima pravo veta, u našem je interesu da za odbranu teritorijalnog integriteta pridobijemo šest od 10 nestalnih članica SB, čime bismo ojačali poziciju Rusije i Kine.
Da li je Srbija do sada obezbedila nečiju podršku?
- Pridobijanje nije nimalo lako. Mnoge zemlje su slabo upoznate sa suštinom kosovskog čvora. Zvaničnici Južnoafričke Republike na početku moje posete bili su pod uticajem Ahtisarijeve posete koja je prethodila mojoj, pa su istakli razumevanje za princip samoopredeljenja naroda. Posle dva sata razgovora, kada su se upoznali sa pozadinom kosovske priče i sa kompromisnom pozicijom Srbije, izjavili su da je princip teritorijalnog integriteta prioritet i zagarantovan Poveljom UN i da se Povelja mora poštovati tim pre što Srbija ne odriče pravo Albanaca na njihovu samoupravu. Uveren sam da će suočeni sa stvarnim činjenicama i Kongo i Gana stati na našu stranu, kao i Indonezija, Katar ili Peru. A ako slovački predstavnik u SB bude poštovao stav predsednika i parlamenta Slovačke, onda ni ta država ne može da podrži nezavisnost Kosova.
Ne čini se kao da Srbija može da obezbedi šest glasova.
- Šesti glas za nezavisnost sada ne postoji, mada su pritisci sa pozicija moći svakodnevni, a neumorno lobira i Ahtisari, što, po mom uverenju, nije u redu, jer bi njegova pozicija morala biti neutralna. Vodio je pregovore, izneo predlog i time je njegova misija završena.
Mogu li zaključci misije koja će boraviti na KiM da doprinesu izmenama Ahtisarijevog plana?
- Naravno da mogu. Ukoliko misija SB zaista poseti srpske enklave i oseti sav čemer života Srba na Kosovu, onda će zahtev za primenu standarda postati prioritetan, a to je upravo ono na čemu mi insistiramo.
Da li je stav koji stalno iznosite da Kosovo može da postane srpski Južni Tirol deo državne strategije koja je dogovorena na nivou premijera i predsednika?
- Naše insistiranje na nepromenjivosti državnih granica dokumentovao sam i primerima u sadašnjem svetu, gde u okviru državnih granica postoje različiti politički sistemi, pa sam kao primere naveo Kinu, Tajvan i Hongkong, kao i grčki i turski deo Kipra, ali i Južni Tirol u Italiji i Olandska ostrva u Finskoj.
Da li vrh srpske vlasti razmišlja da ozvaniči ideju podele Kosova?
- Niko to ne pominje, jer nema niko pravo da predloži da Srbiji pripadnu tri opštine na severu, a da 92 odsto teritorije Kosova proglasi za albansku državu u kojoj bi bilo sve istorijsko, religijsko i kulturno nasleđe Srba.

Ne znam za tajnu diplomatiju
Razlog odlaska Leona Kojena iz pregovaračkog tima ide u prilog tome da se vode pregovori o statusu Kosova mimo zvaničnih?
- Ne želim to da komentarišem.
Da li vi imate saznanja o tome da se vodi neka tajna diplomatija o rešenju statusa Kosova?
- Ako se na bilo kakvom nivou vodi bilo kakva tajna diplomatija, onda bi iza nje trebalo da stoji država, a naša država sigurno ne stoji iza pregovora na osnovu kojih bi Kosovo dobilo nezavisnost. Srbija čvrsto brani postojeće granice i prava Srba i naše nacionalno nasleđe na Kosovu. Ko god, ukoliko ima takvih, osporava bilo koje pitanje od ovih, on iza sebe nema državu.

Izvor: Blic