O statusu u martu

Američki stručnjak za Balkan Roj Staford izjavio je juče da bi SAD zadovoljilo da Ujedinjene nacije status Kosova razmotre u martu.
"Najkasnije početkom februara specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari će podneti svoj izveštaj Beogradu i Prištini, ali se postavlja pitanje da li će to biti pocetak nove runde pregovora ili predaja konačnog dokumenta na razmatranje dvema stranama", rekao je Staford za "Glas Amerike".Profesor bezbednosne politike na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu je ocenio da bi Srbija želela da to bude početak novih pregovora.
Staford je dodao da bi sledeći korak, u zavisnosti od reagovanja dve strane, bio razmatranje tog izveštaja u Kontakt grupi polovinom ili krajem februara, a zatim i u Savetu bezbednosti UN u martu, a SAD bi bile zadovoljne takvim scenarijom.
Staford je rekao da postoje odredjeni problemi - prvo se mora "resiti da li je reč o počektu novih pregovora ili prezentiranju konačnog izveštaja".

"Drugo, Rusija je već izrazila zabrinutost zbog moguće nezavisnosti Kosova. Zatražila je da se njen stav kao svetske sile uvažava i najavila da neće prihvatiti nametanje rešenja. Ni druge clanice Kontakt grupe nemaju jedinstven stav, što će neminovno produžiti i
komplikovati proces", rekao je američki stručnjak za Balkan.
Staford je rekao da zvanični stav Vašingtona neće biti objavljen sve dok Ahtisari ne podnese svoj izveštaj."Dosadasnji stav Vašingtona je bio da bi sve sto ne ide u prilog putu ka nezavisnosti Kosova moglo da dovede do nasilja, odnosno regionalne destabilizacije. SAD žele soluciju koja bi donela stabilnost i bezbednost, ali Vašinigton ne govori da je njegov stav nezavisnost Kosova", rekao je on.Staford je dodao da će Ahtisarijev izvestaj verovati sadržati ideju o putu ka nezavisnosti, ali ne i nezavisnost.
"Medjutim, ukoliko Kontakt grupa i Savet bezbednosti UN ne budu imali jedinstven stav, SAD bi ponovo mogle da počnu da se zalažu za nezavisnost, u svetlu pomenutih problema i želje za sto skorijim rešenjem", zaključio je Staford.

A američki profesor istorije Balkana Bernd Fišer smatra da Rusija verovatno neće promeniti dosadašnji stav o Kosovu, sve dok specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari ne iznese svoj izveštaj o konačnom statusu. "Moj je utisak da Rusija neće promeniti dosadašnji stav sve dok ne usledi značajna reorganizacija onoga što mi svi očekujemo - da će sadržavati Ahtisarijevi zaključi, a to je odredjeni stepen uslovne nezavisnosti uz povećanu kontrolu Evropske unije", izjavio je juče za Bi-Bi-Si šef katedre za istoriju Balkana na amercickom Univerzitetu Indijana i profesor balkanske istorije.
Fišer je dodao da je to "ono što Srbi bez razmisljanja odbijaju, a zbog čega na to ne pristaju ni Rusi. Čini se da Amerikanci 'idu na slepo', nadajući se da će pod uslovom da je to zaista razlog pomenutih dvonedeljnih pregovora - postići nekakav dogovor sa Rusima".Komenatirušući izjavu Aleksandra Anderosina iz Medjunarodne krizne grupe o Kosovu da je Vašington spreman da predloži dodatne pregovore, Fišer je rekao da Anderson nije zvaničnik Vlade SAD, ali "ne bi iznenadilo da SAD zaista žele da za još nekoliko nedelja produže pregovori, i to iz vise razloga"."Medju njima je svakako i namera ili nada da će posle januarskih izbora biti formirana donekle stabilna vlada Srbije. Motiv Vašingtona je pružanje pomoći demokratskim snagama u Srbiji da posle izbora stabilizuju svoj položaj u državi", rekao je Fišer.

Kao drugi razlog, Fišer je naveo "želju da se dodatno vreme utroši na bavljenje 'ruskim faktorom'". "Rusija je, kako to Amerika vidi, trenutno zauzela tvrd stav po pitanju Kosova, i Vašington pretpostavlja - ili se bar nada - da bi par dodatnih nedelja moglo da dovede do nekakvog kompromisa sa Rusima"."Argument americke vlade činiće podsećanje da je Vašington odložio donosenje odluke o Kosovu kako bi vladi Srbije olaksao da dode na vlast. Doći će vreme za vraćanje dugova, i Beograd će morati da da nesto zauzvrat - a to bi moglo da bude omekašavnje stava prema nezavisnosti Kosova", ocenio je Fišer.Američki stručnjak je izrazio uverenje da će Vašington izvršiti snažan protisak na novu srpsku Vladu da sa medjunarodnom zajednicom postigne dogovor o Kosovu. "SAD žele da što pre odu sa Balkana, zbog problema u drugim delovima sveta. Zato će svaka nova vlada Srbije, bez obzira na sastav, biti izložena ogromnom americkom pritisku. Postoje vrlo ozbiljni potezi- finansijski i diplomatski - koja vlada SAD može da povuče, a više je nego sigurno da neće zaboraviti na Ratka Mladica", rekao je Fišer.

Izvor

Janković: Nova vlada pre rešenja statusa Kosmeta

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije Vladeta Janković izjavio je da najavljeni predlog specijalnog izaslanika za status Kosova Martija Ahtisarija ne bi smeo da oteža sporazumevanje o formiranju nove vlade Srbije jer je „reč samo o predlogu“.

„Taj predlog mora dobiti saglasnost Kontakt grupe, mora biti predočen i Beogradu i Prištini, mora poslužiti kao predložak za nastavak pregovora pa tek posle toga izići pred SB UN. Ubeđen sam da će vlada biti formirana pre završetka tog procesa“, kaže on.

Ahtisarijev portparol Remi Durlo izjavio je da se još ne zna da li će biti „konsultacija“ nakon predstavljanja predloga za status.

Nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer izrazio je uverenje da će Ahtisarijev predlog dobiti jedinstvenu podršku EU, ukoliko obezbedi stabilnost Kosova i omogući Srbiji da sačuva obraz.

„Možda će predlog dati povod za ponešto nezadovoljstva kako u Srbiji tako i na Kosovu, ali ništa drugo se ne može ni očekivati“, rekao je Štajnmajer za nemačku televiziju.

Izvor: Blic

Путин и Коштуница разговарали телефоном

Русија за статус Косова прихватљив за Београд

Решење мора да произлази из принципа поштовања територијалног интегритета и суверенитета постојећих држава, истакао председник Русије 
 

 
Председник Руске Федерације Владимир Путин рекао је јуче да Савет безбедности УН не може подржати решење специјалног изасланика УН за Косово Мартија Ахтисарија које није прихватљиво за Београд, изјавио је премијер Србије Војислав Коштуница. Коштуница је новинарима у згради владе рекао да га је Путин у то „уверио” током телефонског разговора. „Путин је истакао да решење мора да се заснива на јасним и универзалним принципима, а то значи да мора да произлази из принципа поштовања територијалног интегритета и суверенитета постојећих држава”, рекао је Коштуница. Премијер Србије је навео да му је Путин пренео да би „све друго водило у непотребне конфликтне ситуације” и да зато компромис остаје једино право решење.
Коштуница је рекао да је у пресудном тренутку за Србију „најважнија јасна и принципијелна подршка Путина и Русије”, а то у случају Косова значи да се мора поштовати међународно право, повеља УН и у оквиру повеље њен темељ – територијални интегритет и суверенитет постојећих држава.

Према његовим речима, Путин је посебно нагласио да Београд мора активно учествовати „у разговору који ће уследити”.

Коштуница је рекао да је током разговора истакао да је „Путинова реч да Русија признаје само универзална решења довела до преокрета у гледању на сложено косметско питање у свету и да је то била реч која је била преломна у правом смислу речи”. „У име владе и грађана Србије захвалио сам председнику Путину на досадашњој подршци и истакао да ће то Србија и њени грађани умети да цене”, рекао је Коштуница.

Председник владе је додао и да је током разговора било речи и о економској сарадњи Србије и Русије и да је констатовано да је та сарадња „суштински напредовала”. „Изузетно је важан руски гасовод и меморандум који је потписан са руским ’Гаспромом’. Реч је о стратешки важном пројекту и Путин је истакао важност таквих пројеката”, рекао је Коштуница.

Премијер Србије је рекао и да је са председником Русије разговарао и о начинима регулисања клириншког дуга Србије, и додао да му је Путин пренео да ће у првом кварталу ове године бити озваничен „до сада примењиван споразум о слободној трговини између Србије и Русије”. „На крају разговора, пошто само Срби и Руси славе Божић и Нову годину по јулијанском календару, имао сам то задовољство да Путину честитам лично, његовој породици и целом руском народу протекле божићне празнике и Нову годину”, рекао је Коштуница.

Новинарима није омогућено да постављају питања Коштуници.

Прес-служба Кремља саопштила је јуче да је Путин у телефонском разговору са Коштуницом поновио принципијелан став Русије о косовском проблему.

Разговор је, како наводи Кремљ, одржан на захтев српске стране.

Руски председник и премијер Србије разговарали су о билатералној сарадњи, укључујући и у области енергетике и инвестиција. „Током разматрања садашње ситуације на Балкану и решавања проблема Косова, Путин је потврдио принципијелан став Русије у односу на решавање косовског проблема”, наводи се у саопштењу Кремља.
 
Izvor

Амерички амбасадор Мајкл Полт за „Политику”

Све може бити преседан

Ми бисмо сви волели да је могла да се одржи Југославија, демократска и уједињена 
 

ИНТЕРВЈУ
Ништа није готово док се не заврши, каже амбасадор Сједињених Америчких Држава Мајкл Полт на питање шта ће бити ако Савет безбедности УН не донесе одлуку о статусу Косова и Метохије, уверен да ће консултације сталних чланица тог тела о новој резолуцији бити успешне. У исто време, каже, неће да спекулише да ли би у случају да договора не буде САД једнострано признале независност Косова. Оно што може са сигурношћу да најави јесу нове америчке инвестиције у економију Србије.


• Државни подсекретар Николас Бернс недавно је изјавио да би решење за Косово требало да буде пронађено месец или два после избора у Србији. Али, САД су и целе прошле године говориле да решење треба да се нађе до краја 2006.

– Прво, ми се никад нисмо везивали за рокове. Апсолутно сте у праву да смо мислили да ће преговори бити закључени до краја 2006. Да ли ће се догодити у децембру, јануару, фебруару или марту, то су ситни детаљи. Ми сада желимо да се то брзо оствари. Ми смо увек говорили да народ Косова има право да зна своју будућност.

• Воља народа Косова помиње се и у резолуцији 1244 и у споразуму из Рамбујеа, који је део те резолуције. Али, ту се помиње и Хелсиншки акт, којим се гарантује интегритет и суверенитет држава.

– Морате бити веома пажљиви кад читате ту резолуцију и интерпретирате поступке УН. Нигде не пише да је то коначна резолуција којом ће заувек бити одређен статус Косова. Њом су постављени услови у време избацивања Милошевића и прекидања његових акција на Косову и њом се даје УН да одреди будућност Косова.

• Али се помиње и поштовање Хелсиншког акта.

– Помиње се Хелсиншки акт, али овде у Србији се ретко помиње да УН стално пишу међународно право. То је право које се развија. Сада бисмо могли да се изгубимо тумачећи правну терминологију. Али, поента је да народ Косова, целе Србије, региона, Европа, цела међународна заједница заслужују решење овог сукоба, како би Србија могла да крене ка будућности, како би народ Косова могао да крене ка будућности. А та будућност је, како чујем од људи овде, будућност у Европи и евроатлантској заједници нација. То се може урадити само кад се пронађе решење за Косово.

• Да ли је део те будућности независно Косово?

– Коначна одлука још није донета. Она може бити таква, али може бити и нека друга могућност, видећемо шта ће господин Ахтисари донети у регион. Али решење мора бити донето, а не да се расправља још годинама да бисмо видели да ли две стране могу да дођу до споразума.

• Зар нису управо САД подигле очекивања Албанаца, говорећи им да ће добити независност?

– Хајде да видимо шта је било прво. У овој ситуацији врло добро знамо шта је било прво. Милошевићеве акције на Косову и оно што су његове снаге тамо урадиле, условило је ситуацију коју имамо до данас и која мора да се реши.

• Али, кад су УН преузеле власт на Косову десило се протеривање Срба. Чак и Наташа Кандић каже да је од јуна 1999. нестало хиљаду Срба и убијено још толико. То није Милошевићева кривица, зар не?

– Ми енергично осуђујемо сваки злочин, без обзира ко га је починио и ко су жртве. Али, оно што је условило долазак међународне заједнице на Косово и оно због чега она мора да предузме потезе у вези са будућношћу Косова почело је кад је режим у Београду починио дела против сопствених грађана и приморао међународну заједницу да нешто предузме. Да је овде била влада која није чинила злочине и која је бринула о правима свих својих грађана, без обзира на њихово порекло, међународна заједница се не би мешала. Она није тражила да се умеша и немојмо да обрћемо ствари. Почело је са Милошевићем и његовим режимом, не са УН и САД или ЕУ. Почело је са њим и ту лежи одговорност.

• Не могу да се сложим, јер је историја Косова много дужа од Милошевићевог времена.

– Па, да, можемо да се вратимо две хиљаде година уназад.

• Не, него 60 година или пет година, или да се вратимо у 2004.

– Али, чињеница је да није међународна заједница то почела, већ је та ситуација настала у региону. Ми бисмо сви волели да је могла да се одржи Југославија, демократска, слободна и уједињена. Она би данас била успешна чланица Европске уније. То је био принципијелни став америчке политике. То смо ми хтели, али се то није десило. Не због међународне заједнице, већ због насилног распада Југославије. Међународна заједница се умешала да спречи даље крвопролиће и сада тражи решење. Неће свако бити срећан неким одлукама које ће бити донете, али ми свакако радимо на томе да Европа буде уједињена и слободна. Србија ће, уверен сам, бити део те Европе.

• Са Косовом или без њега?

– Са Косовом или без њега.

• Нећете да кажете да ли без Косова?

– Нисам спреман да то кажем, јер смо ми дали поверење господину Ахтисарију и нећемо да прејудицирамо његов предлог. Пустићемо га да оконча свој посао. Он је веома цењени политичар са пуно искуства у дипломатији и преговорима. Имамо пуно поверење у њега, и радићемо са њим, са Контакт групом и са остатком међународне заједнице и, наравно, са нашим руским пријатељима, да бисмо дошли до решења.

• Говорите као да је Ахтисари потпуно аутономан, али зар то није исти човек кога је ваша влада одабрала да 1999. пренесе амерички ултиматум Милошевићу?

(Смех.) Господин Ахтисари није аутономан у смислу да нема с ким да се посаветује. Он мора да извештава и генералног секретара УН. Али, преговарач за тежак задатак се бира тако да нађете неког с великим искуством.

• Ако се Косово прогласи за независну државу без пристанка Србије, то ће бити преседан. Први у историји.

– Преседани су занимљиви за расправу. Може се тумачити да је свака људска акција у ствари преседан. Ситуација на Косову је јединствена од тренутка када је Милошевић покренуо акције које су довеле до овога што сада имамо на Косову.

• Ако су Сједињене Државе већ обећале Албанцима да ће добити независну државу, зашто би они онда преговарали са Србијом?

– Ми смо обећали да ћемо са обе стране разговарати како бисмо пронашли решење које ће одговарати вољи народа Косова, свих грађана Косова. Оно што се заборавља у овој причи о границама је то да и грађани Србије и грађани Косова желе безбедност, сигурну будућност, послове, шансу за образовање, право да могу да путују. Шта вас води ка томе? Сукоб за пет година или решење за Косово? И онда треба да се упитате ко ће вам то омогућити? Који део руководства или који део становништва ће дати своје мишљење о таквој будућности?

• Грађани Србије су на уставном референдуму рекли да желе да Косово остане део Србије.

– У реду. Њихово је право да кажу своју жељу. Али, то није одговор на моје питање.

• Добро, како ће независно Косово помоћи на путу ка Европској унији?

– Ја сам на то одговорио, али одговорите ви мени. Али, хајде да променимо улоге. Како би?

• Не би.

– Ево ја ћу онда рећи шта мислим. Косово је очигледна препрека на вашем путу ка Европској унији, јер ЕУ неће да увезе један нерешени конфликт. Ако не решите сукоб Београда и Приштине, Косово неће ићи ка ЕУ, а неће ни Србија. Тако да је то врло јасан одговор.

• Али, Кипар је сада део ЕУ са нерешеним конфликтом.

– Кипар није део ЕУ. Део Кипра је део ЕУ.

• Формално, цео Кипар је члан ЕУ.

– Да, али фактички постоји део који је одабрао да не прихвати консензус и који сада не ужива повластице које има други део. Ја не бих користио Кипар као добар пример како треба решавати ствари.

• Не мислим то, већ одговарам на оно што сте рекли да ЕУ неће примити земљу са нерешеним конфликтом, а примила је Кипар с таквим конфликтом.

– Очекујете да ће се у будућности то поновити? Европа сада има проблема да прими земље са потпуно решеним питањима. Мислим да неће примати нове чланице са новим проблемима, иако су примили Кипар под веома посебним условима.

-----------------------------------------------------------

Не светим се тајкунима

• У дипломатским круговима у Београду познати сте по свом принципијелном ставу против корупције. И сами сте предузели акцију против корумпираних грађана Србије, забранивши им улазак у САД. Можете ли да потврдите да је име Жељка Митровића на тој листи?

– Нећу да потврђујем ниједно име. Ми у Сједињеним Држава имамо строге законе против корупције и ми примењујемо иста етичка правила у свим земљама у којима имамо амбасаде. То значи да корумпирани државни службеници, приватна лица која доприносе корупцији државних службеника, људи који су се обогатили на рачун српског народа, који су опљачкали државно богатство које припада земљи, а не њима, не могу да уђу у САД и да им неће бити дозвољени пословни, политички или друштвени контакти са мојом земљом. Ово није лична освета против било ког појединца.

 
Izvor

Ахтисаријев емисар у Словенији

План за Косово у последњој фази
 
Од нашег сталног дописника

Љубљана, 16. јануара – Димитриј Рупел, словеначки министар спољних послова, обећао је данас заменику посебног изасланика УН за преговоре о будућем статусу Косова Алберу Роану „сву подршку Словеније у тражењу решења за Косово”. Рупел је нагласио потребу за очувањем јединства Европске уније према том питању – и после избора у Србији. Роан је нагласио да је ту мнење Словеније још нарочито важно, зато „што је поштују сви у региону”.

Роан је упознао Рупела са „током припрема Ахтисаријевог извештаја о предстојећем статусу Косова”, уз напомену да је „план већ у последњој фази”. Није желео да се изјашњава о датуму када ће Ахтисари лансирати извештај, али је открио да је са саговорницима у Љубљани разговарао о „поступцима који ће уследити после парламентарних избора у Србији 21. јануара”.

Овом приликом је процурило да се „још тачно не зна када ће Ахтисари открити предлог решења за Косово”, али се поуздано зна да ће то бити после 21. јануара, односно да ће Ахтисари и Роан већ 26. јануара о предлогу разговарати с Контакт групом. Према овој сатници, следећег дана, 27. јануара, они ће представити „коначан предлог” генералном секретару УН Бан Ки Муну у Њујорку. „Србе и косовске Албанце” упознаће с планом почетком фебруара, а већ у марту би о њему требало да одлучи Савет безбедности УН.

Овдашњи медији су уз сусрет Роана са Рупелом у први план истакли да је високи гост дошао у Љубљану у тренутку „интензивне међународне активности уочи Ахтисаријевог одређења статуса за Косово” уз подсећање да је представник Међународне кризне групе за Косово Александар Андерсон у разговору за Би-Би-Си најавио да ће САД после разговора Ахтисарија са Контакт групом (26. јануара) предложити још две седмице за додатне разговоре: „Став САД и још неких унутар контакт групе је да се не иде пред СБ УН док се не постигне заједнички став са Русијом. Словеначки медији пишу да Ахтисаријево решење можда и неће бити „сасвим недвосмислено”, те да би можда могло да садржи и некакав „прелазни период”.


 
Izvor

Karamanlis: Kosovo najveći izazov

Premijer Grčke Kostas Karamanlis izjavio je u Beogradu da njegova zemlja podržava priključenje Srbije Evropskoj uniji.

Karamanlis je, nakon sastanka sa premijerom Vojislavom Koštunicom, rekao da je uveren da će izbori u Srbiji proteći na način koji će promovisati demokratsku zrelost zemlje.

„Srbija se danas suočava sa velikim izazovima. Jedan od najvećih je budući status Kosova“, rekao je Karamanlis i dodao da se zalaže „za rešenje prihvatljivo za obe strane“.

Koštunica je izrazio zahvalnost Grčkoj jer je ona među zemljama koje smatraju da Srbija treba da nastavi pregovore o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU, a da poslednju, „hašku prepreku“, treba ostaviti kao uslov pred samo potpisivanje sporazuma.

Karamanlis je razgovarao i sa predsednikom Borisom Tadićem, koji je rekao da je za Srbiju bilo kakva nezavisnost Kosova neprihvatljiva.

Izvor: Blic

London i Pariz za nastavak pregovora

Velika Britanija i Francuska će „verovatno preispitati“ svoje dosadašnje protivljenje nastavku pregovora EU sa Srbijom, što bi već u februaru moglo dovesti do nastavka razgovora o priključenju Beograda Uniji, saznaje londonski „Fajnenšel tajms“.

Pozicije Londona i Pariza bi sada mogle biti promenjene i to već na narednom sastanku ministara inostranih poslova, idućeg ponedeljka, i pregovori bi mogli biti nastavljeni odmah posle izbora u Srbiji.

„Fajnenšel tajms“ piše i da Brisel nastoji da Srbiju zadrži na evropskom koloseku, navodeći da je Beogradu u ponedeljak ponuđen brz napredak ka članstvu u EU ukoliko građani na nedeljnim, kako list primećuje, presudnim izborima, za sobom ostave nacionalističku prošlost.

List prenosi ocenu evropskog komesara za proširenje Olija Rena da Srbija ima snažnu evropsku budućnost i konstatuje da se EU i SAD nadaju da će proevropske snage, okupljene oko predsednika Srbije Borisa Tadića, odneti pobedu nad ultranacionalističkim radikalima.

Izvor: Blic

Јужна српска покрајина и јединство Европске Уније

Све јачи отпор независности

Из кабинета Олија Рена демантују да се комесар ЕУ залаже да се наставак преговора са Србијом услови „судбином Косова” 
 
Са новообновљене цркве Светог Николе у Приштини, пљачкаши су однели део оловног крова изнад апсиде и бочне куполе јужног дела припрате, јавља КиМ инфо-служба. Вандали су побегли са лица места када их је у крађи затекла патрола КПС.
М. С. П.
(фото КиМ)
 

Србији би могао да буде постављен нови услов на путу ка Европској унији – да призна независно Косово, тврди између редова париски „Монд”. Тај лист чак наводи да је и европски комесар за проширење Оли Рен „склон томе да се обнова преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању услови судбином Косова, чиме би се извршио притисак на Београд”, али Ренов портпарол то демантује. „Комесар није разговарао с новинаром ’Монда’ о том питању”, каже за Танјуг његова представница за штампу Кристина Нађ и додаје да оно што стоји у тексту „једноставно није тачно”.

А у тексту француског дневника пише и да Европска унија „док чека предлог Мартија Ахтисарија о степену независности коју би требало дати Косову настоји да осујети сваку могућу кризу са Србијом и њеним руским савезником”. „ЕУ је забринута због савеза Москва–Београд око питања статуса Косова, а Москва прети да ће ставити вето на сваки предлог за давање независности косовским Албанцима”, наводи се даље.

У понедељак се комесар Рен састао са групом новинара из Србије и тада је одговорио и на питање да ли би нека чланица ЕУ која се залаже за независност Косова могла да блокира процес потписивања споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом. Решење статуса Косова и споразум су два паралелна процеса и не треба мешати жабе и бабе, објаснио је Финац. С друге стране, додао је да Европска унија очекује од кандидата за чланство у Унији, као и од потенцијалних кандидата, да у оквиру процеса приступања подрже добросуседске односе и регионалну сарадњу. „У том контексту се надам и доприносу Србије”, рекао је Рен. Другим речима, ако Сједињене Америчке Државе добију пристанак Европске уније и прогласе Косово независним, макар и без одлуке Савета безбедности, од Србије би се могло очекивати да призна ту независност да би постала кандидат за чланство у ЕУ.

Такав сценарио за сада је ипак још далеко, јер је и међу самим чланицама ЕУ све јачи отпор независности Косова. Како су дописнику Танјуга у Бриселу рекли извори из врха администрације ЕУ, ставови Београда и Москве и противљење све већег броја чланица Европске уније независности Косова и Метохије умногоме компликују завршетак процеса који води специјални изасланик УН Марти Ахтисари. А то изазива забринутост унутар ЕУ. „Питам се да ли ћемо моћи да убедимо Русију да прихвати решење у Контакт групи и Савету безбедности, да ли ћемо моћи да убедимо Србију да примени решење које јој вероватно неће одговарати и да ли ћемо моћи да, уз све то, задржимо јединство ЕУ које је за нас од кључног значаја”, каже Танјугов извор.

Варнице на састанцима ЕУ су почеле да севају у октобру у Луксембургу, када су шефови дипломатија двадесет петорице почели да на својим састанцима улазе у дубље дискусије и разматрања од формалне „подршке процесу који води Марти Ахтисари”.

Тада је на површину испливао суштински сукоб између оних у ЕУ који се залажу за непроменљивост граница – попут Шпаније и Кипра – и оних који се, попут Велике Британије, залажу за независност Космета.

Блок противника независности је додатно ојачан уласком Румуније у ЕУ 1. јануара ове године, па се очекује да ће Букурешт моћи да са снажније позиције него досад брани принцип поштовања територијалног интегритета – и то већ на првом састанку шефова дипломатија у формату двадесет седморице идућег понедељка у Бриселу.

У жељи да се придобије Москва, у Бриселу и у Вашингтону је подржана идеја „додатних разговора” после Ахтисаријевог предлога. Како сазнаје „Политика”, Русија захтева да то буду прави преговори, а од власти у Београду Кремљ је тражио да никако не одбију предлог Мартија Ахтисарија када га тај бивши фински председник буде донео. Москва инсистира да Ахтисари неће имати последњу реч и да се тек правим преговорима Београда и Приштине може наћи решење које ће одговарати и једној и другој страни.

Косово ће у међувремену бити једна од главних тема састанка руског председника Владимира Путина и немачке канцеларке Ангеле Меркел у Москви. Тај сусрет десиће се баш на дан избора у Србији, у недељу, и могао би да буде један од пресудних за будућност јужне покрајине. Меркелова је недавно изјавила да решење за Косово мора бити такво да не угрози демократију у Србији и да је Немачка спремна да посредује да до тог решења дође.

А што се преговора о споразуму о стабилизацији и придруживању тиче, дипломатски извори у Бриселу уверени су да ће они бити настављени одмах после избора у Србији и да ће тај споразум врло брзо бити потписан. Ти извори кажу да се ни сам Оли Рен, који је преговоре „замрзнуо” у мају прошле године, наводећи да Србија не сарађује са трибуналом у Хагу, више не противи наставку преговора. Када су преговори стали, Рен се нашао на жестоком удару главног дипломате ЕУ Хавијера Солане, који је сматрао да је и даље требало преговарати. У „бици” која је уследила, победу је својим аргументима у корист Србије однео Солана.

В. Радомировић

--------------------------------------------------------------------------

Солана: Компромис о Косову још увек могућ

БРИСЕЛ – Високи представник Европске уније за спољну политику и безбедност Хавијер Солана изјавио је у Бриселу да верује да је компромис између Београда и Приштине о будућем статусу Косова и Метохије „још увек могућ”.

„Ја се веома искрено надам да ће доћи до договора, до компромиса између Београда и Приштине”, изјавио је Солана након састанка с немачким министром одбране Францом Јозефом Јунгом. „Не желим да будем сањар, али још увек верујем да је могуће да се то догоди”, нагласио је високи представник ЕУ и истакао да га је на овакав став навело његово „лично размишљање” о овом проблему. (Танјуг)

--------------------------------------------------------------------------

Алексејев: План Ахтисарија само предлог

„План Мартија Ахтисарија о решењу косметског проблема може да буде само предлог, а никако и коначно решење судбине јужне српске покрајине”, изјавио је јуче амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Алексејев. „О томе каква ће бити судбина Космета треба још да се разговара, и било какви рокови за доношење коначног решења за Русију немају битног значаја”, нагласио је руски дипломата.

Алексејев је подсетио да је председник Владимир Путин у телефонском разговору са српским премијером Војиславом Коштуницом пре неки дан поновио да Русија неће у Савету безбедности УН подржати ниједно решење за Космет са којим се не сагласи и званични Београд.

Нагласивши да преговори Београда и Приштине свакако морају да се наставе и после обелодањивања Ахтисаријевог предлога, руски амбасадор је поновио да „Косово није посебан случај” и да се у његовом решењу „мора водити рачуна о важећим одредбама међународног права”, Алексејев је додао и да је Балкан важан део Европе, а очување безбедности на овим просторима кључно је за безбедност на целом континенту.

На питање шта може да поручи житељима Србије уочи недељних парламентарних избора, Алексејев је изјавио: „За једног амбасадора тешко је да грађанима државе у којој службује даје савете како да се изјашњавају на изборима. Оно што ја могу да поручим јесте то да пре свега треба гласати за своју домовину, за Србију и за Балкан. Срећна, стабилна и просперитетна Србија имаће кључну улогу, не само на Балкану, него и у Европи уопште”, закључио је амбасадор Алексејев.

 
Izvor

Punomoćja brišu očevinu


BEOGRAD - Pošto su ih proterali i nedvosmisleno poručili da se više ne vraćaju u svoje domove, Albanci na Kosovu sada na skandalozan način Srbima otimaju imovinu. Veliku prevaru otkrili su Srbi u Klini koji su bili zaprepašćeni kada su saznali da su njihovi očevi, majke ili rođaci "prodali" imovinu - Albancima! Lažna punomoćja Albanci su overavali uglavnom u Crnoj Gori, u opštinama Bar, Ulcinj, Berane, Rožaje, mada ima i onih koja su potpisana u Beogradu i Kraljevu, ali su pečati ovih sudova krivotvoreni.
Posle 1999. godine u sela u okolini Kline vratilo se dvadesetak Srba. Boreći se za život svaki dan, ne samo da nisu pristali da se isele, nego su hteli da dobiju dokaz o svojoj imovini. U katastru u Klini ustanovili su da imanja nisu njihova! To su ispričali drugim Srbima i vest se proširila.
- Ogroman deo imovine Srba putem falsifikovanih punomoćja Albanci su preveli na svoje ime - kaže Dragiša Dabižljević, iz Kline, koji živi u Beogradu. - To je bio motiv za sve nas da se vratimo u Klinu i proverimo šta je sa našom imovinom. Većina je to i uradila, ali se grdno razočarala.
Da bi dobio potvrdu u katastru, Dragiša je morao (kao i ostali Srbi) da plati 500 evra advokatu Albancu, a kada je dobio papir, imao je šta da vidi.
- Tamo je pisalo da je moj pokojni otac nekom Albancu prodao 6,5 ari placa u centru Kline, gde se sada gradi hotel. Na tom mestu bile su dve naše srušene kuće. Punomoćje za prodaju imovine moj otac je navodno potpisao 10. marta 2003. godine u Baru. U to vreme on je na žalost, bio na Onkološkom institutu, veoma bolestan - za šta naravno imam potvrdu i dokaz. Video sam fotokopiju njegove lične karte. Podaci su bili tačni, ali je bila zalepljena slika drugog čoveka.
Otišao je smesta u Bar, u tužilaštvo, i zatražio od nadležnih da se proveri punomoćje njegovog oca. Nisu se mnogo potresli. Angažovao je grafologa koji je utvrdio da je potpis falsifikovan. Morao je da angažuje i advokata, Albanca naravno, koji mu je za posao uzima basnoslovne pare. Započeo je dug, skup i mukotrpan posao dokazivanja da je njegova imovina - njegova.
- Sve sam potrošio na suđenje - kaže Dabižljević.
I drugi Srbi, njih oko tridesetak, bore se da dokažu da su pokradeni. Udružili su se, a svi putevi su ih vodili do nekog albanskog advokata, jer nijedan srpski nije smeo da ide dole. Kucali su na sva vrata.
Pomagala im je norveška nevladina organizacija Praksis, koja je u međuvremenu ukinuta, a zatim delimično i OEBS , ali su ih njihovi predstavnici pitali zašto se ne obrate Koordinacionom centru koji je zadužen za takva pitanja. I, zaista, zašto?
- Ma, pisali smo im nekoliko puta, tražili da prime našu delegaciju, jer to jeste političko pitanje, ali su nam odgovarali: "Nije sad zgodno, pregovori su u toku", "Sanda Rašković Ivić se priprema za Savet bezbednosti", i tako unedogled. Očajni Srbi sada se spremaju da idu ispred američke ambasade, da štrajkuju glađu. Ako neće njihovi, možda ih saslušaju stranci.

LAŽNO IME
POSTOJE dva načina na koja neki Albanac može da falsifikuje ličnu kartu i obezbedni punomoćje - kaže Dabižljević. - Prvi, da podmiti nekog u sudu da mu overi punomoćje bez prisustva onog koji ga daje i drugi, da onaj čija je slika u ličnoj karti pristane da se lažno predstavi. U pitanju su najčešće - Srbi.

OPSTRUKCIJA SUĐENJA
ORUŽANI napadi na Srbe isključivo su se događali posle njihovog odlaska u sud. Bračni par Radosavljević napadnut je dan pošto je održano ročište. Na još jednu porodicu koja tera pravdu na sudu bačena je bomba. A, albanski sudovi opstruiraju procese na svaki način. Odlažu ročišta, traže dodatne papire... Nije lako ni albanskim advokatima koji su izloženi torturi, jer nas, Srbe, zastupaju - kaže Dabižljević.

Izvor

Nađ: Ren ne uslovljava Beograd rešenjem za KiM

Portparol evropskog komesara za proširenje Olija Rena Kristina Nađ demantovala je informaciju pariskog „Monda“ koji je juče objavio da Oli Ren smatra da pregovore o priključenju Srbije EU treba usloviti sudbinom Kosova.

- Oli Ren nije razgovarao, niti dao bilo kakvu izjavu „Mondu“, već je u ponedeljak grupi novinara drugih medija posebno naglasio stav da su pridruženje Srbije EU i rešavanje statusa Kosova dva potpuno odvojena procesa - rekla je Nađ.

Pariski dnevnik piše da je EU zabrinuta savezom Moskve i Beograda po pitanju budućeg statusa Kosmeta i ističe da je u Briselu u toku velika diplomatska aktivnost kako bi taj „problem“ bio rešen. List tvrdi, tim povodom, da je evropski komesar Oli Ren predložio - radi pritiska na Beograd - da nastavak pregovora EU i Srbije radi zaključenja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju bude „uslovljen sudbinom Kosova“.

U izvorima Evropske komisije je takođe podvučeno da za Srbiju, kao i druge zemlje u procesu stabilizacije i pridruživanja, važe potpuno ista standardna načela i uslovi koji nisu vezani za „sudbinu Kosova“, kako tvrdi pariski list.

Izvor: Blic