Francuska i Rusija podnele rezolucije
Autor: E. B. | 09.05.2007 - 09:44

Rusija i Francuska pripremile su oprečne nacrte rezolucija o statusu Kosmeta, a konsultacije o njima trebalo je da počnu sinoć. Ruski dokument, u koji je Tanjug imao uvid, podrazumeva nastavak pregovora između Beograda i Prištine, koji bi doveo do obostrano prihvatljivih rešenja, dok francuski predlog, praktično otvara vrata sprovođenju Ahtisarijevog plana.
Elementi buduće rezolucije o Kosovu koje je predložila Rusija sadrže preporuku Savetu bezbednosti da izrazi nezadovoljstvo zbog nedovoljnog napretka u sprovođenju Rezolucije 1244. Rusija je zatražila i da SB obezbedi nastavak pregovora Beograda i Prištine i da, istovremeno, „uzme k znanju“ predlog Srbije za rešavanje statusa Kosova.
Francuski koncept nove rezolucije o Kosovu rezultat je ideje Vašingtona da pripremu nacrta tog dokumenta poveri nekoj od evropskih država, uz objašnjenje da će nadzor nad tom pokrajinom u budućnosti preuzeti EU.
Istovremeno, Francuska je zatražila da SB prizna napredak u ispunjavanju standarda, uz zahtev obema stranama uključenim u rešavanje kosovske krize da se odreknu nasilja kao načina rešavanja problema. Odricanje od nasilja je i jedina odredba oko koje se slažu predstavnici Rusije i Francuske.
Vlada Srbije snažno podržava ključne elemente ruskog predloga za novu rezoluciju o Kosmetu u SB UN, izjavio je Tanjugu premijer Vojislav Koštunica. „Pre svega, za Srbiju je najvažnije da ruski predlog jasno predviđa da nova rezolucija u potpunosti potvrđuje Rezoluciju 1244, odnosno da potvrđuje državni suverenitet Srbije na Kosovu i da potvrđuje teritorijalnu celovitost Srbije“, kazao je Koštunica.
Izaslanik EU za Kosovo Štefan Lene izjavio je u Prištini da je u sedištu SB juče počela izrada „nacrta rezolucije za Kosovo, zasnovana na Ahtisarijevom predlogu“.


Izvor: Blic

SAD i EU skicirali novu rezoluciju za Kosovo
Autor: Beta - Rojters | 08.05.2007 - 22:15

SAD i njeni evropski saveznici skicirali su elemente rezolucije UN koja će ponuditi nezavisnost Kosovu, prenosi Rojters na osnovu uvida u predlog rezolucije.
Rusija je, međutim, iznela svoj predlog rezolucije Saveta bezbednosti UN u kojem se navodi da je prerano za donošenje odluke o statusu Kosovo i da je neophodno nastaviti "pregovore između Beograda i Prištine uz uravnoteženo međunarodno posredovanje, fokusirano u prvom redu na zaštitu manjinskih prava". Članice Saveta bezbednosti iz EU - Francuska, Velika Britanija, Italija, Belgija, Slovačka, SAD, kao i Nemačka, koja trenutno predsedava EU, prosledile su 13 tačaka "mogućih elemenata nove rezolucije za Kosovo Saveta bezbednosti UN".
Buduća rezolucija pozivala bi se na Glavu 7. Povelje UN, što bi odredbe učinilo obaveznim pod pretnjom primene sile.
Ključna mera u takozvanim "elementima" rezolucije Saveta bezbednosti Zapada je prihvatanje preporuka za budući status Kosova, koje je izneo specijalni izaslanik Generalnog sekretara UN-a Marti Ahtisari, čime se praktično Kosovu daje nezavisnost pod nadzorom EU.
Povodom snažnog protivljenja Srbije Ahtisarijevom planu, predlog Zapada kaže da su predložene mere za Kosovo "poseban slučaj" zbog "nasilja i represije tokom 1990-ih". U predlogu se, takođe, traži hitno ostvarivanje većeg napretka u povrataku izbeglica i raseljenih, uglavnom Srba sa Kosova. Predlogom Zapada bila bi, kako navodi Rojters, zamenjena većina odredbi iz rezolucije 1244 Saveta bezbednosti za Kosovo koja je usvojena 1999. godine. Rusija, pak, smatra da zahtevi rezolucije 1244 nisu ispunjeni i da se o budućem statusu Kosova ne može odlučiti pre njihovog ispunjenja.
Američki ambasador u UN Zalmej Halilzad, koji trenutno predsedava Savetom bezbednosti, potvrdio je da je u petak prosleđen predlog Zapada i umanjio značaj pretnji vetom Rusije.
- Meni nisu pretili. Sarađujemo sa njima - rekao je novinarima Halilzad.
Analitičari veruju da bi rasprave o statusu Kosova vrhunac mogle da dostignu na samitu G8 u Nemačkoj od 6. do 8. juna.

Lene: Počela izrada nacrta rezolucije za Kosovo

Izaslanik Evropske unije za Kosovo Štefan Lene izjavio je ranije danas u Prištini da je u sedištu Saveta bezbednosti u Njujorku danas počela izrada "nacrta rezolucije za Kosovo, zasnovana na Ahtisarijevom predlogu", preneli su prištinski elektronski mediji. Nakon susreta s predsednikom kosovske Skupštine Kolj Berišom, Lene nije govorio o detaljima nacrta rezolucije niti o tome ko će biti pisac predloga tog dokumenta, ali je naveo da to uključuje međunarodne kontakte. Izaslanik EU je kazao da će pisanje nove rezolucije "oduzeti malo vremena", jer uključuje i međunarodne susrete, kako bi se prevazišle eventualne prepreke. Dopisnik Tanjuga iz Njujorka je danas javio da su Rusija i Francuska pripremile oprečne nacrte rezolucija o statusu Kosova i Metohije, o kojima će, kako je rečeno u Ujedinjenim nacijama, ambasadori država članica Saveta bezbednosti večeras početi neformalne konsultacije.
- Jasno je da smo svi zainteresovani za donošenje nove rezolucije SB, jer je to neophodno - kazao je Lene i ponovio potrebu za ubrzanjem usvajanja nove rezolucije u SB UN o Kosovu.
On je naglasio zainteresovanost međunarodne zajednice, a posebno EU za prevazilaženje eventualnih prepreka, koje bi mogle da se pojave tokom ovog procesa.
- Naš plan je da u SB bude usvojena dobra rezolucija koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom predlogu - rekao je Lene i naveo da je s Berišom razgovarao o procesu za status Kosova, posebno o izuzetno značajnoj ulozi Skupštine u sprovođenju sporazuma o statusu.
Zvaničnik EU je rekao da ima spisak zadataka iz oblasti legislative koje skupština treba da obavi i da je dobio informaciju o dosadašnjem radu parlamenta na pripremama.
- Snažno verujemo u naše kosovske partnere koji dobro obavljaju svoj posao. Važno je da kosovsko rukovodstvo nastavlja da bude jedinstveno u ovom značajnom trenutku i ako nastave tako i budu orjentisani prema glavnom cilju, imamo velike šanse za zajednički uspeh - izjavio je Lene.

Ren: Postoje "ozbiljne opasnosti za status Kosova"

Evropski komesar Oli Ren izjavio je danas u Briselu da, uprkos napretku u približavanju Evropi, u regionu Zapadnog Balkana postoje "ozbiljne opasnosti vezane za status Kosova, koji može ići dobro, a može ići i loše".
Ren se založio za "održivo rešenje" statusa koje znači multietničko i demokratsko Kosovo, na temelju predloga specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija, što uključuje snažne mere zaštite manjina, verskih i kulturnih objekata.

Koštunica: Vlada Srbije podržava predlog Rusije

Vlada Srbije snažno podržava ključne elemente ruskog predloga za novu Rezoluciju o Kosovu i Metohiju u Savetu bezbednosti UN, izjavio je premijer Srbije Vojislav Koštunica.
- Pre svega, za Srbiju je najvažnije da ruski predlog jasno predviđa da nova Rezolucija u potpunosti potvrđuje Rezoluciju 1244, odnosno da potvrđuje državni suverenitet Srbije na Kosovu i da potvrđuje teritorijalnu celovitost Srbije", kazao je Koštunica.
Premijer je naglasio da "Srbija od početka razgovora o budućem uređenju Kosova insistira da ne sme da dođe do prekrajanja naših međunarodno priznatih granica, jer je to ključni princip koji važi za sve države sveta, pa mora važiti i za Srbiju.
- Istovremeno, Srbija pokazuje punu spremnost da konstruktivno i odgovorno učestvuje u razgovorima za pronalaženje kompromisnog rešenja za budući status Kosova unutar Srbije - istakao je Koštunica.

Rajs: Kosovski Albanci treba da pokažu strpljenje

Američki državni sekretar Kondoliza Rajs zatražila je danas od Albanije da utiče na kosovske Albance da pokažu uzdržanost i strpljenje tokom rasprave u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija o planu izaslanika UN za budući status Kosova i Metohije Martija Ahtisarija.
Kako je novinarima preneo portparol Stejt departmenta Šon Mekormak, Rajsova je tu poruku prenela novopostavljenom šefu albanske diplomatije Ljujzimu Baši tokom razgovora u Vašingtonu. Rajsova je, takođe, pozvala Albaniju da nastavi političke i ekonomske reforme, kako bi ispunila uslove neophpdne za članstvo u NATO.
Dan ranije, Baša je odbacio optužbe da bi evetualna nezavisnost Kosova predstavljala uvod u stvaranje "velike Albanije", ističući da je takva ideja, koja je postojala tokom prošlog veka, izgubila snagu.

Izvor: Blic

Nova rezolucija ne spominje nezavisnost
Sreda, 9. maj 2007. 13:44

U novoj rezoluciji Saveta bezbednosti UN neće se eksplicitno pominjati suverenitet Srbije nad Kosovom, ali se eksplicitno neće spominjati ni nezavisnost Kosova, piše prištinski dnevnik na albanskom "Koha ditore".

Pred Savetom bezbednosti UN predstavljen je dokument u 13 tačaka, u koji je uvid imao "Koha ditore" i koji, iako eksplicitno ne pominje, podrazumeva nezavisnost jer se u tekstu daje podrška preporukama izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti i stavlja van snage Rezolucija 1244 iz 1999. godine.

U prvoj tački rezolucije se ističe da će se ona ostvarivati na osnovu poglavlja Sedam Povelje UN, kojim se dozvoljava uspostavljanje i preduzimanje mera kako bi se "uspostavili mir i medjunarodna bezbednost".

U tački Dva dokumenta se navodi da rezolucija ponovo afirmiše "opredeljenje za multientičko i demokratsko Kosovo koje treba da jača regionalnu stabilnost".

U tački Tri se navodi da će "priznati napredak u ostvarivanju standarda" i "poziva se na nastavak ostvarivanja standarda u skladu sa evropskim partnerstvom".

U tački Četiri predloga rezolucije piše da se "izrazava odlučnost da se ne toleriše bilo koji oblik nasilja, provokacija ili pretnji".

U tački Pet ističe se da je Kosovo poseban slučaj pošto, kako se navodi, treba priznati okolnosti - uključujući raspadanje Jugoslavije, nasilje i represiju devedesetih godina i period administriranja UN, "što Kosovo čine posebnim slučajem".

I dok rezolucija ne spominje reč nezavisnost, ona je podržava u tački Šest u kojoj "daje podršku preporukama posebnog izaslanika UN Martija Ahtisarija o budućem status Kosova".

U tački Sedam rezolucija daje mandant za medjunarodnog civilnog administratora sa ovlasćenjima koja su opisana u aneksu IX paketa Ahtisarija, koja se u predlogu rezolucije naziva "rešenje".

U tački Osam daje se mandat misiji EU u oblasti policije i pravosudja, dok tačka devet daje mandat medjunarodnom vojnom prisustvu.

U tački 10 se opisuje prestanak važenja rezolucije 1244 i ističe da se mandat UNMIK-a i Kfora nastavlja u periodu od 120 dana, koji je nazvan periodom tranzicije, do kada bi novo medjunarodno prisustvo prema ovoj rezoluciji trebalo da preuzme mandat.

"Odredbe ove rezolucije će zameniti odredbe prethodnih rezolucija o Kosovu", navodi se u tački 11, dok je tačkom 12 predvidjeno da se "sve strane povinuju obavezama prema ovom rešenju".

Poslednja tacka "ponovo ističe hitnu potrebu za veći napredak u povratku raseljenih lica i izbeglica", piše "Koha ditore".


Izvor: MTS-Mondo

na strani su albanaca

Majkl Polt, američki ambasador, o pogledu SAD na situaciju u Srbiji
Novi izbori, novo odlaganje
Autor: Ivana Cvetković | 10.05.2007 - 09:39

Ako u Srbiji dođe do novih izbora, to će značiti odlaganje napretka u pravcu evroatlantskih integracija kojima vaša zemlja želi da se približi, a kako su i pokazali rezultati januarskih izbora, kaže za „Blic“ Majkl Polt, ambasador SAD u Beogradu. Ističući da govori kao prijatelj Srbije, on kaže da bi novi izbori samo doveli do još jasnijeg i jačeg izražavanja volje i odluke građana o tome kakvu budućnost Srbija zapravo želi i kakve lidere očekuju da ih povedu na tom putu.

Status brana terorizmu
Četvorica Albanaca sa Kosova uhapšena su zbog planova o napadu na vojnu bazu u Nju Džersiju. Da li ste spremni da se složite s političarima iz Srbije koji tvrde da je kosovsko pitanje i pitanje terorizma i islamskog radikalizma u regionu?
- Terorizam je globalna pretnja koja nije povezana s bilo kojom nacionalnošću ili teritorijom. Radikalni islamizam nije povezan ni sa jednom zemljom pojedinačno i kao radikalni element postoji u potpuno demokratskim i naprednim društvima. Nevažno je odakle terorista dolazi. Govor da se na Kosovu pravi islamska teroristička zemlja samo je politička šansa koju koriste političari u Srbiji. A, ukoliko je zabrinutost ozbiljna i iskrena, najbolji odgovor je prihvatanje Ahtisarijevog plana u Savetu bezbednosti.
Kakva je poruka upućena u svet izborom Tomislava Nikolića za predsednika Skupštine Srbije?
- Odluka i izbor vaših zvaničnika u Srbiji je odluka vaših lidera. Ipak, teško nam je da pomirimo činjenice da su tri stranke u Skupštini izabrale put koji nije u skladu sa onim što verujemo da je ideja vodilja većine građana koji su na izborima održanim u januaru jasno glasali za približavanje sa EU i partnerske odnose sa Evropom i SAD. Videli ste reakciju sveta nakon dešavanja u parlamentu, i to što neće biti podizanja zastave EU ispred Skupštine Srbije, što je došlo do pada vrednosti na berzi i odlaganja investicija u vašu zemlju, ne znači da spoljni svet kažnjava Srbiju već samo da zadržava pravo koje ima i Srbija, a to je pravo da na osnovu svojih procena donosi odluke.
U kojoj meri će izbor Nikolića i naznake o mogućem formiranju vlade u kojoj bi učestvovao SRS, ili koji bi podržavao manjinsku vladu, utiče na dalje evroatlantske integracije Srbije i na proces rešenja kosovskog pitanja?
- Kosovsko pitanje je potpuno odvojeno od ostalih pitanja. Srpska vlada imala je priliku da u više od godinu dana iznese svoje mišljenje i argumente. Međutim, proces je sada završen, prebačen je u Njujork na Savet bezbednosti UN gde će biti doneta nova rezolucija koja predviđa nadgledanu nezavisnost Kosova. Važno je istaći, iako su Srbija i SAD prijatelji, šta god da se u budućnosti dešava u Srbiji, to neće uticati na kosovski proces. Što se evroatlantskih integracija tiče, SAD i EU su već iznele svoju želju da nam se Srbija pridruži i izražavamo i dalje takvu želju ukoliko i Srbija sa svoje strane pokaže isto. Želim da naglasim da je sada na Srbiji da odluči da li istinski želi da tako postupi. Zato ovo pitanje treba uputiti vašim liderima, a ne nama. Mi vas očekujemo u tom partnerstvu i želimo vam dobrodošlicu.
Da li ste nakon glasanja u Skupštini razgovarali s Tadićem i Koštunicom?
- Razgovarao sam telefonom sa obojicom. Ne mogu da iznosim detalje razgovora, ali sam kao stranac i predstavnik prijateljske zemlje izneo svoje tumačenje dešavanja u parlamentu, i to kako ja vidim i shvatam odluku većine naroda u Srbiji. Sa obojicom sam razgovarao pažljivo i s poštovanjem imajući u vidu da sam gost u vašoj zemlji. Nisam im davao instrukcije, već sam samo pitao za informaciju i dao prijateljski savet kako da nastavimo ka zajedničkoj boljoj budućnosti.
Da li su i tada njihovi stavovi bili dijametralno suprotni?
- To možete zaključiti iz debate u parlamentu na kojim stranama oni stoje. Iako je debata bila negativna i razočaravajuća, ona je pokazala ogromnu razliku u demokratskom bloku i iskristalisala su se dva podeljena mišljenja, dve vizije Srbije.
Tokom diskusije u Skupštini SRS i DSS optužili su DS za izdaju navodeći da demokrate primaju naređenja o budućim potezima Srbije od EU i SAD.
- To je potpuna besmislica. Lideri vaše zemlje ne bi prihvatili naše instrukcije niti bismo vam ih mi nudili. Komentarisanje na takav način je nazadno, komunističko i iz Miloševićevog doba. Nečuven je i destruktivan način na koji se pokušavaju objasniti potpuno bezazleni motivi.
Rusija u SB UN predlaže nacrt rezolucije sa idejom nastavka pregovora. Da li su SAD spremne da takvu ideju razmotre?
- Nastavićemo da sarađujemo sa Rusima koji su naši prijatelji i partneri kako bismo došli do zajedničkog zaključka i o pitanju Kosova. Ali nećemo pristati na nove pregovore, nema potrebe za novim pregovorima, niti će ih biti. Proces je sada u Savetu bezbednosti, a Ahtisarijev plan koji podržavaju generalni sekretar UN, NATO, SAD i EU jer je to najbolji plan koji će zadovoljiti potrebe Albanaca, Srba s Kosova, regiona i EU.
Da li će ubeđivanje Rusije zahtevati dosta vremena?
- Svesni smo prava koji Rusija ima u SB, ali smo jasno stavili do znanja da vreme nije na našoj strani kada je u pitanju odluka o Kosovu. Cilj nam je da se proces završi odmah, i pri tom mislim, ovog meseca ili možda sledećeg.
Znači li to da će SAD unilateralno priznati nezavisno Kosovo izostane li rezolucija SB?
- Ne predlažem da SAD unilateralno priznaju nezavisno Kosovo, već želim da kažem da do rešenja treba doći organizovano i kontrolisano jer će, u suprotnom, biti teško kontrolisati situaciju koja će se iz toga izroditi.
Hoće li srpska zajednica biti na gubitku ukoliko do nezavisnosti dođe bez implementacije Ahtisarijevog plana?
- Svi ljudi koji žive na Kosovu zaslužuju da saznaju kakva će njihova budućnost biti i u kojoj zemlji žive i kome pripadaju. Kada se jednom odgovori na to pitanje, a znate kakav je naš odgovor, tek onda uz snažno nadgledanje međunarodne zajednice treba tražiti od njih da sprovedu i zaštite sva prava svih koji žive na Kosovu bez obzira na etničku pripadnost. Ja vas mogu uveriti da neće biti nikog ko će agresivnije zastupati prava manjina nego što će to biti SAD na Kosovu koje će dobiti nadgledanu nezavisnost.
Zašto tako prava manjina niste štitili u proteklih osam godina?
- Svi smo ljudska bića, radimo najbolje što možemo, pa i grešimo, a okolnosti nas nekada dovedu do nesavršenih postupaka. Reći da nije došlo ni do kakvog napretka nije tačno. Učinili smo najbolje što smo mogli po sistemu koji je uspostavljen na Kosovu. Glavni razlog zbog čega želimo da se što pre razreši status kvo i što podržavamo nadgledanu nezavisnost jeste činjenica da sadašnji sistem nije mogao da odgovori na takve probleme i nije mogao da zaštiti prava svih, a smatramo da će novi sistem biti u mogućnosti da to učini.

Izvor: Blic

U Rezoluciji se neće pominjati nezavisnost
Autor: E.B. | 10.05.2007 - 09:42

SAD i EU pripremile su nacrt rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu koja, u 13 tačaka, predviđa uspostavljanje „nadgledane nezavisnosti“ pokrajine, prema predlogu Martija Ahtisarija.

Konačan tekst rezolucije o Kosovu mogao bi biti usuglašen na sastanku osam najrazvijenijih zemalja sveta, u Nemačkoj od 6. do 8. juna, prenosi Radio Slobodna Evropa. Prištinski dnevnik „Koha ditore“ piše da se u novoj rezoluciji neće eksplicitno pominjati suverenitet Srbije nad Kosovom, ali se eksplicitno neće spominjati ni nezavisnost Kosova.
Kako piše ovaj list u prvoj tački rezolucije se ističe da će se ona ostvarivati na osnovu poglavlja Sedam Povelje UN, kojim se dozvoljava uspostavljanje i preduzimanje mera kako bi se „uspostavili mir i međunarodna bezbednost“.
U tački Dva se navodi da rezolucija ponovo afirmiše „opredeljenje za multientičko i demokratsko Kosovo, dok se u tački Tri navodi da će se „priznati napredak u ostvarivanju standarda“. U tački Četiri piše da se „izražava odlučnost da se ne toleriše bilo koji oblik nasilja, provokacija ili pretnji“, tačka pet predviđa da je Kosovo poseban slučaj. U tački Šest „daje se podrška preporukama Martija Ahtisarija, u tački Sedam rezolucija daje mandant za međunarodnog civilnog administratora, a u tački Osam daje se mandat misiji EU u oblasti policije i pravosuđa, dok tačka devet daje mandat međunarodnom vojnom prisustvu.
U tački 10 se opisuje prestanak važenja rezolucije 1244, u tački 11 navodi se da će odredbe ove rezolucije zameniti odredbe prethodnih rezolucija o Kosovu. Tačkom 12 predviđeno da se „sve strane povinuju obavezama prema ovom rešenju“, a poslednja tačka „ponovo ističe hitnu potrebu za veći napredak u povratku raseljenih lica i izbeglica“.

Izvor: Blic

Berns: Nova rezolucija o Kosovu do kraja maja
Autor: Srna - Tanjug | 09.05.2007 - 19:37

SAD se nadaju da će Savet bezbednosti UN tokom maja glasati o rezoluciji koja će ponuditi nezavisnost Kosovu, izjavio je danas američki državni podsekretar Nikolas Berns.
- Podržavamo plan Martija Ahtisarija. Smatramo da je sada većina u Savetu bezbedosti UN za Ahtisarijev plan i da ima veoma jaku podršku. Blisko ćemo sarađivati sa Velikom Britanijom, Francuskom, Nemačkom i drugim zemljama na izlaganju teksta rezolucije u sledećih nekoliko dana što će, kako se nadamo, u ovom mesecu dovesti do glasanja i nezavisnosti Kosova, rekao je Berns u Berlinu pred sastanak sa kolegama iz Grupe G-8.
Prema njegovim rečima, proces stvaranja nezavisnog Kosova je "neizbežan", iako je jasno da je to veoma teško pitanje za Srbiju, koja se tome protivi. Berns je takođe istakao da Amerika želi da ima dobre odnose sa Srbijom, te da će se u rezoluciji tražiti zaštita Srba i ostalih manjina na Kosovu. SAD i njihovi saveznici će, prema njegovim rečima, u tekst rezolucije uključiti i ruske sugestije, među kojima je predlog Moskve da se imenuje novi izaslanik koji bi ohrabrio kosovske Srbe da ostanu u pokrajini i vrati one koji su već otišli.

Kater: Stanje na Kosovu je stabilno

Komandant Kfora, nemački general Roland Kater, ocenio je danas da je bezbednosna situacija na Kosovu stabilna, kao i da je Kfor spreman da i dalje garantuje sigurnost, preneli su prištinski elektronski mediji.
- Bezbednosna situacija je apsolutno mirna i stabilna i nema nikakvih indicija da bi nešto moglo da se promeni. Nalazimo se u demokratskom procesu koji zahteva malo vremena i strpljenja, ali nikako ne bi trebalo da dođe do nasilja, rekao je Kater nakon susreta sa premijerom Kosova Agimom Čekuom.
Kfor, dodao je Kater, blisko sarađuje sa i ostalim faktorima u okruženju i nema signala da bi bezbednost mogla biti ugrožena.
- Ipak, Kfor je spreman za bilo kakvo moguće iznenađenje, rekao je Kater i istakao da će rezervne snage nemačkog kontingenta biti aktivnije u slučaju potrebe.
Takođe, komandant Kfora je najavio da će za par dana na Kosovo doći rezervni kontingent italijanskih vojnika koji će pomoći Kforu u, kako je naveo, "odlučujućim trenucima". Istovremeno, kosovski premijer je pozvao građane da i dalje daju svoj doprinos bezbednosti, pokazujući strpljenje do usvajanja nove rezolucije o Kosovu.

Lene: EU nema plan B za Kosovo

Specijalni izaslanik Evropske unije za status Kosova Štefan Lene izjavio je danas u Prištini da pitanje statusa Kosova treba rešiti novom rezolucijom Saveta bezbednosti UN, koja bi trebalo da bude doneta što pre.
Lene je, na debati koja je povodom proslave Dana Evrope održana u amfiteatru Narodne biblioteke u Prištini, istakao da EU nema plan B za Kosovo i da će za donošenje nove rezolucije biti potrebno određeno vreme.
- Evropska unija podržava napore specijalnog izaslanika UN za status Kosova Martija Ahtisarija i veruje da je njegov sveobuhvatan predlog rešenja dobra osnova za novu rezoluciju u Savetu bezbednosti, izjavio je Lene. Specijalni izaslanik EU za Kosovo nije želeo da komentariše izbor Tomislava Nikolića za predsednika Skupstine Srbije jer, kako je rekao, "ni u Beogradu ne komentarišem događanja na Kosovu".

Izvor: Blic

Bolton: Nastaviti pregovore o Kosovu
Autor: E.B. | 11.05.2007 - 09:38

Bivši ambasador SAD pri UN Džon Bolton smatra da pregovore o statusu Kosova treba nastaviti i da Savet bezbednosti ne treba da nametne rešenje.
„Ima dosta onih koji misle da SB ne treba da nameće rešenje i da pregovore treba nastaviti. Ja mislim da pregovore treba nastaviti. Nisam uveren da je dobro postavljati veštačke krajnje rokove ili donositi odluke koje imaju dramatične posledice na demokratiju u Srbiji koja se još uvek razvija“, rekao je Bolton za Bi-Bi-Si.
On ne veruje da će pitanje Kosova biti rešeno u narednih nekoliko nedelja.
„Ne, ako Rusi ostanu pri sadašnjem stavu. Ako pet stalnih članica ne prevaziđu razlike, ne vidim kako bi se rešenje našlo u narednih nekoliko nedelja“, rekao je Bolton. On je upozorio da bi „odlučni stav Rusije mogao da dovede do krize u SB“ i da bi čak i Stejt department mogao da ustukne kada se suoči sa činjenicom da Evropljani ne žele konfrontaciju sa Rusijom i Kinom.
Ministri spoljnih poslova EU neće na predstojećem samitu 14. maja razmatrati pitanje statusa Kosova jer u Uniji nema jedinstva po ovom pitanju, navodi Balkan insajt, internet publikacija BIRN.
Iako zvaničnici u javnosti insistiraju da nema podele u EU oko Kosova, otvoreni skepticizam nekih zemalja članica pokazuje da EU ima problema u postizanju konsenzusa. Slovačka i Rumunija, koje obe imaju veliku mađarsku manjinu, najviše se protive planu UN. Izvor u EU tvrdi da Brisel pokušava da sakrije očigledno postojanje podele u EU, ne da bi se javnost zavela, već da bi se „razoružala“ Rusija koja se otvoreno protivi novoj rezoluciji UN o Kosovu koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom planu.
Zamenik izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo Alber Roan izrazio je očekivanje da će nacrt nove rezolucije o Kosovu biti završen do kraja nedelje.

Izvor: Blic

То што су САД и ЕУ у процедуру Савета безбедности увеле предлог резолуције о Косову и Метохији заснован на Ахтисаријевом плану не мења ништа у руском ставу који, по речима руског амбасадора у Београду Александра Алексејева, полази од тога да је "Ахтисаријев план пропао", пише у сутрашњем издању лист "Политика".

"Вама је позната наша алергија на вештачке рокове. Када кажемо да решење мора да буде прихватљиво и за Београд и за Приштину, то значи да преговори морају да се наставе", изјавио је у Алексејев у интервјуу за "Политику".

На питање како ће протећи мај у Савету безбедности, с обзиром на то да Американци тврде да ће се о њиховој резолуцији одлучивати још овог месеца, Алексејев је одговорио да "мај у СБ ми видимо као месец у коме треба радити и видети шта стварно морамо да урадимо како бисмо напредовали у процесу. Да поновим, никакви вештачки рокови нису прихватљиви. У сталном смо контакту са свим учесницима Контакт групе и СБ. Ја не говорим о договору, него о разговорима. Разговори морају да теку стално", рекао је руски амбасадор.

Он није желео да коментарише какав је однос снага у СБ.

"Ствар је у другоме: да пронађемо решење, које мора да буде у потпуном складу са Резолуцијом 1244, са међународним правом, принципом европске безбедности и мора да буде прихватљиво и за Београд и Приштину. Ми предлажемо да се бавимо тиме, а не рачуноводством", рекао је он.

О руском вету, Алексејев је прецизирао да је он нешто о чему се пуно прича, "али вето не може да буде циљ сам по себи. Циљ је да се пронађе решење".

Што се тиче договора о демократској српској влади, Алексејев је рекао да није упућен у детаље договора, али да поздравља формирање владе.

"Састав владе и њен програм је ствар наших српских пријатеља. Зато ја могу само да је поздравим", додао је Алексејев.

Izvor: Tanjug

Bolton: Nastaviti pregovore o Kosovu
Autor: E.B. | 11.05.2007 - 09:38

Bivši ambasador SAD pri UN Džon Bolton smatra da pregovore o statusu Kosova treba nastaviti i da Savet bezbednosti ne treba da nametne rešenje.
„Ima dosta onih koji misle da SB ne treba da nameće rešenje i da pregovore treba nastaviti. Ja mislim da pregovore treba nastaviti. Nisam uveren da je dobro postavljati veštačke krajnje rokove ili donositi odluke koje imaju dramatične posledice na demokratiju u Srbiji koja se još uvek razvija“, rekao je Bolton za Bi-Bi-Si.
On ne veruje da će pitanje Kosova biti rešeno u narednih nekoliko nedelja.
„Ne, ako Rusi ostanu pri sadašnjem stavu. Ako pet stalnih članica ne prevaziđu razlike, ne vidim kako bi se rešenje našlo u narednih nekoliko nedelja“, rekao je Bolton. On je upozorio da bi „odlučni stav Rusije mogao da dovede do krize u SB“ i da bi čak i Stejt department mogao da ustukne kada se suoči sa činjenicom da Evropljani ne žele konfrontaciju sa Rusijom i Kinom.
Ministri spoljnih poslova EU neće na predstojećem samitu 14. maja razmatrati pitanje statusa Kosova jer u Uniji nema jedinstva po ovom pitanju, navodi Balkan insajt, internet publikacija BIRN.
Iako zvaničnici u javnosti insistiraju da nema podele u EU oko Kosova, otvoreni skepticizam nekih zemalja članica pokazuje da EU ima problema u postizanju konsenzusa. Slovačka i Rumunija, koje obe imaju veliku mađarsku manjinu, najviše se protive planu UN. Izvor u EU tvrdi da Brisel pokušava da sakrije očigledno postojanje podele u EU, ne da bi se javnost zavela, već da bi se „razoružala“ Rusija koja se otvoreno protivi novoj rezoluciji UN o Kosovu koja bi bila zasnovana na Ahtisarijevom planu.
Zamenik izaslanika generalnog sekretara UN za Kosovo Alber Roan izrazio je očekivanje da će nacrt nove rezolucije o Kosovu biti završen do kraja nedelje.

Izvor: Blic