Ekskluzivno: SNS za direktora bolnice postavlja dr Jelenu Raković Radivojević, slede nove ostavke




Dr Jelena Raković Radivojević, lekar – anesteziolog, budući je direktor Opšte bolnice Užice, ekskluzivno saznaje westinfo.rs.
- Za njeno imenovanje posle ostavke dr Boška Ristanovića nametnula je Srpska napredna stranka čiji je ova doktorka član, – kaže izvor našeg portala iz Zdravstvenog centra Užice.
Doktorki Raković Radivojević, priča naš sagovornik, ranije je bilo  ponuđeno mesto zamenika direktora ZC-a, kako bi SNS imao jaku političku figuru u samom vrhu ove ustanove. Međutim, doktorka je ovaj predlog odbila!
- Htela je da bude direktor bolnice, a ne zamenik direktora Zdravstvenog centra. Bošku Ristanoviću zato je ponuđeno da se povuče sa čelnog mesta u bolnici i prihvati funkciju zamenika direktora ZC-a. On nije prihvatio pogodbu i podneo je ostavku, ne želeći, kao što je i sam rekao, da pravi kompromise sa političkim kadrovanjem. Njegovim odlaskom stvorio se prostor da dr Jelena Raković Radivojević dođe na funkciju koju je želela, – prenosi naš insajder i najavljuje novu buru:
- Jedna izuzetno cenjena i sposobna ličnost, bitna unutar sistema Zdravstvenog centra, uskoro će podneti ostavku zbog političkog kadrovanja, – tvrdi ovaj sagovornik

http://westinfo.rs/drustvo/ekskluzivno-sns-za-direktora-bolnice-postavlja-dr-jelenu-rakovic-radivojevic-slede-nove-ostavke

Užice prvi grad u Srbiji gde se trgovalo jagnjećim pečenjem: S panja krenuli u Evropu






Kada o prošlosti svoga grada pričaju, Ere ponosno nabrajaju: na užičkoj kaldrimi rođen je oskarom nagrađeni scenarista Stiv Tešić, Hitleru smo prkosili republikom, drugi smo u svetu proizvodili struju po Teslinom izumu… Ali za još jednu činjenicu dostojnu hvalisanja ne znaju – Užice je bila prva varoš u Srbiji gde se trgovalo jagnjećim pečenjem!
Ako je ta konstatacija nedovoljna, ako čaršiji još povoda treba da novu slavopojku sroči, eto još dva bitna detalja – čast da prodaju hrskave plećke i rebarca Užičanima je lično odobrio knjaz Miloš Obrenović, a njegov unuk, kralj Milan, zbog mesa uveo Užice u Evropu.
- Postoji dokument koji dokazuje da je knjaževom uredbom iz prve polovine 19. veka Užice proglašeno za jedini grad u zemlji u kome se moglo prodavati pečenje “na panju”. Do tada su samo Turci, koji su u to vreme još živeli u Užicu, imali privilegiju da trguju. Narod je morao da kupuje živu jagnjad, da sam kolje i priprema. Miloš je, želeći da stvori konkurenciju Turcima i ekonomski ojača Srbe, doneo ukaz u kome je dozvolio prodaju pečenja i čerečenog mesa, – priča  Željko Marković iz užičkog istorijskog arhiva.
Knjaževa promućurnost dala je ovim zamaha poljoprivredi. Zlatiborski i užički seljaci okrenuli su se masovnijem uzgoju stoke, počeo se začinjati novi trgovački duh.
Decenije su prolazile, proizvodnja mesa je rasla, zlatiborski čereci su našli mesta i u tržnicama carske Austrije. Ono što je knjaz Miloš započeo, njegov unuk Milan Obrenović je unapredio. Želeći da pečat uređene, moderne države stavi i na stočarstvo, prvi srpski kralj doneo je 1895. uredbu: “Pravila za slobodno klanje goveda za prodaju mesa u sirovo u opštini Užičkoj za vreme od 1. januara 1896. do 1. januara 1897.”
Današnjim rečnikom preveden, taj dokument star 117 godina, svedoči da su u ondašnjem Užicu vladali “evropski standardi”.
- Svi građani koji žele zanimati se klanjem govedi za prodaju mesa u ataru ove opštine dužni su se javiti zakupcu ove arende radi upisa u spisak klača… Klači goveda za prodaju mesa moraju imati zasebne prodavnice kao i kola za prenos istog iz klanice do prodavnice sa sandukom koji mora biti dobro uglađen i sa zaklopcem… Nikome nije slobodno unositi u varoš sirovo meso od stoke zaklate van varoši i atara Užičkog bez prethodnog odobrenja suda..,” navodi se u ovom aktu.
Kralj Milan 1898. donosi još jedan ukaz – pravila za klanje sitne stoke i svinja u Užicu.
- Koji bi stoku ili svinjče klao za prodaju mesa pa zakupcu ne bi javio da meso premeri, smatraće se za krijumčara i platiće osim redovne i četvorostruku arendu za kaznu…, piše ovde, dovoljno da se uporedi pravna država, jedna ista, s kraja 19. i početka 21. veka.
- Sve to je rađeno zbog ubiranja poreza, ali i svesti o zdravstvenoj zaštiti stanovništva. To je dokaz koliko su Obrenovići težili modernom ustrojstvu, da od zaostalog društva naprave savremenu državu. Zašto su odabrali Užice? Zbog toga što su u pograničnom gradu heli da stvore bogat sloj Srba i da bi razvili trgovinu sa Bosnom, – objašnjava Željko Marković.


http://westinfo.rs/reportaza/uzice-prvi-grad-u-srbiji-gde-se-trgovalo-jagnjecim-pecenjem-s-panja-krenuli-u-evropu

Politička „gužva“ oko dodele prostora u bivšoj užičkoj kasarni
Forenzički centar ili nemački hipermarket
AUTOR: N. KOVAČEVIĆ
Užice - Osim univerziteta, studentskog doma, forenzičkog centra i pogranične policije, u delu bivše kasarne „Četvrti puk“, koju je grad pre dve godine razmenio za stanove i postao njen vlasnik, kako Danas saznaje, nemački trgovinski lanac Lidl namerava da otvori prodajni centar.

Međutim, dobra vest ima ima svoje naličje - nemački investitor zainteresovan je isključivo za prostor koji je ranije dodeljen MUP Srbije za forenzički centar, na šta su, navodno, užički naprednjaci spremni da pristanu, ali ne i socijalisti, njihovi koalicioni partneri u lokalnoj vlasti.

Prema saznanjima Danasa, naprednjak Milan Lučić, član Gradskog veća za privredu i investicije, bio je spreman da udovolji nemačkom Lidlu, čemu se usprotivio socijalista Vidoje Drndarević, zamenik gradonačelnika, koji je podsetio da se grad ranije obavezao da taj prostor ustupi policiji. Međutim, obojica za naš list negiraju da postoje sukobi unutar vladajuće koalicije, pa ni o lokacijama za forenzički i prodajni centar u bivšoj kasarni, koja se prostire na 27 hektara.

- Nema sukoba unutar koalicije. Želimo da u bivšoj kasarni budu i Lidl i forenzički centar, naglasio je Lučić, a potom objasnio.

- Ideja je da se u delu kasarne otvori veliki Lidlov prodajni centar. U pitanju je investicija od 20 miliona evra, a procena je da će biti zaposleno do 200 ljudi i to Užice ne sme da propusti, ukazao je Lučić.

Na pitanje da li je tačno da je Lidl uslovio otvaranje prodajnog objekta u prostoru koji je ranije predviđen za forenzički centar, čija rekonstrukcija je u toku i u šta je MUP Srbije uložio veliki novac, a Norveška donirala 800.000 evra za opremu i obuku budućih radnika u tom centru, Lučić je kazao da „svaki investitor želi što bolju lokaciju, pa i Lidl“, a potom dodao.

- Sve će biti kako treba. U toku je izrada detaljnog plana prostora bivše kasarne. Naći ćemo rešenje i ponuditi ga investitoru, istakao je Lučić.

Na molbu da bude precizan i da kaže da li će forenzički centar ostati u prostoru koji je za to ranije planiran, a na šta se obavezala lokalna vlast, Lučić je odgovorio „Trebalo bi tako da bude.“

I Drndarević tvrdi da nema sukoba u vladajućoj koaliciji (SNS, SPS, URS i DSS), koja je uspostavljena pre tri meseca preslikavanjem stranačkog sastava republičke vlasti na lokalni nivo.

- To je bila samo rasprava o preuzetim obavezama grada iz prethodnog perioda prema MUP, o čemu kadrovi nove vlasti nisu bili detaljno informisani i zbog toga su bili spremni da promene namenu objekata predviđenih za forenzički centar i da ih ponude Lidlu. Forenzički centar i pogranična policija biće u prostoru koji je za to namenjen, jer to je ranije odlučila Skupština grada. Izdata je građevinska dozvola, započeta je rekonstrukcija novcem iz republičkog budžeta, a Vlada Kraljevine Norveške donirala je novac za opremu i obuku kadrova. Ceo proces je u poodmakloj fazi da bi se sada moglo razgovarati o promeni namene tih objekata, rekao je za Drndarević, koji je i u prethodnom mandatu u vreme vlasti DS i SPS bio zamenik gradonačelnika, potvrdivši da je nemački Lidl „zainteresovan isključivo za taj prostor, ali da to nije moguće“.

- Niko nije protiv otvaranja prodajnog centra Lidla, ali bilo bi neozbiljno da poništimo sve naše obaveze prema MUP i da taj prostor dodelimo drugome. Sa predstavnicima Lidla razgovaraćemo ponovo i ponuditi im novu lokaciju, poručio je Drndarević.


http://www.danas.rs/danasrs/srbija/hronika/forenzicki_centar_ili_nemacki_hipermarket.73.html?news_id=256672


Ovo je bukvalno jebanje u zdrav mozak

Tuga: Arilje opština sa najnižim prosekom plata u Srbiji




Na listi opština sa najnižim platama u Srbiji poslednje mesto ubedljivo drži Arilje, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Zaposleni u Arilju primili su u 2012. prosečnu neto platu u visini od samo 24.021 dinar, što je tek 58 odsto prosečne neto plate isplaćene na nivou države (41.337).
Jedina opština Zlatiborskog okruga koja je iznad republičkog proseka je Kosjerić. Zahvaljujući isključivo visokim zaradama u Cementari „Titan“, Kosjerićani su mesenčno u prošloj godini primali „na ruke“ 46.382 dinara.
Grad sa nekada najvećom platom u SFRJ, i perjanica jugoslovenske industrije – Užice sa 39.189 dinara zauzima drugo mesto u Zlatiborskom okrugu, a za prestonicom okruga sledeća je Bajina Bašta (35.512).
Zatim slede Sjenica (33.865), Požega (32.716) i Nova Varoš (32.509).
Na listi opština sa najnižim primanjima u Okrugu su Priboj (31.878), Čajetina (31.865), Prijepolje (30.643) i Arilje (24.021)

http://westinfo.rs/drustvo/tuga-arilje-opstina-sa-najnizim-prosekom-plata-u-srbiji#comment-69
Ziveo Beograd, zivela Vojvodina.... a vi bednici pocrkajte od gladi.

Užičko pozorište na festivalu Slavija: „Narodni poslanik“ reprezent srpskog teatra





Narodno pozorište iz Užica biće jedina teatarska trupa iz Srbije na 12. međunarodnom Festivalu „Slavija“ koji je večeras, u istoimenom pozorištu, otvoren u Beogradu.
Užičani će se, u konkurenciji osam predstava iz isto toliko država, za nagradu „Don Kihot“ nadmetati komadom „Narodni poslanik“ u režiji Slavenka Saletovića koji je na programu u petak 15. marta.
Festival „Slavija“ počeo je predstavom „Karađoz“ u izvođenju pozorišta „Saken Seifulin“ iz kazashstanske Karagande. U takmičarskom programu su još „Neka bude umetnost“ iz Amerike, „Enciklopedija izgubljenog vremena“ Zetskog doma sa Cetinja, bugarsko dramsko pozoršte „Sava Ognjanov“ sa ostvarenjem „Medeja“.
Za festivalske nagrade takmičiće se i „Pasulj“ u makedonsko – bugarskoj koprodukciji, marokanska predstava „Fragmenti od gline – Gilgameš“ i rumunski teatar Kluž Napoka koji će izvesti „Drugu smrt Jovanke Orleanke“.


http://westinfo.rs/kultura/uzicko-pozoriste-na-festivalu-slavija-narodni-poslanik-reprezent-srpskog-teatra

Nemci zainteresovani za obojene metale

AUTOR: N.KOVAČEVIĆ


Užice - Sa skupa, koji je juče u Užicu organizivao Poslovni klub zapadna Srbija sa članovima delegacije nemačke privrede u Srbiji, poručeno je da postoje šanse da se poboljša saradnja između privrednika tog regiona i nemačkih kompanija, ali da je potrebno da firme iz Srbije, ukoliko žele da izvoze u Nemačku, uspostave neophodne standarde, uz podsećanje da one koje su to prihvatile, uspešeno posluju na zahtevnom nemačkom tržištu.

Prirodni potencijali užičkog kraja, poput proizvodnje hrane, i metalski kompleks najviše zanimaju nemačke privrednike. Postoji tradicija u izvozu u Nemačku obojenih metala Valjonice bakra i Impol Sevala i to je već snažna povezanost sa nemačkom privredom“, poručio je Mihael Šmit, direktor delegacije nemačke privrede u Srbiji i istakao da je važno da se uspostavi saradnja sa našim malim i srednjim preduzećima. „Nemačkim firmama koje posluju u Srbiji potrebni su dobavljači i to je šansa za mala i srednja preduzeća“, dodao je Šmit i obajsnio da je jedan od problema u uspostavljanju takve saradnje sa preduzećima iz zapadne Srbije velika udaljenost Užica od Koridora 10.

Rade Ljubojević, vlasnik firme Sirogojno kompani i jedan od osnivača Poslovnog kluba zapadne Srbije navodi da je najveći problem kako ostvariti kontunuitet izvoza na nemačko tržište. „Danas svi traže sigurnog i pouzdanog partnera i morate da radite i noću da biste mogli da poštujete rokove, jer je konkurencija na svetskom tržištu veoma oštra“, ukazao je Ljubojević i dodao da je razmena preduzeća užičkog regiona sa Nemačkom veoma mala, jer su zahtevi tog tržišta veoma visoki. „Nemačka je jedan od najvažnijih i najvećih privrednih partnera Srbije. Godišnji obim robne razmene je oko 2,5 milijarde evra, ali razmena privrede užičkog regina i Nemačke je veoma mala. Privreda užičkog regiona u Nemačku izvozi obojene metale, voće i tekstil, ali i veoma malo uvozi iz Nemačke i to posebno sirovine i opremu visokog tehnološkog nivoa“, poručio je Ljubojević i zaključio da, ipak, postoje mogućnosti da se sadašnje stanje poboljša.


http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/nemci_zainteresovani_za_obojene_metale.4.html?news_id=257188

Užice: Funkcionerima povećane plate


Usred priče o štednji, užičkim funkcionerima povećane plate. Članovima Veća povišica 100 evra, a načelnicima 50


UŽICE - U godini besparice u Užicu neće biti značajnijih investicija, lokalna vlast ponavlja da „steže kaiš„, jer je prethodna „garnitura“ građane zadužila za 500 miliona dinara, a za završetak započetih poslova uzimaju se krediti. Usred finansijskog cunamija, odlučeno je da novca ipak ima za povećanje plata funkcionerima. Petorica plaćenih članova Gradskog veća, od marta primaju za oko 100 evra više, a četvorica načelnika uprava 50 evra, dok je za potrebe gradonačelnika kupljen novi automobil „škoda superb“.

Umesto dosadašnjih 85.868 dinara, za prilike u Užicu natprosečnih, petorica članova Gradskog veća sada primaju 98.224 dinara. To su Radovan Ristović zadužen za obrazovanje, kulturu i sport i Branislav Marić (mesne zajednice), obojica iz URS, Milan Lučić (SNS) zadužen za privredu i investicije, Branko Gavrilović (DSS) zadužen za omladinu i brigu o porodici i Zoran Kovačević (imenovan na predlog SNS), zadužen za javna preduzeća.

Načelnicima uprava čiji posao ne podrazumeva i političku odgovornost, povećanje plata je skromnije, umesto 86.000, sada zarađuju 92.000 mesečno.

- Povećanje je zakonito, na osnovu indeksa koji se koristi za obračun zarada u lokalnim samoupravama. Plate su povećane izmenom koeficijenta za obračun zarada onima sa visokom stručnom spremom, ali ni sada nisu na maksimalno dozvoljenom nivou - objašnjeno je u Gradskoj kući.

Zaposleni u gradskoj upravi imaju skromije prihode, a najteže je onima sa srednjom stručnom spremom koji zarađuju oko 20.000 dinara.

Za kupovinu automobila, bilo je više dobrih razloga nego za povećanje zarada, jer su dotrajala vozila više bila u servisu, nego na putu.

- Za nabavku vozila i opreme za saobraćaj ove godine je izdvojeno oko četiri miliona dinara. „Škoda“ je sa PDV plaćena 27.600 evra - kaže sagovornik „Novosti“ iz gradske uprave. - Pre ove nabavke, grad je imao „pežo“ iz 2005. godine, još stariji „hjundai“ i dve „zastave“.


http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:426457-Uzice-Funkcionerima-povecane-plate

Obavezno pogledati!

Užičani na mestu Velikog praska

Na granici Švajcarske i Francuske, tamo gde je ljudski um najdalje iskoračio u službi otkrića iskona, 100 metara pod zemljom, u ambijentu naučne fantastike, gde je dokazano postojanje Higzovog bozona. U svet vrhunske nauke, iz kog planeta čeka tajnu svog nastanka, zavirili su užički gimnazijalci.



Najboljih 47 učenika prirodno-matematičkog smera svih razreda posetili su CERN - Institut za nuklearna istraživanja pored Ženeve. Ugostio ih je i boravak im isplanirao Vladimir Reković, nekada đak Užičke gimnazije, danas doktor fizike elementarnih čestica i astrofizike, zaposlen kao naučni istraživač u CERN-u.
 
- Čast nam je da smo prvi srednjoškolci iz Srbije koji smo posetili institut. Nije ovo bila ekskurzija kao svaka druga, zaobilazili smo diskoteke i šoping centre, sve je bilo podređeno sticanju znanja po koja smo otišli u Švajcarsku - priča Igor Kovačević iz drugog razreda.
 
Stručna predavanja iz fizike subatomskih čestica, obilazak postrojenja, poseta 27 kilometara dugom LHC akceleratoru, razgledanje gradova na Ženevskom jezeru...

 CERN je kao mali grad, kompleks je par kilometara od Ženeve, za naše prilike potpuno nestvaran, sa laboratorijama i postrojenjima nalik sajans-fikšen scenografiji. Čine ga pretežno sive zgrade u socrealističkom stilu, u kome su akceleratori malih energija i ulice koje nose imena naučnika - dodaje Marko Džambić, takođe učenik drugog razreda.
 
Onaj veliki akcelerator, gde se snopovi protona ubrzavaju a potom sudaraju ukopan je duboko pod zemljom. Tu se istražuje teorija Velikog praska, odatle je krenuo zahtevni povratak u prošlost, počela obimna misija otkrića nastanka sveta.
 
- Do tog čuda spustili smo se liftovima. Sve vrvi kao u košnici, naučnici iz svih krajeva sveta špartaju podzemnim pogonima, delujući ozbiljno i predano poslu. Okolo je na hiljade i hiljade kablova, aparatura kao iz kosmičkih brodova. Videli smo 26.000 tona težak detektor - tu se sudaraju protoni reda veličine deset na minus petnaest metara. Ne postoji mikroskop kojim bi se te čestice mogle videti, energija koju stvaraju je dokaz njihovog prisustva - stručno će maturant Nikola Obradović.
 
- Bili smo očarani disciplinom. Među tom naučnom elitom ima i 12 Srba. Predavači su nas upoznali sa jednim projektom koji CERN radi u saradnji sa NASA. Naravno, nismo mogli da uđemo u tu sobu u kojoj se nalazi na stotine monitora, sve smo pratili kroz stakleni zid. Zadivljujuće! Naučili smo da se u modernom svetu poštuje vreme. I tuđe i svoje. Jednom smo zbog kašnjenja od pet minuta ozbiljno prekoreni, jer ovde je svaki sekund vredan, niko nema vremena na bacanje - prenosi Marko Đžambić.

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/381479/Uzicani-na-mestu-Velikog-praska

Eрцови издали сте антифу !
Само су Београђани већи наци квислинзи.