Bakterije uzrokuju grčeve kod beba

Naučnici su otkrili da poremećaj u ravnoteži broja određenih bakterija može biti uzrok bolova u stomaku kod novorođenih beba.

 

Otkriće holandskih naučnika pruža utehu roditeljima čije bebe imaju probleme sa bolovima u stomaku i plaču u proseku tri sata dnevno bez jasnog medicinskog razloga. Istraživači su u želucu beba koje muče grčevi pronašli povećan broj bakterija iz grupe proteobakterija. Jedna od istraživača, Karolina De Virt kaže da u ovu grupu spada i bakterija za koju je poznato da proizvodi gasove, pa se pretpostavlja da ona izaziva bolove kod beba.

 

Naučnici su u toku studije otkrili da bebe koje često plaču zbog problema sa stomakom, imaju, s druge strane, manji broj bakterija iz grupa bifidobakterija i laktobacili. Ove bakterije imaju protivupalni efekat, koji može smanjiti bolove. Ove abnormalnosti u broju bakterija nestaju nakon nekoliko meseci, tvrde naučnici.

 

S obzirom da je ova studija sprovedena na malom uzorku i u kratkom vremenskom periodu, u planu su dodatna istraživanja koja bi proverila rezultate.
yumama

Dozvolite bebi da posmatra i istražuje svet

Stručnjaci savetuju roditeljima da bebe drže u uspravnom položaju, jer to pozitivno utiče na emocionalnu sigurnost, radoznalost i samostalnost dece.

 

Uspravan način nošenja omogućava mališanima da svet posmatraju iz perspektive roditelja i jača njihovu samouverenost. Dobitnik Pulicerove nagrade, autor Džered Dajmond, kaže da savremeni roditelji mogu dosta da nauče o vaspitavanju dece od tradicionalnijih društava, kao što su amazonska ili afrička plemena.

 

U svojoj poslednjoj knjizi  "Svet do juče", Džered navodi da je u toku svog boravka među raznim plemenima, došao do zaključka da bebe imaju iste instinkte kao i naši preci. On smatra da deci više odgovara tradicionalni način držanja u rukama, nego moderni u kolicima. Na razvoj beba pozitivno utiče i tešenje kada plaču, spavanje u blizini roditelja i fizički kontakt, tvrdi Džered.
yumama

Prvorođena deca su osetljivija na bol

Novopečene majke prenose strah i nervozu na svoje dete prilikom vakcinacije, što rezultira nižim pragom bola kod prvorođene dece, pokazuje najnovije istraživanje.

 

Nađa Rajsland,  psiholog sa Duram Univerziteta i vođa sprovedene studije, kaže da su bebe uplašene pre nego što prime vakcinu, iako ne znaju šta ih zapravo čeka. Snažna empatija novopečenih majki, koja se javlja zbog bola koji će dete osetiti, utiče i na raspoloženje bebe. Mališani mogu da osete strah majki i da se uznemire, čak i ako one ne pokazuju da su zabrinute.

 

Doktorka Rajsland savetuje majkama da se opuste kada vode svoju bebu na redovne vakcinacije, jer prva iskustva mogu dugoročno da utiču na odnos deteta prema bolu.
 yumama

Dojenje smanjuje rizik od raka dojke

Majke koje doje svoje bebe, ali i one koje prvo dete dobiju posle 28. godine, izložene su manjem riziku da obole od najtežeg oblika raka dojke, pokazuje najnovije istraživanje.

 

Naučnici iz Istraživačkog centra za rak Fred Hačinson iz Sijetla su ispitivali povezanost vremenske distance prve menstruacije, trudnoće i raka dojke. Došli su do zaključka da žene koje su prvo dete dobile najmanje 15 godina nakon prve menstruacije (to je u proseku sa 13 godina), imaju 60 procenata manji rizik da obole od teškog oblika ovog kancera, nazvanog trostruko negativan rak dojke. To oboljenje pogađa oko 15 procenata obolelih žena i veoma se teško leči.

 

Ranija istraživanja su pokazala da trudnoća u mlađem životnom dobu smanjuje rizik od najčešćeg oblika raka dojke. Međutim, ova studija tvrdi da odlaganje trudnoće može da deluje preventivno na najteži oblik kancera dojke. Takođe, istraživanje je potvrdilo da dojenje bebe ima pozitivan uticaj na zdravlje žene i otpornost organizma na rak.

yumama

Majčino mleko sadrži 700 vrsta korisnih bakterija

Naučnici su otkrili da se u majčinom mleku nalazi oko 700 tipova bakterija, što je više nego što se ranije pretpostavljalo...

 

Broj vrsta bakterija u majčinom mleku varira - manji je kod trudnica koje su ranije bile gojazne, ili su se u trudnoći ugojile više nego što je preporučljivo. Španski naučnici su u toku svoje studije došli do podataka da majke kojima je unapred zakazan porođaj carskim rezom imaju manje vrsta bakterija u mleku, dok je kod žena koje su imale neplanirani carski rez taj broj isti kao kod onih koje su se porodile prirodnim putem. Raul Kabrera-Rubio i njegove kolege istraživači, došli su do zaključka da na razvovrsnost bakterija u majčinomo mleku utiče nivo hormona u toku porođaja.

 

Humano mleko igra važnu ulogu u formiranju bakterijske flore sistema za varenje deteta. Naučnici imaju u planu da ispitaju da li bakterije u majčinom mleku pomažu bebinom varenju, ili samo podstiču njen imuni sistem.
yumama

Žene uživaju u mirisu beba



Kada osete miris novorođenčeta, u mozgu žene dolazi do pojačane aktivnosti centra za uživanje, pokazala je najnovija studija.


Jedinstvena i posebna veza majke i bebe, karakteristična za sve vrste, bila je predmet mnogih naučnih istraživanja. Međutim, naučnici su otišli korak dalje u potrazi za otkrićem reakcija u mozgu žena kada su u blizini beba. Istraživači sa univerziteta u Montrealu su uz pomoć magnetne rezonance posmatrali kako centri za uživanje žena reaguju kada osete miris beba.

 

U studiji je učestvovalo 30 žena, od kojih se njih 15 nedavno porodilo, a 15 se još nije ostvarilo u ulozi majki. Žene su pomirisale pidžamice beba sa kojima nisu u srodstvu, dok su im snimane reakcije u mozgu.

 

Istraživači su utvrdili da su sve ispitivane žene imale pozitivnu reakciju u centru mozga koji se aktivira prilikom prijatnih osećaja i uživanja. Ipak, intenzivnije reakcije su zabeležene kod žena koje su se nedavno porodile.

 

"Rezultati su pokazali da miris novorođenčadi aktivira specijalne centre u mozgu. Ti centri se aktiviraju i kada jedete ako ste mnogo gladni, ali i kada zavisnik uzme drogu. To je zapravo zadovoljavanje velike želje i uživanje", kaže vođa studije Johanes Frasneli.

yumama

Novi test za otkrivanje preeklampsije u trudnoći



Hiljade beba godišnje može biti spašeno uz pomoć novog testa koji traje petnaest minuta i ukazuje na rizik od prevremenog porođaja usled preeklampsije.

 

Naučnici iz Londona su otkrili da analiza nivoa proteina u krvi trudnice pre 35. nedelje trudnoće može biti veoma efikasan način za otkrivanje rizika od prevremenog porođaja usled preeklampsije.

 

Preeklampsija je ozbiljna komplikacija koja nastaje zbog visokog pritiska i može biti veoma opasna po život majke i deteta. Jedino rešenje u takvim slučajevima je porođaj carskim rezom.

Novi test je tačan u 96 odsto slučajeva i ukazuje koje trudnice će se poroditi u roku od 14 dana, pokazalo je ispitivanje 625 budućih majki.

 

Trenutno se preeklampsija dijagnostikuje pomoću rezultata merenja krvnog pritiska i prisustva proteina PLGF u urinu. Ipak, oba načina ne daju uvek pouzdane podatke i potrebno je nekoliko dana da se utvrde potencijalni rizici.


Novi test pokazuje rezultate za svega petnaest minuta.

 

"U Velikoj Britaniji svake godine umre oko 1.000 beba zbog preeklampsije. Uz pomoć preciznog testa, neki od ovih života bi sigurno bili spašeni", izjavio je profesor Endru Šenan, ginekolog-akušeriz bolnice Gaj i Sveti Tomas.

 

 yumama

Bebe pamte uspavanke koje su čule u maminom stomaku



Novorođenče je u stanju da prepozna uspavanku koju je čulo pre rođenja, rezultat je nedavnih istraživanja obavljenih u Finskoj, koja su takođe potvrdila da bebe mogu dugo da pamte stvari koje su naučile u maminom stomaku.

 

Naučnici Univerziteta u Helsinkiju su vršili eksperimente sa 24 žene tokom poslednjeg trimestra trudnoće.

 

Polovina ovih žena, naime, puštala je jednu uspavanku pet dana nedeljno u poslednjoj fazi svoje trudnoće. Nakon porođaja, one su svojim bebama ponovo puštale istu uspavanku, a naučnici su zabeležili da je mozak deteta koje je u prenatalnoj fazi već slušalo tu pesmu reagovalo burnije na nju po rođenju, nego kada je reč o deci iz kontrolne grupe, koja su tu pesmu čula prvi put. Štaviše, bebe su na poznatu pesmu reagovale i četiti meseca nakon rođenja.

 

Ovi rezultati, naime, pokazuju da fetusi mogu da prepoznaju i zapamte zvukove koji dopiru i spoljašnjeg sveta.

 

"Iako su naša ranija istraživanja pokazala da fetusi mogu zapamtiti najstinije detalje govora, nismo znali koliko dugo mogu zadržati tu informaciju. Sada shvatamo da su bebe sposobne da uče u veoma ranom periodu svog života i da se efekti učenja održavaju na moždanu aktivnost dugo", objašnjava Ejno Partanen, koji trenutno završava svoju disertaciju u Odeljenju za kognitivna istraživanja mozga na Univerzitetu u Helsinkiju.

 

"Ovo je prvo istraživanje koje je pokazalo koliko se dugo u mozgu bebe zadržava informacija dobijena u fetalnoj fazi. Rezultati do kojih smo došli su izuzetno važni, jer nam omogućavaju da steknemo uvid u osnove funkcionisanja fetalne memorije", istakla je dr Mina Nutilajnen, koja je činila deo istraživačkog tima.

 

Naučnici veruju da pesma i govor koje deca čuju pre rođenja mogu biti od velike važnosti za kasniji razvoj govornih sposobnosti. Međutim, još uvek se ne zna dovoljno o tome na koji način buka deluje na plod i da li je to delovanje štetno. Ovim pitanjem trenutno se bave istraživači s Finskog zdravstvenog Instituta.
yumama

Probiotikom protiv kolika



U toku su istraživanja koja imaju za cilj da dokažu pozitivno dejstvo probiotika na stomačne probleme beba.


Pored toga što je dokazano da probiotici deluju protiv alergija, zapaljenja, crevnih bolesti, ali i za jačanje imuniteta, spisku pozitivnih dejstava koje probiotici imaju pridružili su se rezultati studije Valeri Sung, naučnice Dečjeg istraživačkog instituta "Murdok" i Dečje kraljevske bolnice u Australiji, i njenog stručnog tima.

 

Članovi istraživačkog tima su ispitivali dejstvo koje probiotici imaju na odojčad koja pate od kolika. Oni su sproveli istraživanje na nasumičnom uzorku od 1.825 beba, od kojih su najstarije bile stare samo tri meseca. Studija se sastojala od dvanaest ekperimenata, od kojih je pet imalo za cilj da dokaže korisnost probiotika u lečenju kolika, a sedam kako probiotici deluju preventivno na njihovu pojavu.

 

Šest opita je dokazalo da probiotici smanjuju plač tokom grčeva, dok šest nije dalo željene rezultate. Tri od pet eksperimenata potvrdilo je da probiotici pozitivno deluju na bebe koje sisaju, dok jedan nije, a jedan je ukazao na mogućnost tretmana kolika kod dece koje piju adaptiranu formulu.


Uprkos tome što su već dokazane brojne prednosti probiotičke terapije, upotreba probiotika i dalje nije prošla sve provere neophodne da bi lekari mogli garantovati da je njihovo korišćenje potpuno bezbedno.


"Neophodni su još veći i rigorozniji eksperimenti kako bismo dokazali efikasnost probiotika laktobacila (reuteri) u lečenju kolika kod dece koja su na mlečnoj ishrani, kako dojenjem, tako i konzumiranjem formula", zaključio je tim.

 

Priredila: Tamara Sorak
yumama

Ljubav i pažnja roditelja utiču na telesno zdravlje dece



Zanemarivanje i zlostavljanje u ranom detinjstvu ima trajne posledice po zdravlje ljudi, pokazuje istraživanje.

 

Studija koja je sprovedena na Univerzitetu Kalifornija prvi put se bavila pitanjem kako nedostatak ljubavi i zlostavljanje u detinjstvu utiču na celokupni organizam. Rezultati istraživanja su pokazali biološku vezu između zlostavljanja u detinjstvu i nastanka brojnih bolesti, među kojima i kardiovaskularnih oboljenja.

 

Međutim, neki segmenti otkrića su i ohrabrujući.

 

"Naša otkrića sugerišu da postoji način da se smanje negativne posledice zlostavljanja, bar po psihičko zdravlje", izjavila je Džudit Kerol, vođa studije.

 

Istraživači su ispitali 756 odraslih u okviru studije pod nazivom "Rizičan razvoj koronarne arterije kod omladine".  Mereno je 18 bioloških markera zdravstvenih rizika, kao što su krvni pritisak, otkucaji srca, hormon stresa, holesterol, upale, nivo šećera u krvi, a zatim je utvrđivano u kojoj meri su ispitanici skloni zdravstvenim problemima.

 

Pronađena je značajna veza između prijavljenog zlostavljanja u detinjstvu i visokog rizika za razna oboljenja. Zabeleženo je i da osobe koje su imale naklonost i ljubav roditelja u detinjstvu imaju manje predispozicije za zdravstvene probleme.

 

Naučnici ipak napominju da su svi prikupljeni podaci lični stavovi ispitanika, što delimično smanjuje relevantnost studije, kao i da na sistemske bolisti mogu da utiču i brojni drugi faktori, kao što je pothranjenost ili zagađenje.

 

Ipak, rezultati sugerišu da toplina porodičnog doma i ljubav može da zaštite dete od negativnih spoljnih uticaja, kažu naučnici.
yumama