Puter ili margarin - šta je zdravije?



Jedna od najzdravijih namirnica u ishrani je puter ili maslac, mlečni proizvod sa najmanje 80 odsto mlečne masti. Poznat hiljadama godina, puter je potpuno prirodna kompletna hrana, koja sadrži esencijalne masne kiseline, vitamine i minerale, i ne menja svojstva na visokim temperaturama.

       

Puter

Sve prednosti putera
Puter je izvor brze energije, a zanimljivo je da se ne taloži u masnim tkivima. Bogat je vitaminima koji se lako apsorbuju, a neophodni su za brojne funkcije u telu: od održavanja dobrog vida, do optimalnog  funkcionisanja endokrinog sistema. Sadrži sve vitamine topive u mastima: A, D, E i K. Odličan je izvor vitamina A, značajnog za funkcionisanje štitaste i nadbubrežne žlezde. Vitamin D je neophodan za apsorpciju kalcijuma, dok su snažni antioksidansi - vitamini E i K, uz mineral selen, značajni u borbi protiv slobodnih radikala. Buter je, takođe, bogat izvor joda u visokoapsorpcionoj formi. U njemu se nalazi i laurinska kiselina, važna za lečenje i prevenciju gljivičnih infekcija, kao i lecitin, koji je od izuzetne važnosti za metabolizam holesterola.

Zasićene masti u maslacu imaju snažno antitumorsko dejstvo, posebno konjugovana linolna kiselina, koja je jak antikancerogeni i imunogeni faktor. Holesterol iz butera je od suštinskog značaja za razvoj mozga i nervnog sistema dece, jer sadrži arahidonsku kiselinu, koja ima važnu ulogu u moždanoj funkciji. Takođe je važna komponenta ćelijske membrane, pa tako štiti i od crevnih infekcija.

Ko ne sme da konzumira puter?
Iako je skoro čista mast i sadrži samo male količine mlečnog šećera (laktoze) i kazeina (vrste proteina), deca alergična na proteine kravljeg mleka ne mogu da ga konzumiraju.



Margarin

Samo u malim količinama
Margarin je proizveden od biljnih ulja koja su takozvanim procesom hidrogenizacije na temperaturi od 260 stepeni dovedena u čvrsto stanje. Hidrogenizacijom se postiže bolja održivost u odnosu na ulja, bolja mazivost i ukus. Međutim, nezasićene masne kiseline se tim postupkom, uz pomoć metala kao katalizatora (najčešće nikla i aluminijuma), preko izmenjenih masnih kiselina prevode u zasićene masti, pa margarin predstavlja mešavinu zasićenih i izmenjenih masti. Iako ne sadrže holesterol, hidrogenisane masti su mnogo opasnije po zdravlje nego holesterol iz butera.

 

Izmenjene masne kiseline imaju brojne neželjene efekte: blokiraju normalnu promenu holesterola u jetri i doprinose porastu njegovog nivoa u krvi, uslovljavajući porast lošeg - LDL holesterola (koji je glavni podstrekač arterijskih oboljenja); smanjuju nivo dobrog - HDL Holesterol iz butera je od suštinskog značaja za razvoj mozga i nervnog sistema dece, jer sadrži arahidonsku kiselinu, koja ima važnu ulogu u moždanoj funkcijiholesterola, koji štiti kardiovaskularni sistem od nepovoljnog dejstva LDL-a; povećavaju nivo jedne supstance u krvi koja predstavlja riziko faktor za kardiovaskularne bolesti. Izmenjene masne kiseline se smatraju odgovornim za oštećenje imunog sistema i stvaranje slobodnih radikala - visokoreaktivnih molekula koji mogu da razderu ćeliju i otpočnu opasan lanac reakcija sa dugoročnim oštećenjem ćelije, uključujući i promenu u genetskom kodu i formiranje kancerskih ćelija. Slobodni radikali igraju važnu ulogu u degenerativnim procesima, kao i u raznim metaboličkim poremećajima. Male količine izmenjenih masnih kiselina mogu da uzrokuju značajne alergijske reakcije, promene krvnog pritiska i hormonske aktivnosti.

 

Iz svega navedenog nije teško zaključiti da je bolje koristiti puter umesto margarina za mazanje i kuvanje, posebno kada je u pitanju ishrana najmlađih

Prim. dr sci med. Jasminka Komnenović, pedijatar - nutricionista
yumama

Prejedanje kod dece



Pomozite detetu da reguliše apetit, kako bi sprečili probleme koje nosi gojaznost i prekomerna debljina.

 

Saznajte kako bihejvioralni faktori, odnosno faktori ponašanja utiču na dečje prehrambene navike. Ali, i kako roditelji mogu da utiču na zdraviju ishranu u svojoj porodici.

Moja kći baš voli da jede. Zamislite sedmogodišnju devojčicu koja je izrazila želju da osnuje udruženje čiji će članovi biti oni koji mnooogo uživaju u jelu!? Ona to ističe i tako što se poistovećuje sa likovima u knjigama i filmovima za decu, koji jedu njenu omiljenu hranu (kao prase Vilbur u filmu "Šarlotina mreža"). Ah, da… bila bi mnogo srećnija kada bi mogla da ima četiri obroka dnevno, umesto "samo" tri (užine, naravno, ne računa) - kaže mama jedne male izelice.

 

- Da li je ona opsednuta hranom? Možda. No, nije jedina u tom "društvu": mnogi roditelji koje znam, imaju probleme sa sasvim malom decom (čak i onom koja su tek prohodala), koja su se "navukla" na makarone i sir, maslac i marmeladu, ili viršle. U slučaju moje ćerke, to je testenina. Sve vrste testenina!

Ono si što jedeš

Međutim, to ne mora da bude zavisnost od hrane. U većini slučajeva i nije. Niti je prejedanje. Ta deca uglavnom uzimaju dobre, hranljive namirnice, ali bi trebalo da dobiju nešto više od uobičajenog, kao "dopunu". Na primer, to može da bude samo jedna vrsta hrane, a može da bude i čitav niz - grašak, riba, voće, hleb od celog pšeničnog zrna. No, bez obzira na sve, roditelji moraju da budu svesni šta se događa u glavicama njihove  dece, kao i činjenice da su deca - ono što jedu!

-Ne postoji dvoje dece koje je isto. Različiti su ne samo oblici njihovih tela, već i njihovi metabolizmi, a nešto od razlika uslovljava prirodno okruženje u kojem žive - uslovi koji uzrokuju ponašanje i razvoj, kaže Ema Fogt, dijetetičar, koja radi sa mlađom decom, tinejdžerima i porodicama. - Osim toga, neka deca, jednostavno, imaju mnogo veći apetit od druge dece.

yumama

Spanać spada među najzdraviju hranu



Koristi od spanaća su brojne, a mogućnost prevencije raznih bolesti je dobro poznata. Spanać se nalazi na vrhu mnogih lista najzdravije hrane.
Vitamini

Spanać je bogat izvor vitamina, naročito vitamina A - jedna šolja kuvanog spanaća sadrži trostruku količinu dnevne potrebe za tim vitaminom. Inače, vitamin A je vitalni nutrijent za razvoj fetusa tokom trudnoće, a posebno važnu ulogu ima u sazrevanju pluća. Takođe je jedan od najvažnijih nutrijenata u periodu dojenja. Spanać je, inače, jedan od najpotentnijih izvora beta karotena, koji se u organizmu pretvara u vitamin A. Folat sadržan u spanaću je vrlo značajan tokom prvih nedelja trudnoće, zbog prevencije defekata neuralne cevi kod fetusa, koji se manifestuje spinom bifidom i rascepom nepca. Folat takođe utiče na sposobnost žene da zatrudni.
Obavezna konzumacija nakon pripreme!
Pripremljen spanać mora da se pojede odmah. Ako se ostavi za kasnije, ili da prenoći u frižideru, zbog sadržaja nitrata može kod beba da izazove methemoglobinemiju. Methemoglobin je oblik hemoglobina koji ne može da se veže za kiseonik, pa je simptom posledica manjka kiseonika u tkivima plava boja kože i sluznica (cijanoza).
Svakako, važna uloga spanaća se ne završava rođenjem deteta. On je važan izvor brojnih vitamina i minerala, fitonutrijenata i aminokiselina koje su bebi potrebne.

Minerali

Iako sadrži veliku količinu gvožđa - 3,5 miligrama u šolji kuvanog spanaća, ono se u njemu slabo apsorbuje ako se ne uzima sa vitaminom C i kalcijumom.
Spanać sadrži značajnu količinu kalcijuma, ali je on u spanaću  najmanje iskoristljiv od svih izvora (telo iskoristi polovinu kalcijuma iz brokolija, a samo pet odsto iz spanaća).

Antioksidansi

U spanaću ima trinaest flavonoida, snažnih antioksidanasa koji jačaju imunitet, boreći se protiv slobodnih radikala. U velikoj količini sadrži lutein i zeaksantin, antioksidanse iz familije karotenoida. Oni se koncentrišu u delu mrežnjače koji štite od degeneracije, kao i od štetnog dejstva sunčevih zraka. 

Upotreba u kuhinji

Iako najnovije studije pokazuju da je bezbedno uvođenje spanaća u bebinu ishranu već posle četvrtog meseca, bezbednije je uvesti ga nešto kasnije (posle šestog meseca). Za dečju ishranu, spanać se preporučuje obaren, kombinovan sa sirom, belim lukom, maslinovim uljem, kao dodatak pasti, krompiru… Dodajte ga u lazanje, supu, pospite preko njega beli luk, ili ga stavite u omlet.

 

Prim. dr Jasminka Komnenović

O glutenu i celijačnoj bolesti

Gluten se sastoji od dva proteina: glutenina i glijadina - koji je odgovoran za razvoj simptoma celijačne bolesti.

Gluten je posebna vrsta proteina koja se nalazi u pšenici, raži, ječmu i ovsu. Hlebu daje elastičnost i omogućava njegovo lakše žvakanje. Takođe, pokreće vazduh koji se oslobađa prilikom fermentacije u testu, da bi hleb narastao pre pečenja. Osim toga, gluten se stvrdnjava kada se peče, što omogućava hlebu da dobije odgovarajući oblik. Sa druge strane, gluten je bar delimično odgovoran za ustajalost hleba. S obzirom da ima veliku moć apsorpcije, koja mu omogućava da upija čorbu, vegetarijanci ga koriste da "imitira" meso.

 

Celijakija je oboljenje uzrokovano nepodnošenjem glutena, odnosno glijadina i srodnih belančevina iz pšenice, raži, ječma i ovsa. Naslednog je karaktera, a okidači mogu da budu virusne i druge infekcije, stres, trudnoća... ali i moguća izloženost glutenu mladog odojčeta, dok crevna barijera još nije razvijena. Osnovu bolesti čini oštećenje sluznice tankog creva, kao posledica imunološkog odgovora na unošenje glutena.

 

Kada se najčešće javlja celijakija?

Celijakija se najčešće javlja kod starije odojčadi i male dece, posle uvođenja pšeničnih proizvoda u ishranu, najčešće u uzrastu od devet do 36 meseci, mada može da se javi u svako životno doba. Klinički znaci i simptomi su brojni i raznovrsni. Dijareja (proliv) je najčešći simptom i pogađa osobe svih uzrasta koje su obolele od celijakije. Kod odojčadi, osim hronične dijareje, prisutno je uvećanje trbuha, loš apetit, nenapredovanje u težini i smanjenje mišićnog tkiva. Stolice su učestale, obilne, kašaste i vodene.

Posledična anemija nastaje usled nedostatka gvožđa, a u najtežim slučajevima se javljaju otoci kao posledica deficita belančevina u krvi. Kod izvesnog broja osoba sa teškom formom bolesti dolazi do sekundarne intolerancije laktoze.

 

Koji su prvi znaci ove bolesti?

Početak i tok bolesti je veoma promenljiv, netipičan. Često su jedini znaci loš apetit, deficit u telesnoj težini i promene u karakteru. Kod neke dece se javlja samo hronični proliv ili zatvor, ili znaci koji su vezani za nervni sistem - kao depresija, epilepsija ili poremećaj hoda. Dijagnoza celijačne bolesti se postavlja biopsijom sluznice tankog creva, koja pokazuje karakteristične patohistološke promene.

 

Kako se celijačna bolest leči?

Jedini način lečenja celijačne bolesti je doživotna ishrana bez glutena, odnosno bez proizvoda koji sadrže pšenicu, raž, ovas i ječam. Dozvoljen je unos pirinča, kukuruza, heljde, prosa i krompira. U prvih nekoliko nedelja, preporučuje se dodavanje vitamina, minerala i proteina, da bi se popunio njihov deficit.

Sveže, smrznuto i konzervisano voće i povrće i sokovi su dozvoljeni. Takođe, dozvoljeno je meso, riba, živina, jaja i mlečni proizvodi.

Posle izvesnog vremena terapije bezglutenskom dijetom, crevna sluznica se oporavlja. Inače, energetski unos obolelih od celijakije treba da bude oko 20 odsto viši u periodima kada je izražen gubitak nutrijenata putem stolice.

 

Gde sve može da se nađe gluten?

Gluten može da bude prisutan u prehrambenim proizvodima kao dodatak u procesu proizvodnje. Takođe se nalazi u pojedinim aditivima, konzervansima i stabilizatorima koji su dodati procesiranoj hrani, lekovima i sredstvima za higijenu usta. Zato treba pažljivo čitati deklaraciju na proizvodima.
Nepodnošljivost laktoze (mlečnog šećera), koja se ponekad javlja kao sekundarni simptom celijakije, zahteva uzimanje mlečnih  proizvoda sa manjim postotkom laktoze.

 

Prim. dr sci med. Jasmnika Komnenović, pedijatar-nutricionista
yumama

(Ne)dozvoljeni tretmani u trudnoći

Depilacija, manikir, pedikir, masaža, izbeljivanje zuba, farbanje kose ... Saznajte koji tretmani nisu preporučljivi u trudnoći

 

Nedozvoljeni tretmani
Tretmani kao što su injekcije botoksa, pirsinzi, tetoviranje, izbeljivanje zuba i spa tretmani koji podižu temperaturu vašeg tela su strogo zabranjeni u trudnoći.Usled uticaja hormona,  koža, kosa i nokti u trudnoći postaju zdraviji i lepši. Međutim, kod jednog broja trudnica koža može da postane veoma masna i osetljiva,  zbog čega je pomoć dermatologa neophodna.


U ovom veoma osetljivom periodu života ne morate se odreći odlazaka u frizerske i kozmetičke salone, ali treba da izbegavate tretmane koji mogu da naškode vama ili zdravlju vaše bebe.

 

U svakom slučaju, nemojte preterivati sa kozmetičkim tretmanima i ulepšavanjem tokom trudnoće jer ne zaboravite, vi već blistate!

 

Bojana Rogić
yumama

Mnoge žene u trudnoći prekinu terapiju protiv astme

Skoro trećina žena koje uzimaju lekove za astmu prestane da ih koristi u prvim mesecima trudnoće, iako nekontrolisana astma predstavlja veću opasnost za razvoj bebe od lekova, pokazuje najnovija studija.


Istraživači iz Holandije, gde je studija sprovedena, nisu mogli da utvrde tačan razlog prestanka lečenja astme kod trudnica, ali otkrića do kojih su došli su zabrinjavajuća. Nedostatak kiseonika u toku razvoja fetusa, poznato kao hipoksemija, jedna je od opasnosti po bebu, ukoliko trudnica ima astmu koju ne kontroliše lekovima.


Studjia je pratila izdavanje više od 25 000 recepata ženama, a oko 2000 recepata bilo je za lekove protiv astme. Od 2004. do 2009. godine, procenat realizovanih recepata za lekove za astmu, odnosno preuzete terapije, bio je za 30 procenata manji kod trudnica u prvim mesecima trudnoće, nego što je to slučaj sa ženama pre nego što su zatrudnele. Moguće je da je razlog prestanka uzimanja terapije izvesno ublažavanje simptoma astme koje je došlo u trudnoći, ali i strah budućih majki da lekovi mogu da naškode bebi.
yumama

Da li su bake zaslužne za ljudsku evoluciju?



Foto: Shutterstock

Najnovija istraživanja su pokazala da su bake imale važnu ulogu u evoluciji čoveka.


Kompjuterske simulacije su pružile nove dokaze koji idu u prilog ,"baka hipotezi",  čuvenoj teoriji da su ljudi evolucijom produžili svoj životni vek u odnosu na majmune zahvaljujući tome što su bake pomagale u hranjenju unučadi. Istraživanje je pokazalo da su bića, kreirana u simulacijama, živela još 25 godina nakon ulaska u svet odraslih, da bi nakon 24 000 do 60 000 godina, u toku kojih je baka pomagala u odgajanju unuka, ova bića živela i 49 godina nakon sticanja statusa odraslih.


Ova hipoteza tvrdi da je pomoć baka važna zato što se na taj način majke ranije odluče da rađaju još dece. Odvajanje deteta od majke se odvija u ranijem detinjstvu, a sposobnost deteta da se samostalno hrani se odlaže zbog pomoći bake. Tako što svojim ćerkama omogućavaju da rode više dece, i angažovanjem oko unuka, prve bake čiji je životni vek bio duži od reproduktivnog, svoje gene dugovečnosti prenose na naredne generacije.


Kristen Hoks, uvažena profesorka na univerzitetu Juta, navodi da je pomoć baka ključna za razvoj socijalnih veza i sve veću međusobnu zavisnost. A sve to je uticalo i na razvoj drugih socijalnih kapaciteta koji su u temelju evolucije, kao što je sklapanje brakova, povećanje zapremine mozga, učenje novih veština i našu sklonost ka međusobnoj saradnji.
yumama

10 saveta za hranjenje bebe flašicom

Umesto što se loše osećate zbog toga što bebu ne dojite već je hranite na flašicu, naučite da u tome uživate zajedno sa svojom bebom.


Mnoge majke bebu hrane flašicom, bilo da je to njihov izbor ili su sprečene da doje. Međutim, i takav način hranjenja novorođenčeta se može pretvoriti u svojevrstan ritual i zbližavanje majke i deteta.


 Priredila: Milena Nonković

Zašto dubak nije dobro rešenje



Povrede dece koje nastaju usled prevrtanja iz hodalice, samo su jedan od razloga zbog kojih dubak treba izbegavati.

Prva godina u životu deteta predstavlja period najintenzivnijih promena, mada najveći broj zdrave dece prolazi kroz iste faze u razvoju.

Posmatranjem velikog broja mališana i obrazaca motornog ponašanja, napravljene su i mape koje olakšavaju praćenje stepena postignutog psihomotornog razvoja. U tom smislu, razlikujemo četiri perioda u prvoj godini.

 

1. Od rođenja do šeste nedelje

Prvi period je od rođenja do šeste nedelje, kada su kod deteta ručice i nožice čvršće savijene prema telu, šačice su zatvorene, tonus u ramenom i karličnom pojasu povećan. On ima za cilj da onemogući prevelike amplitude kretanja glave (jer je kontrola glave prema gravitaciji nedovoljna). Zato se naziva prvi stadijum fleksije.

 

2. Od šeste nedelje do četvrtog meseca

Od šeste nedelje do trećeg ili četvrtog meseca, tonus u ramenom i karličnom pojasu polako popušta, ekstremiteti su labavije savijeni prema telu, dete može stabilno da leži na leđima, šaka je otvorena i spremna za hvatanje ponuđenih predmeta i oslonac. Tu fazu nazivamo prvim periodom ekstenzije.

 

3. Od petog do osmog meseca

Od petog do osmog meseca, na ravnoj podlozi - dete sve više podiže noge ka trbuhu, hvata kolena, stopala, stavlja u usta, okreće se samostalno preko jedne i druge strane, u želji da dođe do željene igračke. U položaju na stomaku je u stanju da održi oslonac na ispruženim podlakticama i otvorenim šakama. Može da odigne jednu ruku i ostane oslonjeno na tri tačke (kolena i jedna ruka), a iz tog položaja može da se preko boka prebaci u sedeći položaj, koji samostalno održava. U stanju je i da pri padu u stranu ispruži jednu ruku, kao zaštitnu reakciju. Ovo je važan period savladavanja kretanja na ravnoj podlozi i pripreme za vertikalizaciju, odnosno sedenje. Nazivamo ga druga fleksiona faza.

 

4. Od devetog do dvanaestog meseca

Od devetog do dvanaestog meseca, najveći broj dece savladava puzanje, samostalno uspravljanje uz nameštaj, hodanje bočno uz nameštaj, stajanje bez pridržavanja, i na kraju pravi korake u slobodnom prostoru. Ovaj period nazivamo - druga ekstenziona faza.

 

Put do prohodavanja je dug, a na tom putu dete mora dobro da savlada svaku fazu, kroz veliki broj ponavljanja. U momentu kada shvati da okretanjem po podlozi, bauljanjem ili puzanjem, može da upoznaje prostor i ono što se u njemu nalazi, potreba za kretanjem ga pretvara u malog istraživača, koga ništa ne može da zaustavi.

Želja za uspravljanjem i hodanjem takođe predstavlja jedan od najjačih stimulusa u prvoj godini, kada dete sve svoje potencijale usmerava na kretanje. U momentu kada oseti da je spremno, pustiće se i početi da pravi korake u slobodnom prostoru. Padaće, ustajaće i ponovo će da hoda...

 

Zašto se ne preporučuje upotreba dupka (hodalice)?

U nekim zemljama, kao što je Kanada, proizvodnja i prodaja dupka je zabranjena - zbog velikog broja povreda dece, koje se dešavaju padom niz stepenice ili prevrtanjem iz hodalice. Znači, mogućnost povređivanja je jedan od razloga. Drugi, ne manje važan razlog, jeste nemogućnost uvežbavanja motornih veština na ravnoj podlozi, koje su neophodne za pravilnu vertikalizaciju.

 

Šake i stopala su senzitivni organi preko kojih mozak dobija informaciju o kvalitetu predmeta ili podloge. Period kada roditelji stavljaju dete u hodalicu je obično osmi ili deveti  mesec, a to je period koji se zove druga fleksiona faza. Tada dete na ravnoj podlozi hvata stopala, stavlja u usta, okreće se sa leđa na stomak i obrnuto, uvežbava oslonac na tri tačke, bočni oslonac...

Kada ga stavimo u dubak, nadražaj koji dobija sa stopala, tera ga da refleksno ispruža noge, savija ih, stoji na prstima. Na taj način uči da se «gura» na sve strane, što zadovoljava njegovu želju za kretanjem, ali pritom ne dobija kvalitetne obrasce kao pripremu za hodanje.

 

Kada podići naslon kolica?

Tu je i odgovor na sledeće pitanje: "Kada podići naslon kolica?" U periodu druge fleksione faze, čim podignete glavu deteta prema napred, ono pokušava da se podigne. To, naravno, roditeljima predstavlja signal da ono želi da sedi. Međutim, nijedno dete pre petog meseca ne može lako da ustane tako što će da se gura prema napred (osim ako se ne uhvati za ruku, ogradicu i slično). To je razlog zašto ni stolice za hranjenje, ogradice, ljuljaške, kengur nosiljke - nisu mesta gde bi dete trebalo da provodi dugo vremena. Ono će se u tom periodu stalno truditi da se pridigne, kako bi moglo da posmatra svet oko sebe.

 

Koje su posledice pasivnog postavljanja deteta u bilo koji položaj i kako prebroditi period do prohodavanja?

Sva su deca različita, to treba poštovati. Neka faze u razvoju prolaze brže, neka sporije. Uloga roditelja u svemu tome je veoma značajna i podrazumeva bavljenje detetom i njegovom pravilnom stimulacijom - kroz adekvatnu igru, primerenu uzrastu.

 

Pasivnim postavljanjem deteta u sedeći ili stojeći položaj, povećava se uticaj gravitacije na kičmeni stub i noseće zglobove (kukove, kolena, stopala), što predstavlja veći rizik za raniju pojavu posturalnih deformiteta. Takva deca su, po pravilu, «trapavija» u izvođenju složenih motornih veština (trčanje, prelazak preko prepreka, zaustavljanje, penjanje, spuštanje, skakanje), imaju sporije zaštitne reakcije pri padu, koriste obrazac hoda na prstima... Naravno, iskustva roditelja su različita. Mnogi će reći: «Pa, mi smo to radili i detetu ništa ne fali», dok će drugi u tekstu da prepoznaju negativne efekte loše stimulacije.

 

Kao zaključak naglašavamo da zdravo dete dostiže funkciju samostalnog hoda kada je za to spremno. Okolina samo treba da ga podržava u njegovim naporima da se za to dobro pripremi - kroz vlastito iskustvo kretanja na ravnoj podlozi.

 

Kada će dete da prohoda

"Kada će dete da prohoda?", jedno je od najčešćih pitanja koja roditelji postavljaju u lekarskoj praksi. Ako smo naveli šta je sve neophodno da nauči, kako bi savladalo samostalan hod, važno je reći da postoje i velike individualne razlike u periodu kada deca dostižu ovu funkciju. To znači da će neka da prohodaju oko prvog rođendana, a druga kasnije. Ako dete ne prohoda smostalno i posle osamnaestog  meseca, treba potražiti pomoć lekara.

Najčešća pitanja roditelja u ambulanti fizijatra su:

Kada je pravo vreme da se dete stavi u sedeći položaj?

Kada možemo da stavimo dete u dubak?

Kada podići naslon kolica da bi dete u njima sedelo?

Kada možemo da koristimo "kengur" nosiljku?

 

Savet

Ne postoji «pravo» vreme da se dete postavi u sedeći položaj. Kada bude spremno, samo će da ga zauzme. Ako je samostalno dostiglo sedeći položaj, ono će biti u mogućnosti da ga bez napora održava i da slobodno koristi ruke za igru i oslonac.

 

Dr Danijela Vukićević, fizijatar
yumama

Kako izabrati krevetac?

U krevecu će beba, u prvih nekoliko meseci, provoditi najviše vremena. Zbog toga, vodite računa o njegovog udobnosti.

Roditelji, pak vode računa i da, ovaj novi komad nameštaja, bude lep i da se „uklapa" sa ostalim stvarima u prostoru.

 

Čvrsta podloga

Podloga na kojoj beba spava treba da je ravna i tvrda. Sve do devetog meseca, jastuk je višak, jer nepovoljno utiče na kičmeni stub, odnosno na formiranje položaja kičmenih pršljenova. Idealno je da dušek u krevecu bude nov, čvrst, a ako ste dobili korišćen dušek, onda ga okrenite na stranu koja nije korišćena, tj. koja nije ulegnuta.

Bebina posteljina treba da je od prirodnih materijala - pamuka, svile, vune i lana, koji omogućavaju da koža diše.

 

Bezbedno okruženje

Iz bezbednosnih razloga, ne stavljajte u krevetac suvišnu posteljinu, jastuke, debele jorgane, ćebad, ili plišane igračke. Beba može da se „upetlja" u posteljinu, da se prekrije preko glave, da stavi u usta slobodan kraj i sl. Potreban je samo čaršav, ispod njega zaštitna mušema, ogradica (tanki zaštitni jastuci), tanko pamučno ćebe ili tanji jorgančić. Zaštitne jastuke vežite sa spoljne strane, tako da beba ne može da se igra trakama kojim se uvezuju. Ako su predugačke - skratite ih, jer one prosto mame bebu da ih vuče i stavi u usta.

 

Zdravlje pre svega

Čak i proizvođači mnogo više vode računa kada je proizvodnja kreveca u pitanju, i pored dizajna trude se da zadovolje i zdravstvene aspekte. Možda vam ovo neobično zvuči, ali nedavna istraživanja su pokazala zabrinjavajuće rezultate. Naime, aditivi koji se koriste za proizvode od plastike (kako bi povećali njenu elastičnost) - ftalati, našli su se i u proizvodima za decu, prvenstveno igračkama, ali i nameštaju, pa i krevecima (kao što su npr. zaštitne i ukrasne lajsne koje se uglavnom prave od kant trake). Problem je u tome što se ftalati ne vezuju za plastiku, tako da mogu da migriraju iz igračaka, ali i predmeta koje deca stavljaju u usta (kada, na primer, grizu ogradicu kreveca u periodu kada im rastu zubići). S obzirom da su ftlalati opasni za zdravlje, jasno je zašto su ova istraživanja zabrinula roditelje, ali i proizvođače bebi opreme. Posle svega navedenog, jasno je da kupovini ovog važnog komada nameštaja treba posvetiti posebnu pažnju.

 

Zabranjeni ftalati

Zbog potencijalnih štetnih efekata na zdravlje ljudi, Evropska unija je od decembra 2005. godine zabranila upotrebu ftalata, ne samo u dečjim igračkama, već i u raznim proizvodima za decu (za koje se pretpostavlja da će ih mališani stavljati u usta). Šest ftalata je zabranjeno za upotrebu u igračkama za decu: di (2-ethylhexyl) phthalate (DEHP), di-iso nonyl phthalate (DINP), dibutyl phthalate (DBP or DNBP), di-iso-decyl phthalate (DIDP), di-n-octyl phthalate (DNOP) i butylbenzyl phthalate (BBP). Kontrola igračaka i predmeta za bebe i malu decu, sprovodi se i u našoj zemlji.
yumama