Da li će Srbija prebroditi 2015. godinu i izbeći bankrot? (Stav Srbije - 21.12.2014)

Kakve nas plate i penzije čekaju u 2015. godini, koliko ljudi će dobiti, a koliko izgubiti posao, šta će biti sa inflacijom i kursom, da li će tajkuni konačno platiti porez koji duguju, da li će kineska pruga zalečiti ranu zvanu "Južni tok". Prete li socijalni nemiri, šta ako Ustavni sud poništi odluku o smanjivanju penzija...

To su samo neka od pitanja o kojima će razgovarati ministar finansija Dušan Vujović, Dragoqub Vukadinović predsednik "Metalca AD", Ljubisav Orbović predsednik Samostalnog sindikata i domaćin emisije Dragan Bujošević u nedelju 21. decembra.


Link: https://www.youtube.com/watch?v=e_kohxAY3fk

Dinar je oslabio 0,1 odsto, iako je Narodna banka Srbije juče prodala 20 miliona evra i zvanični srednji kurs iznosi 121,9612 dinara za evro, objavila je NBS.

Nacionalna valuta prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 1,2 odsto manje nego pre mesec dana i 6,0 odsto manje nego godinu dana ranije.

Indikativni kurs dinara prema dolaru nije promenjen i iznosi 100,0338 dinara za jedan dolar.


Prema američkoj valuti, dinar je slabiji 3,1 odsto na mesečnom i 16,2 odsto na godišnjem nivou.

Najviša srednja vrednost kursa dinara bila je 1. januara ove godine, kada je jedan evro iznosio 114,6421 dinar, a najniža 18. decembra 122,6321 dinar za evro.

NBS je od početka godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila 230 miliona evra i prodala 1,745 milijardi evra, računajući i današnju intervenciju, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: Blic

Beograd -- Šef Kancelarije Svetske banke u Beogradu, Toni Verheijen, kaže da će Vlada Srbije do 1. februara morati da pronađe strateškog partnera za "Železaru Smederevo".

Kao razloge navodi to što su izdvajanja za ovu kompaniju veliki trošak za budžet i pregovore Srbije sa EU.

"Srbija se u pregovorima sa EU obavezala da od 1. februara više neće biti državne pomoći za Železaru", rekao je Verheijen za Politiku.

Prema njegovim rečima, od ključne je važnosti da zainteresovani investitor, ako ga ima, preuzme Železaru, jer ako Srbija ne uspe da je u tom roku privatizuje, država će morati da nastavi da pruža pomoć ovoj kompaniji čime će direktno kršiti pravila i procedure EU, a to je od ključne važnosti u procesu pridruživanja.

List podseća da, prema proceni Fiskalnog saveta, Železara državu godišenje košta 60 miliona evra, a posredni troškovi - za struju i gas koje ne plaća, takođe su veliki.

Verheijen, međutim, ukazuje da Železara nije jedino preduzeće koje negativno utiče na bilanse EPS-a i Srbijagasa, i napominje da je važno rešiti problem naplate da bi EPS postao solidna kompanija koja u budućnosti može da privuče strateškog partnera.

"Rukovodstvo Srbijagasa tvrdi da bi bili profitabilna kompanija kad bi naplatili sve dugove za gas. Mi nismo radili studiju o tome, ali je ta izjava dobra ilustracija zašto je važno reformisati javna preduzeća", naveo je zvaničnik i dodao da Svetska banka već dve i po godine sa vladom pregovara o tome.

On je takođe rekao da ministar privrede Željko Sertić i vlada treba što pre da donesu odluku koliko će preduzeća otići u bankrot a istovremeno treba definisati i metod privatizacije za ona preduzeća koja nisu privatizovana.

"Odluka o tome trebalo je da bude doneta početkom decembra, a sad je već kraj meseca", dodao je, uz upozorenje da što se duže bude čekalo to će problem u javnim finansijama biti veći, što "nije u skladu ni sa merama fiskalne konsolidacije koje država primenjuje".

Prema rečima Verheijena, reforma javnih preduzeća istovremeno znači da će i neki ljudi ostati bez posla, a kada je reč o javnom sektoru u širem smislu, kao višak se pominje 30.000 ljudi.

"Konačni broj zavisiće od odluka koje preduzme vlada", napomenuo je šef Kancelarije Svetske banke.

Izvor: B92

Beograd -- Za dve godine Srbija je zlatne rezerve povećala za skoro dve i po tone, pišu Večernje novosti.

Naše blago u plemenitom metalu poraslo je u ovom periodu sa 14,9 na 17,4 tone. To nas po količini ove dragocenosti svrstava na prvo mesto među bivšim jugoslovenskim republikama, a na treće mesto u regionu, posle Grčke i Bugarske.

Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju novembra iznosile 10,27 milijardi evra. Najveći deo deviznih rezervi, oko 69 odsto, Srbija drži u hartijama od vrednosti evropskih zemalja poput SAD, Nemačke, Francuske, Belgije, Holandije...

Sa zlatom se postupa mudro i konzervativno, u njemu se drži oko pet odsto deviznih rezervi, a to je ono što se Srbiji i preporučuje.

Centralna banka tako smanjuje rizik deviznih rezervi jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu.

Zlato takođe štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama. Ovaj plemeniti materijal se u Srbiji čuva u obliku zlatnih poluga, zlata na računima centralne banke u inostranstvu i kovanog zlata. Najveći deo je u zemlji, dok se mali deo čuva u inostranstvu. Centralna banka ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu od Rudarsko-topioničarskog basena "Bor".

"Poslednjih godina NBS nije prodavala zlato iz deviznih rezervi, već je povećavala njegovu količinu. Od izbijanja finansijske krize imamo izražen takozvani sejf heven efekat zlata (sigurno utočište za ulaganje), pa smo kod centralnih banaka imali trend rasta učešća ovog plemenitog metala. Zlato u deviznim rezervama služi kao zaštita od inflacije na duži rok, da osigurava prinos, omogućuje smanjenje rizika deviznih rezervi, ali i daje jemstvo poverenja u centralnu banku posebno u vremenima krize", kažu u NBS.

"Oko 22 odsto deviznih rezervi čine sredstva koja su plasirana u vidu depozita i to najvećim delom kod centralnih banaka najrazvijenijih zemalja, dok manji deo čine plasmani kod međunarodnih finansijskih institucija, kao i prvoklasnih inostranih banaka minimalnog kompozitnog kreditnog rejtinga AA-, na osnovu ocene kreditnog rejtinga vodećih svetskih rejting agencija (Mudis i Standard end Purs), a u skladu sa principima sigurnosti i likvidnosti", navodi NBS.

Budući da je od juna ove godine došlo do značajnih netipičnih promena u visini kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu, posebno na instrumente u evrima, odnosno do njihovog ulaska u negativnu zonu, od tada se na plasmane deviznih rezervi ostvaruju minimalni prinosi. NBS nastoji da u što većoj mogućoj meri izbegne plasmane po negativnim kamatnim stopama uz uvažavanje osnovnih načela upravljanja deviznim rezervama - sigurnosti i likvidnosti.

"Prilivi u devizne rezerve NBS se ostvaruju po raznim osnovama, među kojima su najznačajniji prilivi po osnovu emisije državnih hartija od vrednosti Srbije, korišćenja kredita, privatizacije, izdvajanja devizne obavezne rezerve banaka, donacija, naplate kamata i kupona, kao i intervencijama na MDT međubankarskom deviznom tržištu - kupovinom i dr. Pored toga značaj izvor rasta deviznih rezervi predstavlja otkup zlata od domaćih proizvođača (RTB Bor)", ističu u NBS.

Izvor: B92

Beograd -- Dinar je danas oslabio prema evru za 0,5 odsto i zvanični srednji kurs je 122,3 dinara za jedan evro.


Po podacima NBS, evro košta 56 para više nego u utorak kada je kurs bio 121,7 dinara za evro.

Dinar je danas slabiji prema evru za 1,1 odsto nego na početku godine, za 5,9 odsto slabiji nego pre godinu dana, a za 0,6 odsto slabiji nego pre mesec dana.

Domaća valuta je 2014. godine bila najjača u odnosu na evro 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabija 18. decembra, kada je evro bio 122,6321 dinara.

Centralna banka je u 2014. godini na Medjubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno jednu milijardu i 860 miliona evra, a kupila ukupno 250 miliona evra, da bi ublažila kolebanje kursa.

Izvor: B92

Kragujevac -- Fabrika „Zastava inpro“, koja uglavnom upošljava invalide, ima probleme sa plasmanom proizvoda na tržište Rusije, pre svega zbog pada rublje.

Kako je izjavio direktor Branko Veljković, 2014. godina je bila teška za poslovanje, a sada je i kurs ruske valute uvećao cenu prikolica najpre za 50, a zatim za još 20 odsto.

"Za 2015. godinu imamo ugovor za plasman proizvoda u Francusku vredan pet miliona evra, ali su planovi vezani za Rusiju, gde je ugovorena prodaja vredna pola miliona evra, usporeni zbog kursa rublje", kaže veljković.

Kako navodi, preduzeće je u restrukturiranju i pripada grupi „Zastava vozila“ i predstoji mu ili privatizacija ili promena statusa u državno preduzeće.

„Zastavi inpro“ se javio partner iz Kine koji je zainteresovan da kupi firmu, ali su uslovi koje on postavlja, tvrde u poslovodstvu, „rigorozni“. To znači da Kinezi žele da zadrže samo deo radnika, onih koji rade na proizvodnji prikolica.

U tom slučaju bi bio ugašen proizvodni program konfekcije i štamparija, pa bi veliki deo radnika automatski bio tehnološki višak.

Izvor: B92

Beograd -- Prvi čovek EPS-a Aleksandar Obradović izjavio je da će planovi za poskupljenje struje biti poznati tek po usvajanju reorganizacije EPS-a koja se radi sa MMF-om.

Moglo bi se reći da je Obradović tako posredno priznao da će znatan, ako ne i presudan uticaj na formiranje cene električne energije koju proizvodi srpsko preduzeće EPS, imati stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda.

Obradović je sa javnog servisa građanima, ipak, poručio da u zimskom periodu neće dobiti veće račune za struju.

Upitan da prokomentariše nedavnu izjavu predsednika MK Grupe Miodraga Kostića da bi za šest meseci od EPS-a mogao da napravi profitabilno preduzeće, Obradović je rekao da u 2015. profita neće biti zbog posledica poplava, ali da to očekuje u 2016. godini.

"U prvom kvartalu godine mi ćemo sa MMF-om da zajedno napravimo finansijski plan reorganizacije EPS-a, koji će i vlada da usvoji", rekao je on za RTS i dodao da će tad biti poznati i planovi za novu cenu struje, koja se nije menjala od sredine 2013.

Obradović je govorio i o svojoj omiljenoj temi – reorganizaciji EPS-a, navodeći da eto samo što nije počela, ali i požalio se da taj proces prati dosta otpora i napadi na njega.

Ono što može da začudi je, međutim, njegova najava da ni u ovoj godini neće biti ništa od ušteda i profita jer, kako je naveo, cela ova godina poslužiće tek da se napravi plan uštede od već čuveno najavljivanih 100.000 evra dnevno.

Govoreći o predstojećoj reorganizaciji najvećeg javnog preduzeća, od koje se očekuje da donese 100.000 evra ušteda dnevno, 35 miliona evra godišnje, Obradović je ocenio da je "EPS mesto gde će se pokazati kako se odvija čitava reforma javnog sektora".

"Reorganizacija kreće, ostala su samo još dva formalna koraka do početka korporativizacije koja će omogućiti uštede", izjavio je Obradović i precizirao da Vlada treba da donese novi statut i osnivačka akta zavisnih privrednih preduzeća koja posluju u okviru EPS-a i da se zatim izabere novi menadžment.

Navodeći da taj proces prati "dosta otpora", uključujući napade na njega lično, pogotovo u tabloidnim medijima koji pokušavaju da ga "ometu na ovom putu", direktor EPS-a je najavio da će do kraja 2015. napraviti plan ušteda do 100.000 evra.

On je istakao da "radnici neće biti prvi na udaru", i da će se boriti za svako radno mesto, a otpuštanja će se raditi u saradnji sa sindikatima, i to "samo za radna mesta za koja stvarno ne postoji potreba".

"U proizvodnim kapacitetima imamo čak i manjak, nedostaju rudari, monteri, tehničari, inženjeri", rekao je Obradović i dodao da očekuje višak kod administracije, u neproduktivnom delu, iako još nisu gotove detaljne analize.

S obzirom na očekivanja da će broj direktorskih funkcija biti prepolovljen, sa sadašnjih 600, i da će se otkloniti i mnoge druge neracionalnosti, on je rekao da su, već u prvom talasu, smanjili u centrali broj sektora sa 60 na 30.

Povodom problema loše naplate, pre svega od velikih dužnika, Obradović je istakao da EPS ima "najviše problema sa firmama u takozvanom restrukturiranju, čak i sa nekim budžetskim korisnicima koji plate sve, ali električnu energiju ne".

On je ocenio da je vlada krenula odlučno da reši dugove velikih sistema koji troše dosta struje a ne plaćaju i da će, "ako Železara Smederevo uskoro dobije strateškog partnera, to za EPS biti veliki problem manje".

Izvor: B92

Na svim NIS Petrol i Gazprom benzinskim stanicama od danas će biti jeftinjuje dizel gorivo i motorni benzin za po dva dinara po litru, dok će cena auto gasa biti snižena za jedan dinar, saopštila je Naftna industrija Srbije.


Ovo je drugo pojeftinjenje goriva na više od 330 benzinskih pumpi NIS-a od početka ove godine.

Benzin je, na primer, jeftiniji za po tri dinara nego pre 1. januara, navodi se u saopštenju.

Ukupno, kako je navedeno, od početka novembra cena motornog benzina (E BMB 95, E BMB 98) niža je za čak 22 dinara po litru, dizel goriva (Evro dizel, Gasoil 0.1, Ultra D) za 14 dinara, dok je auto gas jeftiniji za 12,50 dinara po litru.


Izvor: Blic

Dinar je oslabio 0,3 odsto u odnosu na evro, iako je Narodna banka Srbije (NBS) prodala 30 miliona evra, pa je zvanični kurs 122,6603 dinara za jedan evro, saopštila je NBS.

Nacionalna valuta Srbije  prema zajedničkoj valuti evrozone vredi 0,7 odsto manje nego pre mesec dana, a 6,2 odsto manje nego godinu ranije.
 
Prošle godine najviša srednja vrednost kursa dinara bila je 1. januara, kada je jedan evro iznosio 114,6421 dinar, a najniža 18. decembra, 122,6321 dinar za evro.

Indikativni kurs dinara prema dolaru je oslabio 0,6 odsto i iznosi 104,0905 dinara za dolar. Dinar je prema američkoj valuti oslabio 5,1 odsto na mesečnom, a 18,7 odsto na godišnjem nivou.

NBS je za tri radna dana ove godine danas prvi put intervenisala na Međubankarskom deviznom tržištu, a 2014. godine je kupila ukupno 260 miliona evra i prodala 1,84 milijarde evra, kako bi sprečila prekomerne dnevne oscilacije kursa.

Izvor: Blic

Kupac Železare Smederevo trebalo bi da bude poznat danas, posle otvaranja pristiglih ponuda zainteresovanih kompanija. Kao najozbiljniji kandidat za kupovinu 80 odsto akcija srpske čeličane do sada se najčešće spominjala američka kompanija “Esmark”.

Kompanija koja pobedi na tenderu do kraja 2016. godine treba da pokrene proizvodnju na jednoj od dve visoke peći koju je ugasio još Ju-Es stil. Predsednik sindikata ASNS Železare Smederevo Siniša Prelić za “Blic” kaže da je dolazak novog vlasnika spas i za zaposlene i za grad.

- Novi vlasnik će pokrenuti proizvodnju, a nadamo se da ćemo dostići 1,7 miliona tona, što smo ostvarivali. Ono što znamo jeste da neće biti otpuštanja, a ako bude zapošljavanja, super - kaže Prelić.

U Železari je zaposleno oko 5.000 radnika. Procene su da bi se pokretanjem druge visoke peći otvorila mesta za još 250 radnika. Tu treba računati na još oko 17.000 ljudi koji će biti neposredno angažovani preko preduzeća koja će raditi za Železaru.

Izvor: Blic