I Srbi i Grci rade više od Nemaca


Beograd -- Iako vlada mit da su lenjivci koji su navikli da im pomaže Evropa, radnici u Grčkoj rade koliko i njihove kolege iz razvijenih zemalja, pokazuju istraživanja.

Prema najnovijim podacima OECD, prosečan radnik iz Grčke tokom jedne godine sakupi oko 2.200 radnih sati, odnosno čak 800 sati više od Nemaca.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je među glasnijim podržavaocima teze da se u prezaduženim zemljama EU zabušava i ne radi dovoljno, te da su radnici veliki neradnici, ali istraživanja ipak govore suprotno.

Italijani, recimo, za posao odvajaju oko 1.750 časova za godinu dana, Španci oko 1.650, Portugalci 1.720 časova. Francuzi utroše po 1.550 sati na svoje poslove. Ruku na srce, Britanci uživaju u visokom standardu, ali i troše oko 2.000 sati godišnje na svoja radna mesta.

Kao što se moglo i pretpostaviti, kada je reč o svetu, titula najvrednijih radnika pripala je Japancima, koji već decenijama drže čelo tabele po broju radnih sati. Prosečan Japanac u kancelariji dnevno utroši po šest sati i 26 minuta dnevno.

Ipak, broj sati provedenih u kancelariji slabo pomaže običnom stanovništvu čije su se plate u Grčkoj za nekoliko poslednjih godina "srozale" i po 600-700 evra i spale na prosek od oko 500. Sa druge strane, Nemci nemaju tih problema. Njihova radna snaga, po prijemu nadnica, u proseku izbroji po 2.000 evropskih novčanica, pa je osmeh glavna karakteristika germanskih lica.

Prema rečima ekonomista, "kvaka" je u tome da se strukturno privrede zapadnih zemalja razlikuju od država u kojima vlada "divlji kapitalizam".

Ekonomista Miroslav Zdravković kaže da "podaci OECD-a svakako ne lažu i nimalo nisam iznenađen što su rezultati takvi. Ali to što Grci rade više od Nemaca nikako im ne garantuje i veće plate. Grčka živi od turizma, a u zapadnom svetu gotovo da svako selo ima neku svoju fabriku, a često i po više njih. Grci rade mnogo, ali jako slabo nešto stvaraju i izvoze, pa se njihov rad, praktično, i ne vidi".

"Još jedna stvar je jako bitna. Dok je u zapadnom svetu normalno da veći deo profita određene kompanije završi u novčanicima zaposlenih, u zemljama divljeg kapitalizma situacija je obrnuta i najveći deo kolača ide u ruke vlasnika. Sve dok se situacija na tom polju ne promeni, konstelacija snaga će biti takva da Grci rade više, a zarađuju manje od Nemaca", smatra on.

Priču o "divljem kapitalizmu" i situaciji gde se mnogo radi a malo zarađuje vrlo lako mogu prepoznati i građani Srbije. Naime, iako se Srbija ne može pohvaliti visokim životnim standardom, po broju radnih sati uveliko prestižemo najrazvijenije zemlje članice EU.

Prema podacima OECD-a, Srbi su sa četiri sata i 23 minuta rada dnevno nadvisili Nemce, koji rade tri sata i 52 minuta, Turke čiji dnevni rad u proseku iznosi četiri sata, kao i Dance sa četiri sata i 15 minuta. Ipak, prema mišljenju ekonomista, dok nam se privreda bude bazirala na principu „banka - pekara - picerija", teško je da ćemo se radovati nekoj povišici, regresu i trinaestoj plati.


Izvor: B92

Evro danas 110,1939 dinara


Dinar je danas na novom minimumu prema evru, jer je zvanični srednji kurs 110,1939 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije (NBS).

Domaća valuta je za 0,8 odsto slabija prema evru nego u petak i za vikend kada je kurs bio 109,3392 dinara za evro.


Dinar je danas na mesečnom nivou slabiji prema evru za četiri odsto, a na godišnjem za 6,2 odsto. U 2012. dinar je bio najjači 11. januara kada je kurs iznosio 103,6922 dinara za evro.


Narodna banka Srbije je na međubankarskom deviznom tržištu 24. februara prodala 30 miliona evra da bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.


U ovoj godini NBS je još dva puta intervenisala da bi sprečila nagli pad domaće valute, 8. i 9. februara, kada je prodala ukupno 78,5 miliona evra.

Izvor: Blic

Petrović: Dug će biti neizdrživ

Beograd -- Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da će javni dug uskoro doći do nivoa od 55 odsto BDP-a, što je neodrživo ako se značajno ne smanje rashodi.

"To znači da nema povećanja penzija i plata i da mora da se smanji broj zaposlenih u javnom sektoru", istakao je Petrović za najnoviji broj nedeljnika Novi magazin.

On je naveo da će dug biti neizdrživ "čak i po relativno optimističnom scenariju, uz smanjenje deficita po sadašnjim fiskalnim pravilima i oporavak privrede po stopama od tri, pa možda i četiri odsto".

On je ocenio da broj od 530.000 zaposlenih u javnom sektoru mora da se smanji, kroz kompletnu reformu javnog sektora, da se vidi koji su poslovi zaista potrebni, a koji nisu, i na kojim sektorima ima viška zaposlenih. "Nema jednog velikog poteza kojim taj problem može da se reši. Plate i penzije su prva stvar. Tu nema nikakvog prostora za labavljenje. Ono što zakon o penzijama predviđa to je maksimalno što može da se uradi. Ne može ništa dodatno da se obećava. Isto važi i za plate", ukazao je Petrović.

"To je tih 55 odsto BDP-a u 2015. godini, odnosno od 60 odsto BDP-a kad se doda restitucija. U tom slučaju prestaje da bude važno što se krši zakon, odnosno što je javni dug mnogo premašio dozvoljenih 45 odsto BDP-a, već se postavlja pitanje kako ćemo mi taj dug uopšte da vraćamo, odnosno da li bi stranci Srbiji uopšte pozajmljivali pri toj veličini javnog duga", kazao je Petrović.

Kako je istakao, neophodne su radikalne mere koje će sprovesti nova vlada i novi parlament - smanjenje fiskalnog deficita veće od onog predviđenog fiskalnim pravilima, kako bi se predupredio crni scenario.

"Samo uz rigoroznu štednju, s jedne strane, i privredni oporavak, s druge, moći ćemo da računamo da udeo javnog duga u bruto domaćem proizvodu za tri-četiri godine počne da pada i da se 2016. spusti ispod zakonskog maksimuma od 45 odsto BDP-a", kazao je on i dodao da je neophodno smanjiti rashode, i to tri četvrtine, dok bi jedna četvrtina došla preko većih prihoda, većih poreza.

Petrović je ocenio da, ako je reč o četiri odsto BDP-a, odnosno 1,4 milijarde evra, za tri procentna poena ili 1,04 milijarde evra treba da se smanje rashodi, a za jedan procentni poen, oko 360 miliona evra, da se povećaju prihodi.

Kapitalne investicije, kako je ocenio, ne treba smanjivati, već možda i povećati sa četiri na pet odsto BDP-a.


Izvor: B92

Srbiji stiže ruskih 800 mil. dolara


Beograd -- Razgovori o sporazumu o ruskom kreditu od 800 miliona dolara za železnicu u Srbiji su završeni, ali on neće biti potpisan do jeseni.

Državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Goran Radosavljević kaže da su "uslovi kredita povoljniji od onih po kojima se Srbija zadužuje na međunarodnom finansijskom tržištu, a približni su uslovima pozajmica vlada drugih država".

On je istakao da ne može da govori o kamatnoj stopi i roku otplate ugovorenog kredita, dok ruska strana ne pripremi protokol s detaljima te pozajmice.

Prema ranijim najavama, planirano je da od ruskog kredita u Beogradski železnički čvor bude uloženo 182,5 miliona evra, od čega u prugu Beograd-Pančevo 45 miliona, u tehničko-putničku stanicu Zemun 29 miliona i stanicu "Beograd centar" 108,5 miliona evra. Za izgradnju pruge Valjevo-Loznica predviđeno je 276 miliona evra, a za obnovu pruge Beograd-Bar kroz Srbiju, odnosno do Vrbnice, 200 miliona evra.

"Ratifikacija okvirnog sporazuma o ruskom kreditu biće moguća tek kad se posle parlamentarnih izbora u Srbiji konstituiše parlament i usvoji rebalans ovogodišnjeg budžeta", istakao je Radosavljević.

Do ratifikacije sporazuma, kako je dodao, biće potpisivani pojedinačni krediti za određene projekte u železničkoj infrastrukturi.

Radosavljević je naveo da je sporazumom o ruskom kreditu od 800 miliona dolara predviđeno da u realizaciju projekata koji će biti finansirani budu uključeni izvođači iz Rusije, odakle će biti nabavljen i deo opreme.

Dogovor o ruskom kreditu od ukupno milijardu dolara postigli su predsednici Srbije i Rusije Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, a pregovori o tome su počeli krajem oktobra 2009. godine.

Do sada je povučen deo od 200 miliona dolara za podršku državnom budžetu, a ugovaranje dela kredita od 800 miliona dolara za železnicu zastalo je jer nisu bili pripremljeni projekti.


Izvor: B92

Petrović: Neće biti novog talasa poskupljenja


Ministar trgovine Dušan Petrović izjavio je večeras da građani ne treba da strepe od talasa novih poskupljenja, jer će Vlada učiniti sve da održi stabilnost cena osnovnih životnih namirnica.

Govoreći o poskupljenju goriva, Petrović je ukazao da na cenu naftnih derivata u Srbiji utiču mnogi faktori, poput cene nafte na svetskom tržištu i kretanje kursa dinara.


"Vlada Srbije će uskoro raspravljati o ceni goriva", najavio je Petrović.

Izvor: Blic

Dinar sutra slabiji 0,2 odsto posle prodaje 20 miliona evra

Dinar će sutra oslabiti 0,2 odsto i zvanični srednji kurs će biti 110,8235 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije.

NBS je danas na međubankarskom deviznom tržištu prodala 20 miliona evra, kako bi ublažila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa.


Od početka godine centralna banke je prodala ukupno 208,5 miliona evra, računajući i današnju prodaju.


Dinar će sutra imati istorijski najslabiju vrednost prema evru. Srpska valuta je prema zajedničkoj evropskoj moneti ove godine bila najjača 11. januara, kada je jedan evro vredeo 103,6922 dinara.


Na mesečnom nivou dinar će prema evru oslabiti pet odsto, a na godišnjem 6,1 odsto.


Indikativni kurs dinara prema dolaru u četvrtak je bio 83,1821 i 0,4 odsto je slabiji nego prethodnog dana. Na mesečnom nivou dinar je prema dolaru slabiji za 3,9, a na godišnjem za 9,1 odsto.

Izvor: Blic

Cvetković ukorio Šoškića zbog kursa


Beograd -- Narodna banka Srbije je dobila, kako saznaju Novosti, ozbiljne kritike Vlade Srbije zbog svoje inertnosti kada je u pitanju devizni kurs.

Naime, početkom nedelje guverner Dejan Šoškić je bio na razgovoru kod premijera, gde mu je skrenuta pažnja da njegov prvi saradnik, viceguverner zadužen za monetarnu politiku Bojan Marković nije pravovovremeno reagovao na nagli skok evra.

Kabinet u Nemanjinoj 11 je zatražio od guvernera NBS da upotrebi sva raspoloživa sredstva kako bi obezbedio stabilnost domaće valute.

Da je kritika imala uticaja, ukazuje to da je u četvrtak centralna banka izašla ponovo na tržište i prodala 20 miliona evra kako bi sprečila dalje slabljenje dinara. Ipak, naša valuta je na još jednom istorijskom minimumu, a tokom dana banke su trgovale i po 111 dinara.

Ni prodaja šestomesečnih zapisa od 2,64 milijardi dinara nije pomogla da se evro umiri. Dinar je dan završio oslabljen, tako da je kurs za petak 110,82 dinara za evro.

A dosadašlje slabljenje dinara, koje se nastavlja iz dana u dan, i te kako košta i građane i privredu. Tako je zbog kursnih razlika dug preduzeća za godinu dana porastao oko 194 milijardi, a građana za 55 milijardi dinara.

Svako ko otplaćuje prosečan stambeni kredit sa ratom od 250 evra ili isto toliku kiriju ovog meseca mora da izdvoji oko 3.000 više nego pre godinu dana kada je kurs bio 97 dinara.

Guverner, međutim, smatra da nema razloga za bilo kakvu vrstu panike. Naime, on procenjuje da slabljenje dinara prema evru neće biti dugoročan trend, a pred nama nije situacija koja će izmaći kontroli.

Što se tiče intervencija na deviznom tržištu, Šoškić ističe da će NBS, kada uoči da u nekom trgovačkom danu postoji prenaglašena nervoza i nestabilnost, svojim itnervencijama smanjivati prekomerne dnevne fluktuacije. Guverner smatra da kurs može da utiče na inflaciju i finansijsku stabilnost.


Izvor: B92

Država "disciplinuje" cene goriva?


Beograd -- Vlada Srbije priprema mere koje bi mogle da spreče „divljanje“ cena goriva. U igri su dve varijante: ograničenje marži ili administrativno uređivanje cenovnika.

Gorivo je od početka godine poskupelo u proseku za čak deset dinara po litru. To, prema procenama ekonomskih stručnjaka, ne može da obuzda cene svih proizvoda, tako da je skoro izvesno da će inflacija, bar u prvoj polovini godine, biti viša od projektovanih, maksimalnih šest odsto.

Očito su i u Vladi Srbije napravili svoje računice o mogućim posledicama nestabilnosti tržišta naftnih derivata, jer, kako Novosti saznaju, ovih dana intenzivno radi na pripremi mogućih mera koje bi, bar do izbora, „umirile“ cenovnike pumpadžija.

NIŠTA PRECIZNO

Kako Novostima, istina nezvanično, priznaju u Vladi, ograničenje marže bila bi najefikasnija mera. Niko sa sigurnošću ne može da kaže koliko pumpadžije zarađuju po svakom prodatom litru. Najprecizniji odgovor koji su „Novosti“ uspele da dobiju jeste da su marže među najmanjima u regionu i da ne prelaze 10 dinara po litru kod evrodizela, dok su ostale znatno manje, a na TNG su minimalne.

U opciji su, kako nam je potvrđeno, dve mogućnosti. Prva je da se, po ugledu na promet osnovnih životnih namirnica, i marže na naftne derivate ograniče.

Druga mogućnost je da država, po sličnom modelu kao do prošle godine, administrativno utvrđuje maksimalnu cenu goriva.

U Nemanjinoj 11 kažu da je jasno da moraju da reaguju, jer će, ukoliko cena goriva nastavi da raste ovim tempom, narednih meseci biti opasnosti i za makroekonomsku stabilnost. Ipak, i modeli koji su državi na raspolaganju nisu „bez mane“.

U prvoj varijanti, postoji mogućnost da NIS, kao većinski ruska kompanija, svojoj vladi ukaže na to da naša država ne poštuje važeće međudržavne sporazume. S druge strane, administrativno ograničavanje cene goriva, kako je izračunao savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić, nije dobra odluka.

"Da nismo liberalizovali tržište derivata prvih dana prošle godine, sada bismo plaćali derivate 13-14 dinara skuplje po litru", kaže Škundrić.

Konkretne mere, u vidu određenih uredbi, Vlada će, kako nam je rečeno, doneti pre kraja marta. Ukoliko želi da spreči značajniji skok ostalih cena, država mora, smatraju i ekonomisti, da reaguje što pre.

"Samo poskupljenje goriva je prva komponenta povećanja cena, koja potom ulazi u manjoj ili većoj meri u cene svih drugih proizvoda i usluga. Transport je jedna od onih delatnosti koje obavljaju usluge za druge sektore i gde se najpre „prelije“ poskupljenje goriva. To znači da treba očekivati jedan inflacioni pritisak na najširem mogućem frontu, s tim što to povećanje cena neće biti spektakularno, jer ni početni impuls nije preterano velik, mada, naravno, boli", kaže ekonomista Ljubomir Madžar.


Izvor: B92

Pad dinara, dug veći za 69 mlrd RSD


Beograd -- Spoljni dug države, zbog drastičnog slabljenja dinara, za samo dva meseca porastao je za čitavih 69 milijardi dinara.

Tako je guverner NBS Dejan Šoškić svojim neodlučnim ponašanjem u odbrani domaće valute debelo oštetio i državu, pored građana i privrede, piše Pres.

A padu dinara kraj se i ne nazire. Tako je srednji kurs evra danas čak 110,82 dinara. NBS je juče prodala 20 miliona evra, ali nije uspela da izbegne novu rekordno nisku vrednost domaće valute.

Prema podacima NBS, na kraju 2011. godine spoljni javni dug iznosio je oko 10,77 milijardi evra. Preračunato u domaću valutu, po tadašnjem kursu od 104,6 dinara za evro, to je iznos od oko 1.127 milijardi dinara.

Kako je evro u međuvremenu znatno ojačao, pa sada vredi 110,8 dinara, spoljni dug države narastao je na 1.196 milijardi dinara, što je za čitavih 69 milijardi dinara više.

Šoškića, međutim, to kao da ne brine, pa je i juče ponovio da nema razloga za zabrinutost, uz tvrdnju da je slabljenje dinara skromnih razmera. Da bi to dokazao, pozvao se na podatak da je u novembru 2010. godine kurs bio iznad 107.

"Sada je oko 110 i to su promene koje nisu neobične za valute koje su u režimu fluktuirajućeg deviznog kursa. Često se zaboravlja da je dinar u dužem vremenskom periodu bio vrlo stabilan", rekao je guverner.


Izvor: B92

Kamate na kredite zadaju glavobolju


Beograd -- U Srbiji više od 90.400 građana ili svaki 11. dužnik nema novca da otplaćuje kredite. Za svako kašnjenje u izmirenju rata zaračunavaju „debele“ kamate.

Kamate se, u zavisnosti od usluge kreću od 34 do čak 80 odsto. Tako se postojeći dug uvećava i još više otežava otplata.

Tako, prema podacima NBS, koje su dostavile same banke, penali za kašnjenje u izmirivanju mesečnih obaveza samo kreditnih kartica u proseku iznose 42,67 odsto, sedam banaka je naplaćivalo i 60 odsto, a jedna - 80 odsto.

Slična je situacija i sa dozvoljenim minusom. Za svako kašnjenje po tekućem računu, bankari obračunavaju od 46 do 78 odsto godišnje.

Građani najteže otplaćuju kreditne kartice. Kašnjenje je dostiglo 9,4 odsto početkom godine, odnosno 72.945 kartica je u docnji. U crvenom minusu je 259.520 tekućih računa odnosno 8,2 odsto vlasnika.

Najmanji penali su za one koji kasne sa otplatom kredita, i za njih banke primenjuju zakonsku zateznu kamatu koja se svakog meseca objavljuje u Službenom glasniku, a obračunava se tako što se na fiksni iznos od 0,5 odsto doda mesečni rast cena. Ali, zato su papreni penali za sve druge usluge.

“Građani padaju u dugove, odnosno ne mogu redovno da otplaćuju rate, jer, pre svega, ostaju bez posla, ili su im zarade umanjene i neredovne” , kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta.

Đukić objašnjava da banke građanima izlaze u susret tako što omogućavaju refinansiranje ili reprogram, a dok do toga ne dođe u obaveze ulaze i zatezne kamate.

Trend kašnjenja u otplati kredita će se samo povećavati zbog nezaposlenosti, a sve će zavisiti od privrede. Ukoliko kompanije ne budu vraćale kredite, to će se prelivati na plate odnosno na građane, koji će takođe kasniti sa obavezama.


Izvor: Blic