Država zbog neracionalnog korišćenja državnog obradivog poljoprivrednog zemljišta na godišnjem nivou gubi oko 15 miliona evra, izjavila je danas ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković, dodajući da je cilj novog zakona o poljoprivrednom zemljištu bolje korišćenje tog resursa u interesu svih gradjana i celokupne poljoprivrede.

Bogosavljević Bošković je za RTS rekla da su gubici uzrokovani i uzurpacijiom, ali i činjenicom da se svake godine ne izda polovina raspoloživog obradivog zemljišta koje je u državnom vlasništvu.

"Naše procene su da se na godišnjem nivou gubi oko 15 miliona evra. Mi smo u prethodnom periodu vodili sudske sporove sa uzurpatorima koji su poznata lica i po tom osnovu potražujemo oko 22 miliona evra. Godišnje su značajne štete i gubitci koje trpi država i poljoprivreda i želimo to da promenimo i bolje koristimo resurs u interesu svih građana i celokupne naše poljoprivrede", navela je Bogosavljević Bošković.

Pored ostalog, zakonom će biti predviđeno da se deo tog zemljišta ponudi u zakup do 30 godina za velika ulaganja u poljoprivredu, kao i da se zemljište koje se tri godine uzastopno ne obradjuje, niti izda u zakup, ponudi na besplatno korišćenje, objasnila je Bogosavljević Bošković.

Navela je i da će oni poljoprivrednici koji imaju do 30 hektara moći da kupe do 20 hektara državnog zemljišta.

Napominje da u tom poslu neće biti apsolutne razlike izmedju domaćih i stranih lica, te da će uslovi zakupa biti jednaki za sve potencijalne zakupce.

Kriterijum će, objasnila je, biti investicioni plan, koju će ocenjivati komisija koju obrazuje ministar, a odluku donosi lokalna samouprava na bazi zaključka komisije.

Kada je u pitanju besplatno ustupanje, Bogosavljević Bošković je objasnila da će to zemljište moći da koriste i pravna i fizička lica, do pet godina besplatno, a da posle toga postoji mogućnost da se period produži, uz zakupninu.

"Ako se radi o površini većoj od 10 hektara zemljišta onda će to biti moguće uz investicioni plan koji je obavezan da se priloži", rekla je ministarka.

Bogosavljević Bošković je istakla da će zakonom biti predvidjene i sankcije za uzurpaciju i za korišćenje koje nije u skladu sa dobrom poljoprivrednom praksom, kao i veće novčane kazne.

Jedan od načina sankcionisanja uzurpacije je i da će lokalne samouprave moći da skinu rod sa uzurpiranog državnog zemljišta, rekla je Bogosavljević Bošković.

Izvor: Blic

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će Srbija, ako ne bude nekih velikih lomova, u narednih nekoliko godina imati apsolutnu stabilnost cena.


"Ako baš ne bude nekih velikih lomova, poput onog s početka ove godine kada je švajcarska centralna banka iznenada digla ruke od kontrolisanog kursa franka, nadam se da će Srbija i u narednih nekoliko godina imati, ne samo relativnu, već i apsolutnu stabilnost cena", rekla je Tabaković za "Politiku".

Ona je dodala da je, kada je došla na funkciju guvernera NBS, zatekla inflaciju od 12,2 odsto, dok je inflacija danas 1,9 procenata.

"Za neke je niska, jer ukazuje na slabu tražnju, ali po mom mišljenju, ona ukazuje na drugu bitnu stvar - stabilnost, predvidivost. Da svi koji rade, posluju, planiraju, znaju s čim mogu da računaju na godinu - dve, pa i duže. U tome se ogleda kredibilitet monetarne politike", ističe TabakovićOna je ocenila i da je to što smo uspeli da inflaciju svedemo na donju granicu ciljane stope, dokaz da inflacija nije božija kazna ili usud, već ekonomska kategorija s kojom se valja izboriti.

Na pitanje beogradskog lista kako objašnjava posrtanje nacionalne valute od 2010. godine u odnosu na evro, Takovićeva je odgovorila metaforički.

"Mnogi su o deviznom tržištu govorili kao o uzburkanom moru u kojem je teško održati stabilnost broda. Naše devizno tržište je više plitka reka u kojoj su neki zdušno ljuljali taj devizni čamac. Postavili smo 'ogradu' i onemogućili ljuljanje tog čamca, zaustavili režirane padove i skokove deviznog kursa. A bilo je - kako i kome zatreba. Moje je da obezbedim što je moguće mirniju reku za sve koji rade, troše i plaćaju. Nisam podlegla pritiscima da pomažem tim 'tajnim silama' koje ljuljaju čamac", kazala je Jorgovanka Tabaković.

Izvor: Blic

Misija Međunarodnog monetarnog fonda danas će stići u Beograd radi druge revizije stend-baj aranžmana MMF sa Srbijom, vrednosti 1,2 milijarde evra.

Kako su rekli u Kancelariji MMF u Srbiji, delegacija MMF će u Srbiji boraviti do 1. septembra, a predvodiće je novi šef Misije, Džejms Ruf.
Glavne teme razgovora s vlastima Srbije biće stanje javnih finansija i mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenih novembra 2014. godine, radi budžetske štednje.

Vlada Srbije očekuje da MMF odobri povišice plata i penzija jer je deficit budžeta Srbije manji od očekivanog.

Misija MMF analiziraće i kako se sprovodi dogovor o reorganizaciji javnih preduzeća, pre svega Elektroprivrede Srbije, Srbijagasa i Železnica Srbije.

MMF je krajem juna bez diskusije odobrio prvu reviziju trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom, pošto su bili ispunjeni svi ciljevi utvrđeni programom za kraj marta 2015. godine i jer su bile sprovedene planirane strukturne reforme.

Izvor: Blic

U Narodnoj banci Srbije danas počinju zvanični razgovori sa misijom Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) o drugoj reviziji stend-baj aranžmana sa Srbijom, vrednog 1,2 milijarde evra.

Misija Međunarodnog monetarnog fonda, koju predvodi novi šef Misije Džejms Ruf (James Roaf), u Beogradu će boraviti do 1. septembra.
 
Zvanični razgovori, po dosadašnjoj praksi, počinju svečanom sednicom u Narodnoj banci Srbije, uz učešće predstavnika Vlade Srbije i Misije MMF-a, a potom će biti nastavljeni na nivou tehničkih eksperata.
 

Prema najavama srpskih zvaničnika, teme razgovora sa srpskim vlastima biće stanje javnih finansija i mogućnost povećanja penzija i plata u javnom sektoru koje su umanjene od novembra 2014. godine.
 
MMF bi, kako se očekuje, trebalo da odobri povećanje plata i penzija, jer je budžet Srbije u deficitu manjem od planiranog.
 
Kako se očekuje, Misija MMF će analizirati kako se sprovodi dogovor o reorganizaciji javnih preduzeća, pre svega u Elektroprivredi Srbije, Srbijagasu i Železnicama Srbije.
 
MMF je krajem juna odobrio prvu reviziju trogodišnjeg aranžmana sa Srbijom bez diskusije, pošto su ispunjeni svi indikativni ciljevi utvrđeni programom za kraj marta 2015. godine i sprovedene planirane strukturne reforme.
 
Dogovor o aranžmanu postignut je u novembru 2014. godine, a Odbor direktora
MMF ga je odobrio u februaru 2015. godine
 
Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije (NBS) Nebojša Savić izjavio je juče da Srbija misiju Međunarodnog monetarnog fonda dočekuje sa dobrim rezultatima, jer se dobro obavlja fiskalna konsolidacija.

Izvor: Blic

Vlada Srbije i predstavnici MMF dogovorili su razgovar o prostoru za povećanje plata i penzija, izjavio je ministar finansija Dušan Vujović.

Vujović je istakao da je početni sastanak bio veoma dobar i konstruktivan.

"U jednom delu za više od jedan milion ili 1,1 milion ljudi, to će biti apsolutno povećanje, pošto njihove plate i penzije nisu smanjene. U manjem delu još više od 100.000 ljudi u javnom sektoru će imati veću platu nego pre početka ovih reformi", rekao je Vujović novinarima nakon sastanka sa misijom MMF u NBS.

Vujović je dodao da će u jednom manjem delu to povećanje biti delimična kompenzacija za smanjenje primanja koje je bilo neophodno na početku reformi.

Misija MMF-a je, kaže, naglasila da Srbija u svakom pogledu prebacuje postavljene makroekeonomske i makromonterane ciljeve.

"Imali smo vrlo dobar, konstruktivan i sadržajan razgovror o svim elementima, ja sam zapisao nekih 17 tačaka koje će biti predmet razgovora ove i naredne nedelje", rekao je Vujović.

Očekuje se, kazao je, da se zaključni sastanci sa Misijom MMF-a očekuju 31. avgusta i 1. septembra, kada će biti održana konferencija za novianre.

Izvor: B92

Porodični biznis porodice Nikolić

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poveo je u zvaničnu posetu Kini svog sina Radomira Nikolića, gradonačelnika Kragujevca.
Predsednik Nikolić nije poveo ni jednog drugog gradonačelnika iz Srbije, kao što ni jednoj drugoj humanitarnoj organizaciji, pored Fondacije Dragice Nikolić, nije ustupio poslovni prostor u predsedništvu ili bar ukazao deo dužne pažnje.
Predizborna groznica uoči lokalnih izbora uveliko trese sve lokalne odbore SNS u Srbiji. Naprednjaci su, iako povlašćeni jer sa pozicija vlasti ulaze u trku, prvi otpočeli kampanju.
Radomir Nikolić ima u kampanji posebno mesto. Njega je tata poveo u Kinu da potpiše memorandum o izgradnji kineske fabrike za preradu mesa u Kragujevcu. Drugi gradonačelnici nisu te sreće da im je tata predsednik Srbije, pa nisu ni imali prilike da se u Kini poslovno oprobaju.

BIP ode u stečaj

Privredni sud u Beogradu u utorak na ročištu, odlučio da je zahtev poreske uprave opravdan. Mali akcionari: obaveze smo otplaćivali, a ima i kupaca

BEOGRADSKA industrija piva ide u stečaj. Privredni sud u Beogradu, sudija Jovan Kordić, doneo je juče rešenje da je opravdano pokrenuti stečajni postupak nad BIP-om. Zahtev je stigao od Poreske uprave, koja od ove fabrike potražuje ukupno 782,6 miliona dinara. Ulaskom BIP-a u stečaj bez nade da će naplatiti svoj udeo ostala su 5.122 manjinska akcionara u čijem je vlasništvu 48 odsto kapitala ovog preduzeća. Nezadovoljni što fabrika nije prodata, a kažu da je zainteresovanih bilo, akcionari najavljuju proteste na kojima će tražiti smenu direktora Agencije za privatizaciju Ljubomira Šubare.

Manjinski akcionari tvrde da pravog razloga za uvođenje stečaja nije bilo, jer je BIP počeo da otplaćuje dugove. Kako kažu, poreznicima je isplaćeno skoro 80 miliona dinara. U trenutku pokretanja predstečajnog postupka i zabrane raspolaganja imovinom na računu ove firme je ostao 31 milion dinara.

- Trajna nesposobnost plaćanja znači da dužnik ne može da odgovori obavezama u roku od 45 dana ili je potpuno obustavio plaćanja u roku od 30 dana - objašnjava predstavnik malih akcionara Vojislav Ćorović. - BIP je od uvođenja blokade 2. juna platio ukupne obaveze u iznosu od 257,5 miliona dinara. Poreska uprava naplatila je 79 miliona dinara. Ostalo je još novca na računu koji oni ne skidaju. BIP pritom godišnje zaradi skoro 12 miliona evra. Pa, ti dugovi bi se vratili.

Manjinski akcinari su krajem jula imali sastanak sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kome je prisustvovao i prvi čovek Agencije za privatizaciju. Premijer je, kažu akcionari, preporučio da se BIP proda.

- Postoje četiri zainteresovana kupca za BIP. To je i direktor Agencije potvrdio u jednim novinama - dodaje Ćorović. - Iz Poljske, Rusije, Azerbejdžana i Amerike. Na kraju će se, očigledno, BIP prodavati iz stečaja, a mi ćemo ostati bez ikakvog prava. BIP je bio u blokadi 38 dana, a predlagač je tvrdio da je reč o 824 dana. Kada je BIP-u uvedena blokada, 2. juna, na računu je bilo 130 miliona dinara. Kapital BIP je 893 miliona dinara. S druge strane, Poreska uprava je objavila imena najvećih dužnika i najveći duguje čak 6,4 milijardi dinara. Pivara nije u toj grupi najvećih dužnika. Tražićemo od Ustavnog suda da se odluka o stečaju stavi van snage. Obratićemo se i administraciji Evropske unije.

Mali akcionari sumnjaju da bi na kraju mogao i da se ostvari ugovor, koji nije prošao Nadzorni odbor, a koji je predviđao da se pivara izda za 50.000 evra mesečno firmi "M-6 Eden Srbija" iza koje stoji makedonski biznismen Svetozar Janevski.

NAPUSTILI PIVARU

UZ otpremnine iz Beogradske indsutrije piva dosad je otišlo 450 od 517 radnika. Preostali zaposleni će ostati bez posla samim proglašavanjem stečaja. Stečajni upravnik ima pravo, prema potrebama posla, da ih opet angažuje uz ugovor na određeno vreme. Radnici su u prvom isplatnom redu i sleduju im neisplaćene zarade za najviše godinu dana pre proglašenja stečaja, ali u iznosu minimalaca. Mali akcionari tvrde da BIP zaposlenima duguje svega jednu i po zaradu.

Izvor: Novosti.rs

Robni promet između Srbije i Rumunije, preko luke Konstanca, od početka 2015. do polovine avgusta, porastao je za 75 odsto, odnosno 1,5 miliona tona.

Generalni direktor luke Konstanca Valeriu Nikolae Jonesku rekao je da je promet između dve zemlje preko te crnomorske luke u pomenutom periodu iznosio više od četiri miliona tona.

U istom periodu prošle godine robni promet između Srbije i Rumunije je iznosio 2,5 miliona tona, podsetio je Jonesku.

On je rekao da se ne može očekivati da će robni promet do kraja godine biti baš dupliran, ali da će biti povećan do 80 odsto, dodajući da je saradnja Srbije i Rumunije izuzetno dobra.

Jonesku je kazao da je današnji skup prilika za dalje unapređenje poslovnih veza ne samo između Rumunije i Srbije, već i drugih zemalja regiona, jer su učešće uzeli i privrednici iz Bosne i Hercegovine, Nemačke, Austrije...

Ambasador Rumunije u Srbiji Daniel Banu naveo je da su ekonomski odnosi Srbije i Rumunije tradicionalno dobri sa velikim potencijalima da budu još bolji, istakavši da preduzete reforme i unapređenje poslovne klime u Srbiji šalju pozitivne signale potencijalnim investitorima.

Banu je podsetio da je bilateralna saradnja Srbije i Rumunije imala pozitivnu dinamiku u poslednjim godinama, naročito kada je reč o projektima od strateškog značaja za obe zemlje, pre svega u oblasti energetike.

On je naveo da je obim spoljnotrgovinske razmene Srbije i Rumunije za prvih šest meseci 2015. iznosio 500 miliona evra, što je rast od 21 odsto u odnosu na isti lanjski period.

Luka Konstanca je tradicionalni partner srpskih firmi, i robni promet između dve zemlje, preko te luke, neprestano raste od 2007. godine.

Izvor: B92

Industrijska proizvodnja u Srbiji u avgustu 2015. godine je bila veća za 12,9 odsto nego u istom lanjskom mesecu, objavio je Republički zavod za statistiku.

Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija ostvarilo je rast od 43,3 odsto, rudarstvo od 14,6 odsto, a prerađivačka industrija od 6,5 odsto.

Industrijska proizvodnja u period januar-avgust 2015. godine u poređenju sa istim periodom prošle veća je za 6,9 odsto.

Podaci o industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u avgustu 2015. godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, pokazuju da je došlo do rasta u proizvodnji energije (23,9 odsto), netrajnih proizvoda za široku potrošnju (15,3 odsto), intermedijarnih proizvoda, osim energije (6,6, odsto) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (šest odsto).

Pad je zabeležen u proizvodnji kapitalnih proizvoda, i to od 6,4 odsto.

Obim industrijske proizvodnje u avgustu 2015. godine, u odnosu na avgust 2014., godine beleži rast kod 18 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 77 odsto), a pad kod 11 oblasti (učešće u strukturi industrijske proizvodnje - 23 odsto).

Najveći uticaj na rast industrijske proizvodnje u avgustu 2015. godine, u odnosu na isti mesec 2014. godine, imale su: proizvodnja električne energije, prehrambenih proizvoda, osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, eksploatacija uglja, i proizvodnja duvanskih proizvoda.

Izvor: B92

Vlada Srbije počeće danas zvanične pregovore s predstavnicima Međunardnog monetarnog fonda u okviru treće revizije aranžmana.

Sastanku će prisustvovati ministri finansija Dušan Vujović, ministar privrede Željko Sertić i predstavnici Narodne banke Srbije, nakon čega će delegacija MMF razgovarati i s premijerom Aleksandrom Vučićem.
 
Ministar finansija Dušan Vujović izjavio je da očekuje da će Vlada u razgovorima sa MMF naći prostora za povećanje plata i penzija. Vučić je potvrdio da je MMF dozvolio povećanje plata i penzija, i to veće nego što je očekivao, ali da on neće ići sa tim maksimumom. Misija MMF-a, koju predvodi Džejms Ruf, u Beogradu je od 29. oktobra, a planirano je da poseta traje dve nedelje.

 
Premijer Srbije Aleksandar Vučcić obelodanio je ove nedelje da je MMF dozvolio povećanje plata i penzija zbog dobrih rezultata u sprovođenju reformi, i to veće nego što je očekivao, ali da on neće ići sa tim maksimumom.
 
Premijer je precizirao da će iskoristiti "manji okvir od dozvoljenog za povećanje plata i penzija", jer je novac potreban i za investicije i zapošljavanje mladih.
 
Vučić je najavio da će novac u budžetu "držati na nivou na kome će imati više rezervi za investicije i za programe za zapošljavanje mladih".
 
Dogovor o aktuelnom aranžmanu iz perdostrožnosti postignut je u novembru 2014. godine, a Odbor direktora MMF ga je odobrio u februaru 2015. godine.
Prošle nedelje Bord izvršnih direktora MMF-a, na sednici u Vašingtonu, potvrdio je Srbiji pozitivnu ocenu druge revizije aktuelnog stend baj aranžmana.

Izvor: Blic