Ambasador SAD predložio da se privatizuje srpski avio-prevoznik

Vlada Srbije ne da "partijski" Jat

Ne vidim zašto bi neko iz vlade bio protiv prodaje, osim što bi stranka koja je sada u Jatu izgubila mogućnost da udomljava svoje ljude - kaže ekonomista Milan Kovačević
BEOGRAD - Dva incidenta, na Jatovom letu za Tel Aviv i u povratku "boinga 737" iz Rima za Beograd, koja su se desila u roku od samo nekoliko dana prošle nedelje, a koja je poslovodstvo ove avio-kompanije demantovalo, ponovo su skrenuli pažnju javnosti na ovu kompaniju. Stanje u njoj komplikuje i štrajk stjuardesa i stjuarda, koji je počeo pre desetak dana, ali i prošlonedeljna izjava američkog ambasadora u SCG Majkla Polta, koji je predložio Vladi Srbije da privatizuje "Jat ervejz".

 
  Za kupce samo zavisne firme

Pomoćnik ministra za kapitalne investicije Milan Moković, zadužen za vazdušni saobraćaj, rekao je da u Vladi Srbije ne postoji nikakav plan o privatizaciji Jata. "Prodaće se neka Jatova zavisna preduzeća", istakao je Moković. Generalni direktor Jata Nebojša Starčević pre mesec dana izjavio je da je "privatizacija Jata vrlo opasna kategorija". - Svaka država ima svoju nacionalnu avio-kompaniju. Nisam protiv toga, ali protiv sam da se to uradi bez plana, analize, na prečac, jer imamo dosta primera u svetu gde su nacionalne avio-kompanije neuspešno privatizovane", kazao je Starčević.
   
 
 
 
Polt je tada rekao da je "savet prijateljima i Vladi Srbije" da razmotri mogućnost da većinski udeo u Jatu proda privatnom sektoru. Međutim, u Vladi Srbije ne postoji ni namera, ni plan da se Jat privatizuje, dok stručnjaci upozoravaju da bi to možda bilo najpametnije rešenje, posebno u sadašnjoj situaciji u kojoj javnim preduzećima upravljaju političari, a ne stručnjaci.

- Ne vidim zašto bi neko iz Vlade Srbije bio protiv privatizacije Jata, osim što bi stranka koja je sada u Jatu izgubila mogućnost da udomljava svoje ljude u ovoj firmi i tako ih nagrađuje za lojalnost stranci. U našim javnim preduzećima odavno se zapošljavaju ljudi, ne po stručnosti, nego oni koji su dokazali odanost svojoj partiji - navodi ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Da je do sada Jatom dobro upravljano, kaže Kovačević, ne bi postojali ugovori kao što je osporeni o kupovini aviona od Erbasa, niti toliki štrajkovi. Poznato je da prilikom sklapanja ugovora u našim javnim preduzećima ima dosta korupcije, iz čega proizilazi da bi bilo najbolje da nove ugovore sklapaju privatnici. "Država je kao vlasnik neefikasna", ističe Kovačević.

- Privatizacija Jata jeste rešenje, nema razloga da država bude u vazdušnom saobraćaju. U Jatu će se najverovatnije tome opirati, jer im sadašnje stanje omogućava da drže 3.000 radnika, od kojih je bar 2.000 višak. Bolje je ne obnavljati flotu i prodati je, jer bi sada kupovina novih aviona bila čisto bacanje para - smatra Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, međutim, smatra da privatizaciji Jata treba prići nakon promene načina upravljanja i podizanja profitabilnosti firme.
- Konačnu odluku treba doneti tek posle procene da li ova firma može da postane profitabilna. Državno upravljanje javnim preduzećima, pa i Jatom, jako je loše jer se imovina koristi kao partijska, a mesta u kompaniji dele se po koalicionom sporazumu. Nisam za opciju brze prodaje - naglašava Pavlović.



Izvor: Glas Javnosti \ A. Matić

Ambasador SAD predložio da se privatizuje srpski avio-prevoznik

Vlada Srbije ne da "partijski" Jat

Ne vidim zašto bi neko iz vlade bio protiv prodaje, osim što bi stranka koja je sada u Jatu izgubila mogućnost da udomljava svoje ljude - kaže ekonomista Milan Kovačević
BEOGRAD - Dva incidenta, na Jatovom letu za Tel Aviv i u povratku "boinga 737" iz Rima za Beograd, koja su se desila u roku od samo nekoliko dana prošle nedelje, a koja je poslovodstvo ove avio-kompanije demantovalo, ponovo su skrenuli pažnju javnosti na ovu kompaniju. Stanje u njoj komplikuje i štrajk stjuardesa i stjuarda, koji je počeo pre desetak dana, ali i prošlonedeljna izjava američkog ambasadora u SCG Majkla Polta, koji je predložio Vladi Srbije da privatizuje "Jat ervejz".

 
  Za kupce samo zavisne firme

Pomoćnik ministra za kapitalne investicije Milan Moković, zadužen za vazdušni saobraćaj, rekao je da u Vladi Srbije ne postoji nikakav plan o privatizaciji Jata. "Prodaće se neka Jatova zavisna preduzeća", istakao je Moković. Generalni direktor Jata Nebojša Starčević pre mesec dana izjavio je da je "privatizacija Jata vrlo opasna kategorija". - Svaka država ima svoju nacionalnu avio-kompaniju. Nisam protiv toga, ali protiv sam da se to uradi bez plana, analize, na prečac, jer imamo dosta primera u svetu gde su nacionalne avio-kompanije neuspešno privatizovane", kazao je Starčević.
   
 
 
 
Polt je tada rekao da je "savet prijateljima i Vladi Srbije" da razmotri mogućnost da većinski udeo u Jatu proda privatnom sektoru. Međutim, u Vladi Srbije ne postoji ni namera, ni plan da se Jat privatizuje, dok stručnjaci upozoravaju da bi to možda bilo najpametnije rešenje, posebno u sadašnjoj situaciji u kojoj javnim preduzećima upravljaju političari, a ne stručnjaci.

- Ne vidim zašto bi neko iz Vlade Srbije bio protiv privatizacije Jata, osim što bi stranka koja je sada u Jatu izgubila mogućnost da udomljava svoje ljude u ovoj firmi i tako ih nagrađuje za lojalnost stranci. U našim javnim preduzećima odavno se zapošljavaju ljudi, ne po stručnosti, nego oni koji su dokazali odanost svojoj partiji - navodi ekonomista Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Da je do sada Jatom dobro upravljano, kaže Kovačević, ne bi postojali ugovori kao što je osporeni o kupovini aviona od Erbasa, niti toliki štrajkovi. Poznato je da prilikom sklapanja ugovora u našim javnim preduzećima ima dosta korupcije, iz čega proizilazi da bi bilo najbolje da nove ugovore sklapaju privatnici. "Država je kao vlasnik neefikasna", ističe Kovačević.

- Privatizacija Jata jeste rešenje, nema razloga da država bude u vazdušnom saobraćaju. U Jatu će se najverovatnije tome opirati, jer im sadašnje stanje omogućava da drže 3.000 radnika, od kojih je bar 2.000 višak. Bolje je ne obnavljati flotu i prodati je, jer bi sada kupovina novih aviona bila čisto bacanje para - smatra Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Branko Pavlović, bivši direktor Agencije za privatizaciju, međutim, smatra da privatizaciji Jata treba prići nakon promene načina upravljanja i podizanja profitabilnosti firme.
- Konačnu odluku treba doneti tek posle procene da li ova firma može da postane profitabilna. Državno upravljanje javnim preduzećima, pa i Jatom, jako je loše jer se imovina koristi kao partijska, a mesta u kompaniji dele se po koalicionom sporazumu. Nisam za opciju brze prodaje - naglašava Pavlović.



Izvor: Glas Javnosti \ A. Matić

Aleksandar Andrejević, direktor Novosadskog sajma, o novim investicijama

Sajam - centar poslovne Evrope

NOVI SAD - Na adresu generalnog direktora Novosadskog sajma Aleksandra Andrejevića stigla su ovih dana dva značajna međunarodna priznanja. Specijalni koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek direktoru Novosadskog sajma uputio je pismo u kojem podržava inicijative Asocijacije sajmova jugoistočne Evrope i lobiranja asocijacije balkanskih komora u organizaciji Kongresa, "Reintegracija kapitala u zemljama jugoistočne Evrope". Aleksandar Andrejević dobio je priznanje Međunarodne asocijacije sajamske industrije (UFI) povodom 15 godina rada na afirmaciji svetske sajamske industrije.

- Još pre pet godina shvatili smo neophodnost otvaranja prema međunarodnom ekonomskom prostoru, te smo doneli strategiju koja se zasniva na snažnom nastupu na međunarodnoj ekonomskoj sceni. Naša zemlja treba da traži šansu u industriji usluga jer u toj oblasti imamo i potencijal i znanje. Činjenica da smo na vreme shvatili da će sajmovi u budućnosti imati daleko veću funkciju u povezivanju ekonomija učinila je da Novosadski sajam bude jedan od najrespektabilnijih sajmova u Evropi - kaže Andrejević, koji je i izvršni direktor Asocijacije sajmova Jugoistočne Evrope, koja okuplja 20 sajmova iz osam zemalja regiona, a čije je sedište u Novom Sadu.

 
  Nagrada UFI-ja kruna karijere

- Priznanje koje sam dobio predstavlja izuzetno veliku čast i znači krunu dosadašnje karijere. Ceo svoj radni vek posvetio sam sajamskoj industriji, a kada za taj rad stigne nagrada najveće svetske instance u branši, onda to dovoljno govori samo za sebe - kazao je Andrejević.
   
 
 
 
Kako bi i u budućnosti zadržali lidersku poziciju među sajmovima u regionu, na Novosadskom sajmu su odlučili da prošire kapacitete i budućim i sadašnjim klijentima ponude moderan sajamski centar koji će potpuno biti završen početkom naredne godine. On će, pored već otvorene hale "Master" i svih pratećih objekata, imati i kongresni centar od 1.400 mesta.

- Klasični sajmovi sve više gube prioritet, a primat preuzimaju kongresne aktivnosti. Savremeni biznismeni imaju sve manje vremena da se na sajmovima zadržavaju četiri-pet dana, dok kongresni služe da se vodeći ljudi velikih kompanija susretnu na jednom mestu i u kratkom roku sa ljudima iz branše vide gde vode globalni pravci. Baš zbog toga smo pre pet godina i odlučili da uđemo u ovako veliku investiciju kao što je izgradnja kongresnog centra, jer nam je cilj da Novosadski sajam bude mesto na kome će se okupljati poslovni ljudi iz cele Evrope i sveta - obrazložio je Andrejević.

Kongres i izložba "Reintegracija kapitala u zemljama jugoistočne Evrope" trebalo bi da se održi od 25. do 27 aprila naredne godine u novom Kongresnom centru Novosadskog sajma, a pismo podrške specijalnog koordinatora za stabilnost jugoistočne Evrope Erharda Buseka najbolji je pokazatelj da će ove manifestacije imati veliki značaj za našu privredu i privredu celog regiona.

- Već naredne nedelje na sastanku sa ministrima Predragom Bubalom i Milanom Parivodićem trebalo bi da osmislimo osnovne konture programa rada ovog kongresa, kojim bi, na predlog dr Buseka, trebalo da predsedava ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Austrije, zemlje koja će od nove godine preuzeti ulogu predsedavajuće u EU. Siguran sam da će zbog značaja ovog projekta i preporuke dr Buseka Vlada Srbije podržati ovaj projekat - zaključio je Andrejević.



Izvor: Glas Javnosti \ N. Ćaćić

Poreska uprava priznaje zloupotrebe

BEOGRAD - Poreska uprava Srbije juče je reagovala na tekstove koji su objavljeni u Glasu javnosti i Kuriru o nepravilnostima u radu u toj značajnoj državnoj instituciji, tvrdeći da su oni "zlonamerni i tendenciozni". Poreska uprava tvrdi da tekstovi u kojima su iznete neoborive činjenice koje dokazuju nepravilnosti "predstavljaju deo dugotrajne i široke medijske kampanje vlasnika i osnivača navedenih novina protiv Poreske uprave, koja dosledno sprovodi poreske propise".

- Poreska uprava je, znatno pre objavljivanja pomenutih tekstova, obavestila nadležne institucije - Ministarstvo unutrašnjih poslova i Republičko javno tužilaštvo o svim tvrdnjama da postoje eventualne nepravilnosti. Poreska uprave je i do sada, gde god je to bilo neophodno, proveravala tvrdnje o nepravilnostima u radu Poreske uprave. Ukoliko dokazi postoje, njima treba da se bave nadležni državni organi, a njihovu istragu nikada niko iz Poreske uprave nije ometao niti će ikada ometati - piše u saopštenju Poreske uprave, u kojem se ne demantuje ono što su objavili Glas javnosti i Kurir.

Podsećamo, dodaje se u saopštenju Odeljenja za komunikacije Ministarstva finansija Poreske uprave, "da je zadatak Uprave uspostavljanje reda i zakonitosti u sprovođenju poreskih zakona i da je jedna od najvažnijih pretpostavki za ostvarivanje njenih zadataka integritet, zakonitost, nepristrasnost i pouzdanost".



Izvor: Glas Javnosti \ G. J.

NBS poskupela zaduživanje u inostranstvu

BEOGRAD - Monetarni odbor Narodne banke Srbije usvojio je juče odluku o povećanju stope obavezne rezerve banaka na inostrane kredite kod NBS sa 18 na 29 odsto. Novu stopu devizne obavezne rezerve banke će morati da primenjuju od 10. novembra, a ova mera treba uspori povećano zaduživanje banaka u inostranstvu, objasnila je NBS.

Istovremeno, Monetarni odbor je usvojio odluku kojom se smanjuje procenat izdvajanja sredstava banaka po osnovu nove devizne štednje za jedan procentni poen, odnosno sa 42 na 41 odsto. "Imajući u vidu dostignuti nivo devizne štednje, NBS procenjuje da će najnovijim smanjenjem biti oslobođeno oko 1,5 milijardi dinara kod banaka, za koliko će biti povećane njihove mogućnosti da svoju buduću kreditnu aktivnost zasnivaju na domaćoj akumulaciji", dodaje se u saopštenju.

Povodom Svetskog dana štednje, 31. oktobra, NBS se pridružuje bankama koje podstiču povećanje štednje. Zato će banke biti oslobođene obaveze izdvajanja novca na račune kod NBS za sve devizne štedne uloge položene od 31. oktobra do 6. novembra. Ovo oslobađanje, prema očekivanjima NBS, omogućiće bankama da kroz još povoljnije uslove, povećanjem kamatnih stopa na štednju, doprinesu većem odzivu starih i novih štediša. Isti cilj, podsticanje dinarske štednje, NBS želi da postigne omogućavajući bankama da osnovicu za obračun dinarske obavezne rezerve umanje za iznos sredstava oročene dinarske štednje građana prikupljene u pomenutom periodu.



Izvor: Glas Javnosti \ I. K.

Zakon o penzijama na Ustavnom sudu?

Upravni odbor Fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje zaposlenih juče je tek iz drugog pokušaja usvojio predlog finansijskog plana Fonda za sledeću godinu. Planom je predviđeno da Fond u 2006. prikupi i potroši oko 246 milijardi dinara i penzionerima isplati 12 mesečnih penzija i šest rata velikog duga, koliko je još ostalo da se vrati.

Za predloženi plan glasali su predstavnici sindikata, poslodavaca i članovi UO iz Vlade Srbije, dok se svih petoro predstavnika penzionera izjasnilo protiv. Svoje protivljenje oni su objasnili time da su pare za iduću godinu planirane tako da se kretanje plata i troškova života iz poslednjeg ovogodišnjeg kvartala pri usklađivanju penzija obračuna po novim propisima. Ta varijanta je znatno nepovoljnija za penzionere jer tako gube veći deo povišice koju im je ranije donosilo tradicionalno povećanje zarada u decembru. Penzioneri smatraju da se na ovaj način izmenjeni Zakon o penzijama primenjuje retroaktivno, pa je zato predloženo da se u decembru pokrene inicijativa kod Ustavnog suda za ocenu ustavnosti tog zakona.



Izvor: Blic \ R. M.

Budžet glavna tema pregovora sa MMF

Pregovori sa misijom MMF-a su u toku, a očekujemo da do petka bude poznat njihov ishod. Glavna tema je budžet za 2006. godinu. Penzioneri mogu da budu optimisti jer će imati veća primanja od dosadašnjih, rekao je juče Mlađan Dinkić, ministar finansija, u Cavtatu, gde je boravio na 5. regionalnoj investicionoj i finansijskoj konferenciji.


Prvi put, po Dinkićevim rečima, iduće godine biće ostvaren i suficit u fondu zdravstva, koji će se delimično iskoristiti za vraćanje duga dobavljačima, a biće moguće i smanjenje stope doprinosa. Do ponedeljka trebalo bi i da počne isplata otpremnina višku zaposlenih u zdravstvu koji su doborovoljno rešili da napuste posao.

- Srbija je za poslednjih šest meseci na rang-listi časopisa „Euromoney“ poboljšala poziciju za 62 mesta. Od 185 zemalja rangiranih po poboljšanju ukupnih performansi za strana ulaganja, sada se nalazi na 96 mestu, počev od smanjenja političkog rizika, nivoa javnog duga, poboljčanja kreditnog rejtinga - istakao je Dinkić, dodajući da su Srbija, Hrvatska i Bosna i Hercegovina trenutno najatraktivnija tržišta za ulagače.

Ministar finansija je naglasio da će priliv starnih investicija u Srbiju do kraja godine iznositi dve milijarde dolara. Našu delegaciju iznenadila je računica MMF-a o bruto društvenom proizvodu za prošlu godinu, po kojoj je on veći za 0,7 odsto, odnosno da je iznosio 8,7 odsto. Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, podsetio je da bi do 1. novembra Vlada trebalo da usvoji predlog budžeta za 2006. godinu, dok će Narodna skupština imati rok do decembra.

- O novom programu sa MMF-om za sada se ne govori, ali bi njega trebalo da zatraži Vlada.

- Nadam se da će do kraja završetka ovih pregovora neko i da pokrene i to pitanje. Srbija je, inače, povukla više novca nego što joj je pripadalo, tako da će biti u intenzivnom monitoringu - rekao je Jelašić.



Izvor: Blic \ D. Nišavić

Kako je privatizovan „Hempro“

Oteran kupac iz Kanade

Zvonko Gobeljić, bivši bankar i brat nedavno uhapšenog biznismena Ljubinka Gobeljića, napravio je više nego dobar posao kada je pre dve godine kupio beogradsku firmu „Hempro“. Mali akcionari ove firme ne misle da je posao tako dobar za firmu. Naprotiv. Oni već dve godine pokušavaju da ponište privatizaciju i dokažu da je Gobeljić pod sumnjivim okolnostima, za 162 miliona dinara dobio pet „Hemprovih“ objekata, od kojih onaj najatraktivniji na Terazijama 8 ima 2.748 kvadrata.


Ovu zgradu na ekskluzivnoj lokaciji Gobeljić je kupio po ceni od 870 evra po kvadratu, dok je procenjena vrednost bila 2.000 evra. Ostale objekte (poslovna zgrada od 996 kvadrata u Dimitrija Tucovića, magacin od 1.000 kvadrata na autoputu, prodavnicu u Majke Jevrosime i prodajni objekat u Ulici Svetog Save) platio je 274 evra po kvadratu.

- Prodajna cena višestruko je manja od tržišne, pa je opravdana sumnja da se radilo o nameštenoj prodaji. Šteta za državu je, prema našim procenama, oko 15 miliona evra - kaže Radoslav Đorđević, predsednik Kluba manjinskih akcionara „Hempra“.

U Agenciji za privatizaciju rečeno nam je da je prodaja „Hempra“ obavljena u skladu sa zakonom, javnim nadmetanjem na aukciji.

„Do tržišne vrednosti došlo se rastom cene, od početne, koja je iznosila 85,8 miliona dinara, do 162 miliona dinara. Najvišu cenu ponudio je Zvonko Gobeljić, koji je postao vlasnik 65,63 odsto preduzeća ‘Hempro’. Ostali učesnici bili su koncern ‘Hemofarm’ i fizičko lice Dragana Ćirović“, navodi se u odgovoru Agencije i objašnjava da se privatizacija ne može upoređivati sa prometom nekretnina, jer kupac privatizovane firme preuzima i dugove preduzeća.

Mali akcionari tvrde da je Agencija diskvalifikovala potencijalno ozbiljnog kupca Mihajla Miličevića iz Toronta, uz formalno obrazloženje da je zakasnio.

Đorđević ukazuje i na činjenicu da je procenu imovine „Hempra“ radio „Ces Mekon“ po nalogu Agencije za privatizaciju, tvrdeći da je „procenjivač s namerom višestruko potcenio vrednost imovine, što je značilo manju početnu cenu na aukciji“.

-Time se omogućilo unapred poznatom kupcu da u bescenje dođe do imovine velike vrednosti - kaže on.

U pismu UBPOK-u mali akcionari traže da se ispita potencijalni sukob interesa jer je Dušan Nikezić, tadašnji pomoćnik direktora Agencije za privatizaciju, zadužen za procenu vrednosti, sin Zvonka Nikezića, direktora „Ces Mekona“.

Iz Agencije odgovaraju da nisu nadležni da procene da li je bilo sukoba interesa i podsećaju da je procena „Hempra“ izvršena pre stupanja na snagu Zakona o sprečavanju sukoba interesa.

Sadašnji i bivši radnici „Hempra“ - mali akcionari, pokušavaju da dokažu da je Gobeljić prekršio ugovor koji ga obavezuje da nastavi osnovnu delatnost i da u roku od godinu dana u osnovna sredstva uloži 8,1 milion dinara.

- Gobeljić je izvršio prividno investiranje, i to tako što je umesto novca, uneo u firmu tri polovna vozila - kamion „volvo“, i dva automobila - „audi“ i „mercedes“, čime je navodno izvršio svoju obavezu. Ta vozila navodno je kupio, a zapravo ih je uzeo od firme „Extra pet“, čiji je vlasnik njegov otac Radovan Gobeljić. Tako je Gobeljić, bez uloženog dinara, premeštanjem vozila iz jedne svoje firme u drugu, fiktivno izvršio obaveze investiranja - kaže Đorđević. Uz to, tvrdi on, umesto trgovinom, Gobeljić se sada bavi izdavanjem atraktivnog poslovnog prostora.

Tvrdnje malih akcionara, Agencija je proverila i sve navode odbacila uz obrazloženje da je u 2005. primetan rast prihoda. I Ministarstvo privrede tvrdi da nije bilo nepravilnosti koje zahtevaju poništenje postupka ili raskid kupoprodajnog ugovora - navode u Agenciji. Sam Gobeljić kaže da je cena „Hempra“ formirana po tržišnim uslovima.

On nije želeo da objašnjava da li je vozila koja je uneo kao investiciju uzeo iz očeve firme.



Izvor: Blic \ K. Preradović

Guverner Jelašić protiv prodaje većinskih paketa akcija u bankama

Nismo više gladni para

Prihvatljivija je postupna i lagana privatizacija preko javne ponude i iznošenje na prodaju manjih paketa akcija - tvrdi profesor Boško Živković
BEOGRAD - Nije prošlo puno vremena od raspisivanja poziva za predkvalifikaciju za prodaju akcija u Vojvođanskoj banci, jednoj od najvećih banaka u Srbiji sa skoro apsolutnim vlasništvom države, a guverner Radovan Jelašić založio se za izmenu strategije za privatizaciju državnih banka. Jelašić smatra da, "ako sada strancima prodamo sve državne banke, sutra nećemo imati sa čime da izađemo na tržište kapitala".

Za to su se pre godinu dana zalagali pojedini stručnjaci, među kojima je i profesor Miodrag Zec. On je upozoravao na činjenicu koju je sada rekao Jelašić. Prema najavi guvernera, realno je očekivati da do raspisivanja tendera za privatizaciju Vojvođanske banke država promeni stav i odustane od prodaje većinskog udela u toj banci.

- Pre dve-tri godine smo bili veoma "gladni" para, pogotovo u budžetu, sada treba primeniti nešto drugačiju strategiju privatizacije i prodaje baš tih državnih banaka". Strancima možemo ponuditi 50 do 60 odsto kapitala, a sigurno i manjinski deo neke od državnih banaka - dodao je Jelašić.

 
  Nejasno

Odluku ministra finansija Mlađana Dinkića da proda Vojvođansku banku, u kojoj država poseduje 99,24 odsto akcija, a da istovremeno ne proda manjinski paket akcija u Nacionalnoj štedionici, kojoj "preti" nova dokapitalizacija i obezvređivanje državnog paketa akcija, Živković nije želeo detaljno da komentariše. "Pravo da vam kažem, nije mi jasna takva odluka. Nemam podatke na osnovu čega je doneta takva odluka, tako da ne bih želeo da pričam s političke tačke gledišta", rekao je Živković.
   
 
 
 
Ministarstvo finansija, odnosno Agencija za osiguranje depozita nedavno je ponudilo investitorima ne manje od 99 odsto kapitala Vojvođanske banke. Poziv važi do 7. novembra, a prema podacima Agencije, Vojvođanska banka je, zaključno sa 30. junom 2005. iskazala je ukupnu aktivu od 453 miliona evra, i na petom je mestu među bankama u Srbiji. Ukupni kapital banke na kraju prethodne godine iznosio je 50,4 miliona evra.

Stručnjak za bankarstvo profesor Boško Živković kaže da je ideja guvernera dobra, ali da prvo treba promeniti način upravljanja u državnim bankama.

- Da se veličina nenaplativih kredita ne bi uvećavala, treba popraviti način odlučivanja o kreditu. To je, zapravo, poboljšanje kvaliteta korporativnog upravljanja, a Predlog zakon o bankama to omogućava. Kada je reč o strategijama prodaje državnih banaka, ne treba je nužno menjati, već se mogu promeniti tehnike privatizacije. Dakle, prihvatljivija je postupna i lagana privatizacija preko javne ponude i davanje na prodaju manjih paketa akcija - rekao je Živković i dodao da bi se na taj način osnažilo tržište kapitala.

Država tako, smatra Živković, optimizuje kapitalne prihode, jer će za pet godina, recimo, 20 odsto neke banke u vlasništvu države vredeti kao sadašnjih 70-80 odsto kapitala. Na pitanje da li je sada pravo vreme za prodaju većinskog dela Vojvođanske banke, on kaže da to pitanje treba postaviti političarima pre nego ekonomistima. "Pravilo je da se banke privatizuju na kraju procesa transformacije vlasništva, dakle pošto se završi prodaja realnog sektora, odnosno preduzeća. Međutim, Srbija je imala havariju u bankarskom sektoru, pa je situacija nešto drugačija", smatra Živković.

O predlogu koga zastupaju pojedini ekonomisti - spajanju dve državne banke Komercijalne i Vojvođanske - Živković kaže da nije siguran da bi ta ideja bila a priori dobra. "Srbija već sada ima visokokoncentrisan bankarski sektor. Cilj je da dobijemo efikasno bankarstvo, odnosno s niskim troškovima posredovanja i širokom lepezom usluga. Stoga nisam siguran da bi stvaranje takvih mamutskih banaka vodilo ka tom cilju, a možda bi vodilo i u monopole, budući da naš bankarski sektor odlikuje pet-šest velikih banaka", zaključio je Živković.

Izvor: Glas Javnosti \ I. Krasnić

Elektroprivreda prisiljena da prekrši Zakon o energetici

RTS i vlada ućutkali EPS

Iako je zajednička naplata struje i TV pretplate suprotna Zakonu o energetici i EPS-u donosi nove gubitke, Vlada Srbije ipak podržala RTS
BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije, posle velikih pritisaka Vlade Srbije i Radio-televizije Srbije, bila je primorana da prihvati preporuku da se plaćanje TV pretplate stavi na zajednički račun sa utrošenom strujom. Iako je zajednička naplata struje i TV pretplate suprotna Zakonu o energetici i donosi nove gubitke u naplati struje, Vlada Srbije je ipak podržala RTS.

 
  Pada stepen naplate

Zajednička naplata električne energije i TV pretplate pogoršaće poziciju EPS-a, jer će se stepen naplate struje sigurno smanjiti. Činjenica je takođe da RTS nema alternative jer bez "prinudnog aparata" koji ima EPS, teško da bi mogao bilo šta da naplati od građana Srbije. U takvoj situaciji, EPS bi ipak prihvatio odluku o zajedničkoj naplati da mu je Vlada Srbije bar izašla u susret kroz poskupljenje struje, jer bi tako EPS popravio finansijsku situaciju.
   
 
 
 
Poslednji potez u nizu pritisaka vlade i RTS-a bilo je otkazivanje konferencije za novinare EPS-a koja je trebalo da bude održana pre nedelju dana. Na ovom susretu s novinarima predstavnici Elektroprivrede, kako saznajemo, ponovo bi se usprotivili zajedničkoj naplati pretplate i struje. Zamenik direktora EPS-a planirao je da govorio i o nedostatku para za uvoz struje za predstojeću zimu. Naime, teška finansijska situacija u Elektroprivredi posledica je odbijanja vlade da odobri poskupljenje struje kroz smanjenje PDV-a, što se ne bi odrazilo na račune građana već samo na budžet, za koji ministar Dinkić tvrdi da je prepun.

U protekla dva meseca RTS i Radiodifuzna agencija, na jednoj, i EPS, na drugoj strani, vodili su žestoku borbu zbog naplate TV pretplate. Na strani EPS-a bio je Zakon o energetici, koji EPS-u ne dozvoljava da obavlja delatnosti koje nisu energetske, a i ako bi obavljao, morao bi da ih vodi na posebnim računima. O kolikom je sukobu reč govori i podatak da je direktor RTS-a Aleksandar Tijanić bio veoma ljut zbog plasiranja informacija u medijima da je zajedničko plaćanje TV pretplate i struje suprotno Zakonu o energetici. Mediji su preneli stavove Ljube Maćića, predsednika Agencije za energetiku, i Aleksandra Vlajčića, pomoćnika ministra, ali EPS-u ni to nije pomoglo.



Izvor: Glas Javnosti \ V. S.