Skuplja taksa za užički kraj

UŽICE - Turistička boravišna taksa na području užičke opštine povećana je sa 30 na 45 dinara po danu, odlučeno je na jučerašnjoj sednici Skupštine opštine, izveštava Tanjug. Od prihoda boravišne takse, kako je istaknuto, za devet meseci ove godine u opštinski budžet uplaćeno je više od 1,86 miliona dinara, od oko 62.000 gostiju koji su boravili u turističkim centrima te opštine.

Prema podacima Zavoda za statistiku, na Zlatiboru je za osam meseci ove godine broj domaćih gostiju povećan za šest, a stranih za 18 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Povećan broj gostiju zabeležen je i na Tari, gde je za osam meseci ostvareno 134.000 noćenja, uz povećanje od 11 odsto, od čega se na strance odnosi 4.171 noćenje.



Izvor: Glas Javnosti

Isplata penzija počinje u utorak


BEOGRAD - Isplata prvog dela penzija za avgust, za korisnike koji penzije primaju preko tekućeg računa, počeće u utorak, 25. oktobra, saopštilo je juče Javno preduzeće PTT Srbija, javlja Beta.

Kako se navodi, penzionerima koji penzije primaju dostavom na kućne adrese, preko pošte ili na šalterima pošta, isplata će početi u sredu, 26. oktobra, a završiće se u ponedeljak, 31. oktobra.



Izvor: Glas Javnosti

Voz: Ti­ra­na - Pod­go­ri­ca - Evro­pa

POD­GO­RI­CA - Že­le­znič­ka pru­ga od Pod­go­ri­ce do Ska­dra, odav­no na­zva­na "ave­tinj­skom", jer je za go­to­vo dve de­ce­ni­je po­sto­ja­nja vi­še bi­la plen van­da­la ko­ji su kra­li ši­ne ili de­lo­ve mo­sto­va ne­go što je bi­la u upo­tre­bi - usko­ro će oži­ve­ti!
Ka­ko sa­zna­ju "No­vo­sti", upra­vo ovom de­o­ni­com Al­ban­ci će, naj­ka­sni­je za me­sec da­na, po pr­vi put u isto­ri­ji svo­je dr­ža­ve, mo­ći da idu ka Cr­noj Go­ri i da­lje ka Evro­pi - put­nič­kim vo­zo­vi­ma. Sve je, po­tvr­đe­no nam je u Upra­vi Že­le­zni­ce Cr­ne Go­re, sprem­no za us­po­sta­vlja­nje re­dov­nog put­nič­kog sa­o­bra­ća­ja iz­me­đu Ska­dra i Pod­go­ri­ce.
Če­ka se još na kon­sti­tu­i­sa­nje no­ve Vla­de Al­ba­ni­je, ko­ja tre­ba da sta­vi pot­pis na iz­me­nu me­đu­dr­žav­nog ugo­vo­ra o ko­ri­šće­nju ove pru­ge, pu­šte­ne u sa­o­bra­ćaj 1986. go­di­ne. Ta­da­šnje al­ban­ske vla­sti, na­i­me, ni­su pri­sta­le da se de­o­ni­ca du­gač­ka 60 ki­lo­me­ta­ra ko­ri­sti i za put­nič­ki sa­o­bra­ćaj, već je do­go­vo­re­no da se oba­vlja sa­mo rob­ni pro­met. Ni to, me­đu­tim, ni­je funk­ci­o­ni­sa­lo ka­ko tre­ba, jer je u vre­me ne­mi­ra u Al­ba­ni­ji, 1993. go­di­ne i ka­sni­je, tra­sa pot­pu­no uni­šte­na.
Ta­da je, jed­no­stav­no, ukra­de­no 12 ki­lo­me­ta­ra ši­na, a ne­sta­li su i ce­li de­lo­vi mo­sto­va na al­ban­skoj te­ri­to­ri­ji. Do 2001. go­di­ne pru­ga ni­je ni bi­la u upo­tre­bi, a po­sled­njih go­di­na oba­vlja se sa­mo te­ret­ni sa­o­bra­ćaj. Pre­ve­ze se, pro­ce­nju­je se, oko 60 hi­lja­da to­na ro­be go­di­šnje.
U Že­le­zni­ci Cr­ne Go­re u me­đu­vre­me­nu su na­pra­vi­li plan bu­du­ćeg put­nič­kog sa­o­bra­ća­ja. Ra­ču­na se da će in­te­re­so­va­nja bi­ti, s ob­zi­rom na rod­bin­ske ve­ze sta­nov­ni­ka Ska­dra i Pod­go­ri­ce, ali i na tu­ri­stič­ke i tr­go­vin­ske in­te­re­se Al­ba­ni­je i Cr­ne Go­re. Po­volj­no je, sva­ka­ko, i to što ne po­sto­ji vi­zni re­žim iz­me­đu dve dr­ža­ve. Pre­ma pla­nu, već usa­gla­še­nom sa Al­ban­ci­ma, sa­o­bra­ća­će dva pa­ra vo­zo­va sa obe stra­ne, uju­tro i uve­če. Al­ban­ske že­le­zni­ce ku­pi­le su u te na­me­ne 13 put­nič­kih va­go­na.
Za Al­ba­ni­ju je ovo, ne­ma sum­nje, isto­rij­ski do­ga­đaj. Ne sa­mo što će jed­no­stav­no pu­to­va­ti ka Evro­pi, već će pre­ko Ska­dra sa sve­tom po­ve­za­ti i Ti­ra­nu i Drač, po­što u toj ze­mlji još je­di­no na toj re­la­ci­ji po­sto­ji že­le­znič­ki sa­o­bra­ćaj.

OTVA­RA­NjE
KA­DA je 1996. otvo­re­na pru­ga Pod­go­ri­ca - Ska­dar, ra­di­lo se o pr­vom zna­ku da Al­ba­ni­ja ki­da "gvo­zde­nu za­ve­su" ko­jom je bi­la izo­lo­va­na od sve­ta. U pr­vim go­di­na­ma ovom ve­zom išlo je oko 300 hi­lja­da to­na ro­be go­di­šnje. Za vre­me osmo­go­di­šnjeg pre­ki­da, me­đu­tim, u Al­ba­ni­ji je uni­šte­na go­to­vo ce­la tra­sa, dok su na­ši že­le­zni­ča­ri svo­ju de­o­ni­cu od Pod­go­ri­ce do Bo­ža­ja, u du­ži­ni od 27,4 ki­lo­me­tra, re­dov­no odr­ža­va­li.

KAR­TA
JOŠ se ne zna ko­li­ko će ko­šta­ti kar­ta od Pod­go­ri­ce do Ska­dra. Pret­po­sta­vlja se da po­vrat­na ne­će bi­ti sku­plja od de­set evra.
Tak­si­sti u Ska­dru tre­nut­no na­pla­ću­ju pre­voz do Tu­zi ili Pod­go­ri­ce - 2,5 evra po oso­bi!



Izvor: Novosti

Za tr­go­vi­nu bez ba­ri­je­ra


Mi­ni­star eko­no­mi­je Sr­bi­je i Cr­ne Go­re, Pre­drag Iva­no­vić i Ma­ke­do­ni­je, Fat­mir Be­si­mi, u Sko­plju su pot­pi­sa­li no­vi Spo­ra­zum o slo­bod­noj tr­go­vi­ni. Ovaj spo­ra­zum pred­sta­vlja ino­va­ci­ju do­sa­da­šnjeg do­ku­men­ta za­klju­če­nog još 1996. go­di­ne, ko­jim je raz­me­na bi­la oslo­bo­đe­na ca­ri­ne za vi­še od 97 od­sto pro­iz­vo­da.
Mi­ni­star Iva­no­vić je pod­se­tio da je lanj­ski obim raz­me­ne iz­me­đu dve­ju ze­ma­lja, bez Ko­sme­ta, pre­ma­ši­vao 435 mi­li­o­na do­la­ra. Sa­da je na pri­vred­ni­ci­ma da is­ko­ri­ste nor­ma­tiv­ne osno­ve ova­kvog Spo­ra­zu­ma i sna­gom kva­li­te­ta i kon­ku­ren­ci­je taj obim uve­ća­ju.
On je do­dao da se sa­da otva­ra­ju mo­guć­no­sti za ve­će ino­stra­ne in­ve­sti­ci­je u obe­ma ze­mlja­ma.
Mi­ni­stri Iva­no­vić i Be­si­mi su na­gla­si­li da ovaj Spo­ra­zum pred­sta­vlja no­vi eko­nom­ski pod­sti­caj na pu­tu SCG i Ma­ke­do­ni­je pre­ma evrop­skim in­te­gra­ci­ja­ma, stva­ra­njem sna­žnog re­gi­o­nal­nog tr­ži­šta sa oko 60 mi­li­o­na po­tr­o­ša­ča.



Izvor: Novosti \ M. Stancic

Bogoljub Karić o optužbama da odliva novac iz Mobtela

Pet advokata za svaki ugovor

Ne pada mi na pamet da demantujem razne optužbe, njima žele samo da me diskredituju, kaže Karić
BEOGRAD - Iako je Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije u svom Izveštaju o Mobtelu, početkom aprila ove godine, zaključio da je vlada dužna da zaustavi dalje "prelivanje novca PTT-a u privatnu kompaniju" i uprkos brojnim tvrdnjama političara i stručnjaka da enormne količine novca odlaze iz Mobtela u firme Bogoljuba Karića, niko iz vlasti i tužilaštva ništa nije uradio da to zaustavi.

Savet je, podsećamo, naveo da je samo 2003. Mobtel imao oko tri milijarde dinara operativnih troškova, koji su poslužili da se novac iz Mobtela preseli u druge Karićeve firme - Evropu osiguranje, Astra simit, BK Telekom ili građevinske firme od kojih su kupovani stanovi i poslovni prostor. "Na ovaj način PTT i država ostaju bez dividendi", piše u Izveštaju Saveta, koji potom predlaže vladi da pokrene "postupak za utvrđivanje odgovornosti učesnika u korupciji u kojoj je država pretrpela ogromnu štetu".

Savet je, takođe, predložio da se utvrdi odgovornost rukovodstva PTT-a, članova UO PTT-a koji su kao predstavnici države članovi UO Mobtela, zato što nisu ništa preduzeli da spreče "pljačku državne imovine". Savet je još naveo da bi trebalo ispitati ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji Mobtela i kosovskog Mobikosa napravljen 8. decembra 2003.

- Od osnivanja Mobtela do danas postoji izrazito kršenje zakona i ugovora na štetu države. Ono što je posebno važno jeste zašto državni organi ni tada ni sada nisu ništa preduzeli. U Mobtelu se može videti šta je korupcija u svom izvornom značenju - izjavila je u maju Verica Barać, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije.

 
  Ne znaju da su osigurani

Sa Evropa osiguranjem Mobtel je 2003. ugovorio osiguranje u slučaju smrti ili invaliditeta, po kome svaki korisnik ima pravo na naknadu od 200.000 dinara, odnosno 100.000 dinara. Evropi osiguranju plaćana je mesečna premija od 50 dinara po korisniku, što za milion korisnika godišnje iznosi 600 miliona dinara. Mnogi korisnici i ne znaju da imaju ovo osiguranje, pa i ne potražuju naplatu štete.
   
 
 
 
 
 
  Deo kolača i za kviz

Mobtel je sponzor kviza "Želite li da postanete milioner" te je od 2002. do ove godine za ovaj kviz plaćeno oko 5,4 miliona evra. Kompanija 063 je na ime sponzorstva vesti "Telefakt" na BK televiziji po ugovoru iz novembra 2004. platio za pola godine oko pola miliona evra. Tu su i brojni ugovori sa Astra simitom, ova firma je i generalni sponzor radio stanice "063 FM", a 2003. sklopljen je ugovor sa Mobikosom o ustupanju kapaciteta i infrastrukture mobilne mreže na Kosovu i pravo pružanja usluga mobilne telefonije na toj teritoriji, bez saglasnosti drugog osnivača Mobtela, PTT-a, navodi naš izvor.
   
 
 
 
 
Ona je istakla i da slučaj Mobtel pokazuje da naša sudska vlast nema kapaciteta da se bori protiv korupcije. "Nesporno je da je država vlasnik makar 49 odsto, da je to jedna od najprofitabilnijih kompanija i da država od te kompanije nema prihoda. A nema ih zahvaljujući vladi", kaže ona.

Sve je ostalo samo na Izveštaju, pa se opet samo mediji bave koliko je novca iz Mobtela prešlo u Karićeve firme, ili otišlo članovima njegove familije. Prema našim saznanjima, na ime autorskih prava Danijeli Karić pripao je jedan odsto od svakog od 11 mobilnih paketa, što godišnje može da donese 100 miliona dinara godišnje.

Po drugom ugovoru, Danijeli Karić se isplaćuje 1.000 evra mesečno dogod se koriste robne marke za Mobtelovu mrežu koje je ona smislila. Zatim, Mobtel sponzoriše Karić fondaciju, kojoj je 2003. dato na besplatno korišćenje na 99 godina prostor površine oko 7.000 kvadrata, a sponzorske ugovore Mobtel je zaključio i sa Udruženjem industrijalaca, čija je ukupna vrednost 200.000 evra.

Sve ove tvrdnje, Bogoljub Karić odbio je da komentariše. "Ne pada mi na pamet da ih demantujem. Time žele samo da me diskredituju. Pored mene imam pet advokata koji svaki ugovor odobravaju i pomno gledaju", kaže Karić, odbijajući da govori o ugovoru o ustupanju Mobtelove mreže na Kosovu, uz komentar da "Mobtel i dalje radi na ovoj teritoriji".

Karić podseća i da je UBPOK dve godine bio u Mobtelu, i da nikakve nepravilnosti nisu nađene. Zatim on kaže da su protiv njega i nekih direktora Mobtela podizane krivične prijave, ali da ni to nije "urodilo plodom", pošto su na kraju sve prijave sudovi odbacili. "Neće me isprovocirati da reagujem", dodaje Bogoljub Karić.



Izvor: Glas Javnosti \ Anamarija Matić

Prošle nedelje promet Beogradske berze milijardu dinara

Akcije banaka najtraženije

Od 183 kompanije kojima se trgovalo, cene akcija 30 različitih kompanija su zabeležile porast, 70 ih je bilo u padu, dok su cene akcija ostalih 83 preduzeća ostale nepromenjene, tj. na prošlonedeljnom nivou. Ukupna vrednost transakcija realizovanih na Beogradskoj berzi iznosila je milijardu dinara, što je pad od 2,5 odsto u odnosu na prethodnu nedelju. Iako je promet državnih obveznica zabeležio porast od 15 odsto, ovaj porast je ublažen smanjenom aktivnošću na tržištu akcija.

U toku prošle nedelje, najveću vrednost trgovanja na Beogradskoj berzi, zabeležile su akcije niške AIK banke, kojima se prvi put trgovalo u utorak. Prvog trgovačkog dana, cena akcija AIK banke su se povećale 105 odsto u odnosu na knjigovodstvenu cenu, dostigavši vrednost od 3.021 dinara. U petak na zatvaranju, vrednost jedne akcije AIK-a iznosila je 2.100 dinara. Promet od 254 miliona dinara, koji je zabeležen u trgovanju akcijama ove banke, predstavlja trećinu celokupnog prošlonedeljnog prometa.

Na drugom mestu po veličini prometa, bila je Centrobanka sa prometom od 105 miliona dinara. Centrobanka je izrazito popularna akcija već neko vreme, pogotovo pošto su se proširile glasine o njenom preuzimanju. Cene akcija Centrobanke su porasle za 8,2 odsto prošle nedelje, čineći ukupan porast od 50 odsto u odnosu na početak godine. Na kontinuiranom trgovanju, osim Centrobanke, rast cena akcija zabeležili su Toza Marković (11,54 odsto), Pupin Telekom (6,80 odsto), Mlekoprodukt (3,9 odsto), Tigar (2,1 odsto), kao i Energoprojekt, Panonska banka i Bambi.

Zemunski Invej koji je nedavno kupio proizvođača jestivog ulja Vital, dostavio je ponudu za preuzimanje proizvođača šporeta Milan Blagojević. Trenutna cena akcija je 1.800 dinara, što predstavlja šest odsto povećanja. Akcije Vetproma Hemikalije su takođe među popularnijim u poslednje vreme, sa prosečnim dnevnim prometom koji se povećao od skoro nula do 0,9 miliona dinara. Tržišna kapitalizacija ove kompanije, koja je specijalizovana za proizvodnju i promet hemikalija je 0,8 miliona evra.

Na tržištu obveznica zatvoreno je 921 transakcija, sa realizacijom od 2,3 miliona evra. Državna obveznica A2014 sa ukupnom vrednošću trgovanja od 0,744 miliona evra, drži vodeću poziciju na tržištu u pogledu prometa. Promene cena su bile ispod 7,2 odsto, dok su se godišnji prinosi kretali u opsegu 4,3 - 5,3 odsto.



Izvor: Glas Javnosti

Danas počinju pregovori sa MMF

BEOGRAD - Delegacija Međunarodnog monetarnog fonda počeće danas u Beogradu zvanični deo pregovora sa delegacijom Srbije, koji bi trebalo da budu završeni u petak, 28. oktobra, prenose agencije. Misiji MMF-a, kako je najavljeno, biće predočene aktivnosti za smanjenje javne potrošnje u Srbiji koje treba da doprinesu da se efekti usvojenih amandmana na penzijski zakon ne odraze negativno na dogovoreno smanjenje učešća javne potrošnje u bruto domaćem proizvodu.

Ukoliko se razgovori uspešno okončaju, Bord direktora MMF-a trebalo bi da donese odluku o uspešnom završetku trogodišnjeg aranžmana, što će Srbiji omogućiti otpis preostalih 15 odsto duga Pariskom klubu, u iznosu od oko 700 miliona dolara. Ministar finansija Srbije Mlađan Dinkić izjavio je preksinoć da smo "spremni da pregovore završimo do kraja" i da predstavnici MMF-a "u petak odu s pozitivnim utiskom".



Izvor: Glas Javnosti

Stvaranje regionalnog energetskog tržišta

Kraj monopola EPS

Ministar energetike Radomir Naumov danas će u Atini potpisati Sporazum o stvaranju jedinstvenog tržišta električne energije u regionu jugoistočne Evrope. Sporazum ostvara mogućnost da potrošači ubuduće biraju ko će ih snabdevati električnom energijom. EPS više neće biti monopolista, ali zato ni struju više nećemo plaćati po najnižoj ceni u Evropi.

Uklanjanjem ograničenja izvoza i ukidanjem carina stvaraju se uslovi da se u regionu, osim monopolističkih državnih elektroprivreda, pojave i drugi proizvođači i trgovci. Mogućnost da biraju prvi će dobiti veliki industrijski potrošači. Jedan od prvih ugovora te vrste, o isporuci 18,5 megavata struje, potpisali su prošle nedelje bugarski ogranak kompanije EFT i jedan od najvećih proizvođača veštačkog đubriva u Bugarskoj „Agropolychim“ iz Devinje. Tim povodom Svetislav Bulatović, direktor prodaje „EFT Group“, ocenio je da potpisivanje Atinskog sporazuma omogućava kompanijama kao što je EFT da direktno ponude struju potrošačima kao što je „Ju-Es stil“.

Da će vlasnik smederevske železare među prvima, već za godinu-dve, moći da bira hoće li struju kupovati od EPS-a, nemačkog RV-a, francuskog EDF-a ili velikog EON-a, slaže se i većina analitičara. Na pitanje koliko je to dobro, ekonomisti su, po običaju, podeljeni. Jedni smatraju da jedinstveno energetsko tržište neće profunkcionisati dok se ne izvrši privatizacija elektroprivrednih preduzeća u regionu, dok drugi tvrde da privatizacija nije neophodna, već da će biti dovoljno da se smanje troškovi proizvodnje i povećaju ulaganja u postojeće objekte i izgradnju novih objekata. Zahtev koji EPS, s ukorenjenim nedostakom volje za smanjenje troškova, teško može da ispuni.

Naime, u EPS-u, bar prema pisanju časopisa „Kilovat“, smatraju da jesu monopolisti, ali pre svega na svoju štetu. Uz priznanje da nemaju dovoljno kvalitetnih kadrova i da su loše organizovani, rukovodstvo EPS veruje da je Atinski sporazum prilika za realno vrednovanje našeg elektroenergetskog sistema, pre svega hidropotencijala.

A šta Atinski sporazum donosi građanima? Do 2015. godine svako domaćinstvo će moći da bira da li će struju kupovati od države ili od nekog odavde već pomenutog velikog trgovaca i proizvođača električne energije. Jedno je, međutim, sigurno. Struju više nikada nećemo trošiti po sadašnjoj ceni. Naprotiv, biće mnogo skuplja. Ali, za utehu, ni naši kućni aparati više neće isključivo zavisiti od tromog i razmaženog snabdevača koji nas decenijama ucenjuje jeftinim kilovatima za čiju proizvodnju troši mnogo više para nego što dopušta ekonomska logika.



Izvor: Blic \ B. Krivokapić

Rast penzija za 3,6 odsto

Primanja penzionera za oktobar, novembar i decembar biće, prema prvim nezvaničnim računicama, veća za oko 3,6 odsto u odnosu na penzije za treći kvartal ove godine. Sa ovom povišicom prosečna penzija za poslednje tromesečje iznosiće oko 12.300 dinara.

Povećanje penzija rezultat je kretanja plata i troškova života u trećem ovogodišnjem kvartalu. Plate su u julu porasle za 1,04, u avgustu za 1,87, a u septembru za 2,16 odsto. Troškovi života rasli su znatno sporije, u julu 0,9, avgustu 0,1, a u septembru za 1 odsto.



Izvor: Blic \ R. M.

Boguslav Barčak, menadžer pivare "Čelarevo"

Širićemo proizvodnju i ulaganja

U 2005. godini "Čelarevo" povećalo prodaju za 50 odsto i sa trećeg mesta stiglo na drugo l U Srbiji još nije sve urađeno ili jeste nešto, ali na pogrešan način, kao Zakon o radu
BEOGRAD - Vlasnik pivare "Čelarevo", danski gigant u industriji piva "Karlsberg", tri godine pre isteka ugovornih obaveza ispuniće plan o investiranju u ovu fabriku, pa će već krajem 2006. godine uložiti u domaću fabriku piva svih 47 miliona evra. "To je razumljivo, ako se uzme u obzir brz rast pivare "Čelarevo" na domaćem tržištu, odnosno značajno veća prodaja "lav" i "tuborg" piva, kaže glavni menadžer ove domaće pivare Boguslav Barčak.

- "Karlsberg" je u pivaru ušao u trenutku kada je ona na tržištu zauzimala treće mesto u Srbiji. U međuvremenu, otvorena je jedna nova pivara "Rodić MB", koja je osvajala sve veći deo tržišta, što je izmenilo udeo tržišta među pivarama, i pad pozicije pivare u Čelarevu. Zato je prvi cilj "Karlsberga" bio da se zaustavi pad, što je urađeno prošle godine. To znači da smo uspeli da u drugoj polovini 2004. drastično povećamo prodaju. U 2005. povećali smo prodaju za čak 50 odsto, tako da smo na tržištu Srbije sada na drugom mestu. Prema podacima iz avgusta i septembra, premašili smo i prodaju MB pivare, a trenutno im bežimo za nekoliko hiljada hektolitara mesečno.

Znači li to da je Vaš glavni konkurent "Rodić MB"?
- To ne mora da bude tako. Samo rangiranje na tržištu ima za cilj praćenje poslovanja. Prava konkurencija vodi se preko brendova i njihovog pozicioniranja na tržištu. Dakle, ako govorimo o našem brendu - "lav" pivu, onda je naš konkurent "jelen", a ako govorimo o "tuborgu" onda je to "beks". Naime, 60 odsto proizvodnje MB-a se nalazi se u takozvanom "ekonomi" segmentu, a to je deo za koji mi nismo previše zainteresovani. Možda ćemo biti u budućnosti.

 
  Spori činovnici

Da li je Srbija i dalje visokorizična za strane ulagače, prevashodno mislim na pravni sistem?
- Postoje pozitivni pomaci. Međutim, Zakon o radu ne prati takav trend. Srbiji je potrebna regulativa kojom će ubrzati otvaranje tržišta. Pošto su građani Srbije inovativni, poznaju biznis i trgovinu, neophodno je da im se sistemski omogući konkurencija. Ono što ovde guši privrednike jeste spora administracija. Zakon o preduzećima je pozitivan primer reformi, ali, s druge strane, postoje propisi koji su u suprotnosti s tim zakonom, tako da je njegova primena usporena.
   
 
 
 
Koliki je prostor za ulaganje iz profita?
- To pitanje može da se podeli u dve kategorije. Prva je, kako će čitavo tržište i ekonomija Srbije rasti u narednom periodu? A drugi, kako će se industrija piva razvijati ubuduće? Globalno gledano, Srbija se polako razvija i uslovi za investicije se poboljšavaju. Pregovori sa EU, MMF-om i STO pokazuju da se ova zemlja nalazi na ispravnom putu. Međutim, ako bismo ušli u detalje, možemo da zaključimo nije sve urađeno ili jeste, ali na pogrešan način, a u to ubrajam i Zakona o radu. S druge strane, industrija piva se takođe nalazi u fazi tranzicije i još je nemoguće reinvestirati iz profita.

Da li ste zadovoljni potrošnjom piva i cenom?
- Cena piva po litru, računajući u evrima, već drugu godinu za redom opada jer tržište piva raste. U tom periodu akcize su bile na istom nivou. Akcize na pivo u Srbiji veće su od nivoa koji je preporučila EU. Dakle, dalje podizanje akciza loše bi se odrazilo na celu industriju, jer je i proizvođačka cena piva niska. Takođe, odnos između cene piva i akciza, koje ga opterećuju, ovde je nepovoljniji u odnosu na neke druge zemlje u Evropi. Ukoliko dođe do rasta državnog ubiranja u ceni piva, može da se desi da dođe do pada prodaje piva, a samim tim i manjeg ubiranja države. Sadašnja situacija je prihvatljiva i bilo bi loše za sve da se ona menja.

Iz centrale "Karlsberga" stigla je poruka da se kompanija mora racionalizovati i da će 12 pivara širom Evrope biti zatvoreno. Gde je tu "Čelarevo"?
- Potrošnja piva u Evropi je bila velika. U Nemačkoj je, recimo, potrošnja bila 100 litara po glavi stanovnika. To je tri puta više nego u Srbiji. Međutim, potrošnja piva u Evropi opada, a raste potrošnja koktel pića i likera. Ako se nastavi takav trend, kompanija mora da racionalizuje troškove. Situacija u istočnoj Evropi je potpuno drugačija jer tržište raste nekoliko procenata godišnje. Dohodak građana takođe raste, pa se i menjaju navike ljudi, tako da se jaki alkoholi zamenjuju lakim pićima. Na ovim prostorima nema razloga za racionalizaciju, već za dalje investiranje. To znači da "Čelarevo" može da ima još veći značaj za ceo "Karlsberg", jer proizvodi imaju odličan kvalitet i povećava se prodaja. "Čelarevo" ima budućnost.



Izvor: Glas Javnosti \ I. Krasnić