Slobodan Radulović povukao tužbu zbog prodaje akcija najveće trgovine

Biznismeni "podelili" C market

Kompanija "Ce market" odustala je od tužbe zbog navodno nezakonite uknjižbe akcija ovoga preduzeća od strane brokerske kuće akcionara. Sudski spor oko ovoga traje skoro godinu dana, i to je bio razlog da se prodaja akcija ove firme preko ponuda za preuzimanje koju su dali "Merkator", "Ašmor" i "Primer Ce" zamrzne. Menadžment ove firme je zahtev za povlačenje tužbe podneo Trgovinskom sudu u petak, 16. septembra.

U jučerašnjem saopštenju, koje je potpisao generalni direktor ove trgovinske kuće Slobodan Radulović, navodi se da je to učinjeno zato što je u toku sudskog postupka " u potpunosti razjašnjena svojinska struktura kapitala, što je upisano u odgovarajući registar 5. septembra". Dodaje se i da je nakon toga korporativni agent "C-marketa" podneo zahtev za dodelu CFI koda i ISIN broja u Centralnom registru, što je uslov za trgovanje.

"Na ovaj način stvoreni su svi preduslovi da se 30 odsto društvenog kapitala 'C-marketa' besplatno podeli sadašnjim i bivšim radnicima firme, što je i bio jedan od motiva podnošenja tužbe", stoji u dopisu Radulovića, koji dodaje da su time stvoreni uslovi da se ponude za preuzimanje nastave.

Udruženje akcionara, čiji članovi raspolažu sa 51,5 odsto akcija "Ce marketa", je pre mesec dana pokušalo da proda svoje akcije kompaniji "Delta" po 300 evra, preko novoosnovanog društva KPACM. Cela transakcija trebalo je da iznosi 30 miliona evra. Mali deoničari su na taj način hteli da preduhitre menadžment "Ce marketa" koji je na Skupštini akcionara 6. avgusta doneo odluku o dokapitalizaciji. Kompanija je osporila ovaj način prodaje udela i podnela tužbu Trgovinskom sudu .

Slovenački "Merkator" je u međuvremenu odustao od trke, zbog najave prodaje akcija mimo finansijskog tržišta. U igri je ostao samo "Ašmor" i "Primer Ce" na čijem čelu je Radulović. Spekuliše se da je Radulović povukao tužbu zbog dogovora sa "Ašmorom" da odustane od ponude za preuzimanje. To bi zakonski otvorilo put za dokapitalizaciju "Ce marketa" u vrednosti od preko 30 miliona evra.

Da li najnoviji obrt znači da će mali akcionari biti izigrani, ili će Mišković ipak ispuniti svoje obećanje i preko "Primera Ce", čiji je jedan od osnivača, kupiti njihove akcije. Posle toga bi Milan Beko mogao, možda i sa "Ašmorom", da dokapitalizuje "Ce market", čime bi postali suvlasnici sa Miškovićem.

Ispred "Ašmora" u Srbiji nastupa biznismen Milan Marković koji sigurno dobro poznaje i Miškovića i Beka. "Ašmor" je inače, pre par dana, dao ponudu za kupovinu 25 odsto akcija "Vitala".



Izvor: Glas Javnosti \ Z.M.

Uz reklamu bolja cena za prodaju naše jedine naftne kompanije
Milioni evra za lepšu sliku o NIS-u

BEOGRAD - Naftna industrija Srbije do kraja godine uložiće u marketing nekoliko miliona evra, čime će se, kako tvrde u ovoj kompaniji, uvećati vrednost pred najavljenu privatizaciju. Marketinška kampanja NIS-a započela je početkom godine, a sredstva su obezbeđena iz budžeta firme. U ovom preduzeću kažu da ne koriste posrednika za ove poslove, već direktno sarađuju sa medijskim kućama, što smanjuje ukupne troškove.

Prvobitna namera marketinške kampanje nije bila predstojeća privatizacija, ali je neosporno da ulaganje u marketing uvek povećava vrednost kompanije. O tome govori i nezvanični podatak da je pivara MB Rodić dosada u marketing uložila oko 30 miliona, a nezvanično se procenjuje da je vrednost kompanije narasla na oko 300 miliona evra. Apatinska pivara, takođe prema nekim podacima, za ove namene godišnje izdvaja oko osam miliona evra.

U NIS-u kažu da je marketinška kampanja odgovor na jačanje konkurencije u naftnom sektoru Srbije. "Osim toga ovakvu korporativnu kampanju nismo imali do sada. Želimo da ukažemo na našu veličinu, složenost i značaj kompanije i tako izgradimo imidž nacionalne naftne kompanije", objašnjavaju u NIS-u.

Reklamiranje je započelo početkom godine bilbordima i oglasima u štampi, sada je u toku druga faza u kojoj je primarna televizijska reklama. U elektronskim medijima se emituju spotovi i kratke emisije kojima je sponzor NIS.


Izvor: Glas Javnosti \ V. Spasić

Rodoljub Drašković posle "Takova" pazario i trgovinu u Nišu

"Svislajon" kupio "Nanu"

NIŠ- Koncern "Svislajon-Takovo" kupio je jednu od najvećih privatnih trgovačkih firmi na jugu Srbije, nišku "Nanu", a ugovor o tome potpisali su predsednik koncerna "Svislajon" Rodoljub Drašković i zamenik predsednika Upravnog odbora "Nane" Dušan Eraković.
Niška "Nana" je nedavno u ovom gradu otvorila reprezentativni "keš end keri", supermarket na površini od oko 8.000, sa 5.500 kvadrata prodajnog prostora, i parkingom za 500 automobila.

U izgradnju i opremanje ovog supermarketa uloženo je oko 12 miliona evra.
Očekuje se da će "Nana" ulaskom u sastav koncerna "Svislajon-Takovo" obezbediti uslove za dalji razvoj, a u sprezi sa proizvođačima nuditi građanima visok kvalitet, širok asortiman roba i povoljne cene.



Izvor: Glas Javnosti \  M.D.

 „Kolubara - Metal“ osvaja Australiju

Milioni evra za rudarsku opremu

„Kolubara - Metal“ je dobila posao vredan više od 600.000 evra za kompaniju „Tisen Krup“ koja će naše proizvode prodati jednoj od najvećih rudarskih kompanija u svetu „BHP Biletonu“.

Reč je o delovima dve deponijske mašine (za rudnik nikla), a posao je dobijen u konkurenciji sa kineskim i malezijskim firmama, atraktivnim zbog niske cene rada.

- Posle ozbiljne provere, dobili smo posao. To je pre svega potvrda kvaliteta rada i sposobnost da se održi tehnička i tehnološka ravnoteža, da se takva oprema, koja je dosta zahtevna u pogledu kvaliteta, upotrebi. Zatim, to je potvrda da možemo da radimo i van „Kolubare“ i EPS-a. I treće, to znači otvaranje mogućnosti da dugoročno prodremo na strana tržišta - kaže za „Blic“ Savo Kovačev, direktor inženjeringa „Kolubara - Metala“.

U prilog njegovim rečima govori i nezvanični upitnik koji je „Kolubara - Metalu“ nakon dobijanja ovog značajnog posla „Tisen Krup“ poslao o mogućnost da uđe u posao i isporuku 1.800 tona slične opreme, vredne pet-šest miliona evra.

- U slučaju da budemo u mogućnosti, saglasno svojim kapacitetima i drugim obavezama, i prihvatimo takav posao, to bi značilo da se dugoročno etabliramo na australijskom tržištu, jer tamo postoji potreba za hiljadama tona takve opreme - naglašava Kovačev i dodaje da istu opremu koriste i naši rudnici, te da posao sa ovom australijskom kompanijom ne znači da „Kolubara - Metal“ premešta težište svojih poslova na međunarodno tržište, već se samo proširuje.



Izvor: Blic \ J. S. Polić

Hrvatska još nije stavila van snage zakon o nacionalizaciji iz 1994.

Uskoro konkurs za prodaju još deset nekretnina srpskih firmi u Hrvatskoj

Nakon prodaje nekadašnjeg beogradskog dečjeg odmarališta na Jakljanu kod Dubrovnika i raspisivanja konkursa za prodaju „Geneksovih“ nekretnina, Direkcija za imovinu SCG najavila je raspisivanje konkursa za prodaju još deset nekretnina u Hrvatskoj, koje su (bile) u vlasništvu firmi iz Srbije, a koje je hrvatska država u toku rata nacionalizovala.

Za nekoliko dana oglasiće se prodaja odmarališta „Srpskih železnica“ u Makarskoj, Omišu, Bolu na Braču i u Rogoznici, zatim odmarališta Elektroprivrede Srbije u dubrovačkom Gružu, odmarališta SIZ-a zaštite dece iz Apatina na ostrvu Silbi, nekadašnjeg kragujevačkog dečjeg odmarališta u Gradcu kraj Makarske, kompleksa odmarališta grada Beograda u Jelsi na Hvaru, te dečjeg odmarališta u Promajni, odnosno Milni na Braču. Posebno veliko zanimanje potencijalnih kupaca vlada za kompleks odmarališta u Jelsi na Hvaru.

Iako je, prema sporazumu o sukcesiji, koji je stupio na snagu u junu prošle godine, Hrvatska bila dužna da vrati imovinu pravnim licima iz SCG, odnosno da stavi van snage svoj zakon o nacionalizaciji te imovine (iz 1994. godine), ona to nije učinila, tako da kupci srpskih nekretnina ne mogu da ih uvedu u zemljišne knjige kao svoje vlasništvo. Neki hrvatski mediji ocenjuju da prodaja srpskih odmarališta „nalikuje na preprodaju kockarskog duga“, to jest duga koji je napravljen ali je „veliko pitanje kada će i kako biti naplaćen“.

„Obavezu vraćanja prema sporazumu o sukcesiji niko ne osporava, no tek treba odlučiti kako će to biti izvedeno, šta Hrvatska može vratiti i kakav će biti oblik nadoknade za ono što se ne može vratiti“, izjavila je Snježana Bagić, državni sekretar u Ministarstvu pravosuđa, dodavši da je Vlada u aprilu prošle godine osnovala posebnu radnu grupu koja treba da pripremi platformu za pregovore sa SCG o tom pitanju.



Izvor: Blic \ M. Šuvar

Provizija: „Vodič“ za nameštanje tendera

Tenderi su u ovoj zemlji izmišljeni i postoje samo zato da bi se poslovi namestili, kaže jedan od istaknutih srpskih biznismena, koji za „Blic“ na konkretnim primerima objašnjava kako se tenderi nameštaju.

Građevinarstvo

Onaj ko raspisuje tender unapred se dogovori sa projektantom da u predračun stavi i jednu skupu stavku, za koju unapred zna da se neće ni raditi. Primera radi, u projektu se navede da su za tu zgradu planirana dva panoramska lifta, koja su izuzetno skupa. Na spisak potrebnih stvari onda se stavi i, na primer, stavka - 10 stolica.

Ponuđač, sa kojim je unapred dogovoreno da će dobiti posao, dostavi ponudu u kojoj je panoramski lift najjeftiniji, a stolice najskuplje. Ostalima, koji bez veze dolaze na tender, cena panoramskog lifta je na primer 500.000 evra, a stolice 100 evra. Ponuđač, kome je posao obećan, za panoramski lift ponudi cenu od 50.000 evra, deset puta manju, a zato za stolice da najvišu cenu, na primer, od 300 evra. Naravno da on, koji je u celokupnom računu najjeftiniji, pravno regularno i dobija posao. E onda se, posle zaključenja tendera, ispostavi da onaj ko ga je i raspisao odustaje od izgradnje panoramskog lifta, uz obrazloženje da je to skupo i nepotrebno. Istovremeno se aneksom ugovora povećava količina stolica, pa umesto traženih deset, sada se naručuje hiljadu komada. A to je ono što je bila namerno nameštena najskuplja ponuda - objašnjava naš sagovornik. On navodi i da se nameštanje vrši i kroz navodne dodatne radove. U građevini se to radi tako da se posle izgradnje zgrade odluči, na primer, i za adaptiranje potkrovlja, kojeg nije ni bilo na tenderu, a pošto već imaju izvođača koji je uradio celu zgradu i koji može da nastavi posao nema, ni razloga da se raspisuje novi tender. Ili se, raspiše tender za izgradnju zgrade od 5.000 kvadrata, ponuda je naravno po kvadratnom metru, ali ponuđač kome se posao namešta zna da će se raditi 12.000 kvadrata i dostavlja najjeftiniju ponudu.

Lažna konkurencija

U prodaji mesa, na primer, za velike službe. Raspiše se tender za nabavku od 300 kilograma mesa mesečno. Ponuđač, koji je ugovorio posao, ponudi cenu jeftiniju za dva dinara od ostalih, ali za mesec dana se povećava naručena količina sa 300 kilograma na jednu tonu i tu je, na razlici u ceni, čista zarada.

- Poslovi se ugovaraju i prikupljanjem ponuda. Na primer, ja kao vlasnik firme ugovorim posao unapred, ali mi predsednik komisije kaže da to mora pravno da pokrije i da ja prikupim još četiri ponude. Ja pozovem svoje prijatelje, vlasnike firmi, kažem im da naprave ponudu koja je skuplja od moje, a koja već ima naduvane cene. Oni to urade, ja dobijam posao, a sledeći put ja njima činim istu uslugu. Sve čisto, novac podeljen, svi zadovoljni - objašnjava naš sagovornik.

Krediti i letovanja

Svi se bore da budu u tenderskim komisijama. Imate komisije u kojima je predsednik „tata“ i koji uzima sav novac. Članovi komisije malo kasnije dobiju kredit za stan, kola na lizing... Postoje i takozvane stranačke komisije gde su svi članovi iz iste partije i gde sav novac ide za finansiranje stranke. Zbog fiskalnih kasa, keša je sve manje, pa se zato članovi komisija sve češće isplaćuju nekretninama, skupim letovanjima...



Izvor: Blic \ T. M. S.

Uskoro pravi investicioni fondovi u Srbiji

Svako može da investira

Od osnivanja investicionih fondova u Srbiji najveću korist imaće građani jer će se povećati broj investicionih mogućnosti, a time i prilika da ostvare dobru zaradu. Ovi fondovi pružaju široku lepezu izbora - od sigurnih investicija koje donose manji profit do onih visokorizičnih, ali veoma, veoma isplativih.

Nacrt zakona o investicionim fondovima trebalo bi da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine. Po njegovom stupanju na snagu, Komisija za hartije od vrednosti imaće rok od šest meseci da donese propise koji se odnose na sprovođenje ovog akta. U prvom kvartalu iduće godine realno je očekivati da će u Srbiji biti formirani prvi otvoreni, zatvoreni i privatni investicioni fondovi. Poslednjih 15 godina, inače, investicioni fondovi su pravi hit u svetu. Filijale nekih od njih već su otvorene u Srbiji - „Salford“ (kupio je više od 50 odsto srpske mlekarske industrije, „Bambi“), „Midland“ („Karneks“, „Željezara Nikšić“, Luka Pančevo, „Stari grad“), FPP („Knjaz Miloš“). Po našim propisima, oni su registrovani kao profesionalni investitori, a što su potvrđivali registracijom u inostranstvu.

- Do sada je više puta pokušavano da se zakon o investicionim fondovima kod nas donese, međutim, dalje od nacrta se nije odmaklo. Zbog toga, proteklih godina građani nisu bili u jednakoj poziciji. Oni koji su imali novac na deviznim računima u inostranstvu mogli su preko stranih fondova da ulažu ovde. Usvajanjem ovog zakona situacija će se bitno promeniti, a šansu da ostvare prinos imaće svi - ističe prof. dr Erić.

Za male investitore najinteresantniji su otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi. Otvoreni fondovi su visokolikvidni, jer omogućavaju da vlasnici koji imaju investicione jedinice (specijalne kupone ili akcije) mogu da ih uvek prodaju fondu.

- Zatvoreni fond posluje kao otvoreno akcionarsko društvo, koje emituje javno akcije, a sakupljeni kapital investira u akcije i obveznice. Vlasnici svoje hartije od vrednosti ne mogu da prodaju fondu, već to čine preko berze. Privatni fond namenjen je velikim i profesionalnim investitorima - objašnjava dr Dejan Erić.

Specifičnost je da sredstva fondova usmerava i investira društvo za upravljanje. Nadzor nad poslovanjem investicionih fondova, kako je predviđeno nacrtom zakona, obavlja Komisija za hartije od vrednosti. Ona će, naime, izdavati, ali i oduzimati dozvole za rad.

- Formiranjem fondova građani u Srbiji imaće mogućnost da svoj novac prepuste njima na upravljanje, a menadžment fondova će po svom nahođenju i proceni ulagati u akcije ili obveznice. Iako će svi fondovi kod nas biti novoosnovani, vrlo brzo će se obaviti njihova selekcija i opstaće samo oni koji su pouzdani - kaže Rade Rakočević, direktor brokerske kuće „Senzal“.



Izvor: Blic \ Danijela Nišavić

Ko žuri sa prodajom NIS „Energogasa“

NIS „Energogas“, italijanska kompanija „Aće gas“ i desetak opština iz centralne Srbije potpisali su u petak sporazum o namerama za osnivanje akcionarskog društva za distribuciju gasa.

NIS „Energogas“ bi u novoosnovano preduzeće, koje bi obavljalo poslove distribucije, kao osnivački ulog trebalo da unese već postojeću distributivnu mrežu.

Osnivanje ovakvog preduzeća je protivno zakonu i predstavlja, zapravo, privatizaciju dela NIS-a bez tendera, jer bi „Aće gas“ postao suvlasnik gasne mreže, tvrdi izvor „Blica“. Uz sve ovo, čudi i činjenica da se ovakvi poslovi sklapaju svega dve nedelje pre transformisanja NIS-a i osnivanja JP „Srbijagas“.

Predsednik UO NIS-a i budući direktor „Srbijagasa“ Miloš Tomić kaže da iz „Energogasa“ nije dobio informaciju o potpisivanju pomenutog sporazuma, već je taj materijal „slučajno“ stigao do njega.

S druge strane, Milutin M. Prodanović, direktor „Energogasa“, objašnjava da mu za potpisivanje sporazuma nije bila potrebna saglasnost.

- Ovo nije ugovor. To vam je kao da sam ja rešio da skočim u bunar. To, ipak, ne znači da sam i skočio. O tome da li će biti potpisan ugovor odlučiće UO preduzeća - kaže Prodanović.

Tomiću, međutim, nije jasno čemu žurba za sklapanje ovog sporazuma, kad se 1. oktobra osniva novo preduzeće, i kaže da je protiv takve ideje.

- Ne mogu da komentarišem da li je ovo namera da se proda deo NIS-a, ali jesam protiv toga - ističe Tomić.



Izvor: Blic \ J. S. Polić

Radovan Jelašić, guverner NBS

Krediti u dinarima

Radovan Jelašić, guverner NBS, uveren je da će poslovne banke uskoro početi da odobravaju dinarske stambene kredite i da će kamate padati. Ove najave iz NBS, bankari ocenjuju kao realne ali samo ukoliko dinar bude stabilan, a inflacija jednocifrena.

- Što se tiče stambenih kredita, napravljen je veliki pomak. Očekujem da će se uskoro pojaviti stambeni krediti bez devizne klauzule, jer se plate ovde ipak zarađuju u dinarima, a ne u evrima ili švajcarcima - kaže Jelašić.

Guverner NBS je podsetio da u Srbiji stambeni krediti samo pre tri godine uopšte nisu postojali, i istakao da se sada mogu naći krediti sa kamatnim stopama od sedam i osam odsto, pa i nižim.

- Čim uslovi na tržištu budu stvarno stabilizovani na duži period, može se očekivati da će se i srednjoročni i dugoročni krediti odobravati i u dinarima - kaže Raško Tomašević, direktor marketinga HVB banke.

Bojan Stanivuković, generalni direktor Nacionalne štedionice, ističe da je najava guvernera NBS da će u Srbiji uskoro početi da se odobravaju dinarski stambeni krediti - realnost ali samo u slučaju da nacionalna valuta bude stabilna.

- Ako to izjavljuje guverner NBS, to znači da će se u centralnoj banci pobrinuti da dinar i bude stabilan. Nije problem samo pitanje stabilnog kursa, već i obuzdavanje inflacije, a to nije u rukama NBS, već i Ministarstva finansija. Sledeće godine, mislim da će doći do smirivanja inflacije, što bi uz stabilan kurs dinara moglo da doprinese odobravanju kredita bez devizne klauzule - naglašava Stanivuković.

Predsednik UO „Sosijete ženeral banke“ Goran Pitić rekao je juče da ta banka još uvek neće odobravati stambene kredite u dinarima, bar dok se ne dostigne jednocifrena inflacija i ne smanji investicioni rizik u Srbiji.



Izvor: Blic \ D. Nišavić

Izračunajte sami koliko možete da platite ratu kredita

Keš kredit da ili ne

Ekspres, laki, brzi gotovinski krediti koje pojedine banke u Srbiji imaju u svojoj ponudi jesu jedan od najbržih načina da građani dobiju preko potreban keš. Ali, prilikom zaduživanja, treba imati na umu koliko će vas na kraju takva pozajmica koštati. Jer, kako upozoravaju u Narodnoj banci Srbije, olako zaduživanje nosi i izvesne rizike.

Za početak, najbolje je napraviti računicu, jer ovi krediti su skuplji od klasičnih keš kredita, a razlog je jednostavnija i mnogo brža procedura. U cenu kredita, osim nominalne kamatne stope, treba uračunati i sve naknade, dodatne troškove, provizije, što čini efektivnu kamatnu stopu.


- Prilikom odlučivanja, građani bi trebalo da obrate pažnju na visinu efektivne kamatne stope, koja kod nekih banaka na godišnjem nivou prelaze 20 pa i 25 odsto. Međutim, bitno je i da efektivna kamata ne odražava još jedan potencijalni rizik po klijenta, a to je što se veliki broj kredita odobrava u deviznom znaku. Za dužnika to znači da će objektivna visina njegove otplatne rate u dinarima zavisiti od kretanja kursa u periodu otplate kredita - kažu u NBS.

Uz to, banke često dinarski iznos mesečne otplatne rate obračunavaju prema svom prodajnom, to jest višem kursu. Takođe, građani bi morali da imaju na umu i da često banke zadržavaju pravo jednostrane promene uslova kreditiranja.

U NBS naglašavaju da će i ubuduće obaveštavati javnosti i ukazivati na šta treba da se obrati pažnja prilikom zaduživanja.

- Kada vam treba novac, a nemate ga, onda morate da se zadužite.

Postoji rizik kada se zadužujete, a naročito na duži rok, jer banke imaju devizne klauzule. Recimo, za godinu-dve može se desiti da zbog promene kursa, koju ne prati i promena zarada, zbog deviznih rata, izdvajanja budu mnogo veća nego što su sada - kaže Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

Naravno, često smo prinuđeni da probleme nestašice novca rešavamo brzo i odmah. Brzi kredit je i rešenje i olakšanje ponekad ali troškovi ipak kasnije dođu.



Izvor: Blic \ D. Nišavić