Još se ne zna da li postoji „Sistem braća Karić - BK trejd“

Saslušanje za sve direktore „Mobtela“

Drugo opštinsko tužilaštvo u Beogradu zatražilo je preko Ministarstva pravde od Moskovske registracione komore da dostavi registracioni uložak „Sistem braća Karić - BK trejd“, koji je zvanično suvlasnik u prvom srpskom mobilnom operateru „Mobtelu“. Karići su 1993. godine u Moskvi osnovali firmu pod nazivom „BK trejd inc“, a ugovor sa PTT-om potpisala je nepostojeća firma „Sistem braća Karić - BK trejd“, koja nije registrovana ni u Moskvi ni u Beogradu, navodi se u prijavi koju su tužilaštvu podneli Tihomir Živanović i prof. dr Ljubiša Dabić.

Ukoliko se ispostavi da je to tačno, ugovor o osnivanju „Mobtela“ iz 1994. godine bio bi proglašen apsolutno ništavim, PTT bi postao jedini vlasnik „Mobtela“, a drugom suvlasniku ostala bi mogućnost tužbe za nadoknadu štete.

Prema saznanjima „Blica“, upravo ova pravna zavrzlama bila je razlog za odustajanje ruske „Alfa grupe“ od kupovine „BK trejda“. Austrijski trio biznismena, koji je kupio moskovski „BK trejd inc“ znao je da ulazi u rizičan posao s obzirom na nerešene vlasničke odnose u „Mobtelu“, ali na to su bili spremni.
I čelnici PTT na saslušanju

Po svemu sudeći, Austrijancima „detalj“ oko sporne registracije u Moskvi nije bio poznat. Ukoliko je Martin Šlaf zaista kupio moskovski „BK trejd inc“, za šta još nije dostavio dokaze ni PTT ni Vladi Srbije, može se desiti da nije kupio ništa jer ta firma nije osnivač „Mobtela“.

Istovremeno, i Okružno tužilaštvo u Beogradu radi na slučaju „Mobtel“ ispitujući eventualnu krivičnu odgovornost svih koji su bili povezani sa poslovanjem „Mobtela“. Prema rečima Dušana Lončarevića, zamenika okružnog tužioca, ovo tužilaštvo je objedinilo dve prijave o nezakonitom finansijskom poslovanju „Mobtela“, koje su stigle od Tihomira Živanovića i prof. dr Ljubiše Dabića (podneta još avgusta 2004. godine) i prijave PTT-a s proleća ove godine.

- Postupak je u pretkrivičnoj fazi, dakle stavili smo zahtev za prikupljanje dokumentacije. Od UBPOK-a smo tražili da se saslušaju svedoci, a radi se o velikom broju lica. Nakon toga će se raditi veštačenja, pa očekujem da će procedura potrajati nekoliko meseci - kaže Lončarević. Iako prvih saslušanja još nije bilo, očekuje se da prvi na razgovor budu pozvani sami podnosioci prijava, dakle Živanović i Dabić, kao i predstavnici PTT-a. Nakon toga biće saslušani svi nadležni u „Mobtelu“ od osnivanja do danas, kao i nadležni u PTT-u.

Ispitivanje sponzorstva

JP PTT Srbije u aprilu se obratilo Okružnom tužilaštvu sa zahtevom da ispitaju navode vladinog Saveta za borbu protiv korupcije, kao i navode pojedinih medija o poslovanju „Astra simita“ i „Mobtela“. Iz PTT-a su tražili da se ispitaju poslovi „Mobtela“ sa vezanim Karićevim firmama, i brojna sponzorstva upravo članova porodice Karić, na koja je utrošeno upravo onoliko koliko država potražuje na ime dividendi od „Mobtela“ - 52 miliona evra. PTT je tražio da se razjasni odgovornost ranijeg generalnog direktora „Mobtela“ Patrika Harpura i državnih službenika koji su u ime PTT bili članovi UO „Mobtela“, a koji nisu štitili interese države.
Izgubljena godina

- Naš stav je - kaže Željko Ivanji, direktor Direkcije za strategiju i razvoj PTT - da je učinjeno krivično delo nesavesnog rada, a sumnjamo i na krivično delo zloupotrebe - kaže Ivanji.

Tihomir Živanović, član nekadašnje vladine komisije za utvrđivanje vlasničkih odnosa u „Mobtelu“, koji se tužilaštvu obratio još pre više od godinu dana, kaže da je ohrabrujuće ako su nadležni konačno rešili da zaštite interese države. - Neshvatljivo je da godinu dana nisu ništa preduzimali, niti su me pozvali na razgovor da objasnim obimnu dokumentaciju koju sam priložio, ali još nije kasno da počnu da rade - kaže on.

Blic \ Katarina Preradović

Ima li mućki u Luci Beograd

Grupa akcionara Luke Beograd zabrinuta je za dalji proces transformacije ovog preduzeća. Rukovodstvo sa ekspertskim timom po drugi put procenjuje koliko Luka vredi, zbog, kako tvrde, novih investicija poslednjih godina. A na redovnoj godišnjoj skupštini akcionara, Akcijski fond nema pravo glasa.

U zastupničkoj izjavi za predstojeću skupštinu akcionara navodi se da na dnevnom redu nema tačaka po kojima Akcijski fond ima pravo glasa.

- Pitamo se da li ovo znači da je država nezainteresovana za sudbinu Luke Beograd ili rukovodstvo namerno isključuje državu iz te priče. Ne može biti zanemarljivo vlasništvo Akcijskog fonda nad 1.318.497 akcija - ističe grupa malih akcionara.

Akcijski fond pravo glasa, kako navode akcionari, između ostalog koristi u slučaju rasprave o smanjenju ili povećanju kapitala, reorganizaciji akcionarskog društva, prodaji ili opterećenju imovine, dugoročnom zakupu.

- Pretpostavljamo da rukovodstvu ne odgovara da se država upozna sa pravim stanjem ovog preduzeća, ogromnim manjkom i da sazna da je firma „Agrokor“ duboko ušla u poslovni prostor Luke Beograd - kaže jedan od akcionara i dodaje da „Agrokor“ gradi preko 3.000 kvadrata skladišnog prostora u Luci.

Milan Karanović, predsednik kluba malih akcionara, otvoreno kaže da je država namerno isključena iz cele priče, zbog prikrivanja ogromne bespravne gradnje u Luci Beograd koju sprovodi firma „Agrokor“, čiji je vlasnik Ivica Todorić, preko firme „Idea“.

Luka Beograd je, da podsetimo, osnovana 1962, a postupak transformacije otpočet je 1988. godine. Tada je ekspertski tim procenio da ovo preduzeće vredi 23 miliona evra.

Aktuelno rukovodstvo Luke, zastupa stav da bi, zbog intenzivnog investicionog ulaganja poslednjih godina, procenu vrednosti kapitala trebalo korigovati, a tek potom nastaviti razgovore sa Akcijskim fondom oko prodaje Luke.

Blic \ M. J.

EPS mazi velike dužnike

U Srbiji se više isplati ne plaćati nego plaćati struju. Revnosni građanin svakog meseca stane, čeka na šalteru da plati, a oni drugi preko veza, uz pomoć opasnih pasa koji jure električare ili pak privilegija za otplatu duga, izbegavaju svoju obavezu, pa čak i kada potpišu ugovor sa EPS-om. Međutim, najdrastičnije je što u mraku i pored svega pre ostaje običan mali platiša nego veliki dužnik ili neko preduzeće.

Građani i preduzeća ukupno duguju EPS za potrošenu struju 40 milijardi dinara ili oko 500 miliona evra. Poređenja radi, dug je skoro kao ovogodišnji vojni budžet koji iznosi 46 milijardi dinara. Praktično, od ukupne dužničke sume, privreda duguje EPS-u neznatno više od polovine, ili u brojkama 22 milijarde dinara. Domaćinstva duguju četiri milijarde manje, odnosno 18 milijardi.

Ali, i dalje ostaje pitanje zašto se struja kao po pravilu pre isključuje običnom građaninu, i to za mnogo manji dug, nego nekom preduzeću. Branislav Vujanac, tehnički rukovodilac „Elektrodistribucije Beograd“, za „Blic“ kaže da se stvari ipak ne mogu gledati baš tako.

- „Infostan“ jeste veliki dužnik, ali on samo vrši uslugu svim građanima. Nije „Infostan“ poštrošač, već građani. Isključiti „Infostanu“ struju značilo bi isključiti liftove - kaže Vujanac.

On, međutim, tvrdi da se preduzeća isključuju, i to sva ona koja nisu zaštićena zakonom.

- Preduzeća od vitalnog, javnog značaja jesu dužnici, ali uglavnom plaćaju. Vrlo često se kompenzujemo preko države. S njima ima problema. ali nisu nerešiva. Samo su velika kašnjenja - dodaje on.

Ali u svemu tome na listi onih koji neće ostati u mraku su i preduzeća koja su u procesu privatizacije ili treba da se privatizuju. Kada se „zađe“ po računima za struju u Srbiji, situacija je šarolika. Vojvođanska domaćinstva „Elektrovojvodini“ za utrošenu struju duguju oko dve milijarde dinara. U akciji isključenja samo u prvoj nedelji isključeno je 400 Novosađana. Najveći dug građanina je u ovom gradu 180.000 dinara. Južnije, u Nišu, rekordan dug je 1,3 miliona dinara. Domaćinstvo koje je „odolevalo“ je u naselju Donja Vrežina. Dužnik je, međutim, potpisao sporazum o otplati duga sa „Elektrodistribucijom“. U ovom javnom preduzeću kratko kažu: „Očekujemo srećan kraj“.

Novosađani su ipak redovnije platiše od Nišlija. U ovom gradu ima nekoliko domaćinstava sa dugom većim od milion dinara. A znatno je veći broj dugovanja od 800.000 do 900.000 dinara. Ekipe lokalne elektrodistribucije, po rečima nadleženih, isključe po sto domaćinstava dnevno. A kako to lako ide govori činjenica da su u ovom preduzeću, kako i sami kažu, „otvoreni za svaki dogovor sa dužnicima“.

Među privrednicima u Novom Sadu najveći dužnik je jedna privatna firma koja duguje čak 35 miliona dinara. Dobrostojeća javna preduzeća, kako saznajemo, uglavnom redovno uplaćuju svoje obaveze. Izuzetak su tri preduzeća sa kojima će, kako kažu u Elekroprivredi, biti postignut ugovor o reprogramu. Najveći dužnik među niškim preduzećima je Elektronska industrija u Nišu, i to sa 135 miliona dinara. Od javnih preduzeća najveći neplatiša je „Toplana“ sa dugom od 5,1 milion dinara.

Miroljub Jovanović, pomoćnik direktora za nabavku i prodaju električne energije u niškoj „Elektrodistribuciji“, kaže da se struja ne isključuje preduzećima jer su praktično manje-više propala.

- Za njih se čeka privatizacija i postoji sporazum sa Agencijom za privatizaciju da se njihova dugovanja naplate iz privatizacije. To su EI Niš, MIN, „Jastrebac“, a „Toplani“ smo dali šansu i potpisali sporazum pre dva meseca. Za dva meseca smanjili su dug za četiri miliona - pojašnjava Jovanović.

Preduzeća u procesu privatizacije za potrošenu struju duguju oko sedam milijardi dinara, ili po podacima EPS šestinu od ukupnih potraživanja. I dok su očigledni raznorazni izuzeci koji se samo gomilaju na listi onih kojima se ipak zbog ovog ili onog razloga gleda kroz prste, postoji i lista zaštićenih građana. Najpoznatiji su Miloševići, i to samo zato jer su dospeli u medije. Glasne najave nadležnih u Požarevcu da će ugasiti sijalice u kući u kojoj je saputnica Marka Miloševića Milica Gajić, završile su na činjenici da je već dva dana nemoguće stupiti u kontakt s bilo kim iz lokalne elektrodistribucije. Miloševići su dugovali za struju 1,2 miliona dinara, pa je SPS uplatio oko 700.000, ali je i dalje ostao enormno veliki dug od oko pola miliona dinara. Ali Miloševiće niko ne sme da isključi.

Najredovnije platiše su, ipak, penzioneri. U EPS-u čak kažu da postoji mogućnost ukidanja popusta od pet odsto za redovne platiše, a kojih je oko 30 odsto.

Ekipa „Blica“

Anketa „Blica“ o aranžmanu sa MMF

Upozorenje Vladi Srbije

Pedstavnici Međunarodnog monetarnog fonda još jednom su istakli kako očekuju da se preuzete obaveze ispune, ali su i rekli da ne vide mogućnost da Srbija u dogovorenom roku sprovede reformu penzionog sistema i uđe u proces privatizacije NIS-a.

Srbiju bi neispunjenje uslova ove finansijske institucije koštalo 900 miliona dolara poslednje tranše kredita i 600 miliona dolara otpisa dela duga Pariskom klubu.

Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus je optimista:

- Uspešno smo završili i četvrtu i petu reviziju finansijskog aranžmana sa MMF-om, sada je pred nama šesta, završna revizija, u kojoj postoji još nekoliko otvorenih pitanja, za koje ćemo u narednih mesec dana naći odgovore i uspešno završiti trogodišnji ugovor sa MMF-om - precizirao je potpredsednik Labus.

Na tu temu za „Blic“ su govorili ekonomisti i privrednici koji, međutim, iskazuju dozu skepse.

Zoran Popov, ekonomista

Naša Vlada je izrazito loše vodila te pregovore sa MMF-om, tako da se obavezivala i na ono što sasvim sigurno ne možemo da ispunimo: iz ekonomskih, političkih, socijalnih, pa i prirodnih razloga. Druga stvar je da su MMF i Svetska banka godinama govorili da se neke stvari moraju raditi, a mi to nismo radili: ubrzanje reforme, privatizacije...

Saša Đogović, ekonomista

Ukoliko želimo da se uključimo u evropske integracije i usvojimo tržišne i ekonomske principe, onda je neophodno da krenemo u ispunjenje preuzetih obaveza. U suprotnom, MMF može da nas tretira kao nepouzdanog partnera, što će i kod investitora imati negativan eho. Ulagaće samo oni sa sumnjivim kapitalom.

Dejan Erić, ekonomista

MMF ima veliku ulogu u kompletiranju nastavka procesa tranzicije. Upozorenja bi trebalo shvatiti vrlo ozbiljno i pristupiti im najozbiljnije. Ovo upozorenje je zbog naše kolebljivosti, jer smo dobili ozbiljne domaće zadatke, a mi smo kao neposlušni đak u školi. S preuzetim obavezama - nema šale.

Što pre uradimo, biće nam lakše u narednim pregovorima.

To su ogromne pare. Ovde se hvale kako smo privatizacijom napravili ogromne rezultate, a trebalo bi to uporediti sa onim što gubimo ako ne poštujemo dogovore.

Dragoljub Vukadinović, predsednik društva „Metalac“

Mislim da neće biti većeg uticaja za nas kad je u pitanju izvoz u strane zemlje. Ali, što se tiče unutrašnjeg marketa, unutrašnje ekonomske situacije, negativno će uticati. Na to će reagovati i mogući strani investitori koji bi trebalo da ulažu u ovu zemlju i pokreću privredu. Generalno će slabiti unutrašnji potencijal privrede, kupovna moć građana, rad svih preduzeća...

Dragan Đurić, vlasnik „Zekstre“

Ne bi bilo dobro za celokupnu privredu i državu da nam uskrate kredit i ne otpišu deo duga. Značilo bi i uskraćivanje svih kredita koji su nam sad nadohvat ruke. To bi bio veliki problem za privredu. I strane i naše investicije bi bile ugrožene.

Uticalo bi i na nabavku repromaterijala, na uvoz, izvoz, na sve u privredi.

Blic \ Jovana S. Polić

Vojvođanska banka odobrava kredite lokalnim samoupravama

Pozajmica za rupu u budžetu

Visina kredita za premošćavanje tekuće likvidnosti ne sme preći pet odsto prihoda lokalnih vlasti

BEOGRAD - Donošenjem Zakona o javnom dugu, jula 2005. godine, lokalne samouprave dobile su mogućnost da se zadužuju. Ovu zakonsku mogućnost prva je iskoristila Vojvođanska banka koja je ponudila dugoročne i kratkoročne kredite opštinama za finansiranje investicionih programa. Polovinom avgusta Vojvođanska banka počela je da daje kredite opštinama, a do sada je odobrila dugoročni kredit od 52 miliona dinara opštini Apatin za infrastrukturne radove.

- Izuzetno smo zadovoljni interesovanjem lokalnih samouprava za kredite. Do sada su lokalne samouprave pokazale interesovanje za dugoročno kreditiranje izgradnje infrastrukture i drugih značajnih objekata. Banka ima dobru saradnju sa lokalnim vlastima u velikom broju opština, pa očekujemo da se saradnja proširi i u budućnosti - rekao je Vlastimir Vuković, zamenik direktora Vojvođanske banke.
      

Pozajmice građanima za investicione poslove

Ova banka je do sada odobrila i više od 50 kredita građanima, i to za finansiranje investicionih poslova kao što su toplifikacija, elektrifikacija, izgradnja ulica, kanalizacija... Građani mogu da podignu kredite na rok do 48 meseci i maksimalno do 5.000 evra. Godišnje efektivne kamatne stope kreću se od 12,3 do 14,2 odsto, u zavisnosti da li je reč o klijentima banke ili ne. Banka se kod ovih pozajmica obezbeđuje menicama sa jednim kreditno sposobnim žirantom uz trajni nalog za izmirenje obaveza sa tekućeg računa, odnosno menicom sa dva kreditno sposobna žiranta i administrativnom zabranom.
      
   
   

Dugoročni kredit za investicione potrebe lokalne samouprave odobrava se na osnovu garancije Republike Srbije ili garancije lokalne samouprave. Efektivna kamatna stopa izračunata na bazi kredita od 100.000 evra, sa rokom korišćenja 60 meseci, u koji je uključen i grejs period od 12 meseci sa vraćanjem u jednakim mesečnim ratama i mesečnim plaćanjem kamate iznosi od 7,20 do 10,21 odsto godišnje. Da bi se odobrio kredit za komercijalne investicije, biznis plan treba da dobije pozitivnu ocenu. Ukoliko ulaganje nema komercijalni karakter, sastavni deo kreditnog referata čini opis investicije, predmet investicije, opis mogućnosti vraćanja ili planirane rashode u budžetu.

Pored ovih kredita, opštine će moći da podignu kratkoročne kredite za finansiranje tekuće likvidnosti, ali visina kredita ne sme preći pet odsto ukupnih prihoda lokalnih vlasti.

Za kredit opštinama predviđen je veći broj različitih instrumenata obezbeđenja, a sve zavisi od visine kredita i procene rizika. Na visinu kamate, ali i na instrument obezbeđenja, utiču i odnosi banke sa lokalnim vlastima. Efektivna kamatna stopa izračunata na osnovu kratkoročnog kredita od 50.000 evra na rok korišćenja od 12 meseci, sa vraćanjem u jednakim mesečnim ratama i mesečnim plaćanjem kamate, iznosi od 8,04 do 11,09 odsto godišnje.
M. O.

Mnogi poslodavci često izbegavaju plaćanje doprinosa

Posle decenija rada bez para i penzije

U maju ove godine podnela sam zahtev za penzionisanje, ali pravo na penziju još nisam ostvarila jer mi „Mostogradnja“, firma u kojoj sam radila poslednjih sedam godina, nije platila doprinose od 1. jula 2003. do 5. maja 2005. kada sam prestala da radim i podnela zahtev za penziju, ispričala je za „Blic“ Svetlana Stanić, bivša radnica „Mostogradnje“.

Svetlana navodi da se pre podnošenja zahteva Fondu PIO u firmi raspitala da li su joj uplaćivani doprinosi.

- Rekli su mi da deo doprinosa nije uplaćen, pošto i država preduzeću duguje neke pare, ali su obećali da će za nas koji idemo u penziju uplatiti doprinose i da problema nećemo imati. Verujući tim obećanjima, podnela sam zahtev, međutim, doprinosi mi ni do dana današnjeg nisu uplaćeni, niti mogu da dobijem rešenje o penzionisanju - kaže Svetlana i dodaje da zbog toga već četiri meseca ne prima ni platu ni penziju.

Ona navodi da nije usamljen slučaj jer kaže još dosta njenih kolega iz „Mostogradnje“ ima isti problem, a neki na rešenje o penzionisanju čekaju i duže od nje.

Vesna Vićentijević, načelnik u Fondu PIO Srbije, za naše novine kaže da Fond u slučajevima kada zahtev za penziju podnese radnik koji ima deo nepokrivenog staža, a ipak ispunjava uslove za penziju, donosi rešenje o penzionisanju (kada se doprinosi uplate pravi se novo rešenje), ali kada zbog staža nepokrivenog doprinosima nema uslova za donošenje rešenja, ceo postupak miruje dok firma ne izmiri svoju obavezu. U slučajevima kada preduzeće tu obavezu izbegava, radnicima preostaju tri mogućnosti. Jedna je da se obrate Inspekciji rada, druga da firmu tuže sudu i treća da doprinose uplate sami. Međutim, i kada se radnici odluče na samostalno plaćanje, što se retko dešava, to poslodavca ne lišava njegove obaveze i on, ipak, te doprinose mora da plati, jer je to njegova zakonska obaveza.

Prema procenama Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, u Srbiji ima više od 200.000 radnika koji imaju problem nepokrivenog staža. Da bi se taj problem koji se vuče već godinama napokon rešio, predložen je zakon kojim je predviđeno da država iz budžeta uplati nepokriveni staž radnicima od početka 1991. do kraja 2000. godine, a od tada pa do kraja 2003. samo za radnike koji su radili u preduzećima koja su u tom periodu otišla u stečaj ili likvidaciju.

Svetlani s početka ovoga teksta, međutim, ovaj zakon ne može pomoći, jer, kako kaže, „Mostogradnja“ nije ni u stečaju ni u likvidaciji, već je živa firma koja normalno posluje i isplaćuje plate radnicima.

Blic \ R. Marković

Pristigla prva ponuda za preuzimanje preduzeća "Luka Beograd"

Luksemburška firma kupuje Luku

Prema nezvaničnim podacima, iza firme iz Luksemburga stoji hrvatska kompanija "Agrokor", a prema drugim, grupa domaćih biznismena

BEOGRAD - Firma "World Fin" iz Luksemburga uputila je ponudu za preuzimanje 100 odsto akcija "Luke Beograd", po ceni od 800 dinara za akciju, rekla je juče generalni direktor "Luke Beograd" Miroslava Drobac, prenosi Tanjug. Ona je dodala da su iznenađeni ponudom koja je stigla u petak posle podne, mada su je očekivali i napomenula da bi cena akcije, ipak, trebalo da bude veća.

Predsednik Skupštine akcionara Danijel Cvjetičanin ocenio je da je, ipak, povoljno to što se ponuda odnosi na 100 odsto kapitala, jer su time zaštićeni mali akcionari koji poseduju 60 odsto kapitala i od kojih je svakom zagarantovana ista cena po akciji. Prema njegovom mišljenju, cena akcija je sada ispod prave vrednosti, ali ona može i da poraste, ukoliko se pojavi još ponuda ili, ako akcionari ne budu spremni da ih prodaju po toj ceni.
      

Obnovljen granični prelaz na Dunavu

Ove godine je više od 400 turističkih brodova prošlo kroz Beograd, rekla je Drobac i najavila skoro otvaranje obnovljenog graničnog prelaza na Dunavu, koji sada služi samo za teretne brodove, a biće tražena dozvola i za putničke. Kao posebno značajan posao za Luku, ona je navela otvaranje redovne brodske linije Beograd-Konstanca, koja je značajno povećala kontejnerski saobraćaj koji, inače, preporučuje EU.
      
   
   

U javnosti su se pojavile informacije da iza luksemburške firme ne stoje vlasnici iz ove zemlje. Prema nezvaničnim podacima, iza ove firme stoji hrvatska kompanija "Agrokor", koja želi da preuzme "Luku Beograd" za 40 miliona evra. Prema drugim, takođe nepotvrđenim informacijama, grupa domaćih biznismena planira da kupi "Luku".

"Luka Beograd" privatizovana je 2001. godine, ali drugi krug nije obavljen zbog promene Zakona o privatizaciji. U izveštaju revizora za prošlu godinu navedeno je da je utvrđena vrednost osnovnog kapitala "ispod fer vrednosti" i preporučena je nova procena, koju radi Institut ekonomskih nauka i koja će biti poznata za desetak dana. "Luka" ima veliku imovinu i mnogo objekata.

Ona je ukazala da je Skupština akcionara na sastanku u petak, konstatovala da je poslovanje za prošlu godinu bilo uspešno i da je ostvareni prihod od 844 miliona i 708.901 dinar za 9,1 odsto veći nego prethodne godine. Direktorka je rekla da su u toku radovi na proširenju međunarodnog putničkog pristaništa, koje će biti otvoreno u novembru, u ukupnoj dužini od 260 metara. Pristanište će biti osavremenjeno, ulepšaće taj deo Beograda, a posedovaće i niz prodavnica koje će biti zanimljive turistima.
   
Glas javnosti

Sve više hrvatskih kompanija u Srbiji

SUBOTICA - Povremene političke tenzije koje se javljaju na relaciji Hrvatske i Srbije ne doprinose jačanju ekonomske saradnje dve države, ali i pored toga, robna razmena iz godine u godinu značajno se povećava - izjavio je Goran Masnec, direktor predstavništva Hrvatske privredne komore u SCG, za program na hrvatskom jeziku Radio Subotice.

On je rekao da Hrvatska u Srbiju najviše izvozi proizvode duvanske industrije, staklenu ambalažu, naftna ulja, a uvozi iz Srbije proizvode od gvožđa i čelika, ulja od soje i suncokreta i aciklične ugljovodonike.

- Do poslednje dve kupovine, fabrike "Dijamant" iz Zrenjanina i "Toza Marković" iz Kikinde, u Srbiji se nije stvarala negativna atmosfera kada su se pojavljivala hrvatska preduzeća kao kupci - ističe predstavnik HGK-a u Beogradu i dodaje da će dalji razvoj situacije u vezi ove dve fabrike biti signal ostalim firmama iz Hrvatske da li je njihov novac u Srbiji siguran i dobrodošao.

Govoreći o dosadašnjim iskustvima hrvatskih ulagača, Masnec ističe da su hrvatske fabrike ispoštovale sve obaveze, i kao primer navodi "Agrokorovu" kupovinu "Frikoma" i "Ideje", te preuzimanje "Jelen dola", "Stražilova" i "Poleta" od strane NEDžE grupe, i "Lurinu" kupovinu "Somboleda".

Imajući u vidu ove pozitivne primere, Masnec postavlja pitanje zašto se u Srbiji putem medija stvara negativna klima kod novih ulaganja. Velik interes hrvatskih ulagača za srpsko tržište, on tumači činjenicom da je lakše vratiti se na stara tržišta nego pronalaziti nova, naročito uzimajući u obzir ekonomski stepen razvijenosti dve države,


Glas javnosti \ V. K.

Novi Popovac deo Holcima

BEOGRAD - Fabrika cementa Novi Popovac od juče je zvanično postala član velike Holcim grupe iz Švajcarske, koja posluje u 115 zemalja. "Fabrika je privatizovana 2002. sa obavezom da se u narednih pet godina u fabriku investira 85 miliona dolara. Do kraja ove godine u fabriku će biti uloženo oko 72 miliona dolara- istakao je Darko Križan, direktor fabrike.

Dosad je za zamenu tri filtera uloženo 6,5 miliona evra", objasnio je on i dodao da je sledeći korak da se pepeo iz cementare transportuje cisternama, a ne u otvorenim kamionima. U fabrici je do privatizacije radilo 2.500 radnika, a danas je u njoj zaposleno 697 ljudi. Prema rečima Ursa Behnera, menadžera kompanije za jugoistočnu Evropu, posao je uz otpremnine napustilo 1.500 radnika. Prosečna neto plata zaposlenih za avgust iznosi 29.500 dinara dok njihove kolege u Švajcarskoj zarađuju 4.000 švajcarskih franaka ili 220.000 dinara.

Glas javnosti \ S. T.

Privatizacija srpskih telekomunikacija još na samom pocetku

Još nema savetnika

Komisija za zaštitu prava ponudaca obraduje žalbe firmi koje nisu prošle uži izbor

BEOGRAD - Rok za izbor privatizacionog savetnika za telekomunikacije u Srbiji je prekoracen 20. avgusta. Istina, Vlada Srbije odredila je samo okvirni rok od tri meseca, da se završi odabir konsultantske kuce koja ce proceniti koju telekomunikacionu kompaniju, kad i zašto treba prodati. Clanovi komisije koja treba da izabere najboljeg savetnika, odgovornost prebacuju na Komisiju za zaštitu prava ponudaca koja proucava žalbe konkurenata, koji nisu prošli u prvom krugu. Strucnjaci tvrde da je to samo još jedno izbegavanje vlasti da zaista reši probleme nagomilane u ovoj oblasti, a to je monopol zbog kojeg je telefoniranje preskupo, loš kvalitet usluga, nemogucnost dobijanja telefonskog prikljucka iz tehnickih razloga...
      

Pune ruke posla

Izabrani konsultant imace rok od tri meseca da izradi strategiju razvoja, i privatizacije sektora telekomunikacija, koja obuhvata analizu u pogledu konkurencije, regulative, tehnologije, liberalizacije u sektoru telekomunikacija, analizu izvodljivosti za izdavanje licenci novim operaterima javne, fiksne i mobilne telekomunikacione mreže, kao i metode privatizacije svih telekomunikacionih preduzeca. U komisiji za izbor savetnika su i generalni direktor JP PTT saobracaja "Srbija" Dragan Kovacevic i Mira Prokopijevic, zamenik ministra privrede i privatizacije. Prof. dr Jovan Radunovic "zamrzao" je svoje clanstvo jer je profesor Elektrotehnickog fakulteta, koji se takode prijavio na tender u konzorcijumu "Artur D. Litl Gmbh".
      
   
   

- Sastanak komisije koja je nadležna za izbor savetnika trebalo je da se održi u avgustu, ali je odložen. Ne znam zašto, ali ocekujem poziv za novi sastanak ovih dana - kaže Dragomir Vasiljevic, pomocnik ministra za kapitalne investicije zadužen za telekomunikacije i clan ove komisije. Pomocnik ministra finansija Vesna Džinic obaveštena je da ce 19. septembra biti sastanak komisije, kako nam je rekla, a Branislav Zec, koji je clan komisije i pomocnik direktora Agencije za privatizaciju, kaže da je u toku žalbeni postupak, koji ce trajati najverovatnije do kraja ove nedelje.

- Rokovi jesu prošli, ali je teško i odrediti ih jer to ne može uvek da se predvidi. Ne možemo da uticemo na to koliko ce Komisija za zaštitu prava ponudaca raditi i cim dobijemo odgovor Komisije, nastavicemo da radimo - kazao nam je Zec i dodao da ne može da kaže koje su se firme žalile.

Inace, prema našim nezvanicnim informacijama, prošlo je šest od 12 ponudaca, i to "A.T. Kearney GmbH", "Arthur D. Little GmbH", konzorcijum Boston Consulting Group Servicing ltd, Ces Mecon i Lazard, konzorcijum MCKinsey&Company i West LB AG i konzorcijum Detecon i Goldman Sachs, kao i "PA Strategy Partners".

Specificnost ovog tendera, osim toga što je rec o jednom od najprofitabilnijih sektora kod nas, jeste njegova "težina" jer je, prema nezvanicnim informacijama, Vlada Srbije za ove namene odredila budžet od 150 miliona dinara ili 1,8 milion evra.

Prema uslovima tendera, kriterijum za izbor najpovoljnije ponude bice iskustvo savetnika, a verovatno i cena po kojoj nudi svoje objedinjene usluge u domenu pravne regulative, finansijske procene kao i investicionog bankarstva, koje treba da obezbedi najbolje zainteresovane kupce srpske mobilne ili fiksne mreže.
Vrednost sektora srpskih telekomunikacija procenjuje se na više od tri milijarde evra.

Glas javnosti \ A. Matic