Zaštita potrošača

Zabrana prodaje opasnih igračaka

Predlog zakona o zaštiti potrošača predviđa zabranu prodaje alkohola i duvana maloletnicima, ali i prodaje igračaka „opasnih po zdravlje“. Za prekrašaje zakona preduzetnici će biti kažnjavani sa 100.000 do 500.000 dinara, a pravna lica i sa milion dinara.

Predlog zakona o zaštiti potrošača, koji se pre dva dana našao pred skupštinskim odborom, imaće za cilj da zaštiti osnovna prava potrošača i uskladi ih sa standardima EU, gde ta prava imaju tretman najznačajnijih ljudskih prava.

- Ono što je problem naših potrošača je nedovoljno razvijena svest o sopstvenim pravima. Kada kupe proizvod uz garanciju, a on se pokvari, imaju pravo da dobiju nov, da im se novac vrati i, tek kao treću opciju, obezbeđenu popravku, za šta se oni međutim najčešće odlučuju - kaže Mladen Radović, načelnik sektora za cene i zaštitu potrošača u Ministarstvu trgovine i turizma.

Predlog pomenutog zakona sada predviđa i nešto slično u oblasti usluga. Potrošači će ubuduće moći i da „reklamiraju“ nepotpune usluge - imaće pravo na otklanjanje nedostatka ili vraćanje novca.

Zbog brojnih primera zloupotrebe kataloške prodaje i prodaje na daljinu na srpskom tržištu, zakonom će biti pojačan inspekcijski nadzor na terenu, a prodavci će biti odgovorni za sve nedostatke kupljenog proizvoda.

- Veliku pažnju posvetili smo i zaštiti maloletnika, pored zabrane prodaje alkohola i duvana, uveli smo i zabranu prodaje igračaka napravljenih od materijala štetnih po zdravlje, kao i nuđenje van prodajnih objekata, mleka, hrane i pića za novorođenčad i odojčad kojim se zamenjuje prirodan način ishrane. Prodavci su često svraćali i do porodilišta i poklanjali svoje proizvode kako bi privukli mlade mame koji su postajale redovni kupci - kaže Radović.

Zakon donosi i odredbe o sigurnosti poizvoda i ambalaže, ali i o propisanoj deklaraciji, čime će, kako kažu u Ministarstvu, pokušati da stanu na put prometu „jeftine i nekvalitetne“ robe.

Blic \ B. Jelovac

 Hrvatski „Agrokor“ vlasnik fabrike „Dijamant“ iz Zrenjanina

Todorić brži od Miškovića

Kontrolni paket akcija fabrike „Dijamant“ iz Zrenjanina, kako „Blic“ nezvanično saznaje, prodat je firmi „Agrokor“, čiji je vlasnik hrvatski biznismen Ivica Todorić koji planira da postane većinski, a možda i jedini vlasnik najveće srpske fabrike ulja.

Sem akcija malih akcionara, „Agrokor“, koji je vlasnik i hrvatske fabrike ulja „Zvijezda“, otkupio je i 26,9 odsto akcija „Dijamanta“ koje su bile vlasništvo Investicionog fonda za jugoistočnu Evropu iz Beča. Na pitanje da li je „Agrokor“ zainteresovan da otkupi još akcija u zrenjaninskoj uljari, Željko Brozović, generalni direktor „Frikoma“ za SCG (koji je takođe u vlasništvu „Agrokora“), hrvatskom „Večernjem listu“ odgovorio je potvrdno.

I Savo Knežević, generalni direktor zrenjaninske uljare, kaže da je bilo samo pitanje hoće li „Agrokor“ prodati svoj portfelj u „Zvijezdi“ ili povećati regionalni uticaj, a sada mu se ukazala prilika da u pregovorima s vlasnicima „Dijamanta“ kupi udeo i poveže te dve kompanije.

U „Agrokoru“ su istakli da se taj posao može realizovati u najskorije vreme, pošto je njihov cilj da razvijaju oba brenda - i „Zvijezdu i „Dijamant“. Kako pojašnjavaju, „Zvijezda“ je ostala bez sirove prerade, pa od „Dijamanta“ dobija sirovinu, a s druge strane „Agrokor“ će raditi na doterivanju „Dijamantovih“ proizvoda kako bi mogli da se plasiraju na hrvatsko tržište, baš kao što će se „Zvijezdini“ proizvodi izvoziti u Srbiju.

Naš izvor tvrdi da „Agrokor“ svakodnevno kupuje nešto akcija zrenjaninske uljare i da na taj način povećava udeo u fabrici.

Juče je, po ceni od 12.500 dinara, prodato svega 45 od ponuđenih 12.597 akcija. Ko je kupac ovih udela, nismo mogli da dobijemo informaciju, a država, kako saznajemo, još uvek nije iznela svoj paket na tržište hartija od vrednosti. Za kupovinu akcija „Dijamanta“ bila je zainteresovana i kompanija „Delta M“ (vlasnik „Sunca“) Miroslava Miškovića, koji, iako u dobrim odnosima sa Todorićem, nije oduševljen širenjem „Agrokora“ u Srbiji.

Blic \ Jovana S. Polić

Još uvek nejasno vlasništvo u „Tozi Markoviću“

Dmitar Šegrt nudi saradnju Hrvatima

Teoretski nije moguće da sa 30,3 odsto kapitala „Nekse grupa“, odnosno „Našice-cement“, preuzme upravljanje fabrikom crepa i pločica „Toza Markoviće“ u Kikindi. U budućem upravljanju fabrikom moraće biti ili dogovora ili će nadmoć dobiti onaj ko kupiti državni paket ili akcije od malih akcionara pošto većinski upravljački paket iznosi 39,6 odsto, kaže Dmitar Šegrt, direktor kikindske firme.

Na Beogardskoj berzi juče i prekjuče cena „Tozinih“ akcija je porasla sa 2.849 na 2.989 dinara. U ponedeljak je prodato 1.220, a juče 883 akcije, a kupovali su i „Nekse“ i „Delta“. Šegrt kaže da se sadašnje poslovodstvo, odnosno firma „TM Invest“, koju su osnovali kako bi se „odbranili od neprijateljske ponude iz Hrvatske“, a koja ima 17 odsto akcija, i njihov partner „Delta holding“ sa 9,4 odsto „neće neprijateljski odnositi ni prema bilo kom procentu kapitala, pa ni prema kapitalu „Našice-cementa“.

- Nemamo nameru da pravimo nikakav partnerski odnos, ali ćemo se vrlo ozbiljno i odgovorno postaviti prema tom kapitalu i zajedno sa „Deltom“ predložićemo ravnopravno učešće u svim upravljačkim strukturama saglasno kapitalu. Da li će to biti prihvaćeno i sa druge strane, ne znamo. Po našim informacijama, oni su spremni na to jer neće imati drugog izbora - kaže Šegrt.

Izostavaljujući ranije optužbe na račun kompanije iz Hrvatske, Šegrt je borbu za akcije i izrazito negativnu kampanju koju su protiv „Nekse grupe“ vodili njemu lojalni akcionari, uporedio sa preizbornom kampanjom i borbom za vlast.

Blic \ R. Š.

Amerikanci u „Vitalu“

Ponuda multinacionalne kompanije BUNGE iz SAD za strateško spajanje sa uljarom „Vital“ biće podneta u roku od 20 dana, izjavio je član Upravnog odbora i predsednik sindikata „Nezavisnost“ u toj vrbaškoj uljari Slavko Vlaisavljević.

Vlaisavljević je agenciji Beta rekao da je na jučerašnjem sastanku novoizabranog menadžmenta „Vitala“ i stručnog tima američke kompanije BUNGE dogovoreno da se rok za dostavljanje konkretne ponude maksimalno skrati.

Nakon ponude četiri investitora iz zemlje i inostranstva za strateško spajanje sa vrbaškom fabrikom ulja, Tim za privatizaciju i Upravni odbor „Vitala“ prihvatio je, 3. avgusta, da pregovara samo sa kompanijom BUNGE, kojoj je dat rok od dva meseca da dostavi konkretnu ponudu.

Ponude za strateško spajanje „Vitalu“ su dostavili još i „Fokus Capital Partners“ iz Beograda, Koncern „Swišlion - Takovo“ iz Vršca i kompanija iz Ukrajine „Zaporoška fabrika ulja i biljnih masti“ posredstvom svoga brokerskog dilerskog društva ECOTEL iz Beograda.

Blic

 Povoljnija kupovina na lizing

I PDV na rate

Početni troškovi pri kupovini automobila na lizing od sada su niži za oko 1.000 evra jer se porez na dodatu vrednost ne mora platiti unapred, već kroz mesečne rate. Većina lizing kompanija počela je kupcima da nudi ovu mogućnost, uz uslov da plate učešće od 15 odsto i da im mesečna rata ne bude veća od polovine plate.

Na ovaj način se početni troškovi smanjuju, a mesečna rata je viša za svega dvadesetak evra. U lizing kućama ističu da su klijenti veoma zainteresovani za ovaj oblik finansiranja jer im je time pružena mogućnost da brže dođu do automobila i da najveći deo troškova finansiraju preko lizing kompanije.

- Ukoliko se dogovorimo sa dobavljačima i ukoliko procenimo da kupac ima dovoljno novca da otplaćuje lizing do kraja, pružamo mu ovakvu mogućnost. Pri tom je učešće 15, a ne pet odsto - objašnjavaju u „Hipo Alpe-Adrija lizingu“.

Slična situacija je i u „Rajfajzen lizingu“, gde svima koji imaju zaradu čija polovina nije manja od mesečne rate mogu ponuditi ovu opciju.

U pojedinim lizing kompanijama plaćanje PDV-a kroz rate postalo je ustaljena praksa.

- „S-Lizing“ je odskora u mogućnosti da svojim klijentima ponudi plaćanje PDV-a kroz rate. Ako se kupac odluči za takvo finansiranje PDV-a, učešće je 15 odsto. Pri tom izdvaja manje novca, nego kad plaća standardno učešće od 10 odsto i ceo iznos PDV-a - ističe Dragan Bjelić, marketing menadžer „S-Lizinga“.

Blic \ M. J.

Čekovima još samo na dve rate

Od danas svi građani koji budu želeli da plate robu ili usluge čekom na odloženo to će moći da učine, ali samo na dve rate. Drugim rečima, prvi ček dospevaće na naplatu odmah, a drugi za 30 dana.

Bankama je, naime, zabranjeno da eskontuju čekove sa dospećem dužim od 30 dana. Od danas počinje treća faza postepenog ukidanja nepripadajuće funkcije čeka kao instrumenta kreditiranja koja će trajati do 30. novembra.

- U decembru, to jest u poslednjoj fazi, moći će da se primaju čekovi koji će morati odmah da se naplate, čime će NBS obezbediti da do kraja godine ček ponovo vrati zakonom utvrđenu funkciju instrumenta plaćanja u platnom prometu - kaže se u saopštenju NBS.

Građani, kao alternativu „čeku na poček“ imaju domaću kreditnu karticu „dinakard“, kao i ostale kreditne kartice koje se uveliko koriste.

Blic \ D. N.

Penzionerima povišica tek u aprilu

Predlogom izmena Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji je juče utvrdila Vlada Srbije, predviđeno je da se penzije ubuduće usklađuju jednom godišnje, i to u aprilu. Ukoliko se posle tog usklađivanja zabeleži kumulativan rast inflacije veći od pet odsto, sledi vanredno usklađivanje penzija.

Ako poslanici u Republičkoj skupštini prihvate predlog zakona o pretvaranju duga prema penzionerima u javni dug i Fond PIO zaposlenih ostane pri sadašnjoj ideji da se u obveznice pretvore drugi delovi penzija za jul, avgust i septembar, isplata penzija do kraja godine izgledaće nešto drugačije nego ranijih godina. U tekućoj isplati bili bi preskočeni drugi delovi pomenutih penzija (njih bi najstariji dobili u obveznicama počev od 20. januara sledeće godine), ali što je za penzionere najvažnije, oni bi i dalje svakih 15 dana dobijali po jedan polumesečni ček. Isplata bi se u tom slučaju odvijala prema priloženoj tabeli, s tim što su datumi početka isplate okvirni (uzeti su deseti i dvadeseti u mesecu pošto isplata obično počinje oko tih datuma).

Blic \ R. M.

Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu i turizam

Struja skuplja za tri-četiri odsto

Realno je da cena električne energije poraste u procentu u kojem je povećana inflacija u ovoj godini, za više od toga nećemo dati saglasnost, kažu u Ministarstvu trgovine
BEOGRAD - Električna energija mogla bi da poskupi još jednom ove godine, ali manje od pet odsto, u skladu sa rastom inflacije. "Realno je da struja poskupi u procentu u kojem je povećana inflacija u ovoj godini. Za više od toga nećemo dati saglasnost. S obzirom na to da je struja u julu već poskupela oko devet odsto, novo povećanje cene moglo bi da iznosi oko tri do četiri odsto i to što kasnije ove godine", kaže Srđan Srećković, pomoćnik ministra za trgovinu.

"Ovo ministarstvo još nije dobilo zvaničan i precizan zahtev od EPS-a o tome koliko povećanje cena traže, tako da je teško unapred komentarisati koliko će iznositi poskupljenje", kaže Srećković. "Zahtev će se pažljivo, jer cena struje dosta utiče na rast cena i inflaciju, razmotriti tek kada on stigne", istakao je Srećković.

Dragojlo Bažalac, zamenik generalnog direktora EPS-a, objasnio je da će početkom sledeće nedelje EPS napraviti analizu o tome koliko para nedostaje i tek će se tada precizirati traženi procenat poskupljenja. Ukoliko, međutim, Vlada ne prihvati odluku o još jednoj ovogodišnjoj korekciji cena, Upravni odbor EPS-a, kaže Bažalac, neće imati drugog izbora nego da donese odluku o ukidanju svih sadašnjih popusta za potrošače. To bi bilo rešenje sa kojim bi EPS nadoknadio manjak i u tom slučaju, bez popusta bi ostalo 165.000 materijalno najugroženijih domaćinstava koja uredno plaćaju struju i tako ostvaruju pravo na umanjenje računa za pet odsto.

Pre desetak dana EPS je, da podsetimo, najavio da bi struja od 1. oktobra trebalo da poskupi od pet do deset odsto, pošto EPS nema drugog načina da nadomesti 2,4 milijarde dinara, koliko mu nedostaje za izvršenje Plana poslovanja za 2005. Ovaj "manjak" javio se zbog odlaganja planiranog poskupljenja sa aprila na jul i smanjenja procenta poskupljenja.

Elektroprivreda traži rešenje i za novi način naplate uvozne struje, pošto se, kako kaže Momčilo Cebalović, direktor Sektora za odnose sa javnošću EPS-a, kilovat-čas struje uvozi po ceni od 4,5 evrocenti, a prodaje za 3,5 evrocenti. Zato EPS sprema predlog po kome bi preduzeća, kojima zatreba više struje nego što su ugovorili, plaćala dodatne količine po uvoznim cenama. "Ove cene bi iznosile 4,5 evrocenti za kilovat-sat u skupljoj i 2,4 evrocenti u jeftinijoj tarifi. To bi se odnosilo i na domaćinstva koja potroše više struje ove, nego što su to učinili prošle zime", kazao je Bažalac. Takav novi sistem naplate ne bi bio komplikovan za EPS, jer bi ga preuzeli iz drugih zemalja, u Crnoj Gori on već funkcioniše.

A. M - V. S.

Ekonomisti ne veruju ministru Dinkiću

Inflacija 20 odsto

Procena ministra finansija da će se ovogodišnja inflacija zadržati na prošlogodišnjem nivou od 13,7 odsto previše je optimistična i može se ostvariti samo ako se budu prikazivali lažni podaci, upozoravaju ekonomisti i navode da je realnije očekivati rast cena od 17 ili čak 20 odsto.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, ocenjuje da i sada ima mesta sumnji da se podaci već štimuju.

- Prema zvaničnim podacima, inflacija je u julu iznosila dva odsto, a već u sledećem mesecu samo 0,4, dakle pet puta manje. To je apsolutno nemoguće. Mogu cene u jednom mesecu porasti pet puta u odnosu na prethodni, ali da se smanje za toliko puta - to se već ne događa - kaže Prokopijević i procenjuje da smo ipak bliži stopi rasta između 18 i 20 odsto.

Identičnu procenu ima i ekonomista Zoran Popov koji kaže da ovogodišnja inflacija neće biti ispod 18 odsto, a najverovatnije će dostići celih 20 procenata.

- Čeka nas veoma neizvesna jesen sa poskupljenjem energenata, grejanja, poljoprivrednih proizvoda. U takvim uslovima nerealno je očekivati da ukupan rast cena bude manji od 20 odsto - kaže Popov dodajući da i on sumnja da su zvanični podaci o rastu cena realni i navodi da mu sve ovo liči na vreme vlade Mirka Marjanovića kada se, kako kaže, manipulisalo raznim podacima.

Procena Instituta za istraživanje tržišta (IZIT) jeste da će inflacija ove godine dostići stopu između 17 i 18 odsto.

- Veliki deo javne potrošnje ide u subvencionisanje neprofitabilnih preduzeća čije restrukturiranje neopravdano kasni. S druge strane, i građani još uvek troše više nego što zarađuju. Uzimaju se krediti kojima se, što je najgore, kupuje uvozna roba. Na taj način stvara se sve veći jaz između robnih i novčanih fondova, tako što se novčani fondovi povećavaju a sve to stimuliše inflaciju - kaže Saša Đogović, saradnik IZIT-a.

R. Marković

Pad cena akcija „Dijamanta“

Cene akcija fabrike ulja „Dijamant“ već nekoliko dana padaju. Pre četiri dana jedna akcija je vredela 12.500, a juče svega 9.300 dinara. Stručnjaci pretpostavljaju da je ovakva reakcija tržišta posledica objavljivanja informacije da je hrvatski „Agrokor“ postao većinski vlasnik naše najveće uljare.


- Brokerska kuća „Buda Keš“ mi je danas nudila da prodam akcije po ceni od 9.000 dinara, a videla sam u vašem listu da je cena 12.500 - kaže jedna naša čitateljka.

U ovoj brokerskoj kući objašnjavaju da ne određuju oni cene, već da se one formiraju na tržištu, a da vlasnik akcija sam odlučuje ispod koje cene neće da proda svoj udeo.

- Pad cena akcija „Dijamanta“ u ovom trenutku, ne znači da će biti trajan. Vrlo lako može da se desi da cena skoči i vrati se na nivo pre objavljene informacije da već postoji većinski vlasnik - smatra broker Branislav Jorgić i navodi primere mlekara, „Bambija“, „Tehnogasa“ sa kojima se isto desilo.

Poslednji dana u padu su i akcije „Progresa“ čiji je Upravni odbor preporučio akcionarima da ne žure sa prodajom. Knjigovodstvena vrednost akcije „Progresa“ je 941,2 dinara, dok je juče 6.100 akcija prodato po svega 500 dinara.

J. S. P.