Ministri saglasni
Neophodna veća pomoć Balkanu

Šefovi diplomatija EU podržali su na proteklom nezvaničnom zasedanju u Engleskoj predlog zvaničnika Havijera Solane i Olija Rena da EU finansijski mnogo više pomogne zapadnobalkanskim zemljama u prvim fazama procesa stabilizacije i pridruživanja.

Poruka ministara EU bila je da će događaji na zapadnom Balkanu u idućih dvanaest meseci biti od suštinskog značaja, jer se očekivani važni događaji u procesu na Kosovu poklapaju sa isto tako veoma složenim i bitnim političkim događajima koji očekuju Srbiju i Crnu Goru. Solanin portparol Kristina Galjak potvrdila je da su na zasedanju svi ministri bili saglasni da je EU uvek stavljala do znanja da je to Ustavnom poveljom utemeljeno pravo vlasti u Podgorici da raspiše referendum, „ali i da isto tako sa političkog stanovišta treba razmotriti svrsishodnost održavanja takvog referenduma“. Ministri EU su, ujedno, jednodušno stavili do znanja da će „uslovi i standardi biti od presudnog značaja za uredno i dobro održavanje tog referenduma“. U raspravi šefova diplomatija EU predočeno je i da će „idućeg proleća EU i SCG biti usred a, možda, i pri kraju pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju. Otud se „mora analizirati politička uputnost održavanja referenduma i vođstva Srbije i Crne Gore moraju biti svesna činjenice da će se to poklopiti sa veoma krupnim političkim događajima“.

Predrag Marković podneo izveštaj
Donećemo zakone za EU

Predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković izjavio je da će republički parlament do početka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji u oktobru, doneti sve neophodne zakone.

Prilikom podnošenja izveštaja o tromesečnom radu Skupštine, on je kazao da je u tom periodu već usvojeno 45 zakona, koji će zajedno sa sedam zakona koji se trenutno razmatraju i još 12 koji treba da se usvoje na predstojećim zasedanjima, zaokružiti set zakonskih obaveza naše zemlje za početak pregovora. On je najavio da će Skupštini predložiti da 3. oktobra usvoji odluku kojom će naložiti Republičkoj vladi da otpočne pregovore o evropskoj integraciji, čime će Skupština dati signal i izraziti svoje većinsko opredeljenje za početak pregovora i pristupanje EU.

„Zakoni koji su uslov za pridruživanje biće centralno pitanje parlamenta u predstojećem periodu“, rekao je Marković, objašnjavajući da mnogi od njih predstavljati i okvir budućeg republičkog ustava.

Na pitanje da li će uskoro biti aktuelizovano pitanje donošenja novog ustava, on je odgovorio da je za to neophodna politička volja i da o tome ne odlučuje predsednik Skupštine, koji je svoj deo posla obavio. Marković je ukazao da je Ustav jedan od preduslova za završetak, a ne početak pregovora o pridruživanju i da će brojni zakoni koji se u tom cilju usvajaju doprineti njegovoj lakšoj izradi. On je naveo da će Skupština već danas razmatrati zakon o zaštitniku gađana, koji će postati i ustavna kategorija, kao što će i ranije donete odluke o državnim simbolima Srbije biti sastavni deo ustava. Marković je ocenio da je parlament u ovom sazivu doneo procentualno daleko veći broj zakona nego što je to bio slučaj u prethodnom sazivu od tri godine.

Od 2004. održano je 209 sednica, na kojima je usvojeno 300 akata od čega 154 zakona ili njihovih izmena. Za samo tri meseca, od 4. juna do danas, parlament je zasedao 31 dan i usvojio 61 akt, od čega 45 zakona.
(Tanjug)

Srbija nema plan za štednju nafte

Za uvoz nafte Srbija (NIS i privatnici) prošle godine izdvojila je između 600 i 700 miliona dolara, a po novim cenama, koje su na svetskom tržištu po barelu nafte između 65 i 70 dolara, ovaj iznos biće gotovo udvostručen. Ipak, nadležni u Ministarstvu rudarstva i energetike nemaju bojazan od novih izdataka uz obrazloženje da ionako spadamo u zemlje sa niskom potrošnjom.

- Mogućnosti za štednju su gotovo nepostojeće s obzirom na to da smo po pitanju potrošnje nafte na dnu lestvice evropskih zemalja. Govoriti o uštedi i smanjenju potrošnje nafte nije put. Može se govoriti o potrebi da poboljšamo energetsku efikasnost - kaže prof. dr Slobodan Sokolović, pomoćnik ministra rudarstva i energetike. U prilog tome on navodi statistiku koja kaže da na 1.000 stanovnika Srbija godišnje troši 324 tone nafte, Slovenija 1.108, Mađarska 482, Austrija 1.400, a Hrvatska 542 tone.

- Drugi pokazatelj, broj vozila na 1.000 stanovnika, pokazuje da smo takođe pri dnu. Tako kod nas na 1.000 stanovnika dođe 210 vozila, u Hrvatskoj 260, Sloveniji 510, a u Austriji 570. I to pokazuje da je potrošnja belih derivata kod nas niska - tvrdi Sokolović. On napominje da je stopa rasta uvoza nafte kod nas 6 odsto godišnje i spada u veće stope u okruženju, što ocenjuje kao pozitivna signal jer znači da je privreda u usponu.

Pad proizvodnje

U Srbiji se godišnje preradi oko četiri miliona tona nafte, od čega je 645.000 tona domaće proizvodnje. Domaća proizvodnja je u opadanju, pa je 2003. godine kod nas bilo proizvedeno 690.000 tona, a 2004. godine 645.000 tona.

- Za povećanje domaće proizvodnje potrebne su složenije tehnologije, veća sredstva, ali to znači i veći rizik. Država za to nema sredstava i put je u davanju koncesija privatnim kompanijama - kaže Sokolović.

Za širu primenu i stimulaciju aternativnih izvora, poput biodizela, plina, biomase, nadležni takođe tvrde da nema sredstava.

Sijka Pištolova, urednik sajta „Energy observer. com“, tvrdi da se svaka ozbiljnija zemlja već uveliko spremila za odbranu od naftnog šoka, koji se odavno mogao naslutiti.

- Niko ne može da se sačuva od posledica poskupljenja nafte, ali naftni šok nije od juče i svima je jasno da će on potrajati. Uostalom, izvori nafte se na svetskom niovu procenjuju na još 50 godina. Upravo zato svi pokušavaju da nađu alternativne izvore, koji ne mogu u potpunosti zameniti naftu, ali mogu smanjiti uvoz i zavisnost od belog zlata. Velika je dobit za svaku, pa i mnogo bogatiju državu od Srbije, ako smanji potrošnju nafte makar za jedan procenat. Da smo mi normalna država, Ministarstvo rudarstva bi još prošle godine napravilo kriznu grupu zbog skoka cena nafte, koja bi se bavila alternativnim izvorima kao što su biodizel, plin, biomasa. Njihova primena bi za desetak godina mogla da donese uštede u potrošnji nafte od 10 odsto - kaže Pištolova.

Jedno od rešenja koje može doneti uštede u saobraćaju - prelazak na tečni naftni gas ili plin, čija je cena gotovo za trećinu niža od cene benzina, postaje sve popularnije u svetu. Sokolović kaže da masovniji prelazak saobraćaja na plin nije program koji se može preko noći uraditi jer podrazumeva mrežu stanica i opremu za sama vozila. Uz to, on napominje da država ne može garantovati trajnu politiku oslobođenja od akciza, niti stabilnu cenu plina, kako bi popularisala ovaj vid potrošnje. Prema njegovim rečima, država može samo da se zalaže za održavanje pariteta cena, koji je kod nas takav da je cena plina niža od realne.

- Jasno je da je tečni gas jeftiniji energent i svuda tamo gde je moguće napraviti zamenu, treba to učiniti. Ali, država ne može da podstiče korišćenje plina na uštrb drugih - kaže Sokolović i dodaje da je planom reorganizacije NIS-a predviđeno formiranje posebne kompanije koja će se baviti isključivo primenom tečnog naftnog gasa i prirodnog gasa u saobraćaju. Pištolova smatra da država koja ima strategiju uvek stimuliše korišćenje određenih energenata, što bi kod nas mogli biti biodizel i plin, za koje nisu potrebna velika ulaganja kao za mini hidroelektrane ili vetrenjače. Ugradnja opreme za plin u automobile kod nas košta od 250 do čak više hiljada evra u zavisnosti od modela, a litar plina u proseku oko 34 dinara. Sve veći broj pumpi ima i točionice plina, pa ovaj energent nije nedostupan ni u provinciji. Čak i uz veću potrošnju u odnosu na benzin (umesto 10 litara benzina na 100 kilometara troši se oko 14 litara plina) uštede u novcu su oko 50 odsto.

Lakše do plina

Podaci AMSS govore da je poslednje dve do tri godine u Beogradu bilo samo devet pumpi na kojima se prodavao autogas, pre godinu dana 50, a trenutno ih ima oko 110.

- Prelazak na plin je višestruko koristan i sa ekonomskog i sa ekološkog aspekta. Saobraćaj je veliki potrošač derivata nafte, a kod nas je ta oblast prilično zanemarena. U svetu je veoma rašireno, pa je u SAD, Indiji i mnogim evropskim gradovima čitav gradski prevoz prebačen na plin, koji je jeftiniji i manje zagađuje - kaže Slobodan Ružić, nekadašnji zamenik ministra rudarstva i energetike i direktor kompanije „Energy Saving Group“.

On ističe da Srbija ima mnogo resursa za smanjenje potrošnje nafte i derivata, a jedna od oblasti je svakako industrija. Prema Ružićevim rečima, imamo izuzetno neefikasnu industriju pre svega zbog zastarele opreme.

Blic \ K. Preradović

Privatizacija prehrambene industrije skoro je privedena kraju

Deset firmi nas „hrani“

Privatizacija prehrambene industrije do sada je bila atraktivna nekolicini vodećih domaćih biznismena, ali i stranim kompanijama. Većina šećerana u vlasništvu je „MK komerca“ Miodraga Kostića, „Delta“ je kupila veliki deo mesne i industrije ulja, Zoranu Drakuliću su najprivlačnije bile testenine i žitarice, dok Investicioni fond „Salford“ kontroliše preko 50 odsto mlekarske industrije.

Milan Prostran, sekretar za poljoprivredu i prehrambenu industriju Privredne komore Srbije, smatra da je svaki monopol loš, ali veruje da će i od domaćeg i od stranog kapitala biti koristi.

- Industrija piva, mleka, ulja i neke bolje klanice najpre su privatizovane. Pritom je uložen i domaći i strani kapital, a investitori bi tek u narednom periodu trebalo da ulažu. Onaj deo prehrambene industrije koji do sada nije privatizovan trenutno se nalazi u veoma kritičnom stanju - kaže Prostran.

Šećerana u Zrenjaninu je jedna od retkih koja do sada nije privatizovana, a ostale, one koje nije kupio „MK komerc“, u vlasništvu su stranih investitora.

- Grci su kupili šećerane u Crvenki i Žabalju, Italijani u Senti i Novoj Crnji, dok je domaća firma „Šećer plus“ kupila šećerane u Kovinu i Mitrovcu - podsetio je Milan Prostran.

I pet najvećih mlekara - „Imlek“, subotička, novosadska, zemunska i zaječarska - imaju istog vlasnika. Ako je suditi prema ocenama potrošača mlečnih proizvoda, „Salford“ dobro posluje. „Delta“ je svoje interese pronašla u industriji mesa i ulja.

- Oni su težili da osvoje industriju ulja i to su delimično i postigli kupovinom Industrije ulja „Dunavka“ iz Velikog Gradišta i „Sunca“ iz Sombora. Takođe, atraktivna im je bila i industrija mesa - istakao je Prostran.

Pored industrije ulja, „Delta“ je poslednjih par godina postala i vlasnik PIK „Bečej“, „Semena“ iz Sombora“, „Juhora“ iz Jagodine, Poljoprivrednog dobra „Čelarevo“, kao i trgovinskih lanaca - „Pekabete“ i „C marketa“. „Ist point“ Zorana Drakulića vlasnik je „Klasa“ i „Žitomlina“.

Uporedo s privatizacijom prehrambene industrije odvija se i proces koncentracije poljoprivrednog zemljišta. Samo 25 preduzeća u Srbiji u svom vlasništvu ima preko 5.000 hektara, a vodeći zemljoposednici su Miodrag Kostić koji, kako najavljuje, pretenduje da kupi oko 50.000 hektara vojvođanskih oranica. Na drugom mestu je kompanija „Matijević“, treća je „Delta“, a zatim slede „Big bul“, „Nektar“, „Krmivoprodukt“, „Sojaprotein“...

Po učešću poljoprivrede u društvenom proizvodu od čak 21 odsto, u Srbiji je gora situacija nego u većini afričkih zemlja u kojima učešće poljoprivrede u društvenom proizvodu ne prelazi 17 odsto. U razvijenim zemljama primarna poljoprivredna proizvodnja u društvenom proizvodu participira sa oko dva odsto.

Blic \ M. J. - B. K.

Carina "češlja" kineske tovare robe, ali uvoz se ne smanjuje

Ne pomaže čak ni zatvaranje radnji

Dažbine nisu povećane jer bi to bila diskriminacija, samo je pooštrena kontrola, kažu u Upravi carina

BEOGRAD - I posle pooštravanja carinske kontrole za kinesku robu, Srbija je ostala atraktivno tržište za prodavce iz ove zemlje koji su se razmileli svetom. Hiljade kontejnera kineske robe i dalje pristiže na pijace i buvljake, ali i u prodavnice bele tehnike i druge opreme.

Polovinom prošle godine carina je počela detaljnije da pregleda tovare koji stižu direktno iz Kine ili preko drugih zemalja. "Pooštrili smo kontrolu robe koja dolazi iz Kine i uveli detaljnije preglede. Sada nema govora da roba prođe carinu, a da se ne istovari i pregledaju svi papiri. Ranije nisu otvarani kontejneri, pa se nije znalo šta je unutra. Carina na robu iz Kine nije povećana jer bi to bila diskriminacija, samo je pooštrena kontrola", kažu u Upravi carina.

- Carina na kinesku robu mnogo je povećana. Sada plaćamo dva miliona dinara za jedan kontejner majica i pet miliona za kontejner teksasa. Dažbine za robu iz Mađarske, Rumunije i Turske niže su od onih za našu. Zbog svega toga, nemamo puno posla kao ranije pa se puno naših ljudi vraća u Kinu", žale se u Poslovnom udruženju uvoznika i distributera kineske robe. Oni tvrde i da je uvoz manji ove godine, možda i dvostruko. "Ranije smo uvozili i po dve hiljade kontejnera robe, a sada samo pola od toga", tvrde u ovom udruženju. Međutim, srpski trgovci koji rade sa njima opovrgavaju ove tvrdnje i kažu da je naš uvozni režim i dalje među najliberalnijim u okruženju i da zato Kinezi nemaju nameru da odlaze iz Srbije.

Uprkos tome što sada plaćaju realnu carinu na količinu robe koju uvoze, trgovci iz najmnogoljudnije zemlje na svetu i dalje uspevaju da doskoče našim državnim organima "muvajući" sa količinama koje uvoze pa je i to sigurno jedan od razloga što zvanična statistika beleži manji uvoz u odnosu na prošlu godinu. Trgovci kineskom robom pokušavaju da zaobiđu i fiskalne kase pa će se u mnogo radnji još ne izdaje fiskalni račun. Čak i kada inspekcija zatvori radnju, trgovac sačeka da istekne rok i ponovo je otvori. Tako je u Obrenovcu jedan uporni Kinez tri puta otvarao svoju radnju. "Naravno da imamo fiskalnu kasu", kaže prodavačica u jednoj radnji u kineskom tržnom centru u Bloku 70, ali kase nigde u radnji nije bilo. Po rečima kupaca, u proseku od deset radnji kineske robe u jednoj dobiju račun.

Prema podacima Zavoda za statistiku, uvoz iz Kine u 2004. godini bio je 512 miliona dolara, a najviše su u njemu učestvovale mašine za automatsku obradu podataka sa 82 miliona dolara. Druga stavka po vrednosti je obuća za koju je potrošeno 53 miliona, a za kancelarijski pribor je dato 34 miliona dolara. Za uvoz dečjih kolica i igračaka plaćeno je 22 miliona, za telekomunikacionu opremu 18 miliona, za muške kapute i jakne 16, a za klima-uređaje 15 miliona dolara. Ove godine, u prvih sedam meseci, najviše je smanjen uvoz obuće i to za 45 odsto, a uvezeno je i 31 odsto manje mašina za automatsku obradu podataka. Na listi deset vrsta proizvoda koji se najviše uvoze, povećan je uvoz telekomunikacione opreme i to za 28 odsto.

Blic \ M. O. - A. M

U decembru prestaje da važi odloženo plaćanje čekovima građana

Skuplji poček preko kreditne kartice

Mesečne kamate na kredit preko kartice su od 1,3 do dva odsto i delimično zavise od toga da li je korisnik klijent banke

BEOGRAD - Od 1. septembra građani će čekovima moći da pazare samo odloženo na dva meseca, dok će u decembru morati da budu oprezni jer će im čekovi odmah biti "realizovani". Kako se primiče kraj počeku, građani će biti prinuđeni da ovo platežno sredstvo, koje su koristili poslednjih petnaestak godina, zamene kreditnim karticama ili "plastičnim" novcem, kako ih još zovu. Plaćanje karticama je zbog kamata i članarine za građane, ipak skuplje i nepovoljnije. Za plaćanje na poček nije postojala kamata.

Većina banaka nudi domaću kreditnu karticu "dina" i strane "viza" i "master". Kartice se razlikuju od čekova jer se plaća mesečna kamata, članarina, a i cela procedura otplate pozajmice je tačno propisana i ne zavisi od "dogovora" sa trgovcima. Mesečne kamate su od 1,3 do dva odsto i delimično zavise od toga da li je korisnik klijent banke.
      

U Meridijan banci - pet kartica

Meridijan banka nudi pet tipova kreditnih kartica, "dina kard", "master standard", "viza klasik", "visa gold" i "master gold". Osim "dina kard", kao nacionalne kartice koja se koristi samo u zemlji, sve ostale mogu da se upotrebe i u inostranstvu. Dragan Radovančev, direktor za platne kartice ove banke, kaže da njihove kreditne kartice mogu da dobiju, pored građana koji primaju platu preko tekućeg računa, i svi ostali koji polože određeni depozit. "Za godišnju članarinu od 1.500 dinara dobija se paket od tri kartice i to "dina kard", "visa klasik" i "master standard". Minimalni depozit koji mora da se položi da bi se dobio paket od ove tri kreditne kartice je 100 evra ili 10.000 dinara", kaže Radovančev. U ovoj banci očekuju od klijenta da obezbedi dva jemca koji su stalno zaposleni. Za građane koji ne primaju platu preko tekućeg računa ili nisu ni zaposleni, uslov za dobijanje ovog paketa kreditnih kartica je polaganje depozita u visini kredita.
      
   
   

Kreditne kartice, za razliku od običnih kartica, mogu se koristiti za odloženo plaćanje roba i usluga u zemlji i inostranstvu. Gotovina se može podizati na bankomatima svih banaka, ali se samo kod banke kod koje ste uzeli karticu ne plaća provizija.

Prva rata za otplatu robe koja je kupljena ili dobijenog keša stiže već za mesec dana. Broj rata u kojima se otplaćuje roba ili gotovina zavisi od banke do banke. Kod revolving kreditnih kartica Rajfajzen i Delta banke broj rata je neograničen. To znači da kod ovih banaka mora da se uplati najmanje deset ili 20 odsto od ukupne sume, a svaka sledeća rata je deset ili 20 odsto od preostale sume. Karticama Komercijalne i Vojvođanske banke kredit se može dobiti na tri, šest i 12 meseci, a kod Meridijan banke na deset meseci.

Da bi se dobila kreditna, kartica banke propisuju različite uslove. Rajfajzen banka traži da je klijent stalno zaposlen i da on ili neko od ukućana ima neto platu od 14.000 dinara, a zarada ne mora da se prima preko ove banke. Kod Delta, Vojvođanske i Komercijalne banke potrebno je da se plata prima preko ovih banaka. Ukoliko se zarada ne podiže u ovim bankama za dobijanje kartice potrebno je polaganje depozita od 20 odsto.

Visinu kredita koji je odobren preko kartice zavisi od banke do banke, ali uglavnom limit zavisi od zarade. U Komercijalnoj banci visina kredita određuje se tako što se trećina plate pomnoži sa brojem mesečnih rata za njegovu otplatu od tri, šest i 12 meseci. U Rajfajzen banci je limit od 200 do 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. U Meridijan banci limit je do visine tri mesečne zarade.

Glas javnosti \ V. S. - Z. M.

Konačnu cenu struje odrediće Vlada

Struja poskupljuje?

Elektroprivreda Srbije će do kraja meseca doneti odluku o povećanju cene električne energije, koju bi istovremeno trebalo da prati smanjenje poreza na dodatu vrednost (sa 18 na osam odsto). To znači da se cena struje za potrošače neće menjati. Na ovakvu odluku UO EPS-a, međutim, moraće da da saglasnost i Ministarstvo finasija odnosno Vlada Srbije.

Korekciju cene električne energije nacionalna elektroenergetska kompanija tražila je kako bi pokrila manjak od 2,7 milijardi dinara, koliko nedostaje za realizaciju svih poslova predviđenih planom poslovanja u drugoj polovini godine. Manjak je, naime, nastao zbog niske cene električne energije i kašnjenja sa njenim poskupljenjem u prvom kvartalu godine.

Vlada Srbije, međutim, još uvek nije usvojila ovaj plan, tako da nisu počeli razgovori sa nadležnim ministarstvima o tome iz kojih će izvora EPS obezbediti novac za realizaciju svih neophodnih poslova, kako bi ovu zimu dočekali bez nestašica.

- Nema konkretnih razgovora između Ministarstva finansija i EPS-a povodom predloga mera koji smo pre više od mesec dana uputili, a čiji je cilj obezbeđenje novca za realizaciju plana poslovanja - kažu u EPS-u i dodaju da je jedini način povećanje cene struje za 10 odsto i smanjenje PDV-a sa 18 na osam odsto.

Uz tu korekciju poreske stope, napominju u EPS-u, prihodi ove kompanije bi bili uvećani za oko 1,7 milijardi dinara, dok bi i dalje nedostajala jedna milijarda.

Od Vlade Srbije i njenog ministarstva koje drži kasu zavisi šta će Elektroprivreda Srbije uraditi od predviđenog plana, kao i to u kakvom će stanju elektroenergetski sistem dočekati predstojeću zimsku sezonu. Slede, dakle, kako je rečeno „Blicu“, analiza poskupljenja odnosno neposkupljenja struje koju će uraditi resorno ministarstvo i Vlada i njihovo izjašnjavanje o tome.

Blic \ Jovana S. Polić

 Radnicima i penzionerima svih javnih preduzeća i državnih službi

Besplatne akcije

Svi radnici firmi, penzioneri i zaposleni u javnom sektoru dobili bi, prema predlogu 21 sindikata, 30 odsto akcija četiri najveća javna preduzeća: EPS-a, NIS-a, PTT-a i „Telekoma“. Ova podela akcija obavljala bi se pre njihove privatizacije, čime bi, prema tvrdnjama predlagača, te hartije od vrednosti imale višestruko veću cenu. Uslovi za ostvarivanje tih prava su godine radnog staža i državljanstvo Republike Srbije.

Osim sindikata ova četiri preduzeća, isti model podržavaju i sva tri reprezentativna sindikata prosvete, šest sindikata zdravstva, dva državne uprave i jedan kulture.

- Prikupljanjem potpisa, koje počinje 21. septembra, hoćemo da obezbedimo ne samo da zakoni uđu u skupštinsku proceduru već i da budu usvojeni. Prikupićemo 750.000 potpisa - priča za „Blic“ Branko Pavlović, stručni konsultant sindikata ova četiri javna preduzeća, i dodaje da će do 1. oktobra Skupštini Srbije uputiti predlog za usvajanje paketa od četiri zakona koji bi omogućili podelu besplatnih akcija u javnim službama i preduzećima.

Kako kažu u sindikatima NIS-a, EPS-a, PTT-a i „Telekoma“, ovim paketom zakona predviđeno je da besplatne akcije dobiju zaposleni i penzioneri ta četiri najveća preduzeća, kao i građani Srbije zaposleni u javnim službama: prosveti, zdravstvu, državnoj upravi, pravosuđu, kulturi, vojsci, policiji i oni koji su bili zaposleni u velikom broju propalih firmi.

Ovaj koncept se, prema rečima Veljka Miloševića, predsednika Sindikata NIS-a razlikuje od vladinog zbog toga što se podela obavlja pre prodaje i samim tim cena tih hartija od vrednosti malih akcionara bila bi znatno veća.

Inače, po sadašnjim propisima, predviđeno je da tek po okončanju procesa privatizacije u Srbiji (do kraja 2007) Vlada propiše način i postupak besplatne podele akcija.

Za sada se ne zna koja će dokumentacija biti potrebna, kao i gde će se podnositi prijave.

- Formiran je Privatizacioni registar koji prikuplja 15 odsto akcija svih preduzeća koja su prodata na javnom tenderu. Pravo upisa ovih hartija od vrednosti imaće svi građani zaposleni u javnim službama i državnim institucijama, odnosno svi oni koji nisu do sada ostvarili svoje pravo - kažu u Agenciji za privatizaciju.

Razlika između vladinog modela i modela koji zastupaju sindikati, prema tvrdnjama Branka Pavlovića, jeste u sledećem:

- Ako je neko, primera radi, radio u prosveti 20 godina, dobiće knjigovodstvenu vrednost akcija od 4.000 evra. Te 4.000 će tržišno vredeti 10.000 i moći će da ih ostvari u prvom tromesečju 2006. godine. Po vladinom predlogu, međutim, one će vredeti 1.000 i moći će da ih ostvari 2008. godine zbog toga što po sadašnjem modelu država prodaje 70 odsto preduzeća i te pare uzima za sebe, a tek iza toga deli akcije - objašnjava Pavlović i dodaje da je razlog niske cene manjinskog paketa hartija od vrednosti to što građani postaju akcionari tek pošto je kupac postao dvotrećinski vlasnik preduzeća, a onda niko neće da plati više da bi postao akcionar manjinskog dela.

- Naš model kaže: podelimo akcije odmah, pre prodaje. Kad neko dođe da kupi prduzeće, a nema većinskog vlasnika u njemu, te akcije vrede više - priča Pavlović.

Sindikati navode da zakonska inicijativa obuhvata više od 3,5 miliona građana Srbije i da bi primenom paketa od četiri zakona znatno bila uvećana imovina penzionog fonda, a oko pet miliona građana imalo bi koristi od toga.

Blic \ D. Nišavić - J. S. Polić

Milionske otpremnine u Narodnoj banci Srbije

Zakonito i socijalno nepravedno

Narodna banka Srbije ima ekstremno sposoban sindikat ili, pak, vrlo darežljivog guvernera kada može da isplaćuje otpremnine po 1.700.000 dinara, za one koji dobrovoljno napuštaju banku do 31. avgusta 2005. godine.

- Krajnje neuobičajena suma za otpremninu. Ne znam kako su došli do tog iznosa - pita se Branislav Čanak, predsednik Sindikata „Nezavisnost“.

Iz kabineta guvernera Jelašića kažu da je visina otpremnine različita u svakom pojedinačnom slučaju i da zavisi od dužine perioda u kojem sa njom „bivši zaposleni treba da preživi dok ne počne da prima redovnu penziju“.

Ponuđena im je otpremnina u visini polovine ukupne bruto zarade koju bi ostvarili do odlaska u penziju, kažu u NBS.

- To je feler našeg sistema - naglašava Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Bilo bi normalno, dodaje on, da se socijalni programi izmeste iz institucija i preduzeća i da se otpremnine regulišu generalno na jednak način.

Novac za otpremnine, objašnjava, ulazi u troškove NBS, indirektno tereti sve nas, ali NBS samostalno odlučuje o svojoj kasi.

- Tu ništa ne može da se uradi - kaže Kovačević, naglašavajući da to jesu pare svih nas, ali su i pare NBS koja ima pravo da o njima odlučuje. Naravno, dodaje, da to nije moralno, niti etički, ali to ne znači da se razlike neće i dalje množiti. Tako će u NIS-u otpremnine biti bolje nego u ŽTP-u.

Zato je bilo neophodno primeniti bolji koncept, i socijalni zakon, za koji se zalagao Kovačević. U tom slučaju, otpremnine bi bile jednake. Isplaćivala bi ih država. Nepravda bi u tom slučaju bila izbegnuta.

- Za Narodnu banku je, međutim, najbitnije da povećava efikasnost institucije, i da tako dovrši posao započet 2000. godine.

Blic \ Tanja Nikolić Đaković

Usklađivanjem penzija zadovoljan samo ministar

Način usklađivanja penzija koji je predložila Vlada Srbije unekoliko se razlikuje od indeksacije koju je tražio Međunarodni monetarni fond, a drastično od onoga što traže penzioneri.

Vladin predlog jeste usklađivanje jednom godišnje obavezno (do 2009. pretežno sa troškovima života i delom sa kretanjem zarada, a od tada samo sa troškovima), a dodatno samo ako inflacija pređe pet procenata.

Zahtev MMF-a bio je da se primanja najstarijih već od sledeće godine usklađuju samo jednom i to isključivo sa troškovima života. Iz ugla penzionera nepovoljno je i jedno i drugo, oni bi da penzije, kao nekada, prate kretanje radničkih plata.

Predlog penzionera, međutim, nije prošao, a ono što je Vlada usvojila kao svoje konačno rešenje za njih je ipak za nijansu povoljnije od onoga što podrazumeva zahtev Međunarodnog monetarnog fonda. Ovako će kod usklađivanja njihovih primanja u igri, barem u sledeće tri godine, ostati i zarade, a intervenisaće se i

dodatno ako rast cena na malo premaši pomenutih pet procenata. To će im, istina, doneti minimalnu povišicu, ali i takva biće veća od one koju bi dobili da je prihvaćen zahtev MMF-a.

Svojim predlogom Vlada, dakle, nije zadovoljila ni MMF ni penzionere, a Slobodanu Laloviću, resornom ministru za sektor penzija, upravo to je signal da je urađena dobra stvar.

- Čim su nezadovoljne obe strane, meni to govori da su naša rešenja dobra i da je nađena prava mera stvari - objašnjava Lalović.

Svoj stav o vladinom predlogu penzioneri su već izrekli. Mnogi stručnjaci kažu da će pravi stav najstariji zaokružiti tek na izborima. A šta će reći MMF i da li će ovakva odstupanja od njihovih zahteva ugroziti naš finansijski aranžman sa ovom institucijom, znaće se već ove jeseni.

Blic \ R. M.