Kar­go me­ša kar­te
V. S. P., 6. decembar 2006

ZA­ME­NIK ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra Aero­dro­ma "Ni­ko­la Te­sla" Go­ran Ka­li­ča­nin, ko­ji je bio i pred­sed­nik ten­der­ske ko­mi­si­je za iz­bor stra­te­škog part­ne­ra za iz­grad­nju i ko­ri­šće­nje te­ret­nog ter­mi­na­la i lo­gi­stič­kog cen­tra, sme­njen je sa funk­ci­je.
U ka­drov­skoj vr­te­šci, zva­noj "ra­ci­o­na­li­za­ci­ja rad­nih me­sta", "fo­te­lja" za­me­ni­ka pr­vog čo­ve­ka be­o­grad­ske va­zdu­šne lu­ke je uki­nu­ta, ali je Ka­li­ča­nin, ipak, ostao na jed­noj od naj­va­žni­jih funk­ci­ja. U no­voj si­ste­ma­ti­za­ci­ji po­stao je - sa­vet­nik ge­ne­ral­nog di­rek­to­ra.
Ka­li­ča­nin je, u ime aero­dro­ma, vo­dio pre­go­vo­re sa ame­rič­kim "Dajn­kor­pom" o for­mi­ra­nju za­jed­nič­kog pred­u­ze­ća, po­što je kor­po­ra­ci­ja iz Va­šing­to­na pro­gla­še­na po­bed­ni­kom ten­de­ra za iz­bor naj­bo­ljeg stra­te­škog part­ne­ra. Raz­go­vo­ri su vi­še od go­di­nu da­na vo­đe­ni u ti­ši­ni, bez me­dij­ske pom­pe. Pra­sak se za­čuo pre me­sec da­na, ka­da je "pro­cu­ri­la" stro­go ču­va­na taj­na - Ame­ri­kan­ci su od­u­sta­li od po­sla. Ta­da su na po­vr­ši­nu "is­pli­va­li" i de­ta­lji.
Kra­jem pro­šle go­di­ne sa­sta­vljen je na­crt ugo­vo­ra iz­me­đu "Dajn­kor­pa" i Aero­dro­ma" Ni­ko­la Te­sla" Be­o­grad i pro­sle­đen Vla­di Sr­bi­je, ko­ja je mo­ra­la, kao osni­vač i vla­snik, da ga odo­bri. U tom pred­lo­gu na­ve­de­no je da će Ame­ri­kan­ci ulo­ži­ti 36 mi­li­o­na do­la­ra, ume­sto na ten­de­ru zah­te­va­nih 60,6 mi­li­o­na do­la­ra.
Isto­vre­me­no, Aero­drom bi u za­jed­nič­ko pred­u­ze­će uneo če­ti­ri pu­ta vi­še ze­mlji­šta ne­go što je pred­vi­đe­no ten­de­rom, čak 118 hek­ta­ra, vred­nih 10,2 mi­li­o­na do­la­ra. Uz ta­ko ne­pr­o­por­ci­o­na­lan od­nos ula­ga­nja, na­cr­tom ugo­vo­ra je de­fi­ni­sa­no i uče­šće u ras­po­de­li do­bi­ti za pr­vih pet go­di­na ra­da, po ko­me aero­dro­mu pri­pa­da­lo sve­ga pet od­sto do­bi­ti. Iz tog na­cr­ta iz­ba­če­ne su i sve kla­u­zu­le o za­šti­ti AB od pre­gla­sa­va­nja u Uprav­nom od­bo­ru, a u tom, sed­mo­čla­nom te­lu, pri­pa­lo mu je sa­mo dva me­sta, ume­sto ra­ni­je pla­ni­ra­na tri.
Vla­da Sr­bi­je oce­ni­la je ova­kav ugo­vor štet­nim i za­tra­ži­la od Sa­ve­to­dav­ne gru­pe, ko­ju je an­ga­žo­va­la i za ras­pi­si­va­nje ten­de­ra, da pre­či­sti tekst. Za­mer­ke gru­pe struč­nja­ka do­sta­vlje­ne su Vla­di sre­di­nom ove go­di­ne, sa­že­te u 13 ta­ča­ka, a po­tom do­sta­vlje­ne i Ame­ri­kan­ci­ma. Iz Va­šing­to­na ni­je bi­lo od­go­vo­ra, sve do po­čet­ka ok­to­bra, ka­da je u Vla­du sti­glo pi­smo u ko­me "Dajn­korp" oba­ve­šta­va da "ni­je u mo­guć­no­sti da na­sta­vi sa po­slom".

STA­RI ILI NO­VI
VLA­DA Sr­bi­je na­ja­vi­la je da će po­no­vo bi­ti ras­pi­san ten­der za iz­bor stra­te­škog part­ne­ra za iz­grad­nju i upra­vlja­nje te­ret­nim ter­mi­na­lom i lo­gi­stič­kim cen­trom.
Dru­go­pla­si­ra­ni po­nu­đač sa pret­hod­nog ten­de­ra, izra­el­ska "En­gel gru­pa", me­đu­tim, na­ja­vi­la je da će, u tom slu­ča­ju, tu­ži­ti sva­ku kom­pa­ni­ju ko­ja se ja­vi na kon­kurs. Izra­el­ci tvr­de da pret­hod­ni ten­der, od 7. ju­la 2004, ne mo­že le­gal­no da se po­ni­šti za­to što je u Be­o­gra­du u to­ku sud­ski pro­ces, po tu­žbi "En­ge­la" pro­tiv Aero­dro­ma "Be­o­grad". A, bez po­ni­šta­va­nja sta­rog, ne­ma ni ras­pi­si­va­nja no­vog kon­kur­sa, za isti po­sao.

 
Izvor: http://www.novosti.co.yu/

 Potrošački krediti sve traženiji, mada zbog kamate nisu jeftini
Do frižidera uz dug na 72 rate

Decembar je tradicionalno mesec veće potrošnje i obimnije kupovine. Troši se i više nego što se ima, pa se spas i rešenje traže u potrošačkim kreditima. Sve banke u Srbiji nude zajmove za tu namenu, pa čak i sa rokom otplate i preko šest godina. Ali, ono na šta građani na startu moraju da računaju je izdvajanje 20 odsto za učešće, kao i za naknadu banci, koja uglavnom iznosi dva odsto od iznosa odobrenog kredita.

Bez obzira na to da je reč o kreditu, morate imati jedan deo novca kako biste mogli da dobijete zajam za nabavku željene robe široke potrošnje - nameštaja, bele tehnike, računara, ali i za plaćanje turističkih aranžmana. Sve banke uglavnom zahtevaju uplatu 20 odsto učešća, što znači da iznos kredita pokriva 80 odsto iznosa profakture. Inače, banka na osnovu profakture odobrava kredit, a novac uplaćuje na račun prodavca.

Banke zaposlenima u firmama koje su potpisale ugovor o isplati zarade (klijentima) obezbeđuju specijalne uslove - niže kamatne stope ili veće iznose kredita. Uslovi su povoljniji i ukoliko banka sa prodavcem ima sklopljen direktni aranžman o kreditiranju. Tako, određene prodavnice nameštaja, kompjutera, bele tehnike sarađuju sa bankama.

Kao obezbeđenje, od zajmotražioca se najčešće zahteva administrativna zabrana, a neretko i menica ili jedan žirant.

I na kraju, građani trebaju da imaju na umu kursni rizik kojem se izlažu, pošto su krediti indeksirani u stranoj valuti. Jer, kad dinar jača, iznos mesečne rate u dinarskoj protivvrednosti će biti manji, dok će u drugom slučaju, kada nacionalna valuta slabi, rata biti veća.

D. Nišavić

Izvor: Blic

Dodeljena godišnja priznanja uspešnima
„Hemofarm“ izvoznik godine

Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA dodelila je juče nagrade najboljim srpskim izvoznicima u 2006 godini. Za najboljeg izvoznika proglašen je vršački „Hemofarm“ koji je ove godine ostvario izvoz od oko 72 miliona evra, što je za 20 odsto više nego lane.

Predstavnik najboljeg izvoznika Stevan Turkan je zahvaljujući na priznanju istakao da je Rusija njihovo najveće izvozno tržište.

-Na tržištu Rusije ostvarujemo više od 50 odsto ukupnog inostranog plasmana „Hemofarma“ - rekao je on.

Jasna Matić, direktorka SIEPE, rekla je da ta vršačka kompanija proizvodi u četiri države, a izvozi u 28 zemalja.

Dodeljene su još tri nagrade za izvozne rezultate. U kategoriji malih i srednjih preduzeća nagradu su podelile beogradske firme „PS Tech“ i „HDL Design House“ koje se bave izradom softvera.

Reč je o preduzećima sa po pedesetak zaposlenih i ostvarenim izvozom u ovoj godini od po milion evra. Za najbolji novi izvozni proizvod nagrađeno je beogradsko preduzeće „Medical System“ i to za proizvodnju transportnog neonatalnog inkubatora „Kompakt“. Preduzeće „9. septembar“ iz Gornjeg Milanovca koje proizvodi automatske linije za proizvodnju papirne galanterije dobilo je nagradu za osvajanje novih tržišta, i to Obale Slonovače i Kanade. Ova firma, inače, izvozi u više od 30 zemalja.

Nagrada ovim firmama donosi i ekskluzivno pravo koje znači da one u svojim materijalima mogu koristiti logo „izvoznika godine“.

Jasna Matić, direktor SIEPE, naglasila je da je izvoz iz Srbije ove godine bio dva puta veći nego pre tri godine.

- Za prvih deset meseci naš izvoz porastao je za 33 odsto u odnosu na lane, a kada se uključi i Crna Gora koja je sada naše izvozno tržište, onda to povećanje iznosi 42 odsto - rekla je Matićeva.

R. Marković

Izvor: Blic

Gorivo skuplje
S. KRSTAJIĆ, 7. decembar 2006

POSLE šest uzastopnih pojeftinjenja goriva, od avgusta do 22. novembra, na redu je, izgleda - poskupljenje, ne veće od jednog dinara po litru.

U petak se stiču oba uslova iz Uredbe o cenama derivata, na osnovu kojih će Ministarstvo energetike izračunati koliko će, možda već od nedelje, da poskupi gorivo na pumpama. Najpre, proteklo je 15 dana od poslednje korekcije cena derivata. S druge strane, od 20. novembra do 6. decembra ukupna cena sirove nafte tipa "ural" povećana je za 2,23 odsto, a po uredbi za promenu tarife dovoljna je promena od samo 1,5 odsto. Uz ova dva elementa, na odluku o tome da li će nova cena benzina i dizela biti, u proseku viša 80, 90 para ili čitav dinar po litru, uticaće i odnos dinara u odnosu na vrednost američkog dolara u proteklih 15 dana.
Da podsetimo, od početka ove godine, zavisno od kretanja cene sirove nafrte, u Srbiji je gorivo pojeftinjavalo devet, a poskupljivalo sedam puta. Trenutno, cena litra benzina i dizela je na nivou one koja je važila 18. decembra 2005, dakle, pre gotovo godinu dana.

u 2005. godini gorivu je svega dva puta obarana cena, a povećavana je tačno šest puta. Prema službenom sajtu NIS-a, u 2004. godini benzin i dizel nisu nijedanput pojeftinili, a poskupljenja je bilo ukupno - sedam.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Sr­bi­ja u 40 se­kun­di


Tu­ri­stič­ka po­nu­da Sr­bi­je mo­gla bi da se po­ja­vi na glo­bal­noj TV mre­ži Si En En za de­se­tak da­na. Pret­hod­no, spot o na­šem tu­ri­zmu, ko­ji je Si En En i mon­ti­rao, tre­ba­lo bi da po­gle­da­ju i odo­bre tu­ri­stič­ki struč­nja­ci, ali i pred­sed­nik i pre­mi­jer Sr­bi­je.
Mi­ni­star tu­ri­zma Bo­jan Di­mi­tri­je­vić po­tvr­dio je pi­sa­nje "No­vo­sti" da će 507 emi­to­va­nja spo­to­va od 40 se­kun­di u tra­ja­nju od če­ti­ri me­se­ca Sr­bi­ja pla­ti­ti po­la mi­li­o­na evra u dve ra­te, kao i da je no­vac odo­bren iz Na­ci­o­nal­nog in­ve­sti­ci­o­nog pla­na, a sa­gla­snost je da­la i Ko­mi­si­ja za jav­ne na­bav­ke.
- Pri­pre­mlje­ni su i na­ši spo­to­vi za do­ma­će tr­ži­šte i sve na­ci­o­nal­ne te­le­vi­zi­je su po­zi­tiv­no od­go­vo­ri­le, ta­ko da će po­če­ti emi­to­va­nje u na­red­nih me­sec da­na - ka­že Di­mi­tri­je­vić.
Če­ti­ri pri­lič­no spo­ra i ti­ha spo­ta pri­pre­mlje­na to­kom let­njeg pe­ri­o­da bi­će emi­to­va­na to­kom ove zi­me. Za­ni­mlji­vo je da, iako sni­mlje­na sa na­me­rom da pod­stak­nu na­še gra­đa­ne da vi­še pu­tu­ju po svo­joj ze­mlji, spot o Be­o­gra­du, re­ci­mo, ko­jim še­ta mla­di par sa ran­če­vi­ma za­vr­ša­va nji­ho­vim od­la­skom na aero­drom. Spo­to­vi su ra­đe­ni u skla­du sa Stra­te­gi­jom raz­vo­ja tu­ri­zma, ko­ju je ra­di­la za­gre­bač­ka agen­ci­ja "Hor­vat", i Sr­bi­ja je pred­sta­vlje­na kao če­ti­ri ele­men­ta: va­tra (Be­o­grad), vo­da (Voj­vo­di­na), ze­mlja (ju­go­i­stoč­na Sr­bi­ja) i va­zduh (ju­go­za­pad­na Sr­bi­ja).
Di­rek­tor Tu­ri­stič­ke or­ga­ni­za­ci­je Sr­bi­je Mi­o­drag Po­po­vić na­ja­vi je da su za­vr­še­ne pri­pre­me za rad Kon­gre­snog bi­roa ko­ji bi na­šu ze­mlju tre­ba­lo da pred­sta­vi kao de­sti­na­ci­ju ide­al­nu za odr­ža­va­nje kon­gre­sa.

 
Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Strateški dobar posao

     SRPSKI ministar privrede Predrag Bubalo veruje da je ulazak "Telekoma Srbija" u "Telekom Srpske" ne samo najveća, već, kako kaže, "naša istorijski važna transakcija".
     To je rekordna srpska investicija van granica zemlje - kaže za “Novosti” ministar Bubalo.
     * Poznavaoci tržišta telekomunikacija, a i konkurenti, kažu da je datih 646 miliona evra preplaćen iznos, i to iz političkih razloga...
     - Ekonomski i politički ciljevi su nekako uvek isprepleteni. A, efekat kupovine 65 odsto "Telekoma Srpske" je mnogo veći od prostog zbira dva, sada spojena, tržišta. Jer, i u strateškom smislu, ovo je dobar posao. Strane direktne investicije su, po pravilu, "dvosmerne ulice". Nesumnjivo je da, uz sve ekonomske argumente za ovaj posao, imamo i vrlo pozitivan politički efekat. Ovih dana to su mi potvrdili i zvaničnici iz Kine koji su boravili u Srbiji. Jer, Kina, koliko god da je ulagala na druga tržišta, toliko je postajala bogatija za nove i nove direktne strane investicije.
     * Nekako u vreme raspisivanja parlamentarnih izbora došli ste u centar interesovanja javnosti zbog "Zastave". Mora li "Zastava" da bude deo izborne retorike za svake izbore?
     - Nikada nisam koristio "Zastavu" za promociju, niti svoju, niti Demokratske stranke Srbije. Kako sam se bavio "Zastavom" govori rezultat koji danas imamo. Podsećam da je ovoj firmi otpisan ogroman deo zaostalih dugova prema "Fijatu", da je ostatak duga u vrednosti 11,8 miliona evra vraćen zahvaljujući prodaji preduzeđa iz sistema, kao i da je dogovorena montaža licencnog modela italijanskog proizvođača "zastava 10".
* Priča se da je u pitanju već otpisan model "fijata"...
     - Italijani su produžili proizvodnju "punta", koji je, zapravo model "zastave 10" do 2008. godine. U pitanju je ekonomičan i dobar automobil, za kojim vlada veliko interesovanje. Pri tom, verujem da nema tako zastarelog modela kao što je "jugo" koji još ima puno vlasnika u Srbiji.
    * Ovih dana imali ste više sastanaka sa poslovodstvom "Zastave". Izveštaji sa tih skupova kažu da je Vlada, ipak, odlučila da obezbedi podršku za kredite koje će uzeti ova kompanija....
     - Tako nešto nisam rekao, to je priča kragujevačkih sindikata. Ponavljam ono što sam govorio i u vreme kada se od države očekivalo da otplati preostali dug "Fijatu". Vlada ne može da pruži garancije za komercijalne kredite bilo koje srpske firme. Država nije ta koja treba da investira u "Zastavu". To ne znači da nećemo subvencionisati, kao i do sada, rad ove firme, u koju je, za poslednjih šest godina, uloženo više od 80 miliona evra. Ali, prodajom svoje imovine koju ne koriste, mogu da obezbede sredstva potrebna za montažu "zastave 10". Do sada je uloženo 4,5 miliona, a preostalih osam miliona evra može se isplatiti u nekoliko rata iz kredita.
* Prva licitacija za prodaju dve zgrade “Zastave” u Beogradu nije uspela, jer nije bilo zainteresovanih za kupovinu. Šta će se dogoditi ukoliko oni ne budu mogli da nađu kupca za te nekretnine?
     - Ako se ne obezbede nedostajuća sredstva za nabavku opreme za montažu, neće biti ni montaže. Država zaista nema razloga da daje novac za nabavku te proizvodne linije, ali je sigurno da se mogu obezbediti sredstva kako bi, što je predviđeno, oprema za montažu licencnog modela "fijata" stigla u Kragujevac sredinom januara naredne godine.

ISKUPLJIVANJE
* DOSTA ste kritikovali politiku kursa aktuelnog guvernera NBS. S obzirom na to da je izvesno da će, na prvoj sednici novoizabrane Skupštine, doći do reizbora guvernera, očekujete li promenu politika kursa?
- Posao guvernera je da se stara o inflatornim kretanjima. Čini mi se da njegove izjave o tome da je ostvarena niža stopa inflacije dala prostor da se, do kraja godine, povećaju cene struje ili komunalija, zapravo neki vid iskupljivanja za dosadašnju politiku kursa.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Najbolji bankar Oliver Regl

Priznanje „Naj bankar“, koje je ove godine časopis „Ekonomist“ ustanovio za ukupne poslovne rezultate, etičko poslovanje i odnos prema konkurenciji i klijentima, dobio je Oliver Regl, predsednik izvršnog odbora „Rajfajzen banke“.

Kao bankar godine, odgovorite nam na pitanje koje bi vam svaki građanin Srbije postavio: kada će krediti biti jeftiniji?

- Ukoliko inflacija bude išla u dobrom pravcu, ako se bude smanjivala, ako u monetarnoj politici budu ublažene restriktivne mere, a obavezne rezerve smanjene, biće mogućnosti za niže kamate. Naravno, ako se poboljša i političko i ekonomsko okruženje, a i konkurencija će učiniti svoje.
Kako ocenjujete ovih pet godina, koliko je „Rajfajzen banka“ prisutna u Srbiji?

- Sve godine su bile teške iz različitih razloga. Bukvalno, počeli smo od nule. U početku nam je problem bio potraga za zaposlenima, kasnije nas je dočekao organski rast, pa povećana konkurencija, monetarna restrikcija. Smatram da smo tokom proteklih godina uspeli da na najbolji mogući način rešimo sve te probleme, tako da sada u svim segmentima naša banka ima vodeću poziciju.
„Siti banka“ je dobila dozvolu da otvori predstavništvo u Beogradu. Najavljuje se dolazak „Dojče banke“. Da li će ti finansijski džinovi označiti prekretnicu i ojačati već jaku konkurenciju?

- Mislim da u Srbiji već postoji konkurencija među bankama. Da, „Siti banka“ je finansijski džin koji radi i u drugim zemljama centralne i istočne Evrope. Ja sam radio u Moskvi, kada je „Rajfajzen banka“, 1996. godine, počela da posluje u Rusiji, „Siti banka“ je došla ranih devedesetih, a mi smo uspeli da naša banka bude značajno veća. Takvih primera ima i u drugim zemljama. Sama veličina nije obavezan faktor koji dovodi do vodeće uloge.
Može li Srbija da postane regionalni finansijski centar?

- Mogućnosti postoje. Sada imamo dobro makroekonomsko kretanje. Ukoliko političko okruženje može da prati to što se dešava u makroekonomiji, postoje šanse da Srbija bude regionalni finansijski centar. Kada je reč o bankarskom sistemu, reforme su bile uspešne, tako da za dalje unapređenje bankarskog sistema ne treba mnogo.
Ove godine imaćemo jednocifrenu inflaciju, a i dinar nikad nije bio jači. Možemo reći da je to uspeh ekonomske politike?

- Jak dinar ima i mana i vrlina. Kada pričate sa izvoznicima, verovatno neće potvrditi da je jaka nacionalna valuta korisna za njih, ali, naravno, stabilan dinar pomaže jer je predvidljiv. Važno je da nema oštrih kursnih pomeranja. Najveći uspeh monetarne politike je obaranje inflacije. Od 17 odsto prošle godine, do sadašnjih manje od deset. To je u interesu svih, da imamo stabilno monetarno okruženje.

D. Nišavić

Izvor: Blic

Čudno ukrupnjavanje plodnih oranica
Državno zemljište zakupljuju bogati

Vojvodina raspolaže sa 1,7 miliona hektara zemljišta od kojih je 1,1 milion u vlasništvu seljaka, dok je 600.000 hektara u vlasništvu nekadašnjih kombinata i zadruga.

S obzirom na to da se u državnom vlasništvu koji ide u zakup nalazi ukupno 290.000 hektara, to je otvorilo dilemu treba li manjim gazdinstvima omogućiti uvećanje poseda i na taj način pospešiti razvoj sela.

- Uprkos našim uputstvima da se s poljoprivrednim udruženjima iz njihovih mesta dogovori kako da se parceliše zemljište u skladu sa potrebama, vlasti u tim opštinama spojile su čak i one parcele koje su kanalima prirodno ispresecane. Naravno da mali poljoprivrednici nisu mogli da se pojave na licitaciji za to zemljište. Jer ko od njih ima 5.000 evra depozita za te parcele ili 33.000 evra, koliko su kombinati platili za zakup na godinu dana - kaže Slobodan Teofanov, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Opštine su očekivale da će tim parama popuniti budžet, zaboravljajući na odredbu zakona da novac ide za zaštitu i u ulaganje državnog zemljišta.

- Ruralnog razvoja nema bez stanovnika i zato male poljoprivrednike moramo motivisati da se zadrže na selu, pogotovo što mnoga sela odumiru sama po sebi - kaže Saša Dragin, zamenik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

Pored toga što je zakonom predviđeno da zemljište poljoprivrednih kombinata mora biti razgraničeno na državno i društveno, mnoga preduzeća, odnosno njihovi novi vlasnici, to nisu učinili kako bi zemljište besplatno koristili. Privatizacija kombinata je gotovo završena, dok denacionalizacija zemljišta nije ni počela.

- Kada smo 2003. i 2004. blokirali puteve tražeći da cena pšenice bude deset dinara, Petar Matijević se složio da pšenica košta tri dinara. Naravno, jer on besplatno koristi to zemljište, iako je kupio samo društveni deo kombinata. On i ostali tajkuni počeli su da zagovaraju tezu da u Evropi ne postoje parcele manje od 1.000 hektara, iako je prosečni nemački seljak u svom vlasništvu ima 25, a naš svega tri hektara.

M. Maleš

    Veliki imaju najviše

    Prema poznatim podacima, vlasnik „Delte“ kontroliše oko 20.000 hektara vojvođanske zemlje i vlasnik je kombinata „Jedinstvo“ iz Apatina, „Napretka“ iz Stare Pazove, „Podunavlja“ iz Čelareva, i „Kozare“ iz Banatskog Velikog Sela. Prvi čovek „MK Komerca“ Miodrag Kostić raspolaže sa preko 15.000 hektara i direktno poseduje „Panoniju“, „Agrouniju“ i „Labudnjaču“. Petar Matijević, vlasnik istoimene industrije mesa, kupio je „Bezdan“ iz Bezdana, „Ravnicu“ iz Bajmoka, „Zlaticu“ iz Lazareva i „Boku“ iz Boke. Kralj drumova Mile Jerković nedavno je kupio 3.600 hektara poljoprivrednog dobra „Bačka“, od kojeg je 2.600 bilo društveno vlasništvo. Kombinata, koji još nisu privatizovani, ostalo je još samo nekoliko: PIK Bečej, „Đuro Strugar“, PKB, „Maglić“ iz Maglića i „Graničar“ iz Gakova.


Izvor: Blic

Privreda Smedereva tavori već pola decenije

Smederevska privreda je na kolenima polovinu poslednje decenije jer praktično nema firme koja se može pohvaliti uspešnom privatizacijom, a većina je u stečaju ili su bankrotirale.

Od fabrika koje su bile najkonkurentnije na tržištu, među profitabilnim se održala Železara koju su pazarili Amerikanci. Iako se prašina dugo nije slegla nakon što je „Sartid“ u stečaju prodat kompaniji „Ju es stil“ za skromnih 23 miliona dolara, čime se bezuspešno bavio i Savet za borbu protiv korupcije, smatrajući tu transakciju jednom od najsumnjivijih privatizacija, oko 9.000 radnika dobro se snašlo kod novog gazde. Zaposleni u proizvodnji, sa smenskim i prekovremenim radom, mesečno mogu da zarade i dve lekarske plate. Nakon trogodišnje obaveze vlasnika da ne otpušta radnike, fabriku je pre mesec dana, uz otpremnine od 180 do 350 evra po godini staža, dobrovoljno napustilo 1.480 radnika. Još 400 zaposlenih koji su želeli da odu čeka naredni krug u aprilu.

Pokretanje druge visoke peći, koja prethodnih osamnaest godina nije radila, dupliraće proizvodnju čelika i Železaru dovesti daleko ispred najvećih srpskih izvoznika. Ipak, sve zagađenija životna sredina, danak je koji će Smederevci plaćati zbog najvećeg izvoznika. Iako je ove godine prvi put u istoriji Železara platila 16,5 miliona dinara naknade zbog zagađenja, Smederevcima je to mala uteha jer su se našli među najugroženijim stanovnicima Srbije.

Fabrika za remont vozova „Želvoz“ trebalo je da bude privatizovana krajem prošle godine kada je JP „Železnice Srbije“ predalo svoj ulog u fabrici Vladi Srbije. Međutim, još nema zainteresovanih kupaca, a remonteri strahuju da će ih država oterati u stečaj, a zatim fabriku prodati jeftino i otarasiti se polovine radnika.

Do sada je privatizovano osam preduzeća za ukupnu sumu od 57 miliona dinara. Najznačajnija je Fabrika štednjaka „Milan Blagojević“ koju je kupio Predrag Ranković Peconi, vlasnik „Inveja“. Najavljeno je otpuštanje 500 radnika koji su proglašeni tehnološkim viškom, bilo je štrajkova i suspenzija. O daljoj sudbini Fabrike i radnika odlučivaće, izgleda, svi pomalo: sud, sindikat, vlasnik, zaposleni. Planovi za razvoj postoje, nezadovoljstva ima, a šporet „smederevac“ još odoleva. Valja verovati da će taj brend biti jači od nedaća.

Poljoprivreda, najveća razvojna šansa ovog regiona, postala je najveći gubitaš. Kombinat „Godomin“ je pred bankrotom jer su dugovanja od 800 miliona dinara za 6,5 miliona veća od vrednosti imovine koja se rasprodaje. Agencija za privatizaciju godinama ne može da nađe kupca za „Godomin“.

U poslednje dve godine, zbog privatizacije i restrukturiranja privrednih preduzeća, u Smederevu je bez posla ostalo skoro 3.000 radnika.

J. Ilić

Izvor: Blic

Cezare Avenija, direktor u „Eriksonu“
Srpski menadžeri su dobri

Švedska kompanija „Erikson“ proslavila je ove nedelje desetogodišnjicu prisustva na srpskom tržištu. Tom prilikom našu zemlju posetio je Cezare Avenija, direktor marketinga u „Eriksonu“ za jugoistočnu Evropu, koji smatra da je naše tržište, jako pogodno za najsavremeniju tehnologiju, posebno u mobilnoj telefoniji.

Koji je značaj ovog regiona za „Erikson“ uopšte?

- Ovaj region koji nazivamo jugoistočnom Evropom uključuje Italiju, Srbiju, Crnu Goru, Rumuniju, Moladviju, Bugarsku, Makedoniju, Grčku, Kipar, Maltu i Albaniju. Ovo je gotovo najveći region u okviru „Eriksona“, s obzirom na obim poslovanja, zbog čega je veoma važan za našu kompaniju. Ovaj region je po obimu poslovanja skoro jednak severnoameričkom regionu, koji obuhvata SAD i Kanadu, a nešto je veći od regiona u Kini.
Da li „Erikson“ planira novu ekspanziju u Srbiji i zapošljavanje naših novih stručnjaka?

- Naš plan je da ovde ostanemo. Mnogi naši stručnjaci dolaze sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i jako smo zadovoljni sa njima. Planiramo da u narednoj godini broj zaposlenih povećamo za 15 odsto, a trenutno u našoj firmi radi 77 ljudi. Od tog broja 42 odsto čine žene, od čega je 46 na rukovodećim položajima. „Erikson“ je kompanija koja je jedinstvena po tome što dosta zapošljava žene, zatim stare ljude koji su dobri stručnjaci, ali daje šanse i mladima.
Koliko je „Erikson“ zadovoljan našim menadžerima?

- Oni imaju mogućnost da putuju, rade, žive u inostranstvu i usavršavaju se sve više. Srpski menadžeri su dobar materijal, sa kojim smo mi zadovoljni. Jedna od dobrih stvari u „Eriksonu“ je to što postoji rotacija poslova. Ja sam svojevremeno kao Italijan otišao u London da radim za „Erikson“, i to su bile najlepše godine u mom životu.

M. Cvejić

Izvor: Blic