Skupi snovi
Ekonomisti savetuju građanima da dobro razmisle pre nego što uzmu "praznične kredite" uz godišnju kamatu od 17 do 21 odsto

"Dug bankama je zao dug, bolje je da građani, ako već moraju, pozajmljuju jedni od drugih"

BEOGRAD - Domaći ekonomisti savetuju građanima da budu veoma obazrivi prilikom uzimanja takozvanih prazničnih kredita, koji vam uz kamatu od 17 do 21 odsto na godišnjem nivou omogućavaju da provedete, kako to kažu bankari, "praznik iz snova". "Snovi" se potom otplaćuju četiri do šest godina, uz grejs-period od tri meseca.
Miloje Kanjevac, ekonomista Instituta za tržišna istraživanja, kaže da su pomenute kamate izuzetno visoke za naše uslove i da bi građani trebalo da uzmu kredit samo ako im je zaista neophodan.
- Banke u Srbiji utrkuju se da građanima prodaju što više kredita jer su kamate ovde strašno visoke pa je zarada ogromna. S druge strane, naš narod je osiromašio, a i još se vodi ranijom logikom da će usled inflacije vratiti manje para. To vreme je prošlo, a s ovako velikim kamatama, građani su samo na gubitku. Dug bankama je zao drug i zato kažem da je bolje da pozajmljuju jedni od drugih nego da uzimaju ovako nepovoljne kredite. Ali, ako nemaju izbora, onda treba pažljivo da sagledaju sve troškove koje banci moraju da plate - kaže Kanjevac.
S druge strane, Višnja Divnić, direktorka Odeljenja za kreditiranje građana Komercijalne banke, kaže da se klijentima nude praznični krediti u želji da oni "ispune sve svoje praznične želje".
- Kako se bliže slave, novogodišnji i božićni praznici, vreme je velikih prazničnih kupovina i poklona kojima želimo da obradujemo naše najbliže. U želji da naši klijenti ispune sve svoje praznične želje, Komercijalna banka je obezbedila gotovinske i potrošačke kredite bez žiranata. Nudimo kredite do 500.000 dinara, a rok otplate je do 55 meseci. Ukoliko je kredit gotovinski, efektivna kamatna stopa je 17,66 odsto, a ukoliko je kredit potrošački, efektivna kamatna stopa je 17,19 odsto na godišnjem nivou. Učešće od 20 odsto je obavezno za obe vrste kredita, a kod otplate kredita, rata se obračunava u odnosu na evro - napominje Višnja Divnić.
Meridijan banka je takođe ponudila praznične kredite od 1.000 do 8.000 evra. Sanja Ćosović iz te banke kaže da je medijska promocija prazničnih kredita tek počela, ali se nada da će ubrzo biti zainteresovanih klijenata.
- Želeli smo da omogućimo našim klijentima da praznike dočekaju na najbolji mogući način, odnosno s dovoljno novca za sve što im je potrebno. Zato smo ponudili kredite od 1.000 do 8.000 evra, s grejs-periodom od tri meseca, što im pruža posebnu pogodnost. Efektivna kamatna stopa kreće se od 21,29 do 21,69 odsto na preostalu sumu kredita, a mesečna rata, u zavisnosti od uzetog kredita, iznosi od 30 do 182 evra - objašnjava Ćosovićeva.
I. PEŠIĆ

Meridijan banka
               
Iznos kredita    1.000    5.000    8.000   
Broj rata    48    60    72
1, 2. i 3. rata    14,08    70,42    112,67   
Ostatak    4-48. rata 30,15    4-60. rata 128.17    4-72. rata 182,01
Depozit    20%    20%    20%
Naknada banke    1.5%    1.5%    1.5%
Minimalna plata    100,5    428    607
Godišnja kamata (EKS)     21.29%    21.49%    21.69%               
* Grejs-period na sva tri kredita je tri meseca, a sume su u evrima

Komercijalna banka

Gotovinski kredit    Keš kredit

Iznos kredita    200.000    200.000
Broj rata    55    55
Mesečna rata    4.949    4.032
Depozit    4.000    40.000
Naknada banke    4.000    4.000
Minimalna plata    16.497    13.437
Godišnja kamata (EKS)     17,66%    17,19%
* Minimalan iznos potrošačkih prazničnih kredita koje klijent može da podigne je 58.750, a maksimalan 500.000 dinara.


Izvor: Press

"Jugo" u komi
Mihajlo LUKOVIĆ, 3. decembar 2006

NEKADA najveći industrijski gigant na Balkanu i zamajac privrednog razvoja Srbije i nekadašnje Jugoslavije, kragujevačka "Zastava" postala je veliki problem. U poslednjih pet godina održava se uz pomoć državnih subvencija. Država je u tom periodu dala više od 80 miliona evra, ali je sudbina u firmi i dalje neizvesna.

Žustre polemike u Kragujevcu izazvala je nedavna izjava Predraga Bubala, ministra za privredu u Vladi Srbije, da država neće dati novac neophodan za početak montaže "zastave 10", srpske verzije italijanskog "punta". Doduše, u poslovodstvu "Zastave" kažu da i nisu tražili na poklon novac za taj posao (potrebno je oko petnaest miliona evra) već samo garancije države. Novac bi vratili iz tekućih prihoda.

IMA NADE

IZ Vlade Srbije uzvraćaju, pak, da fabrika ima imovinu čijom bi prodajom mogla da obezbedi novac za svoje potrebe. Poruka je da o svojoj budućnosti u "Zastavi" moraju i sami da se pobrinu. Poslovodstvo, Vlada, gradski čelnici, slažu se u jednom: oporavkom "Zastave" uposlio bi se i veliki broj zavisnih preduzeća širom Srbije. Procenjuje se da bi se uposlilo čak 70 odsto domaće privrede.

Ima li leka za ovdašnju automobilsku industriju i dalje je, međutim, otvoreno pitanje. Nade se polažu u početak posla sa italijanskim "Fijatom". Bilo je najava da će sklapanje "punta", odnosno "zastave 10", u pogonima kragujevačke fabrike krenuti početkom naredne godine. U kupovinu potrebne opreme i alata do sada je uloženo oko 2,6 miliona evra. Milorad Savićević, predsednik Upravnog odbora "Zastava vozila", kaže da će novac koji nedostaje obezbediti prodajom zgrada u Beogradu, delimično i od kredita. Početak montaže "desetke" će početi krajem juna naredne godine.

Istovremeno, najavljuje se i nastavak saradnje sa Italijanima, tačnije proizvodnja još jednog novog modela. Nedavno su generalni direktor "Zastave" Zoran Radojević i ministar za privredu Predrag Bubalo, tim povodom boravili u Turskoj, gde "Fijat" ima svoju fabriku. Pominjano je da bi novi model koji bi se proizvodio u "Zastavi" po karakteristikama bio sličan vozilu "albea".

Veliki kamen spoticanja su i viškovi zaposlenih. Pominje se da su na otpuštanju dela radnika insistirali i Italijani, kako bi počeli da razmišljaju o ozbiljnijem strateškom partnerstvu s domaćom fabrikom. Ono što je izvesno iz priozvodnih hala, uz odgovarajući socijalni program otići će četvrtina zaposlenih, tačnije 1.009 radnika. U fabrici je trenutno zaposleno 4.500 radnika koji prosečno primaju 22.000 dinara. Na te plate u "Zastavi" ne plaćaju poreze i doprinose. Nedavno je fabrici bio i blokiran račun zbog tih dugovanja, ali je ubrzo odblokiran i radnici su primili plate. To, međutim, poreske obveznike u Srbiji "košta" oko milion evra mesečno, ili 12 miliona godišnje.

ODAKLE NOVAC?

ODLAZAK radnika iz fabrike može biti jedino na dobrovoljnoj osnovi, uz otpremninu od 300 evra po godini staža, poručuju iz sindikata ove fabrike.

Kako obezbediti novac za to, takođe je nepoznanica. Prema nekim računicama, za otpremnine treba obezbediti oko milion i po evra. Vlada Srbije iz budžeta daje 100 evra, a ostatak do 300 evra bi trebalo da obezbedi fabrika. Tu cifru su jednodušno prihvatili i poslovodstvo i sindikati.

Računaju da bi se to "pokrilo" takođe od prodaje imovine koja nije neophodna za normalno funkcionisanje fabrike. Za dobrovoljno napuštanje radnih mesta već se prijavilo 525 radnika.

Predsednik Samostalnog sindikata Zoran Mihajlović kaže da od ukupnog broja zaposlenih u neposrednoj proizvodnji radi oko 1.800 ljudi. Ostatak je u takozvanoj proizvodnoj režiji i u službama u Upravnoj zgradi. Po običaju, za odlazak iz fabrike prijavljuje se najviše proizvodnih radnika, u proizvodne pogone moraće da se vrati i jedan broj službenika.

U drugom velikom kragujevačkom gubitašu, "Fabrici kamiona" problem viška zaposlenih je već rešen. Grad je kupio deo imovine ove firme, a iznos od oko 180 miliona dinara namenjen je za otpremnine za 609 prekobrojnih. Firma je prodala 3,5 hektara zemljišta i objekte površine oko 8.500 kvadratnih metara.

Gradonačelnik Veroljub Stevanović kaže da je grad zainteresovan i za kupovinu "Zastave hortikultura". Reč je o dve atraktivne lokacije, površine ukupno dvadeset hektara. Gradski čelnici planiraju da to pretvore u industrijsku zonu koja bi bila primamljiva za domaće i strane investitore.


"SPASIOCI"
POSLEDNjIH godina bilo je bezbroj najava i "sigurnih" strateških partnera. Za investiranje u "Zastavu" javio se i američki biznismen Malkolm Briklin, koji je dugo punio novinske stupce i podgrejavao nadu u ponovni povratak "Zastave" na američko tržište. Briklin je, inače, bio važna karika u poslu zvanom "jugo amerika" sredinom osamdesetih.



ZGRADE
NA konkurs za prodaju dve "Zastavine" zgrade u Beogradu, u Ulici despota Stefana 12 i na Topličinom vencu, ukupne površine 3.550 kvadrata niko se nije javio. Kako saznajemo, oglas će biti ponovljen, ali će biti ponuđena i niža cena.

U prvoj ponudi za zgradu u Despota Stefana cena je bila 7,2 miliona evra, a druga je nuđena za 720.000 evra.

230.057 automobila proizvedeno 1989, što je bio rekord

12.575 automobila proizvedeno je u "Zastavi" 2005.

923.427 "fića" je proizvedenou "Zastavi"

1.009 radnika je tehnološki višak u Fabrici automobila
 
Izvor: http://www.novosti.co.yu/code/

Englezi otvaraju sezonu
M. NIĆIFOROVIĆ, 3. decembar 2006

KOPAONIK - Skoro polovinu gostiju elitnog hotela “Grand” na Kopaoniku ove zime činiće stranci, mahom Englezi, Grci, Rusi, Makedonci... Prva grupa engleskih turista koje dovode poznate agencije “Tomson” i “Kristal”, sleteće na niški aerodrum 24. decembra.
- Sva mesta u “Grandu” popunjena su do marta iduće godine. Veliko interesovanje vlada i za konake “Sunčani vrhovi” i druge kopaoničke hotela - kaže Andreja Jeremijević, upravnik hotela “Grand”, i naglašavajući da su turistički radnici spremni da strancima pruže kvalitetnu uslugu.
Osamnaestog decembra ovom hotelu biće uručena “Zlatna medalja”, koju je, kao najboljem mestu za odmor u regionu, dodelio britanski “Tomson”. Reč je o priznanju koje, u stvari, dodeljuju gosti iz Engleske koji su prošle zime boravili u “Grandu” i supervizori iz Britanije, koji su kontrolisali ugostiteljske usluge.
- Dobili smo maksimalnih 86,5 poena, što još nije pošlo za rukom nikome u širem regionu - ističe Jeremijević. Na niški aerodrum nedeljno će sletati grupa od po 185 Engleza.
Znatan broj stranaca doći će u “solo” aranžmanima. Raduju povratak Rusa, mahom sa dubljim džepom, koje dovodi “Er-turs” iz Moskve, i dolazak gostiju iz Grčke, koji su ranijih godina bili naša glavna klijentela. Naravno, tu su i domaći gosti koji, uprkos sve većem broju stranaca, neće biti zapostavljeni.


DVE NOVE ŽIČARE

GOSTE Kopaonika ove zime dočekaće još dve nove žičare - četvorosedi “Duboka 1” i “Duboka 2” koje će, sa prošle godine modernizovanoim žičarama “Mali Karaman” i “Pančić”, znatno ubrzati prevoze skijaša do Pančićevog vrha, Suvog rudišta i drugih staza na vrhu planine.
Goste čeka i novi parking sa dodatnih 100 mesta.


 
Izvor : http://www.novosti.co.yu/code/

Najviše ocene beogradskom aerodromu
Utorak, 5. decembar 2006. 16:32

Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" dobio je najvišu ocenu od Evropske vazduhoplovne zone (ECAA), za ispunjene tehničke i druge uslove koje propisuje ta institucija, saopštilo je to preduzeće.

Prema oceni ECAA, navedenoj u izveštaju te institucije, izgradnja medjunarodnog "Terminala 2" i rekonstrukcija piste doprineli su povećanju broja putnika na beogradskom aerodromu i stvoreni uslovi za prihvat i otpremu i najsloženijih aviona kao što su "Erbas A 380".

Mere koje se primenjuju prilikom pregleda putnika i njihovog ručnog prtljaga, kao i novi sistem za pregled prtljaga koji se unosi u bagažnik, ispunjavaju sve potrebne zahteve, uključujući i uslove koje je propisao američki TSA - Transportation Security Administaration.

Izveštaj su sastavili predstavnici ECAA-a koji su početkom oktobra boravili u Srbiji i napravili procenu ekonomske situacije, propisa, sigurnosti i bezbednosti upravljanja vazdušnim saobraćajem na Aerodromu "Nikola Tesla", navedeno je u saopštenju.


Izvor: MTS-Mondo

3G mreža u Srbiji do kraja 2006. godine
Utorak, 5. decembar 2006. 14:02

Potpredsednik kompanije "Erikson" (Ericson) u Srbiji Ljubomir Rajšić izjavio je u utorak da će mreža za 3G mobilnu telefoniju MTS-a, koju postavlja ta kompanija, do kraja godine biti spremna za komercijalnu upotrebu.

Navodeći da je u ponedeljak obavljen prvi komercijalni razgovor u toj mreži, on je ageciji Beta rekao da će u početku 3G signalom biti pokriveni Beograd, Novi Sad i Niš.

Preocena je da u Srbiji ima oko 80.000 3G telefona, rekao je Rajšić, ističući da će svi oni moći da koriste 3G mrežu uz postojeće SIM kartice. Ta mreža omgućava brži mobilni internet, mobilnu televiziju, kvalitetnije razgovore i video poziv, istakao je on.

Rajšić je podsetio da je prvi probni razgovor u 3G mrreži u Srbiji obavljen pre tri godine, dodajući da je uvodjenje te mreže "usporila regulativa".

Predsednik "Eriksona" u Srbiji Bo Anderson (Anderšon) je rekao da ta kompanija zauzima 75 odsto domaćeg tržišta opreme za mobilnu telefoniju i najavio "snažan razvoj" i u fiksnoj.

"Erikson" ove godine obeležava 10 godina rada u Srbiji. U toj kompaniji, kako je navedeno, zaposleno je 77 ljudi, od čega je više od 80 odstu univerzitetski obrazovano. Od ukupnog broja zaposlenih 42 odsto su žene, od kojih je 46 odsto na rukovodećim položajima.

Izvor: MTS-Mondo

Kamate će padati iduće godine

U bankarskom sektoru Srbije postoji prostor za dodatno sniženje kamatnih stopa i kod kredita za stanovništvo i kod kredita za privredu. Na to će uticati dolazak strane konkurencije koja će se u borbi za klijente nadmetati nižim kamatama i atraktivnim novim kreditnim proizvodima - kaže za „Blic“ Kleovulos Aleksandru, predsednik izvršnog odbora „Laiki banke“.

Odluku o ulasku na srpsko tržište kiparska „Laiki grupa“ donela je početkom ove godine, a plan je realizovala kupovinom 90,4 odsto akcija „Centro banke“. Perspektive ovog tržišta, po rečima Aleksandrua, veoma su dobre, a to je i razlog zašto su ovde.

- Banke u Srbiji svakodnevno planiraju nove proizvode i unapređuju postojeće. Trenutno smo fokusirani na povećenje oročene dinarske štednje stanovništva i ponudili smo atraktivne kamate i do 20 odsto godišnje. Kao novogodišnji poklon svim postojećim klijentima, kao i novim, ponudili smo besplatan ibenking, besplatno korišćenje SMS usluge u narednih godinu dana..

Koji su vaši bankarski aduti u pridobijanju tržišta?

- U našoj ciljnoj grupi za iduću godinu su mala i srednja preduzeća. Mislimo da je to najdinamičniji segment srpske privrede i da u njega treba ulagati. Izaći ćemo sa specifičnom ponudom „tejlor mejd“ proizvoda, odnosno kredita po meri za svakog klijenta.
Za koji ste udeo na bankarskom tržištu zainteresovani?

- Planiramo da sledeće godine kapital banke uvećamo kroz nove emisije akcija za 30 miliona evra, ali i da povećamo potencijal banke povlačenjem direktnih linija sa Kipra.

D. N.

    Poštovaćemo sud

    „Popular banku“ sa Kipra, koja je integrisana u „Laiki grupu“, devedesetih su povezivali sa milijardama dolara koje su iznete iz Srbije. Pokrenut je i sudski spor?

    - O pitanjima koja se odnose na srpske pare na Kipru i učešću „Laiki banke“ u svemu tome, mogu samo da kažem da je u toku sudski proces. Do okončanja tog procesa nećemo davati nikakve izjave. Nismo radili ništa nezakonito, a konačnu reč daće sud, čiju ćemo odluku poštovati.


Izvor: Blic

Vlada najavljuje pomoć „Zastavi“

Ministar privrede Predrag Bubalo je, po ko zna koji put, obećao da će Vlada Srbije podržati proizvodnju „punta“ u „Zastavi“. Prema rečima predsednika Sindikata Fabrike automobila Zorana Mihajlovića, on je najavio da će oprema neophodna za proizvodnju automobila po modernoj tehnologiji početi da se montira u Kragujevcu do 10. januara naredne godine.

Obećanjima ministra Bubala, koji je pre samo tri nedelje u Kragujevcu izjavio suprotno - da država neće finansirati „Zastavin“ projekat sa „Fijatom“, u Kragujevcu ne veruju sve dok ne potpiše „papir koji će garantovati ulaganja od oko osam miliona evra“.

- Za montažu „zastave 10“, koja treba da se montira u Kragujevcu i prodaje na tržištu jugoistočne Evrope, do sada je izdvojeno blizu četiri miliona evra koje je prikupila sama kragujevačka fabrika od prodaje svoje imovine. Za kupovinu modernih proizvodnih linija, koje su većim delom robotizovane, potrebno je ukupno 15 miliona evra. Ministar Bubalo je rekao da će država dodati novac koji bude nedostajao nakon prodaje preostalih atraktivnih lokacija u vlasništvu „Zastave“ koje se, osim u Kragujevcu, nalaze u Beogradu i Somboru - kaže Mihajlović.

N. Radišić

Izvor: Blic

Ban­ke ba­ci­le ma­mac
S. M­ORA­VČ­EVIĆ, 6. decembar 2006

Mn­ogi gr­ađ­ani i ovog d­ece­mbra se pr­er­ač­un­av­aju pred N­ovu g­od­inu i Božić, jer uob­ič­aj­ena p­otr­oša­čka gr­ozn­ica s­amo što n­ije p­oč­ela, a ba­nke su iz­ašle sa n­ovim ma­mc­ima u v­idu "pre­tpr­azni­čnih" kr­ed­ita, k­oje n­ude na "d­obar dan", bez ž­ir­an­ata i čak sa p­oč­ekom od tri m­es­eca. Sve je d­ostu­pno i na i­zvo­lte, ali j­ed­ino c­ena p­oza­jm­ice ž­ulja. N­a­ime, ovaj keš sk­upo k­ošta - od 17,10 do 21,69 o­dsto, z­av­isno od ba­nke. Ali, u r­ekl­ami, iako je po z­ak­onu ob­av­ezna, te "si­tn­ice" n­ema.
Ba­nke se, s­ud­eći po st­at­isti­čkim p­od­ac­ima u ovoj g­od­ini i n­isu ova­jd­ile od za­jm­ova k­oje su d­ale st­ano­vn­ištvu i pr­ivr­edi, jer je njih 18 z­ab­el­ež­ilo g­ub­itak, za k­oji k­ažu da je svo­jstven osv­aj­anju t­rž­išta k­oje su z­ap­oč­ele u n­ašoj z­emlji. T­okom l­eta i p­oče­tkom j­es­eni pr­im­etan je i pad kr­edi­tne a­kti­vn­osti. T­ako su pre­dst­oj­eći pr­azn­ici d­obar tr­en­utak ba­nk­ar­ima za z­ar­adu.
Pr­il­iku da se m­alo op­uste i p­ot­r­oše k­oji "d­inar v­iše" s­ada im­aju i gr­ađ­ani sa v­rlo m­alim pr­im­anj­ima. T­ako je Kr­edi agr­ikol. - M­er­id­ijan ba­nka om­og­uć­ila i on­ima k­oji z­ar­ađ­uju oko 100 evra m­ese­čno da se z­ad­uže 1.000 evra na č­et­iri g­od­ine. Svoj z­ajam, ova fra­nc­uska ba­nka od­obr­ava na č­et­iri g­od­ine sa efe­kti­vnom k­am­atom od 21,29 o­dsto g­od­išnje pa n­av­iše. Iako se u r­ekl­ami n­av­odi grejs p­er­iod od 90 d­ana, o­dn­osno p­rva r­ata d­osp­eva na pr­ol­eće, ipak u p­rva tri m­es­eca v­alja i­zdv­oj­iti po 14,08 evra na ime o­tpl­ate.
Uk­ol­iko su v­eći i­zn­osi i d­uži o­tpla­tni p­er­i­odi to je i k­am­ata v­eća. T­ako M­er­id­ijan na pr­imer, za keš kr­edit od 5.000 evra na 60 r­ata, z­ar­ač­un­ava k­am­atu od 21,49 o­dsto. A, na z­ajam od 8.000 evra sa r­okom vr­ać­anja od šest g­od­ina čak 21,69 o­dsto.
K­ome­rc­ija­lna ba­nka je, t­ak­ođe, p­on­ud­ila gr­ađ­an­ima pr­azni­čni kr­edit u vr­eme v­el­ikih i m­alih k­up­ov­ina, ali sa n­ešto n­ižom k­am­atom. U p­on­udi su g­ot­ovi­nski i p­otr­oša­čki za­jm­ovi do 500.000 d­in­ara sa r­okom o­tpl­ate do 55 m­es­eci, bez ž­ir­an­ata. Efe­kti­vna k­am­ata je od 17.10 do 17,66 o­dsto. Ako je za ut­ehu, ova ba­nka je spr­em­ila i p­okl­one za sve k­oji se b­udu z­ad­už­ili.
Ba­nke su još je­dnom p­ošle za onom d­ev­izom da n­iko ne p­ita p­ošto je kr­edit, n­ego k­ol­iko m­ože k­eša da uzme. P­og­ot­ovo n­ije v­ažno pred N­ovu g­od­inu, k­ada n­ovac sv­ima sve tr­eba, a no­vč­an­ici su pr­azni. Šta će b­iti k­ada euf­or­ija spl­asne, k­ada se svi otr­ezne i r­ate po­čnu da pr­ist­ižu...

Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Sa "De­ltom" u B­e­ograd
Đ. G., 6. decembar 2006

Pr­ehra­mb­ena i­nd­ustr­ija Sr­pske u ko­mp­an­iji "De­lta" pr­on­aći će par­tn­era za i­zl­azak i pl­asman na t­rž­ište S­rb­ije - n­aj­avlj­eno je na s­asta­nku pre­dsta­vn­ika ove s­rb­ija­nske ko­rp­or­ac­ije i Pr­ivre­dne k­om­ore RS.
Za bro­jna pre­d­uz­eća iz RS k­oja pr­oi­zv­ode hr­anu, ovaj s­usret je bio pr­il­ika da p­ok­ažu sv­oju p­on­udu pre­dsta­vn­ic­ima na­jv­ećeg pr­oda­jnog la­nca u S­rb­iji. Sa dr­uge str­ane, g­arant za "pr­olaz" ove r­obe do r­af­ova "De­lt­inih" ma­rk­eta, tr­eba da b­udu ostv­ar­eni i se­rt­if­ik­ov­ani sta­nda­rdi u pr­oi­zvo­dnji.
K­ako je r­ekao Ml­aden M­ićić, pre­dse­dnik Pr­ivre­dne k­om­ore RS, i­zvoz u in­ostra­nstvo m­otiv je za pr­oi­zv­ođ­ače da i­sp­une v­is­ok­oz­ac­rt­ane usl­ove kv­al­it­eta.
- Pre dve g­od­ine, R­ep­ubl­ika Sr­pska je im­ala, u pr­ehra­mb­enom se­kt­oru, p­okr­iv­enost i­zv­oza uv­ozom od sv­ega tri o­dsto, a s­ada je taj o­dnos 20 pr­oc­en­ata. Taj p­omak je d­okaz da pr­oi­zv­ođ­ači kod nas pr­ep­ozn­aju šta to Evr­opa tr­aži. Tu se po­dr­az­um­eva i t­rž­ište S­rb­ije, jer j­edan v­el­iki ma­rket kao što je "De­lta" oda­vno već ima usv­oj­ene evro­pske sta­nda­rde - r­ekao je M­ićić.
Upr­avo p­osle­dnje dve g­od­ine, p­er­iod je u k­ojem su se pr­ehra­mb­ena pre­d­uz­eća u Sr­pskoj usm­er­ila ka i­sp­unj­av­anju za­ht­eva Evro­pske un­ije. N­a­ime, pr­ema p­od­ac­ima Pr­ivre­dne k­om­ore, za to vr­eme je oko st­ot­inu fi­rmi iz ovog d­om­ena d­ob­ilo se­rt­if­ik­ate o kv­al­it­etu, up­otr­eblj­ive na z­apa­dnom t­rž­ištu.

S­ARA­DNjA
O P­OTR­EB­AMA "De­lte" da p­ose­gne za p­on­udom hr­ane u Sr­pskoj, pre­dse­dnik o­ds­eka za m­al­opr­od­aju ove ko­mp­an­ije, J­adra­nka St­an­im­ir­ović je r­ekla:
- Već smo p­oč­eli pr­eg­ov­ore sa n­ekim od d­ob­avlj­ača, a n­adam se da će kr­ajem ovog m­es­eca z­až­iv­eti i s­ara­dnja i pr­od­aja. Sa n­ek­ima d­akle već im­amo ko­ntakt, a ost­aje da u s­usr­et­ima k­akav je ovaj v­id­imo sa kim još iz RS m­ož­emo da s­ar­ađ­uj­emo.
U j­uč­er­ašnjem ra­zg­ov­oru pr­ivre­dn­ika i pre­dsta­vn­ika "De­lte", uč­estv­ovao je i m­in­istar t­rg­ov­ine i t­ur­izma u Vl­adi RS, Pr­edrag Gl­uh­ak­ović

Izvor: http://www.novosti.co.yu/

Bi­će pa­ra za "pun­to"
M. LU­KO­VIĆ, 6. decembar 2006

Vla­da Sr­bi­je je u pro­te­klom pe­ri­o­du stvo­ri­la do­bre uslo­ve da Kra­gu­je­vac po­no­vo po­sta­ne sta­bi­lan i va­žan in­du­strij­ski cen­tar. Ulo­že­no je i ula­že se u otva­ra­nje in­du­strij­ske zo­ne, pri kra­ju je po­stu­pak pri­va­ti­za­ci­je ve­ći­ne pred­u­ze­ća iz biv­še Gru­pe "Za­sta­va", ja­sno je de­fi­ni­sa­na stra­te­gi­ja o op­stan­ku i raz­vo­ju auto­mo­bil­ske i in­du­stri­je ka­mi­o­na u ovom gra­du.
Ovo je is­tak­nu­to pri­li­kom bo­rav­ka u Kra­gu­jev­cu mi­ni­stra za pri­vre­du Pre­dra­ga Bu­ba­la i mi­ni­stra za ka­pi­tal­ne in­ve­sti­ci­je u Vla­di Sr­bi­je Ve­li­mi­ra Ili­ća. Za iz­grad­nju in­du­strij­ske zo­ne do sa­da je obez­be­đe­no oko 3,5 mi­li­o­na evra, tu će za bu­du­će in­ve­sti­to­re bi­ti obez­be­đe­na kom­plet­na in­fra­struk­tu­ra.

Bu­ba­lo je po­no­vio da je Vla­da Sr­bi­je sprem­na da i da­lje sub­ven­ci­ja­ma i na dru­ge na­či­ne po­dr­ža­va "za­sta­vu".
- Pro­je­kat "pun­to" je do­bar i već 10. ja­nu­a­ra u Kra­gu­je­vac sti­že sa­vre­me­na li­ni­ja za tu pro­iz­vod­nju. Pra­zne su pri­če da su se Ita­li­ja­ni od­re­kli tog mo­de­la, na­pro­tiv i oni su do 2008. pro­du­ži­li pro­iz­vod­nju istog mo­de­la ko­ji sti­že u Kra­gu­je­vac - ka­zao je Bu­ba­lo. - To će ujed­no po­mo­ći "Za­sta­vi" i nje­nim rad­ni­ci­ma da ovla­da­ju sa­vre­me­nom teh­no­lo­gi­jom.
Bu­ba­lo je is­ta­kao i da je "Za­sta­va" spo­sob­na da fi­nan­si­ra pro­je­kat "pun­to". Za to je po­treb­no još oko osam mi­li­o­na evra. Ali, uko­li­ko ne obez­be­di sav po­tre­ban no­vac, Vla­da će po­mo­ći da se to re­ši, od­no­sno da­ti po­zaj­mi­cu, ko­ju će fir­ma mo­ra­ti da vra­ti.
Go­vo­re­ći o pro­ble­mu vi­ška za­po­sle­nih Bu­ba­lo je re­kao da će dr­ža­va po­nu­di­ti ade­kva­tan so­ci­jal­ni pro­gram.

"OPEL"
NA no­vi­nar­sko pi­ta­nje o raz­go­vo­ri­ma i even­tu­al­noj sa­rad­nji "Za­sta­ve" sa "Ope­lom" mi­ni­star Bu­ba­lo je krat­ko re­kao da se na to­me ra­di, ali da ni­šta vi­še od to­ga za sa­da ne mo­že da ka­že.

Izvor: http://www.novosti.co.yu/