Postignut dogovor o zakonu o hemikalijama
Subota, 2. decembar 2006. 11:22

Vlade članica Evropske unije i njihovi predstavnici u Evropskom parlamentu su postigli dogovor o novom zakonu za kontrolu upotrebe hemikalija u industriji, nakon višegodišnjih prepirki oko toga kako naći ravnotežu izmedju zdravstvenih i ekoloških pitanja i straha da će preobimna papirologija ograničavati poslovanje.

Zakon o registraciji, proceni i odobrenju hemikalija, jedan od najobimnijih zakona koje je EU ikad donela, predvidja osnivanje nove agencije koja će registrovati oko 30.000 hemikalija i imaće ovlašćenje da zabrani upotrebu onih supstanci za koje proceni da predstavljaju značajnu opasnost po zdravlje, prenela je agencija AP.

U skladu s novim zakonom, proizvodjači su obavezni da zamene oko 1.500 hemikalija bezbednijim alternativama, ukoliko je njihova upotreba ekonomski održiva. Borci za zaštitu životne sredine smatraju da tako proizvodjači dobijaju preveliku slobodu u odlučivanju da li će koristiti alternative ili ne.

U saopštenju za štampu sedam ekoloških organizacija, uključujući "Grinpis" (Greenpeace), navodi se da će zakon omogućiti da mnoge veoma opasne hemikalije, koje mogu da izazovu rak, genetske poremećaje i druge bolesti, ostanu na tržištu i da se koriste u proizvodima široke potrošnje čak i onda kad su dostupne bezbednije alternative.


Izvor: MTS-Mondo

Guverner: Dinar stabilan i u 2007.
Petak, 1. decembar 2006. 16:01

Guverner NBS Radovan Jelašić najavio je da će centralna banka u 2007. godini nastaviti da intereveniše na Medjubankarskom deviznom tržištu da bi smanjila pritisak na apresijaciju dinara zbog priliva kapitala iz inostranstva.

On je izrazio zabrinutost zbog povećanih rashoda budžeta za 118,8 milijardi dinara, što može uticati na rast inflacije.

Jelašić je zabrinut i što je vladin Predlog budžeta predvideo za 2007. godinu za sumu plata budžetskih korisnika oko 27,6 milijardi dinara, za donacije i socijalna davanja oko 24,6 milijardi i projekte Nacionalnog investicionog plana oko 55,3 milijardi dinara.

To može kroz javnu potrošnju da ugrozi planirani okvir inflacije od 7,5 odsto, upozorio je on.

Na okruglom stolu u NBS na temu "Ekonomija izbora - izbor ekonomije: Ekonomska politika 2007 -izazovi i posledice", jedna od zamerki Jelašića Predlogu budžeta za sledeću godinu je što nema projekcije kretanja cena pod administrativnom kontrolom, što se može negativno odraziti na stavljanje inflacije pod kontrolu.

Jelašić je dodao da nije siguran kako će biti postignuto planirano sniženje ukupne inflacije u 2009. godini od 4,5 odsto.

U 2007. godini Jelašić je najavio jačanje stabilnosti dinara i smanjenje referentne kamatne stope i smanjenje stope obavezne rezerve banaka.

On je izrazio negodovanje zbog ocene bivšeg ministra finansija Božidara Dejlića da su zahvaljujući politici kamata NBS strani investitori ostvarili profit od oko 20 odsto, uz dodatnu kursnu razliku od oko 10 odsto zbog apresijacije dinara, što je oko 30 odsto.

Djelić je ocenio da budžet za 2007. godinu neće imati, kako je najavljeno, suficit od 0,5 odsto BDP, već deficit od 0,6 odsto pošto prihode od privatizacije ne treba računati u redovne prihode budžeta.

Ekonomista Danica Popović ocenila je da bi u ovom momentu svrsishodnije voditi politiku plivajućeg kursa dinara u kojem bi NBS mesečno odredjivala granice njegovog kretanja.

Popovićeva je ocenila da su u proteklih pet godina plate rasle brže nego što je rastao bruto društveni proizvod (BDP) i navela da je Srbija pre dva meseca dostigla prosek plata iz 1989. godine, kada je u vreme bivše Jugoslavije u vreme premijera Ante Markovića prosečna plata u državi bila blizu 600 nemačkih maraka.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jurij Bajec zabrinut je što se rast BDP-a bazira na povećanju produktivnosti, a ne na rastu zxaposlenosti i naveo da do 2012. godine se može računati na rast zaposlenosti od svega pet do šest odsto, u odnosu na sadašnjih 29 odsto nezaposlenih stanovnika Srbije.

Politički analitičar Srdjan Bogosavljević podsetio je da u anketama gradjani Srbije kao najveći problem ističu nezaposlenost, nizak standard, korupciju i kriminal i napomenuo da je svega dva odsto stanovništva ocenilo da Vlada uspešno rešava problem nezaposlenosti.


Izvor: MTS-Mondo

Poslovanje u Valjevu između sjaja i bede

Zbog potpunog kraha društvene privrede pre par godina bila je aktuelna kletva „Dabogda živeo u Valjevu“. Nakon šest godina tranzicije, na skeneru valjevske privrede kao dobri mogu se izdvojiti uspešni „stranci“, poput „Gorenja“ ili „Va Ly“, katastrofični su izvorno domaći „Srbijanka“ i „Stefil“, dok zlatne sredine gotovo da i nema.

Valjevci mnogo očekuju od slovenačkog „Gorenja“. Moderna nova fabrika kompanije iz Velenja počela je da se gradi 1. marta, a već 15. septembra sa proizvodnih traka je sišao prvi zamrzivač „Made in Serbia“. Fabrika vredna 20 miliona evra trenutno zapošljava 330 radnika. Projektovani cilj valjevskog „Gorenja“ do 2010. je milion rashladnih uređaja godišnje za tržište 60 zemalja sveta i posao za 1.000 Valjevaca. Plate jesu niže nego u Sloveniji, ali i sami radnici, u ogromnom procentu oni u najboljim radnim godinama, kažu da „platu treba zaraditi a ne dobiti“. Kao i „Gorenje“ i italijanska fabrika čarapa „Va Ly“ nikla je 2001. kao grinfild investicija vredna 12 miliona evra. Celokupna proizvodnja čarapa i ženskog rublja se izvozi, a 700 radnika, mahom žena, prima plate koje su veće od valjevskog proseka od manje od 17.000 dinara.

Respektabilnu proizvodnju, izvoz i plate znatno iznad proseka ima i fabrika stiropora „Austroterm“ koja radi već tri godine, sa investicionim ulogom od 3,5 miliona evra. Firma, nažalost, zapošljava samo 35 radnika jer je ceo moderni proizvodni proces automatizovan. Uspešno posluju i građevinske firme „Gejt“, „Greda“, „Ingrap omni“, kao i čak 52 privatne mini štamparije, nastale posle likvidacije Valjevske štamparije. U agraru je vodeća „Agranela“ sa savremenim sušarama u Šatornji kod Topole i Šušeoki kod Valjeva, kapaciteta 80 tona sveže šljive dnevno. „Lutra agrar“ sa klanicom u Divcima trenutno ima 5.000 junadi u tovu. Sve se radi u saradnji sa seljacima, a „bebi bif“ je namenjen EU, prvenstveno Italiji.

Na drugoj strani, „Srbijanki“ teško da ima spasa, čak i kada bi Vlada usvojila nov krug socijalnog programa za 220 radnika. Teško da bi se našao kupac za čuvenu „kuću domaćinsku“, nekada najpoznatijeg proizvođača sokova i voćnih rakija, koja bi ostala samo sa 80 zaposlenih. Stečaj je blizu, zbunjeni su listom radnici, rukovodioci i opštinari koji su očekivali milionsku svotu za firmu koja je davno ekonomski propala. Najgoru sudbinu je doživeo „Stefil“, nekada uspešan izvoznik nameštaja i kartonske ambalaže. Radnici su i bukvalno rasprodali mašine, da bi naplatili zarade u vreme kada i po dve godine nisu ulazili u krug firme. Sada na osam hektara zemljišta i u proizvodnim halama nema ničeg sem korova, miševa i zmija. Niko ne želi da pokrene stečaj, a većina od 700 zaposlenih radi na crno ili nadniči. Privatizacija Valjevske kožare je posle dugog spora poništena. Kupac Aleksa Zekanović čak je potrošio novac za socijalni program radnika pa je istraga pred Okružnim sudom u toku, a radnici su stavili hipoteku na upravni zgradu u centru grada. Potpuno je neizvesna sudbina privatizovane „Valjevske pivare“, kojoj u privatizaciji nije izvršen otpust dugova...

Većina privrednika ističe da opštinska vlast nije učinila dovoljno na stvaranju povoljnog ambijenta. Ne zna se da li će i kada gas doći u Valjevo, tek sada se razgovara o izgradnji industrijske i bescarinske zone, registar slobodnog građevinskog zemljišta za potencijalne investitore još se pravi. Neko ipak mora da stvori klimu kako bi više od 10.000 nezaposlenih došlo do posla.

P. Vujanac

    „Krušik“ posebna priča

    Posebna priča je namenska proizvodnja „Krušika“, nekadašnja okosnica razvoja celog kraja, koji je nakon gotovo potpunog NATO uništenja i tranzicionih bolesti, ove godine stigao do uposlenosti kapaciteta od 60 odsto i redovnih prosečnih plata od 17.000 dinara, u odnosu na 5.000 u maju 2004. Zaposleno je 1.440 ljudi, ali je problem to što za sve njih radi 400 proizvodnih radnika. Izvoz ove godine biće oko 25 miliona dolara, što je ništa u odnosu na osamdesete kada je na svetskoj pijaci prodavano robe i za 100 miliona dolara.


Izvor: Blic

Okrugli sto u Narodnoj banci „Ekonomska politika 2007“
Sledeće godine niska inflacija

Cilj devizne politike za iduću godinu jeste potpuna fleksibilnost kursa. NBS planira da prekine poslovanje sa menjačima, najavio je juče Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije.

Govoreći o trenutnom stanju, guverner je na okruglom stolu „Ekonomska politika 2007 - izazovi i posledice“ rekao da su izmenjeni okviri monetarne politike, zabeležen je znatan porast ponude deviza i postepeni povratak poverenja u dinar.

- U sledećih tri do šest meseci trend će biti smanjenje stope inflacije, a takođe biće nastavljeno „fino podešavanje“ monetarne politike kao i trend dalje liberalizacije - kaže Jelašić.

Bivši ministar finansija Srbije Božidar Đelić je kao jedan od glavnih problema naznačio „neodgovornu populističku politiku Ministarstva finansija“. Ekonomista Vladimir Gligorov ocenio je da je inflacija u Srbiji problem, jer je to ispolitizovano pitanje.

- Sadašnja Vlada konstantno pokušava da kupi podršku fiskalnim merama kroz povećanje plata i kroz druge ustupke - rekao je Gligorov i dodao da je i dalje prisutna ideja o državi kao glavnom izvoru svega u privrednom životu. Rast bruto društvenog proizvoda biće baziran na rastu produktivnosti, a ne na rastu zaposlenosti, ocenio je ekonomista Jurij Bajec. On je rekao da Srbija nije poslušala poruku da treba ohrabriti privatni sektor i obeshrabriti društveni sektor.

D.N.

    Vlast ne sluša građane

    Nezaposlenost je najveći problem, rekao je Srđan Bogosavljević iz „Stratedžik marketinga“, a na to ukazuje mišljenje većine građana Srbije.

    - Samo dva odsto stanovništva smatra da Vlada dobro radi na rešavanju problema nezaposlenosti. Imamo fantastično loše upravljanje očekivanjima građana - rekao je Bogosavljević.


Izvor: Blic

 Gost redakcije: dr Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga
Do marta cene komunalija miruju

Cene komunalnih usluga mogu rasti samo u granicama predviđenim memorandumom o ekonomskoj politici. Ta granica je za ovu godinu bila 9,5 odsto, a za sledeću mislim da će biti oko šest procenata. Pritisaka oko poskupljenja komunalija bilo je jedino kod cene grejanja jer je poskupeo prirodni gas, ali ja do kraja februara ne očekujem bitnije promene cena, kaže za „Blic“ Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga u Vladi Srbije.
Po vašoj proceni, koliko će još dinar ostati ovako jak?

- Nisam guverner Narodne banke Srbije, nisam ni ministar finansija, pa nemam detaljan uvid u kretanje svih parametara koji su vezani za kurs. Međutim, devizne rezerve su stabilne i visoke, veliki je priliv stranih direktnih investicija, nema značajnijeg pristiska drugih cena, tako da ne vidim nijedan razlog koji bi u naredna tri-četiri meseca uticao na drugačiju politiku kursa. Ključni će biti pokazatelji uvoza i izvoza za kraj 2006 godine. Ako se pokaže da ovaj kurs nije destimulisao naše izvoznike, zašto bi došlo do značajnije promene kursa u narednom periodu.
Da li uvozimo previše robe široke potrošnje?

- Naša privreda je vrlo uvozno zavisna, ali mi uvoz koristimo i radi izvoza. Mnogi izvoznici, da bi izvezli, moraju prethodno da uvezu. To što malo izgube time što dobiju manje dinara za izvoz, oni nadoknade tako što ih manje koštaju neke uvozne komponente. Mi postajemo privreda koja sve više uvozi da bi proizvela, izvezla ili preradila u viši nivo obrade, što je dobro. Prema tome, ne bi se moglo reći da smo ove godine iskoristili povoljan kurs, pa grunuli u uvoz.
Dosta stranih trgovinskih lanaca već je stiglo u Srbiju. Ima li najava da će stići još neki?

- Meni lično i našem ministarstvu niko se nije najavio, što ne znači da nema interesovanja. Jedino što mi imamo kao informaciju je da „Droga Kolinska“ u saradnji sa „Soko Štarkom“ planira otvaranje najvećeg distributivnog centra na Balkanu za proizvodnju i distribuciju kafe. I Grci najavljuju da će biti prisutniji nego sada. Ima interesovanja i firmi iz Francuske i Nemačke.
Ima li monopola u našoj trgovini?

- Nema monopola jer monopol znači jedan prodavac, jedan proizvođač, jedan kupac. Postoje, međutim, dominantni igrači, a to su oni koji kontrolišu više od 30 odsto tržišta. Takvih ima.
Ko su oni?

- To je opštepoznato, ja ne bih govorio o imenima.
Koliki je promet od turizma Srbija imala ove godine i koliko je to u poređenju sa prošlom godinom?

- Devizni priliv od turizma iznosio je oko 320 miliona dolara za deset meseci, a za isti period prošle godine bio je 253 miliona dolara, što znači da je ostvaren rast od oko 26 odsto. Ako se taj trend nastavi u naredna dva meseca, Srbija će inkasirati blizu 400 miliona dolara. Već je izvesno da ćemo 2007. premašiti devizni priliv od 500 miliona dolara koliko smo imali 1989.
Ministarstvo trgovine i turizma definitivno je izašlo iz priče o promociji Srbije. Zbog čega?

- Nema velikog problema i nema velike misterije. Mi smo u tom projektu bili upravo sa željom da učestvujemo u onom delu koji je vezan za promociju turizma. Smatrali smo da u okviru ta četiri stuba promocije prvo treba da se startuje sa promocijom turizma jer i druge zemlje, kada hoće da se promovišu, kreću sa takozvanim turističkim kantri brendom. Tu se prosto nismo našli jer je Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom mislilo da te stvari treba da budu date istovremeno.
Koje televizijske kuće koje su kršile Zakon o oglašavanju su kažnjene i na koji način?

Zakon je uveo red i situacija je mnogo bolja nego pre. Postoje četiri institucije koje su nadležne za sprovođenje zakona. Koliko mi znamo, vrši se monitoring kako se primenjuje Zakon o oglašavanju. Prema našim informacijama, Savet Radiodifuzne agencije se uglavnom zadržavao na opomenama. Ministarstvo trgovine i turizma je sudu već podnosilo određene prekršajne prijave u vezi sa određenim tržišnim subjektima i oni se procesuiraju. Uz to smo imali više od 900 prijava građana.
Mnogo čitalaca nam se žalilo na organizatore kvizova.

-Učesnici kvizova nisu obavešteni da se svaki dvadeseti poziv usmerava ka broju telefona organizatora. Podnete su prijave protiv desetak kompanija koje se bave organizovanjem kvizova. Nekim kompanijama je zabranjeno organizovanje TV kvizova, a svi su prinuđeni da tačno kažu šta je njihova usluga, da li je to usluga kad gledalac dobije voditelja ili samo kad pozove broj. Sad je jasno da se plaća samo kad se dobije voditelj. Cena poziva mora biti jasno istaknuta.

Radenka Marković - Miroslava Cvejić

    Lakše profesoru nego ministaru

    Šta ćete raditi kada više ne budete ministar?

    - Prvo ću da se dobro odmorim. Onda me, naravno, čeka posao na Ekonomskom fakultetu, a da li ću i dalje biti angažovan ili neću, znaćemo posle 21. januara. Ali, jednog dana svakako više neću biti ni ministar ni rukovodilac, tako da profesuru nisam napustio.

    Je li lakše biti ministar nego profesor?

    - Lakše je biti profesor. Na neki način i lepše, mada je to pitanje različitih izazova. A kada bi me pitali jesam li se pokajao što sam ušao u politiku, odgovor bi bio - nisam.
    Kao student, bili ste cimer sa Aleksandrom Vlahovićem.

    - Tada smo bili mnogo više upućeni jedan na drugog. Sada se retko čujemo ili vidimo. Ostali smo u dobrim odnosima.

    Da li se kao potrošač osećate zaštićenim?

    -Najčešće pazarim na Palilulskoj pijaci, pošto je to blizu mog mesta stanovanja. Nedavno mi se u jednoj pekari desilo da prodavačica nije htela da mi preseče hleb. Ja jedem malo hleba i ne volim da ga bacam. Onda je morala da reaguje inspekcija. Ja sam kao građanin slučaj prijavio inspekciji i ispostavilo se da hleb mora da se seče ako kupac to traži. Građanima preporučujem da dobro prouče svoja prava.

    Hobi vam je astrologija. Da li ste gledali hoće li 21. januara zvezde biti naklonjene Srpskom pokretu obnove?

    - Nisam, pravo da vam kažem. Kaže se da majstor sebi obično poslednjem popravi kuću. Retko sam sebi gledao, retko sam i stranci gledao, tako da to možete da me to pitate za jedno dve nedelje.

    Stignete li da pročitate neku knjigu? Šta ste poslednje čitali?

    - Čitam jednu do dve knjige nedeljno. Poslednje što sam čitao jeste „Talisman“ od Grejema Henkoka i Roberta Bovala, da li je u arhitekturu velikih gradova poput Londona, Pariza, Njujorka i Rima ugrađena neka sveta geometrija. U poslednje vreme interesuju me knjige iz oblasti ezoterije, okultnog, nešto na granici naučne fantastike.

    Sa kim od kolega ministara najbolje sarađujete?

    - Ah... Dobro sarađujem sa svima. Po prirodi stvari sam bio upućen da nešto više sarađujem sa ministrima privrede, finansija i kapitalnih investicija.

    Da li ste odlučili gde ćete dočekati 2007. godinu?

    - Nisam još odlučio, još je rano za to. Prošle godine bio sam na Zlatiboru.


Izvor: Blic

 Besplatna obuka za male preduzetnike
Nagrade za dobar biznis plan

„Britiš-ameriken tobako“ i Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća organizovali su za beogradske preduzetnike besplatan petodnevni trening u okviru programa za podsticaj preduzetništva.

Kroz simulaciju realnih poslovnih situacija i praktičnim radom na konkretnim problemima, polaznicima je omogućeno da usavrše veštine za razvijanje poslovanja, razrade elemente za izradu biznis-plana, ali i da dobiju tri hiljade evra za najbolji biznis-plan.

- Ovo je prvi konkurs ovog tipa, a sledeće godine će biti organizovan još jedan ovakav besplatan kurs, s tim što će ciljna grupa biti nezaposleni ljudi koji žele da uđu u preduzetništvo - najavila je Ana Žegarac, izvršni direktor Sektora za međunarodnu saradnju Republičke agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.

Prema njenim rečima, konkurs je obuhvatio samo privrednike iz Beograda zbog logističkih razloga, to jest da bi ljudima koji se bave sopstvenim biznisom bilo lakše da odvoje vreme za kurs.

Međutim, sledeći kurs bi trebalo da bude u nekom od regiona u Srbiji koji odrede organizatori. Na konkursu je izabrano 25 učesnika koji će biti podeljeni u grupe.

- Ovaj trening nije akademski, već je interaktivan. Ljudi će biti podeljeni u grupe, biće individualnog rada, a veoma su važne i radionice na kojima će morati da budu odrađeni svi segmenti biznis-plana - rekla je Žegarac.

Program celog treninga je uradila Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća u saradnji sa kompanijom „Britiš-ameriken tobako“, čiji će stručnjaci biti i među predavačima.

- Agencija će sve polaznike uvrstiti u svoje klijente i nakon radionice će svi učesnici dobiti usluge koje se odnose na praćenje poslovanja, dijagnoze, plan intervencije i sve ono što mi radimo - objasnila je Žegarčeva.

- Zajednički cilj nam je da ovim projektom podstaknemo razvoj Srbije - rekao je Mihailo Crnobrnja, predstavnik kompanije „Britiš-ameriken tobako“, koja u Srbiji radi projekte kao što je nagrada za najuspešnijeg malog privrednika u Srbiji.

Na Sajmu preduzetnika, koji će trajati do 4. decembra, Agencija će organizovati slične prezentacije za sve koji žele da osnaže ili započnu svoj posao.

R. Ž. Marković

Izvor: Blic

Cene komunalija miruju do marta
Ponedeljak, 4. decembar 2006. 09:25

Ministar trgovine, turizma i usluga Bojan Dimitrijević izjavio je da do kraja februara ne očekuje bitnije promene cena komunalnih usluga, koje mogu rasti samo u granicama predvidjenim memorandumom o ekonomskoj politici.

Ta granica je za ovu godinu bila 9,5 odsto, a za sledeću mislim da će biti oko šest procenata, rekao je Dimitrijević za "Blic".

On je kazao da je pritisaka oko poskupljenja komunalija bilo jedino kod cene grejanja jer je poskupeo prirodni gas.

Izvor: MTS-Mondo

EPS: Nema poskupljenja struje u 2007.
Nedelja, 3. decembar 2006. 17:54

Upravni odbor Elektroprivrede Srbije (EPS) usvojio je plan poslovanja kompanije za 2007. godinu koji će uputiti Vladi Srbije na saglasnost, a u njemu nije predvidjeno poskupljenje struje, rekao je generalni direktor EPS-a Vladimir Djordjević.

On je naglasio da EPS nije više nadležan za predlaganje povećanja cene električne energije.

Djordjević je podsetio da će regulatorna Agencija za energetiku biti od 1. januara nadležna za utvrdjivanje cene struje.

On je, prilikom posete kolubarskom okrugu u izbornoj kampanji koalicije "DSS-NS -Vojislav Koštunica", podsetio da je EPS raspisao tender za izbor stručnog konsultanta za izgradnju teremoelektrane Kolubara B.

Djordjević je dodao da će biti raspisan i tender za strateškog partnera za taj energetski kapacitet i da je proces priveden kraju.

Direktor EPS-a je rekao da očekuje da će se prvi dokumenti, koje je konsultant uradio, naći na vladi u decembru.

Djordjević je naglasio da je Srbiji potrebno 700 megavata da bi podmirila rastuću potrošnju električne energije i dodao da Srbija pored Kolubare B, ima potrebu za izgradnjom još jedne elektrane.


Izvor: MTS-Mondo

U drugoj polovini 2007. Zakon o restituciji
Nedelja, 3. decembar 2006. 20:03

Opšti Zakon o restituciji mogao bi da počne da se primenjuje već u drugoj polovini iduće godine, a sam zakon, koji promoviše, pre svega, naturalnu restituciju u završnoj je fazi, najavio je ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom i koordinator Ministarstva finansija Milan Parivodić.

On je podsetio da je predsednik Skupštine Srbije Predrag Marković uputio dopis u kojem je upozorio sve predstavnike lokalne samouprave na posledice prodaje imovine koja može biti predmet restitucije.

"Ako bi neka opština, uprkos tom dopisu, prodala nekome poslovni prostor ili druge neporektnosti, ti ugovori bi bili ništavni", ukazao je Parivodić u intervju "Novostima".

Za sada se ne može proceniti koji je obim imovine koja će se vraćati starim vlasnicima i dodao da je Direkcija za imovinu utvrdila da je podneto oko 78.000 zahteva, a ne 130.000, koliko se u prvom momentu mislilo, jer se ispostavilo da je bilo više dupliranih prijava različitih članova porodice za istu imovinu.

Povodom planiranom izdvajanja iz budžeta za nadoknadu oduzete imovine on je ukazao da su u budžetu namenski planirana ona sredstva koja su iz privatizacionih prihoda izdvojena po Zakonu o privatizaciji, nekih 25-30 miliona evra, što nije dovoljno.

Parivodić je istakao, da je budžetom predvidjeno formiranje zasebne agencije za restituciju koja će imati centralu u Beogradu, ali i ogranke u Srbiji i da će uskoro početi da funkcioniše.


Izvor: MTS-Mondo

Vlada izdvojila 200 miliona dinara za Ćupriju
Nedelja, 3. decembar 2006. 20:00

Ministar za kapitalne investicije Srbije Velimir Ilić izjavio je da je vlada Srbije u sanaciju škola u Ćupriji i Paraćinu od posledica eksplozije u vojnom skladištu uložila 200.000.000 dinara.

Ilić je, tokom posete Ćupriji, najavio i da će na prvoj sednici vlade biti odobrena dodatna sredstva za sanaciju šteta najpioritetnijih objekata.

On je rekao i da je u toku izrada projekata za dislokaciju svih vojnih skladišta kod Paraćina kako bi se stvorila bezbedna zona za okolne gradove i za koridor 10 koji prolazi u neposrednoj blizini skladišta.

Prilikom obilaska u Ćupriji radničkog naselja Minel, koje je najbliže vojnom skladištu, dvadesetak nezadovoljnih gradjana zatražili su od ministra da se saniraju njihovi teško oštećeni objekti, uglavnom starije gradnje.

Ilić je obećao da će u ponedeljak, 4. decembra, doći komisija i uveriti se u njihove tvrdnje i najavio mogućnost za izgradnju najmanje 12 novih objekata.

U pratnji Ilića, u Ćupriji je bio i predsednik Jedinstvene Srbije i opštine Jagodina Dragan Marković Palma.


Izvor: MTS-Mondo